Beleška o Pamćenju Sebe

Birdlip, 7. juli 1941
Beleška o Pamćenju Sebe

Korisno je sebi načiniti podsetnik u glavi šta je praktičan rad.

Najvažnija stvar je  Pamćenje Sebe. Morate da pokušate da se setite sebe bar jednom dnevno, i morate da to radite voljno, iz vas samih. Sav Rad na sebi na kraju krajeva zavisi od  Pamćenja Sebe. Samo pola minuta je potrebno, i čak ako se ne sastoji ni od čega drugog osim zaustavljanja svojih misli i pokušaja da se se sve relaksira, bolje je nego ništa. Nemojte da mislite o  Pamćenju Sebe, nego ga radite. Ispočetka je najbolje da se to čini u neko određeno vreme koje sami odredite. Prvi znak da to radite ispravno je ako imate jasan osećaj da neka sila ulazi u vas i kao da se nešto otvorilo u vama. Čim ovo osetite, zaustavite se. Morate smesta da se zaustavite i da o svemu zaboravite.

Drugi oblik  Pamćenja Sebe je kada se iznutra u sebi sve zaustavite, “unutrašnji stop”[1]. Ovo se radi u vezi  sa Samo-posmatranjem. Na primer, posmatrate da počinjete da govorite na određeni mehanički način, ili da vas neko nervira, itd. Tada učinite “unutrašnji stop”, ali to morate da uradite potpuno, kao da se nešto odseklo. Nema veze ako  ono što ste zaustavili  opet kasnije dođe.

Želim da kažem pre nego što nastavim da celo Samo-posmatranje treba da bude praćeno sa određenim stepenom  Pamćenja Sebe. Sećanje zašto posmatrate sebe i osećanje pristustva Rada u vašim mislima, dok posmatrate sebe, je u izvesnoj meri   Pamćenje Sebe. U stvari, to dovodi Ugljenik 12 do mesta u ljudskoj mašini gde nastaje Prvi Svesni Šok.

Sledeće dolazi praktičan rad na centrima. Dozvolite a vas podsetim, da sav Rad znači napor.

Rad na Intelektualnom centru
Svako treba da ima inetelektualni rad određene vrste. Bilo koji oblik mišljenja  koji zahteva da pažnju usmerimo na svesni deo Intelektualnog Centra, kao što je mišljenje o nečemu što ste čuli i pokušavate da se setite, čitanje knjige koje zahteva pažnju, čak i pisanje pisama ili pregledanje računa, itd., itd. Postoji izreka u Radu,  da svako mora, svaki dan, da koristi mozak.

Rad na emocionalnom centru
Posmatranje i unutrašnje odvajanje od svih vrsta suptilnih depresivnih stanja za razliku od očiglednijih negativnih emocija, zaustavljanje  fantaziranja, rad na negativnim stanjima, korišćenje Intelektualnog Centra da se seti šta je  tačno rečeno, za razliku od onog šta se zamišlja: sve to je rad na Emocionalnom Centru.

Rad na  Motiričkom Centru
Svako, u svom  svakodnevnom životu, treba da ima neki oblik rada koji zahteva  Motorički Centar. Određeni napor tela je neophodan i mora biti voljno učinjen. Ako  nešto radite voljno, radite to iz sebe – tj. radite to svesno; i sve što je svesno učinjeno  sačuvano je za vas – pripada vama. Ono što  nevoljno radite, ili prosto zato što vam je tako rečeno, je gore od beskorisnog. Morate da kažete sebi da učinite određenu stvar. Ponavljam, ako stvari radite mehanički, nikakvu korist iz toga nemate.

Rad na Instinktivnom Centru
Ovo, u ovoj fazi, nije neophodno jer Instinktivni Centar je mnogo pametniji od nas i zna mnogo više nego mi, ali ako je nešto  pogrešno sa telom, tj. ako je telo možda bolesno, moramo pokušati da pomognemo Instinktivnom Centru koliko god možemo. Instinktivni centar reguliše unutrašnji rad fizičkog tela i upozorava nas da nešto nije u redu, ili putem bola, ili putem nelagode. Jedna od najgorih stvari jeste mešati se u rad Instinktivnog Centra kad za to ne postoji razlog.

Naravno, mnogo toga je u ovoj kratkoj  belešci izostavljeno. Ali svako od vas mora da pokuša da sebi napravi neku belešku ovakve vrste i primeni je tokom dana.  Setite se, da kad ne možete da radite na jednom centru, možete na drugom. Pored vašeg generalnog Cilja treba da imate, manje-više, tri pod-cilja povezana sa Intelektualnim, Emocionalnim i  Motoričkim Centrima.


[1] Autor ovdje misli na vežbu koja se zove STOP vježba, ali koja se radi uz pristustvo Učitelja. Vježba se radi na komandu “STOP”. U tom momentu zaustavljate se u potpunosti u položaju u kojem ste se našli i intezivno posmatrate celokupnog sebe, zajedno sa posmatranjem, motoričkog, emocionalnog i intelektualnog centra i svim reakcijama koje se zbivaju u vama. Vežba se radi sve dok ne dođe nova naredba “KRENI” ili u vidu neke druge reči koja je dogovorena. U ovom slučaju, “unutrašnje STOP” vježbe, vi imitirate taj način, ali u mnogo manjem obimu nego kada je prisutan Učitelj. Trenutno zaustavljate unutrašnje procese sa intezivnim Samo-posmatranjem i Pamćenjem Sebe.

 

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s