Koncept Savesti u Radu

Koncept Savesti u Radu

Svest i Savest su slične u njihovim sferama odnosa, jedna postoji u Intelektualnom Centru, druga u Emotivnom Centru.
Svest je Znanje svega zajedno.
Savest je Osjećanje svega zajedno.

Savest

Kao što znate, u eksperimentu religije, kao metod prenošenja učenja  od Svesnog ka uspavanom čovečanstvu, jedan od izvora neuspeha je taj što svaka osoba postavlja svoje dogme kao apsolutnu istinu, tako da se, naposljetku, ljudi progone, preziru, ili ubijaju jedni druge u ime Boga. Oni ovo mogu da čine veoma  prilježno i da to sve proglašavaju  aktom Svesti. Ali, ovo je lažna ili Mehanička Svest i ona je formirana u Ličnosti. Ta Lažna ili stečena Svest nije bazirana na unutrašnjem razumevanju. Ona je u vezi sa Lažnom Ličnosti te je stoga osjećaj  zasluge, da je neko ispravniji i bolji od drugih, i da su drugi, koji imaju drugačija religiozna uverenja, inferiorniji i grešniji i samim tim dostojni prezira i zaslužuju da budu ubijeni.

Razlika između Istinske Savesti i Mehaničke ili Lažne Savesti je u tome što je Istinska Savest  ista u svim ljudima i govori istim jezikom unutar svih ljudi. Mehanička ili Lažna Savest je različita kod različitih ljudi, shodno njihovoj nacionalnosti , vaspitanju, običajima, uverenjima, i slično.

Kada bi svi ljudi bili budni, Istinska Savest bi govorila iz svih i svi oni bi se slagali jedni sa drugima, jer bi međusobno govorili (odnosili se) na isti način jedni prema drugima.

Istinska Savest postoji u svima ali je duboko zakopana i tako van domašaja. Ličnost je narasla preko nje i kao rezultat toga naš osjećaj, naš doživljaj sebe, je pomeren u Ličnost. Zbog toga je nemoguće “osjetiti sve zajedno” i bilo bi nepodnošljivo kada bismo to osjećali u stanju u kakvom jesmo. “Osjetiti sve zajedno” bi značilo da smo svi jedno. Ali Ličnost je podeljena na male delove. Osnovna stvar koju moramo shvatiti u vezi Ličnosti jeste da je ona mnoštvena. Zbog toga  se osjećate čas ovako, čas onako, ali odvojeno, ne u isto vreme – a da se toga i ne sećate –  baš kao što u ovom trenutku mislite jedno, a onda nešto sasvim drugo, ili se ponašate čas na jedan način, a već sledeći trenutak, na drugi način. I svakom ovom kaleidoskopu u pokretu unutar vas vi kazete “ja”.. Tj. vi zamišljate da ste jedna te ista osoba. Dok god čovek uzima samog sebe kao jednu osobu on ne može da se pomeri sa mesta gde se nalazi. Da bi se, u vama, probudila Savest morate početi da uviđate  sopstvene kontradikcije. Ali ako se trudite da vidite kontradiktornosti u sebi  tako što uzimate sebe kao jednu osobu, nećete nigde stići. U stvari, staćete sami sebi na put, umesto da se sklonite u stranu, i to će u vama stvoriti nemoguću situaciju. To bi bilo kao da verujete, da je sve što vidite ispred vas, deo vašeg tela.

Ono što naročito sprečava čoveka da vidi kontradiktornosti u samom sebi, su Odbojnici. Na mestu Istinske Savesti čovek ima Veštačku Savest ili Odbojnike. Iza svakog čoveka stoje godine i godine pogrešnog i glupog života, prepuštanja svakoj vrsti slabosti, spavanja, neznanja, pretvaranja, nedostatka truda, besciljnosti, zatvaranja očiju (okretanje glave ustranu) s ciljem da se izbegnu neugodne činjenice, stalnog laganja samog sebe, zlostavljanja i okrivljavanja drugih, i traženja greške u drugima, samo-opravdavanja, unutrašnje praznine, pogrešnog govora, itd. Kao rezultat toga, ljudska mašina je prljava i pogrešno radi. I ne samo to, nego su i veštački aparati stvoreni u njemu zbog krivog načina rada. Bez obzira koliko čovek hteo da se probudi i postane neko drugi i samim tim vodi drugačiji život, ovi veštački aparati ometaju njegove dobre nemere. To što nas ometa, ti veštački aparati, nazivaju se Odbojnici. Kao kod odbojnika na željezničkim vagonima čije je delovanje da umanje šok sudara. Ali u slučaju odbojnika u čoveku, njihova svrha je da spreče dve kontradiktorne strane njega samog, da zajedno dođu u njegovu svest (njegov svesni dio uma).

Odbojnici nastaju postepeno i mimo volje delovanjem života oko nas, života u kojem živimo. Njihova svrha je da spreče čoveka da oseća Savest – tj. od osjećaja “sve zajedno”. Npr. veoma jaki odbojnici postoje između sviđanja i nesviđanja, između naših ugodnih i neugodnih osjećanja. Da bi slomili odbojnike potrebno je da posmatramo sebe tokom  dužeg perioda i zapamtimo kako smo se osećali u različitim trenucima. Tj. neophodno je da vidimo obe strane odbojnika u isto vreme, da vidimo kontradiktorne strane nas samih koje su odvojene odbojnikom. Jednom, kada je odbojnik slomljen, on ne može da se ponovo formira.

Odbojnici čine čovekov život mnogo  lakšim. Oni ga spečavaju da oseti Istinsku Savest. Ali takođe, oni ga sprečavaju da se razvija. Unutrašnji razvoj zavisi o Šoku. Samo Šok može da čoveka izvede iz stanja u kojem se nalazi. Kada čovek spozna (uvidi) nešto u sebi, on pretrpi (doživi) Šok, ali prisustvo odbojnika će ga sprečiti da bilo šta spozna. Odbojnici su stvoreni da ublaže Šokove. Što više posmatra sebe, čovek ima više izgleda da  počne da zapaža odbojnike u sebi.

To je jednostavno zato, što više posmatrate sebe to ćete više hvatati “snimke” samih sebe u celini. Ako posmatrate različite trenutke svog života, nakon nekog vremena steknete uvid o sebi u nekom određenom vremenskom periodu, videćete sve zajedno – tj. svest o samom sebi će se povećati. Ali, prvo morate pokušati da posmatrate sve u sebi u datom trenutku – emocionalno stanje, misli, osećaje, namjeru, položaj tijela, pokrete, ton glasa, izraze lica, itd. Sve ovo mora biti “fotografisano” zajedno. To je potpuno Posmatranje i iz ovoga započinju tri stvari: (1) nova memorija o samom sebi, (2) kompletna promena koncepta koje je neko imao o sebi, (3) razvoj unutrašnjeg okusa u odnosu na kvalitet onog što se iznutra posmatra. Na primer, pomoću unutrašnjeg okusa možete prepoznati da lažete ili da ste u negativnom stanju bez nekih poteškoća, iako se, pravdate pred smim sobom i protestujete da vi to ne radite. Sve zavisi od toga da li posedujete unutrašnju iskrenost ili ne. Ako ne posedujete, najbolje je da odustanete od Rada. Za unutrašnji okus možemo reći da je udaljeni početak Istinske Svesti, jer to je nešto što prepoznaje kvalitet nečijeg unutrašnjeg stanja. Posmatranje sebe i unutrašnji okus nisu isto, ali imaju neke dodirne tačke. Što bolje razumete Rad, on je pravilnije uspostavljen u vašem umu    uvidjanjem njegovog značenja on sve vise prelazi u Istinsku Savest.  Ponekad se kaže da ako smo imali trenutak Istinske Savesti, Rad bi bio nepotreban, jer bi to već znali.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s