O “A”, “B” i “C” UTICAJIMA

Komentari IV – Birdlip, 17. jun 1941
O “A”, “B” i “C” UTICAJIMA

Deo I – Za svakog pojedinačno važno je da što češće misli o onome šta ovaj sistem učenja predstavlja za njega. Šta ovo učenje implicira? O čemu se ovde radi? Zašto je, na primer, neophodno da se borimo protiv identifikovanja, negativnih stanja, fantazije, unutrašnjeg uvažavanja, samo-opravdavanja i drugih oblika mehaničkog laganja, protiv mehaničkog govora, itd.  Zašto čovek mora da pokuša da posmatra i razbija odbojnike ili da zapazi mehanički stav, ili da upozna slike o sebi? Zašto mora da se bori protiv svoje lažne ličnosti sa svim njenim neprijatnim manifestacijama? Zašto je neophodno da se čovek seti sebe?

Pre svega moramo da shvatimo da ovaj sistem predstavlja jednu organsku celinu. Uzeti mali deo  bez povezivanja sa ostatkom nije dovoljno. Nije dovoljno jer se značenje celog učenja reflektuje na svaki njegov deo, i da bi se shvatilo značenje bilo kog njegovog dela -kao što je npr.  šta učenje govori o samo-opravdavanju, neophodno je da imamo neku ideju o celini. Makar  sebi rekli: “Moram da posmatram  samo-opravdavanje u sebi i da ga pokušam zaustaviti”,  to ne mora biti uzaludno, ako je učinjeno iskreno, i može mi pokazati nešto o meni što nisam shvatao, isto tako to može postati mehanička radnja – tj. radnja učinjena bez svesnog značenja.

Uzimite, za momenat,  šta se misli pod tim da je ovaj sistem organska celina. Značenje rada kao celine i srodnih značenja izvedenih iz opšteg pojma, sve do najmanjeg značenja, sve je to povezano jedno sa drugim. Ta organizacija je kao živi organizam, na primer, kao telo. U telu, najmanji delovi se ujedinjuju da bi stvorili veće delove a ovi kombinovani oformljuju telo kao celinu. Sve je povezano i u vezi sa svim drugim.

Znanje ovog sistema zahteva znanje detalja i delova kao i celine; i kad ovaj sistem ne bi bio celina, kao organizam gore opisan, ne bi bio moguć. Ljudi često kažu o ovom ili onom delu ovog sistema: “O, to je kao nešto o čemu sam čitao u nekoj knjizi”, ili kažu “o, to je kao ono što taj i taj podučava, ili šta ova ili ona filozofija ili religija kaže” itd. Istina je da ako čitate određenu literaturu naći ćete rečenicu tamo ili ovamo koja vas podseća na nešto u ovom radu. Ali sve su to fragmenti. To su jedva samo odvojeni komadići, neorganizovani međusobno i u odnosu na celinu, i izolovani za sebe, koji su beskorisni. Predpostavimo da neko naiđe na rečenicu u nekoj staroj knjizi u kojoj se kaže da „čovek spava“. On može zamisliti, za momenat, da je našao sistem u knjizi ali ako pogleda izblize videće da je to jedan izolovan iskaz. Bez povezanosti i bez organske veze sa drugim idejama. Ako bi uporedio taj detalj sa drugim stvarima koje Rad govori, o spavanju, o budnom stanju, o različitim stanjima svesti, o mehaničkom i svesnom čovečanstvu, i o svemu što je potrebno da se uradi da bi se čovek probudio iz sna, shvatiće da je čovek koji je napisao knjigu jedva nešto načuo o nečemu, ali da nema stvarno znanje. Šta je onda stvarno znanje?

Stvarno znanje implicira znanje delova u odnosu na celinu, tj. stvarno znanje je u ovom smislu relativno. To je stvarno značenje principa relativnosti znanja, sa tačke gledišta ovog sistema. Gruba ilustracija na šta se ovde misli je sledeća: Čovek može znati sve o malom selu u kojem živi, ali ništa o gradu ili državi u kojoj živi, ili o drugim državama, ili o svetu uopšte. On nema 0dgovarajuće znanje i tako niti može da vidi bilo šta u svojoj pravoj razmeri, niti ima  neko veće znanje. Ovo mora dobro da se razume. Imajući pravo znanje – tj. odgovarajuće  znanje – čovekovo znanje može da raste u pravom smeru, u suprotnom rezultat je jednostarnost, sa svim zlom koje je prati, što je danas očiglednije nego ikad ranije.

Hajde sada da primenimo ono što je rečeno o bilo kom pojedinačnom delu Rada. Uzmimo naprimer samo-opravdavanje. Kao što znate, kaže se, u vezi sa praktičnim idejama Rada na sebi, da je neophodno da se posmatra samo-opravdavanje. Ako čovek ne vidi zašto bi trebalo da posmatra samo-opravdavanje u samom sebi, i da radi protiv toga, on onda pokušava da radi nešto što nema značenje za njega, izuzev ako mu to nije rečeno. Ako je to slučaj, on će tada da radi  na najviše spoljšanji način.  Ono što radi biće površno, suštinski nepovezano sa njim kroz bilo kakvo unutrašnje značenje. Raditi na ovaj način  jedva da je malo drugčije nego kada se samo priča o Radu. Ali još gore, čovek može da radi iz puke zasluge, samo da bi se reklo da radi, posebno ako govori o tome. I neće videti da je samo-opravdavanje, u suštini, osećanje zadovoljstva u samo-zasluzi, koje samo pojačava lažnu ličnost, koja u sebi nema ništa stvarno ili istinito. Razumećete zašto je rečeno na početku ovih komentara da je neophodno da svako za sebe razmisli o značenju ovog učenja. Dok god čovek ne postupa tako on će činti sve na neodređen i spoljašnji način, ne uviđajući i ne razumevajući o čemu se tu radi i nemajući nikakvu snagu da radi. Značenje daje snagu i što više značenja ima u  ovom radu za vas, više će na vas emocionalno uticati i crpećete više snage iz toga. Jer iz buđenja emocionalnog centra se dobija najviše energije.

Počnimo sada o značenju ovog rada u najopštijim crtama. Počnimo, što bi se reklo, od vrha. Šta rad znaci? Svi ste čuli da je rečno da postoje dve različite vrste uticaja  koji postoje u životu, u ovom sistemu označene kao „A“ i „B“ uticaji.  „A“ uticaji su uticaji koje  stvara život. Oni nastaju u okviru života mehaničkog čovečanstva, iz interesa biznisa, pravljenja profita, nauke, sporta, politike, iz interesa osvajanja, intriga, kriminala, moći, iz interesa bogatstva, položaja, imidža i imetka i od svih neophodnih interesa: hrane, odevanja, zakona reda, itd. Samo je potrebno da otvorite novine i videćete šta su „A“ uticaji i razumećete kako ih stvara život  i kako nastaju u okviru života čovečanstva.  Svi ovi interesi razvijaju ličnost, i vremenom iz ličnosti, a posebno lažne ličnosti, drugi interesi se rađaju koji postaju deo ljudskog života i koji su takođe „A“ uticaji. Ali takođe postoje i uticaji sasvim drugačije vrste, koje ovaj sistem naziva „B“ uticajima. Oni ne nastaju od života. Njihov izvor i poreklo su drugačiji. Oni nemaju veze sa biznisom, stvaranjem novca, politikom, sportom, itd. Oni dolaze izvan kruga mehaničkog života. U svim dobima i u sva vremena možemo naći dokaze o njihovom postojanju u određenoj vrsti literature, u određenim religioznim idejama, u mnogim drevnim spisima, u učenjima koja su sačuvana za nas, često  prerušena u simbole, u alegorije, u bajke, itd. Veoma je fascinantno iskustvo za bilo koga ko je postao blizak sa idejama Rada  i ko je počeo da razumeva stvari od stvarnog značaja otvorivši knjigu staru recimo hiljadu ili dve hiljade godina ili čak više,  da nađe rečenice koje su, da tako kažem, “čist rad”.  Šta je objašnjenje ovoga? Zašto je pozadina ideja ovog sistema tako velika? Šta to znači? To pre svega znači da ovaj  sistem Rada koji izučavamo nije ništa novo. Ništa novo u smislu da nije nešto što je ovaj ili onaj čovek stvorio nedavno i smislio u svojoj glavi kao da pravi neku modernu psihološku teoriju. Ovaj sistem koji izučavamo je prezentovan u obliku adaptiranom za ovo vreme, nečega što je davno shvaćeno, i davno izučavano, o čoveku i njegovim unutrašnjim mogućnostima. Shvaćeno je i podučavano ne samo od početka znane istorije, koja je samo kraći deo ukupne ljudske istorije, nego i dugo pre toga, dostižući nas samo u obliku legende, mita ili alegorije. Isto učenje je uvek bilo dato, ali je dato u različitim spoljašnjim oblicima, odeveno različito, shodno okolnostima, shodno vremenu i shodno prirodi ljudi ili rase kojoj je u određenom trenutku dato. Menjalo se samo u odnosu na stanje ljudi – tj. na njihov nivo bića i dubinu njihovog sna kroz predmete spoljnih opažanja i  samim tim kroz mogućnost njihovog unutrašnjeg razvoja.

Svi tragovi u istoriji u odnosu na ideje da je čovek sposoban da dosegne nešto od neprocenjive vrednosti, blago koje ne može biti procenjeno, kroz unutrašnji Rad na sebi, predstavlja ono što smo u ovom sistemu nazvali „B“ uticajima. Pošto  se oni ne odnose na život, njihovo postojanje u životu je neobjašnjivo, sem ako shvatimo da su oni neophodni za čovečanstvo – sem ako čovečanstvo ne želi da sasvim izumre u mržnji i destrukciji, što je mogućnost koja nam je sada bliža nego ikad. U sledećem komentaru govoriću o izvorima i poreklu „B“ uticaja u svetlosti ideja koje ovaj sistem podučava. Ali ako iko želi da pita za jasan primer „B“ uticaja koji sada postoje u životu, neka uzme za primer Novi Zavet ili radije četiri Jevandjelja, koja sama za sebe sadrže učenje Hrista, ili neka uzme samo pisanu reč Hrista. Biće mu očigledno da ideje sadržane u ovim rečima nisu slične idejama koje pripadaju A uticajima – npr. novinama – i očigledno govore nečemu različitom od običnih ciljeva i interesa života, iako na suptilan način, imaju veze sa njima. Dovoljno je da se osvrne na ono što su ga učili da se bori protiv mržnje i da gleda na sebe i zapazi kakav je on sam.

Do sada smo videli da je ovaj sistem Rada jedna organska celina i da je svaki njegov deo ili detalj, kao što je detalj o samo-opravdavanju, povezan sa idejama koje su oduvek postojale i koje su podučavane u svakom dobu. Te ideje i ta učenja uvek su ista. Uvek su o transformaciji života. One nisu o životu i životnim interesima, već o transformisanju sebe u odnosu na sve što vam se događa u svakodnevnom životu, u svetlosti nove grupe ideja, sasvim novog cilja i sasvim novih napora.

A kada počnete da pokušavate sve ovo, setite se da počinjete da radite nešto što je oduvek predavano onima koji su u stanju da razumeju i da je značenje onog što radite tako veliko, tako duboko, tako  večno, i da ako možete uhvatiti samo bljesak toga, vaše emocije će se probuditi i videćete u času šta znači vrednovanje  Rada,   šta se misli  pod većim umom, i šta se misli  pod spavanjem čovečanstva.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

2 Responses to O “A”, “B” i “C” UTICAJIMA

  1. Bosko says:

    Mislim da se u prevodu potkrala greška. U delu teksta gde se kaže:
    “On nema relativno znanje i tako niti može da vidi bilo šta u svojoj pravoj razmeri, niti ima neko veće znanje. Ovo mora dobro da se razume. Imajući pravo znanje – tj. relativno znanje – čovekovo znanje može da raste u pravom smeru…” – umesto ‘relativno’ trebalo bi da stoji ‘relevantno’.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s