Komentari III – O Radu na sebi

Komentari III – Birdlip, 12. jun 1941
O Radu na sebi

Neophodno je svakodnevno Raditi na sebi. Svaki dan je čovekov život u malom. Čovekov život je ono što preostaje  posle smrti – tj. čovek je ono što je njegov život, i to je ono što se misli kad se kaže u bibliji da se knjiga čovekovog života otvara kad umire. Čovek je njegov život. Dan u čovekovom životu je mala replika čovekovog života.

Ako čovek ne radi  svakodnevno u svom životu, on ne može da promeni svoj život, i ako kaže da želi da radi na svom životu i da ga menja, a ne radi  svakodnevno na sebi, njegov Rad na sebi ostaje  isključivo imaginaran. On se tješi svojom maštom da će da Radi na svom životu, a ustvari nikad ne počinje da radi, ni jednog dana u životu. Čovekov život razbijen je na dane i godine. Ako čovek ne Radi na sebi  svaki dan u svom životu pomoću Samo-posmatranja, primenjujući ideje Rada na ono što posmatra, onda nema početne tačke. Kaže, na primer, radiću sutra. Sećate se izreke da ćemo “džem imati sutra”. Ali uvek je sutra. Ako čovek kaže „ Počinjem sutra da Radim na sebi“ onda on nikad neće početi da Radi na sebi,  zato što je  uvijek postoji “sutra” za njega, ali nikad “danas”. To se ponakad, u Radu, naziva “ Mañana bolest” – bolest sutrašnjice. Dok god čovek kaže “mañana” – tj. sutra – nikad se neće promeniti.

U smislu Rada na sebi neophodno je da se odredi polje Rada – tj.  da se ne fantazira uprazno o “sutrašnjem” Radu u smislu nekih specijelnih situacija već da se “danas” Radi – da se odredi praktično polje Rada danas, ovog “današnjeg” dana i svim njegovim okolnostima, i ne razmišljati o uslovima “sutrašnjice”. Da li ste počeli da posmatrate sebe u vezi današnjeg dana – običnog dana, koji se stalno ponavlja, koji je kosmički utvrđena minijatura godine i celog čovekovog života? Svi znate onu misao: „Za dan su dovoljna dnevna zla“. Ali da li ste razmišljali šta ta izreka znači i da li ste razmatrali konteks u kojem je Hrist napravio ovu primedbu? Šta, na primer, znači kad kaže „dovoljan“? Dovoljan za šta?  Dovoljno je da se radi na zlu tekućeg dana. Ako čovek počne da radi, čak i sasvim malo na neprijatnostima i neprilikama današnjeg dana, on počinje  praktično da Radi na sebi. Ali on mora da spozna svoj dan i da zna sebe u odnosu na taj dan. Postoji određeni, običan dan kroz koji svaki čovek prolazi, odvojeno od veoma neobičnih događaja. Događaji običnih dana imaju, priznaćete, određenu ponavljajuću sličnost  za svakog čoveka. Predpostavimo da, ako čovek nikad ne shvata i  nikad ne posmatra sebe u vezi sa tipičnim događajima svog uobičajenog dana, kako  uopšte ikad može da misli da Radi na sebi i kako ikad može da predpostavi da će se promeniti? Promena bića počinje sa promenom vaših reakcija na aktuelna  zvibanja svakog dana. To je početak uzimanja svog života u pravom i praktičnom smislu na novi način . Ako se stalno ponašate ne isti način, na iste događaje koji se ponavljaju svakodnevno, kako možete verovati da možete da se menjate?  Upoznavanje sebe, počinje sa posmatranjem svog ponašanja u odnosu prema događajima svakog dana vašeg života. Primetite kako regujete – tj. primetite  vaše mehaničke reakcije na sve male događaje koji se događaju pred drugima i primetite šta govorite, osećate, mislite itd. Onda pokušajte da vidite kako možete da promenite te reakcije. Naravno, ako ste sigurni da se uvek ponašate svesno i racionalno te da nikad ne greštite, i tome slično,  nikad se ništa u vama neće promeniti, jer ćete biti nesposobni da shvatite da ste mašina, mehanička osoba, koja uvek govori, i oseća, i misli, i radi tipične stvari shodno promenama okolnosti i  to čini uvijek iznova. Ali možda, zbog tračka skromnosti ili smisla za poniznost, ili još bolje zbog povećane  svesnosti o sebi, možete shvatiti da niste  jedno – ne sasvim svesna individua, koja  voljno živi svoj život svakog trenutka, već ste jednog momenta loša osoba, jednog momenta  razdražljiva osoba, sledećeg momenta  dobronamerna osoba, zatim skandalozna osoba, ili osoba sklona vređanju, zatim svetac, zatim lažov.  Pokušajte zadati sebi Radnu vežbu svesnog ponašanja u kraćem periodu dana. Jer sve što radimo  zauvek utiče na nas. Samo jedan momenat u kojem smo  dovoljno svesni da se ne ponašamo mehanički, ako je učinjen voljno, može izmeniti mnoge buduće rezultate. Ako naučite, recimo, danas malo Francuskog, više ćete znati sutra, ali ako danas ne učinite ništa, sutra nećete znati ništa više. Isto je i sa Radom na sebi. Ali čovek mora da voljno Radi na sebi a ne zato što mu je tako rečeno. Raditi  reda radi (tek tako) ili za zaslugu je jedna stvar; ali Raditi na sebi zato što čovek ne voli nešto u sebi i žudi za tim da to izmeni, to je druga stvar.

Sav naš odnos prema svakom danu u našem životu je pogrešan zato što je po navici mehaničan i fiksiran. Onda zaista postajemo mehanični i nemamo nikakva realna osećanja o onome šta radimo, te nam tako dani prolaze na čudan nedoživljen način, tj. pratimo  svakodnevno mehničke navike i tako nemamo stvarni život i ne primamo nove utiske.  “To” djeluje – tj. mašina djeluje. Ali ako čovek započne svoj dan svesno, ceo dan može biti drugačiji za njega. Stoga mora da shvati šta to znači Raditi na sebi, uzimati život kao dan – videti, posmatrati, i uvideti  šta je dan za njega, a ne misliti da je dan nevažan zato što je tako običan i da rad znači nešto u budućnosti –  ili da je rad nešto što on eto “nema još prilike da primeni na sebe zato što je toliko zauzet sa dnevinim obavezama” kao što mi je jednom neko ozbiljno rekao. Kakvi ste kad ustanete, u kom raspoloženju sedate da doručkujete, šta vas stalno nervira itd., itd? Nemojete misliti da ste promenili sebe samo zato što pušite ili jedete manje. Zapamtite da je ovaj rad psihološki. Naš dnevni život, naša profesija, naš zanat, naše zvanje, posao itd., nisu ništa  drugo sem san sa kojim se poistovećujemo. Ali ovo razumevanje dolazi sporo – kad  bolje shvatimo šta spavanje i mehaničnost znače i zašto se za čovečanstvo kaže da spava i da život nazivaju mehaničkim. Da bi se Radilo na sebi, počnite da radite na svom  svakodnevnom životu i onda ćete shvatiti šta znači izraz: “Hleb naš nasušni daj nam danas” u molitvi “Oče naš”. Jer reč “danas”  na grčkom jeziku znači super-supstancijalni (suštinski) hleb ili “hleb odozgo”. Ideje ovog rada su da nam daju hleb ili život u dvostrukom smislu ideja i snage da se sretnemo sa teškoćama svakodnevnog  mehaničkog života i tako super-substancijalni (suštinski) “hleb”; i da njime hranimo novi život koji u nama počinje, jer u  Radu svako želi da postane nova osoba. Ali niko ne može da izmeni svoj život ili da promeni bilo šta u vezi sa njegovim svakodnevnim mehaničkim rekacijama dok god nema pomoć novih ideja,  dok god mu ne pomaže sila koja dolazi od tih novih ideja i novih misli koje su rođene u  njegovom umu ako počne da ih razumeva. Zapamtite, i najmanja stvar se računa u vezi sa mehaničkim reakcijama na svakodnevni život – i najmanja negativna reakcija ima veze, i najmanje pogrešno razmišljanje o sebi, ili o drugome, ili samouvažavanje, ili negativna  fantazija, itd.

Prepremiti niže centre da prime ideje i snagu koja uvek dolazi od viših centara (ali koja se ne prima usled teškog stanja unutrašnjeg spavanja) je dugačak rad – ali svaki pokušaj učinjen voljno, da se ispravi ili odvoji od negativne reakcije, svaki pokušaj da se setiš sebe u prisustvu teškoće, svaki čin iskrenog posmatranja sebe, kao kad čovek laže, ili kad se pravi važan, ili kad sebi pridaje previše značaja iz svoje lažne ličnosti, ili uvrtanje istine da bi se drugi povredio, pomaže da se načine nove veze sa nižim centrima i  da se tako pripreme za spoj sa višim centrima i pomoći koja  iz njih stiže.

DODATNA BELEŠKA

Razgovarajmo sad, za momenat, o ličnom radu u sadašnjem trenutku u kojem, kao dodatna činjenica, traje rat.  Čovek u ovom radu mora da izoluje sebe od posledica života, u  suprotnom, on je pojeden od života. Ceo Rad na sebi je povezan sa izolovanjem čoveka tako da nešto može da raste i da se razvija što se ne može dogoditi pod uticajem života jer život ne razvija ništa izvan naše ličnosti  u nama, a ova, iako neophodna, još uvek nije razvoj stvarnog dela u nama, već nečeg veštačkog. Ako čovek ne izoluje sebe nego se identifikuje sa svim i gubi snagu na negativna osećanja i uvažavanja, zamišljanja i  mehanički govori itd., ništa se ne može razviti u njemu van onoga što jeste. U stvari, u Ezoteriji (Ezoteričkom Učenju), čovek mora da postane hermetički zatvoren, kao što drevni izraz kaže, a to se odnosi na nešto unutrašnje o čemu ćemo da govorimo drugom prilikom, povezano sa snagom tišine. Fraza pripada jeziku drevnih vremena kad je postojalo učenje o čovekovoj unutrašnjoj evoluciji povezanoj sa imenom Hermesa. Nezavisno od ovoga, shvatićete da ako stalno curi iz vas (autor misli na curenje energije putem mehaničkog življenja), i nemate izolaciju od života, u vama nikad neće biti dovoljno snage da omogući  rast bilo čega u vama. Nećete čak biti u stanju da postignete obične rezultate. Tako je neophodno da se nauči kako da se uzdržite od stvari i kako da se  svakodnevno borite protiv života.  Zato se nekad kaže da je ovaj Rad protiv života – barem, to je jedno značenje. Ali ako imate  u osnovi pogrešan stav prema životu i verujete da u životu sve treba da ide kako treba, uzećete čak i najobičnije nevolje kao iznimne, i neprekidno ćete biti razočarani, iznervirani, gubićete snagu, jednostavno bićete slaba osoba, tj. slabić u zivotu. Velik deo sentimentalnih besemislica priča se i piše o životu.  Ali sa  time se ne susrećemo u Radu. Rad kaže da je život mehaničan, i da je čovečanstvo uspavano, i da čovek ne može da učini ništa već da se sve dešava. Ipak ljudi ne mogu  da u ovo poveruju, čak i kad se strašne stvari događaju, i zamišljaju da je to zbog ove ili one osobe koja je  izuzetak itd. Sve ovo proizlazi iz pogrešnog stava. Sećate se šta je definicija “dobrog domaćina” u ovom sistemu – čoveka koji  shvata svoje obaveze i odgovoran je itd., ali koji ne veruje u život. Videćete da baš u ovom leži stvar koju je teško razumeti, tako teško da neću ni pokušati da nešto više kažem o tome, izuzev da je u  ovim vremenima veoma važno da ne dozvolite da ono što se događa u životu slabi vaše misli, osećanja i iskustvo Rada kao takvog, na način  na koji to čini običnim ljudima, koji, videvši užas rata,  imaju uverenje da u ničemu ne postoji smisao i da nema Boga. Setite se da Rad kaže da je život mehaničan i da čovek spava. Drugim rečima, ne počinje iz lažnih ideja o prirodi života ili o prirodi čoveka. Ako uzmete  spoljašnju scenu – tj. život – kao vaš kriterijum i standard, ne vidite li kako ovaj rat može da vas spušta i da vam troši snagu?  Vidite  li kako, ako  zadržavate stav Rada prema životu, ovaj rat može da pojača stvarnost Rada? Pokušajte da shvatite šta se misli ovim što sam ukratko predočio i pokušajete da po tom postupate – tj. pokušajte da mislite iz ideja Rada i tako da steknete pravi stav prema životu na zemlji, gde se, kao što znate, nalazimo pod toliko zakona – gde smo, zaista, na najgorem mestu u celokupnom stvaranju. Često ste čuli da je rečeno u ovom Radu da je neophodno da se transformišu utisci i da je to suština, kako je nazvano, Prvog Svesnog Šoka,. Znam da mnogi od vas ne razumeju prirodu, u praktičnom smislu, Prvog Svesnog Šoka, i jednostavno kažem da to znači  Pamćenje Sebe. Ali reč ne objašnjava šta to znači. Transformacija dnevnog života, tj. njegovog efekta na nas, zavisi od razumevanja svega što vam je predočeno o praktičnom Radu – o samo-posmatranju, radu na negativnim stanjima, rad na identifikacijama i tome slično. To je ono što vas izoluje. Kad shvatite da ne morate da uzmate stvari ili ljude na isti način na koji ih uzimate, vi transformišete nešto i u isto vreme izolujete sebe.  Pamćenje Sebe, ne-identifikovanje i ne-samouvažavanje, sve pomaže da se izolujemo od uticaja života. Postupati svesno u teškim mementima ima isti efekat. Slično, ako doživljavate momenat prave svesnosti, momenat  Pamćenja Sebe, primetićete da je to isto kao da ste izolovani od života i da vas ništa ne može dodirnuti. I  to bi bilo tako kad bi stalno bili u stanju  Pamćenja Sebe. Naš zadatak je da pokušamo da imitiramo viša stanja svesti da bi ih tako privukli.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s