Četvrti Put

Birdlip, 4. maj 1941 

U ovom momentu veoma je važno razumeti što znači Četvrti Put. Postoje četiri načina Rada na sebi. Mi pripadamo Četvrtom Putu, koji je najteži put od svih zato što mora da se praktikuje usred svakodnevnog života. Put Fakira – tj. Prvi Put – Put Monaha, tj. Drugi Put – i Put Yoge, tj. Treći Put, nisu naš Put. Mi možemo da pričamo samo u maloj skali u odnosu na sebe, sa stanovišta gde se mi nalazimo, ali čak i u ovoj maloj skali, mi pokušavamo da sljedimo Četvrti Put koji se u život spuštao uvek kada je vladao period posebnog nereda i haosa.

Želio bih da vam svima kažem da neki od vas ne shvatate ideju Četvrtog Puta – na primer, u uverenju da uslovi koji su nekad postojali moraju da se nastave i da zauvek postoje. To je sasvim pogrešno. Četvrti Put uvek treba da je povezan sa različitim okolnostima života i nikad ne može biti fiksiran i uobičajen. Iznenada može se ukazati potreba da se čitav spoljni poredak stvari izmeni. Želim, posebno u ovom trenutku, da budem okružen sa ljudima koji ovo razumeju i koji mogu da se postave u različite okolnosti i da dalje u sebi održavaju principe i ideje Rada. Nemamo nikakvu predstavu kako će se stvari odvijati ubuduće. Ali shvatamo da Rad mora da se nastavi u budućnosti. To znači, da ljudi moraju biti u stanju da se prilagode sasvim različitim spoljašnjim uslovima a da i dalje održavaju duh i osećaj Rada.

U Četvrtom Putu glavno postignuće je postati čovek br. 4 – tj. Balansiran Čovek, ili svestrana osoba. Ako su neki od vas formirali ideju o tome šta je spoljašnji oblik Rada iz ranijih asocijacija i udruženja i nađete se u konfrotaciji sa jednim sasvim novim spoljašnjim stanjem sveta i postanete negativni vi ste onda, po meni, potpuno beskorisni što se tiče Četvrtog Puta. Morate naučiti da je svaka spoljašnja promena u Radu uvek korisna za vas, bez obzira koju formu uzima, i svi morate biti spremni da sljedite Rad kada promeni svoju spoljašnju manifestaciju, i svakom trenutku imate jasan unutrašnji stav u vezi toga. U sadašnjem trenutku je zaista nemoguće reprodukovati situaciju koja je bila u Eseksu. Sadašnja centrala našeg ogranka Rada se nalazi pod budnim okom javnosti – tj. dve kuće koje smo uzeli su bukvalno na putu, posebno kuća u Berdlipu koja se nalazi baš u selu. Stoga je sasvim nemoguće živeti život kakav smo živeli u Eseksu na Farmi i svako mora da shvati i da se prilagodi okolnostima, i svako mora da shvati da smo, da tako kažem, u „stranoj“ zemlji i naročito konzervativnoj zemlji, i moramo se potruditi da ostavimo utisak razumnih i pristojnih ljudi. Pod tim okolnostima ne možemo imati isti spoljašnji život kao pre, ali ne vidim razlog da ljudi koji nas posećuju ne bi to razumeli, i da ova sasvim mala teškoća može biti savladana i da je izuzev toga sve isto kao i pre.

Rekao sam to i ranije i ponavljam više puta, da Rad ne uključuje nužno dolazak na Farmu i da je Farma odvojena od učenja o Radu. Rad postoji kroz pojedinacan stav prema njemu, i spoljašnje okolnosti i njihove različitosti ne bi trebale da su od značaja. Žao mi je što ovo moram reći, ali je neophodno. Sve što znam je da se opet možemo naći u potpuno izmenjenim okolnostima, koje će opet zahtevati pravilno razumevanje, i tako uvijek iznova. Ljudi moraju da shvate da su na Četvrtom Putu i da i dalje moraju da budu u stanju da urade „sve stvari sa drugim ljudima“ i da razviju svaku stranu sebe, u odnosu na društvo i sve oblike spoljašnjeg života, do razumne mere; u protivnom oni ne razumeju ideju Četvrtog Puta koja se održava usred života između svega što se dešava, prilagodjavajući se, a ipak se održavajući iznutra. Četvrti Put jeste i mora uvek biti najfleksibilniji od svih, ali zahteva najfleksibilnije unutrašnje razumevanje i ako neko ne može da bude fleksibilan, a i da dalje održava osećanje Rada, onda je takav zaista težak učesnik u vezi sa ovom linijom Rada. Svaka promena okolnosti omogućava svakome vrlo korisnu šansu da nešto nauči. Kad imam dovoljno ljudi oko sebe kojima verujem, u smislu da će biti u stanju da se suoče sa bilo kojom osobom koju sretnu i sa svakom situacijom u životu, osećam da bih bio u stanju da produžim Rad na način na koji bih ustvari i želeo da se on nastavi. Ovde ću vas podsetiti na jedno značenje „mehaničnosti“ u Radu. Ako nemožete da se postavite u odnosu na ovu ili onu stranu u životu, morate da sebi to postavite za cilj. Ne postoji niti jedna stvar u životu u vezi koje, čovjek Četvrtog Puta, ne zna nešto ili nema mogućnosti da se postavi u odnosu na nju. Četvrti Put nije romantičan i nema svrhe imati romantična osećanja u vezi sa tim (Farme u Eseksu). Četvrti Put je zapravo nemilosrdan i čim se nešto završi – tj. nema više stvarne vrednosti, napušta se. Ovim ne mislim da ne možemo da se vratimo na Farmu, ali to je velika šansa za svakoga da se prilagodi spoljašnjim oblicima i fizičkim prilikama Rada u određenom trenutku. To se odnosi jednako na one koji ne mogu da budu ovde kao i na one koji su tu.

Bilo bi mi veoma drago ako biste pokušali da razumete sve ovo, jer je veoma bitno da vam se skrene pažnja na to, poznavajući činjenisu da svako, vremenom, pokušava “da se smiri” u nekoj formi Rada Četvrtog Puta za koju smatra da će tako nastaviti dalje. Nažalost, takve emocionalne i mentalne navike mogu lako da se stvore.

Jednom sam rekao G.-evu: „Zašto ne gradite solidnije“ (gradili smo pozorište) On je rekao: “Ovo je samo privremeno. Za veoma kratko vreme sve će biti sasvim drugačije. Svi će se razići. Ništa trajno ne može se sada podizati.” Tako da svi treba da shvatite šta to može da znači. Mnogo puta G. nije imao spoljašnji Rad – tj. mesto ili nastambu. Sve je izgledalo kao da se rastopilo i sa spoljne ili opažajne tačke gledišta, ipak kao što znate Rad se nastavio i konačno je prenet u ovu zemlju, a ipak to nije imalo nikakve veze sa spoljašnjom formom Rada, sa nekom kućom ili situacijom i tome slično, i u smislu onog što je G. rekao meni privatno, nalazim da ne možemo imati trajnu kuću za Rad i da moramo da se prilagodimo svakoj vrsti situacije u budućnosti. Ali svi vi koji ste čuli Učenje tokom dovoljno vremena trebalo bi da ste sasvim opušteni u vezi promene u spoljnoj formi Rada sa konkretnom kućom ili spoljašnjih zahteva u odnosu na Rad i da se momentalno opredelite sa stanovišta Rada. Problem je što stvari postaju mehaničke i neophodno je dati određni Šok kako stvari ne bi bile dalje mehanične. Ali Rad nastavlja na isti način i govori istim glasom istom snagom onima koji ga priznaju i praktikuju.

Moram da dodam da se težište ovog što vam govorim nalazi u značenju Četvrtog Puta. Mi nismo Fakiri sa ispruženim rukama iz godine u godinu, niti monasi koji žive u manastirima, nismo ni Yogiji koji pohađaju udaljene škole i meditiraju u pećinama Himalaja. Mi pripadamo onom što se zove Četvrti Put, koji je usred života. Tako da moramo da Radimo usred života, okruženi svim nevoljama života i život će postati eventualno nas učitelj – tj. moramo da praktikujemo ne-identifikovanje usred događanja života; moramo da praktikujemo samo-sećanje usred doživljaja; i moramo da primetimo i da se odvojimo od negativnih emocija usred teškoća i promenljivosti dnevnog života. I stoga se kaže da čovek koji prati Četvrti Put mora postati čovek br. 4 – tj. čovek koji je razvio svoje Centre. To znači da čovek može biti čovek u odnosu na sve ljude, takođe znači da je čovek razvio sve strane u sebi koje poseduje i da može da odgovorno suočiti se sa svakom situacijom, sa svakom klasom, sa svakom vrstom ljudi, sa svakom tačkom gledišta, sa svakom teoretskom, praktičnom i filozofskom situacijom do određene tačke. S jedne strane on je čovek sveta. Pogrešno je da se tako kaže ali to verovatno ipak daje ideju šta čovek br. 4 jeste. Četvrti čovek zapravo ne znači čovek od sveta. Znači nešto dublje od toga, ali svakako da uključjuje ovo predhodno – tj. znači da je osoba u stanju da se sretne sa svim događajima i situacijama u životu na odgovoran način i nije budala u odnosu na život i ljude. Ima mnogo stvari da se nauči od običnog života što svako treba da nauči, u odnosu na ideju Čoveka br. 4, i sve ove stvari postaju mnogo interesantnije. Čovek mehanički mrzi određenu stranu života ili određena osoba mehanički mrzi tu stranu života. U stvari, čovek mora da postigne svoj puni razvoj u odnosu na život u isto vreme kada i Rad da bi stigao u fazu čoveka br.4 – jer neko ne postaje čovek br. 4 ukoliko ga tome nije naučio Rad, i u isti vreme ukoliko nije sebe razvio u odnosu na sve strane u životu. Upitajte se, svi vi, u kojim delovima života ste nerazvijeni, ovde jednostavno mislim na običan spoljni život. Da li biste bili u stanju da odjednom predvodite vojsku? Da li biste bili u stanju da upravljate hotelom? Da li biste bili u stanju da efektivno govorite sa Premijerom? Možete li da napravite pozorisni komad i da vozite brod ili da nešto važno otplešete i da čutite i da znate šta da Radite? Možete li da kritikujete knjigu? Mozete li da održavate razgovor sa obrazovanim ljudima? Iako sve to nije važno i niko ne treba da uzme ovo bukvalno, svako mora da ima ideju šta čovek br. 4 znači, jer čovek br. 4 ne znači baš sve kako sam ovdje rekao. Sve ovo označava postignuće izvanredne svestranosti tako da, iako nikad niste razgovarali sa Premijerom, kad dođe momenat za to, moći ćete to da uradite iz svog unutrašnjeg razvoja i iz vaše unutrašnje snage.

Četvrti Put leži u životu i ljudi moraju biti dovoljno jaki da ga Voljno i sa Razumevanjem održavaju zato što on nema ni hramove, ni crkve, ni rituale, već samo određena Pravila. Stoga, molim vas da shvatite da, ako se spoljni uslovi Četvrtog Puta promene za vas i nastave i dalje da se menjaju, morate uvek nastojati da održite ravnotežu i da prihvatite nove uslove kao uslove Rada, i verujete da bez obzira koliko možda lično volim nekog čoveka ili ženu, ne mogu da učinim ništa ako izmena spoljnih okolnosti čini tu osobu negativnom u Radu.

I dodaću još ovu jednostavnu rečenicu. Molim vas nemojte da mislite, da Rad znači Farma. Često ljudi povezuju sebe sa Radom kroz čulne prizore tako da zaboravljaju od čega se Rad, zapravo, sastoji. Rad nije mesto, nije stvar koju možete da dodirnete ili da njome rukujete, rad nije u Francuskoj ili u Engleskoj ili Americi, ili na bilo kom mestu u svetu. Rad je u vašim srcima i u vašem sopstvenom razumevanju, i gde god čovek mora da ide, Rad uvek ide sa njim, ako prema Radu zadržava pravilan stav. Rad se jedino održava čovekovim aktuelnim naporom. Samo ako je voljan da ga primi, Rad će dodirnuti čoveka, a onda polako počinje da ga transformiše. Stoga, Rad nije u prostoru, čak ne ni u vremenu. On je sadržan u nečemu što mi ne razumemo, u nečemu što nije ni vreme, ni prostor, ni mesto,  ni momenat. Reč za to odavno postoji ali uvek je sasvim pogrešno shvaćena, ta reč je večnost.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s