Ideja transformacije u Radu

Birdlip, 30. juni 1941
Ideja transformacije u Radu

Deo I. – Kao što neki od vas znaju g. Uspenski je sugerisao da se ovaj rad nazove Psiho-transformizam. Ideja rada je psihološka transformacija – transformacija nas samih.

Transformacija znači promenu neke stvari u  neku drugu. Hemija izučava moguće transformacije materije. Postoje poznate transformacije materije.  Na primer, šećer se može transformisati u alkohol, a alkohol u sirće delovanjem fermenata: to je transformacija jedne molekularne supstance u drugu molekularnu supstancu. U novoj hemiji atoma i elemenata, radijum se polako transformiše u olovo.  Kao što znate, alhemičari iz prošlosti su oduvek sanjali o mogućnosti pretvaranja metala u zlato. Ali ova ideja nije uvek imala bukvalno značenje, zato što se jezik alhemije, nekad korišćen u učenjima tajnih škola, odnosio na mogućnost transformacije čoveka u novu vrstu čoveka. Čovek onakav kakav je – mehanički čovek služi prirodi i utemeljen je na nasilju – predstavljen je kao osnovni metal i transformacija osnovnog metala u zlato odnosi se na tu potencijalnu transformaciju u njemu. U Jevanđeljima ideja o mehaničkom čoveku kao semenu koje je sposobno za rast, ima isto značenje kao i ideja ponovnog rađanja, o čoveku koji se ponovo rađa.

Kao što znate, u ovom sistemu učenja, čovek se smatra kao fabrika na tri nivoa, koja koristi tri hrane – običnu hranu na nižem nivou, vazduh na drugom nivou, i  utiske na trećem.

Hrana koju jedemo prolazi kroz sukcesivne transformacije.  Proces života je transformacija. Svako živo biće živi tako što jednu stvar transformiše u drugu. Biljka transformiše vazduh, vodu i soli iz zemlje  u nove supstance – u ono što zovemo krompir, pasulj, grašak, voće itd. – delovanjem  sunčeve svetlosti i fermenata. Osetljivi živi film, koji prekriva zemlju, koji provodi silu iz svemira – tj. organski život – je ogromni organ transformacije.

Kad jedemo hranu, ona  se sukcesivno transformiše, fazu po fazu, u nove supstance neophodne za našu egzistenciju. To radi um koji se zove instiktivni centar, koji kontroliše unutrašnji rad organizma i naravno zna o tome mnogo više nego mi. Možemo da razumemo da kad se hrana uzima,  započinje probava.  Probava je transformacija. Hrana se  u stomaku menja u nešto drugo. To je samo prva faza transformacije i  u Radu je označena kao prelazak od note DO 768 do  RE 384.  Biće dovoljno da iskoristimo ovu prvu fazu, kao primer, ne idući dalje.  Ovaj prvi stepen svako može da razume bez nekih teškoća. Svako može da vidi da je hrana koja je uzeta u najnižem delu ove trospratne fabrike – naime, da jela koja jedemo – prolaze kroz transformaciju. Pretpostavimo da hrana  prođe kroz stomak i da se ništa ne  dogodi: šta onda? Telo, koje je kao veliki grad, neće doći u kontakt sa njom. Na primer, kako nesvareni komad mesa ili krompira može da uđe u krvotok i snabde mozak neophodnim finim supstancama.         Manje ili više, ova situacija je upravo ono što se dešava sa trećom hranom, tj. hranom utisaka. Utisci ulaze i ostaju nesvareni – tj. ne dolazi do transformacije. Utisci stižu do nas kao DO 48 i takvi ostaju tj. zaustavljaju se. Osim veoma male  količine transformacije, ništa se ne  događa.  Nema adekvatne transfromacije utisaka. Nije neophodno za svrhu prirode da čovek transformiše utiske. Ali čovek može transformisati utiske,  ukoliko ima dovoljno znanja i razumevanja zašto je to neophodno.

Mnogi ljudi misle da će im spoljašnji život  dati ono  za čim čeznu i što traže. Život  ulazi kao utisak, kao DO 48.  Prvo  shvatanje značenja Rada je  shvatiti da život, koji ulazi kao  utisak, mora biti transformisan. Ne postoji takva stvar kao što je  “spoljašnji život”. Ono što sve vreme primate su utisci. Vidite osobu koja  vam se ne dopada – tj. imate utisak te prirode. Vidite osobu  koja vam se dopada –  ponovo primate utisak. Život su utisci, a ne čvrsta, materijalna stvar, kao što pretpostavljate i verujete da je stvarnost.  Vaša stvarnost su vaši utisci. Znam da je veoma teško shvati ovu ideju. Ona predstavlja tešku raskrsnicu. Vi ste, na pirmer, sigurni da život postoji kao takav a ne kao vaši utisci. Vi mislite da je osoba koju vidite  kako sedi u stolici, koja nosi plavo odelo, smeje se i govori, stvarna. Ne, to su vaši utisci o njemu, koji su stvarni za vas. Da nemate vid, ne biste je videli. Da nemate uši ne biste  je  čuli. Život dolazi kao utisak i zato što je tu moguće je Raditi na sebi – ali samo ako shvatite da ono na čemu radite nije  spoljašnji život, nego utisci koje primate.  Dok ovo ne shvatite, nećete razumeti značenje onoga što Rad  naziva Prvi Svesni Šok.  Taj šok se odnosi na  one utiske, koji su sve što znamo o  spoljašnjem svetu,  koje unosimo kao stvarne stvari,  stvarne ljude. Niko ne može  transformisati  spoljašnji život. Ali svako može  transformisati svoje utiske, naime treću i najvišu hranu koju  unosi u trospratnu fabriku. Zato ovaj sistem učenja kaže da je neophodno kreirati organ za transformaciju na mestu  ulaska utisaka. Ovo je značenje Rada,  sagledanog u svetlu psihološke trasnformacije i to je  tačka,  na kojoj započinje Rad.  To  je nazvano Prvi Svesni Šok,  jer je to nešto što se ne radi mehanički. To se ne događa mehanički – za to je potreban svesni napor. Čovek koji počinje da razumeva šta  ovo znači, istovremeno prestaje da bude mehanički čovek, koji služi prirodi, čovek koji spava, i  iskorišćen od prirode za svoje svrhe, koje nisu u interesu čoveka.  Ako sad razmišljate o značenju svega što  vam je rečeno da radite u smislu napora, počevši od Samo-posmatranja, videćete, van svake sumnje, da se praktična strana Rada odnosi  na  transformaciju utisaka i na rezultate  utisaka. Rad na nagativnim emocijama, na  tmurnim raspoloženjima, rad na identifikovanju, rad  pridavanju značaja, rad na unutrašnjem laganju, rad na imaginaciji, rad na teškim “ja”, rad na samo-opravdavanju, rad na stanjima sna, itd. je povezan sa transformacijom utisaka i njihovim rezultatom.  Složićete se da je Rad na sebi  u izvesnom smislu uporediv sa varenjem, tj. u smislu da je varenje transformacija.  Mora postojati neki organ transformacije  na mestu  ulaska utisaka.  To je Prvi Svesni Šok i njegov opšti opis je  Pamćenje Sebe. Ako putem razumevanja Rada možete da posmatrate život kao Rad, onda ste u stanju Pamćenje Sebe. Ovo stanje svesti vodi transformaciji utisaka –  a tako i života u odnosu na vas same. Tj. život  više ne deluje na vas na stari način.  Počinjete da mislite i razumete na drugi način, a to je početak vaše sopstvene transformacije. Jer dok god  razmišljamo na isti način,,uzimamo život na isti način i ništa se u nama ne menja. Transformisati utiske života  znači transformisati sebe, i samo potpuno novi način  razmišljanja  to može da proizvede.  Ceo ovaj Rad  služi da nam omogući jedan novi način   razmišljanja. Dopustite mi da vam dam jedan primer. U Radu vam je rečeno da ako ste negativni, to je uvek vaša greška. Čitava situacija, onako kako je snimljena čulima, mora biti transformisana. Ali da bi se to razumelo, porebno je da se počne razmišljati na potpuno novi način.

Svi možete  razumeti da  nas život neprestano tera na reakcije. Sve te reakcije formiraju naš život – naš lični život Promeniti lični život ne znači promeniti  spoljašnje okolnosti: to znači promeniti rekcije . Ali dok god ne vidimo da  spoljašnji život dolazi u obliku utisaka, koji nas  uslovljavaju da reagujemo na  stereotipne načine, ne možemo da vidimo gde se nalazi tačka moguće promene, gde  leži mogućnost za rad. Ako su reakcije, koje formiraju vaš ličini život, uglavnom negativne, onda je vaš život negativan. Vaš život je uglavnom masa negativnih reakcija na utiske koji  ulaze svaki dan. Čovekov zadatak je onda transformacija utisaka tako da oni više ne dovode do negativnih reakcija, ukoliko čovek želi da Radi na sebi. Ali za to je neophodno uvesti Samo-posmatranje u momenat prijema utiska. Onda čovek može  dozvoliti ili ne dozvoliti, da utisci  uđu na negativan mehanički način. Ako ne dozvoli, onda je to početak svesnijeg života.  Ali ako čovek propusti da transfirmiše utiske u momentu njihovog ulaska, uvek može raditi na rezultatima tih utisaka i sprečiti ih da dobiju pun mehanički efekat.  Sve ovo zahteva jasan osećaj, jasno vrednovanje Rada, jer to znači da Rad mora biti doveden ispred, u tačku u kojoj utisci ulaze i bivaju distribuirani mehanički do njihovog uobičajenog mesta u ličnosti, gdje proizvode reakcije. Kasnije ćemo mnogo više govoriti o transformaciji, ali treba dodati da nije moguće postići viši nivo bez transformacije  i sama ideje transformacije  bazirana je na činjenici da postoje različiti novoi i odnose se na prelaz sa jednog na drugi nivo bića. Niko ne može dostići viši nivo bića bez transformacije.

 

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s