Neke beleške o pogrešnom radu Centara

Berdlip, 18 Oktobar 1941.
Neke beleške o pogrešnom radu Centara

Deo I. – Jedna od najinteresantnijih ideja ovog sistema učenja jeste da čovek ima nekoliko različitih umova i da je intelekt samo jedan od tih umova koje čovek poseduje. Pogledajmo dijagram različitih centara u čoveku shodno ovom učenju.

Centri

Svaki od ovih centara je “um”. Svaki od njih predstavlja različitu vrstu uma.
Grubo rečeno, centri se mogu uporediti sa veoma delikatnom i veoma kompleksnom mašinom, od kojih je svaka predviđena za različitu svrhu i upotrebu. Staviše, svaka mašina se sastoji od manjih odvojenih mašina (delova) ili mašina (delova) koje se nalaze u okviru mašina, koje rede same za sebe.  Drugim rečima,  može da radi ceo centar ili cela mašina, ili samo njen manji deo. Svako poseduje ove veoma kompleksne i delikatne mašine, ne znajući ništa, ili skoro ništa o njima, i ljudi su odgovorni zato što ih koriste pogrešno. U stvari, oni misle da imaju samo jedan um i da taj jedan um može da obavlja sve. I ideja jednog uma je povezana sa iluzijom da je čovek jedno – tj.  sa oblikom mašte koju svako ima o sebi – naime, da je unutar sebe jedno,  da ima jedinstvo, imajući jednu volju i jedno postojano “ja”, i  da poseduje punu svest i samo znanje i moć da čini. Veoma je čudno i interesatno da niko o tome ne razmišlja  dovoljno  duboko – jer to vodi do izvora čovekove unutrašnje “bolesti” –  da prođe dosta vremena dok ljudi ne shvate da iznutra nisu jedno već mnoštvo, da nisu  jedinstvo i harmonija već mnoštvo i neharmoničnost, da nemaju jedno postojano i stvarno “ja”, već stotine različith i kontradiktornih “ja” koje u različitim momentima uzimaju kontrolu nad njima, da nemaju stvarnu volju već  mnoštvo različitih i konfliktnih volja koje pripadaju različitim “ja”,  da veoma retko imaju momente svesnosti obično u čudnim stanjima budnog sna, i da je rezulteat toga da oni nemaju stvarnu moć činjenja i tako žive u svetu u kojem se sve dešava i to niko ne može da spreči.  Čak i ideja da  čovek nema jedan um nego različite centre ili umove može biti uvredljiva ili smatrana nestvarnom, kao i izreka da ljudi nisu svesni.  U stvari, niko ne želi da se suoči sa sobom i sa svojom stvarnom situacijom.

Tako se čovek drži da jeste ono šta zamišlja o sebi, i hvatajući se na ovaj način za ono što ne postoji, za ono što je nerealno, uskraćuje sebi mogućnost da egzistira i postane stvaran – tj. onemogućava ono što bi mogao da postane i za šta je ustvari stvoren da postane. Verovatno ste svi čuli za izreku u Radu da svako može da bude milioner, ali da bi bio milioner, mora prvo da shvati da nije milioner. U tom smislu, svako je kao bogati mladi čovek u paraboli o čoveku prepunom osećanja lične vrednosti[1], koji sebi pripisuje svu dobrotu i koji je duboko identifikovan sa svojim vrlinama. Sećate se da mu je rečeno da ide i da rasproda sve i da sve da siromašnim – tj. da da onom stvarnom i esencijalnom zakržljalom delu sebe, izgladnjelom od “bogate ličnosti”. Čovek nerado uzima sve što je rečeno o pogrešnom radu centara sve dok ne dođe do tačke sopstvenog prepoznavanja različitih centara koji postoje u njemu. Morate da shvatite da to nije neobična ideja ili prosto teoretska ideja. To je činjenica, i to činjenica od najvećeg značaja svakome ko želi da  iskoristi svoj život dobro a ne da od njega učini nešto maglovito, neoformljeno i uglavnom besmisleno. Iz tog razloga, prva stvar koja vam je rečena da radite, u vezi sa praktičnim Radom na sebi, jeste da posmatrate koji centar ili centri rade u svakom određenom trenutku. To jest, rečeno vam  je da praktikujete Samo-posmatranje, jer to je jedini put koji vodi ka  promeni samog sebe, pre svega u odnosu na zapažanje  različitih centara u vama. Ali čak i ovo je veoma teško i ljudi, čak i nakon dužeg vremena, ne uviđaju sami da ti centri u njima postoje. Ili pokušaju da ih posmatraju za momenat i misle da je to dovoljno.  Za početak, postoje tri različita čoveka u svakom od nas – Intelektualni Čovek, Emocionalni Čovek i Instinktivno-Motorički Čovek,  koji korespondiraju sa ta tri centra ili uma u čoveku. Što znači, čovek misli jedno, oseća drugo i  svojim čulima “osjeća” treće – tj. njegove senzacije, koje pripadaju Instiktivnom Centru razlikuju se od njegovih osećanja, koja pripadaju Emocionalnom Centru, i njegovih misli, koje pripadaju Intelektualnom Centru. Pretpostavimo da želite da se držite nekog Cilja i potrudili ste se da taj Cilj sebi učinite jasnim. Sada pretpostavimo da ste se zbog nečeg iznervirali: šta će se desiti, gledajući samo iz perspektive različitih centara? Ako ste uznemireni to znači da je Emocionalni Centar postao negativan. Osećate se ljuti, razočarani, ili osećate da ništa nije vredno. Pretpostavimo sada da pratite um Emocionalnog Centra onakvog kakav je u tom trenutku, da li bi ste se držali Cilja, šta god da je? Naravno da ne. Ali ako prebacite pažnju u vaš Intelektualni Centar – ako možete – i mislite o svom Cilju i šta vas je navelo da to uzmete sebi za Cilj, možda ćete biti u stanju da se držite Cilja. Zašto? Zato što koristite  ispravan centar za tu priliku. Ne koristite pogrešan centar, jer kada se koristi, sledi, Emocionalni Centar kad je negativan to uvek znači pogrešno korišćenje centra. Ali o svemu ovome  smo već ranije pričali. Danas ćemo govoriti o pogrešnom radu centara, ne toliko u smislu  korišćenja pogrešnog centra za neki zadatak, kao na primer, u pokušaju da mislite kako brzo sići niz stepenice, već više u smislu korišćenja pogrešnog dela centra. Kao što znate, svaki centar je podeljen u tri dela i svaki od tih delova je dalje podeljen u sledeća tri dela. Sada ne govorim o podeli nekih centara na pozitivne i negativne strane. Svaki centar reflektuje sebe i druge Centre u tri podele i tri pod-podele. Na primer, Intelektualni Centar ima tri podele, koje pretstavljaju Instiktivno-Motorički Centar, Emotivni Centar, i Intelektualni Centar sam za sebe, ali sve to u manjoj skali. A ovi opet su dalje podeljeni, na isti način, na još manjoj skali.

Instinktivno-Motorički deo je najmehaničniji deo i baš u ovim malim mehaničkim delovima centara, ljudi provode, po pravilu, svoj život. Ali pre nego što detaljnije porazgovaramo o podeli centara u generalnom smislu, u vezi njihove podele jedan princip mora biti shvaćen. Zašto ljudi provode vreme  u mehaničkim delovima centara? Odgovor je, jednostavno, zato što to ne zahteva nikakvu pažnju. Kad je pažnja ravna nuli čovek se nalazi u najnižim, automatskim delovima centara. Rezultat toga je da čovek govori i čini stvari bez ikakve ideje o tome šta radi. Drugi rezultat je da se čovek ne može  prilagoditi nikakvoj promeni ili upotrebiti svoje znanje, već se ponaša sasvim mehanički u svim prilikama i sve što zna ponavlja kao mašina. Svi ste primetili  kako je ljudima jako teško da usvoje nove ideje ili da se prilagode novim prilikama i uslovima, i kako samo ponavljaju ono što su naučili, kao da su đaci.

Da bi stigli do viših delova centara neophodan je napor pažnje. To je princip. Uzmimo sada, kao polazište, mehanički deo Intelektualnog Centra. Njegova uloga je registrovanje memorije, utisaka i asocijacija, i to je sve što bi on normalno trebalo da radi – tj. ako je pravilno korišćen.  On nikad ne bi trebao da odgovara na pitanja koja su postavljena celom centru. Iznad svega, on nikad ne bi trebao da odluči ništa bitno. Ovde imamo prvi primer pogrešnog rada centara u odnosu na njihove delove i podele. Mehanička podela Intelektualnog Centra, koji se zove Formativni Deo ili Formativni Centar neprekidno odgovara na pitanja i neprekidno donosi odluke. Odgovara bilo kako, u žargonu, ili tipičnim uobičajenim frazama. Odgovara automatski i na način na koji je najviše naviknut, poput mašine. Ili, na malo višem nivou, on odgovara u stereotipnim frazama na način kako govore direktori škola i državni službenici,  koristeći poznate rečenice, stranačke maksime, parole, poslovice, mudrosti i slično. Čudna stvar je da mnogi ljudi uvek odgovaraju na ovaj način i to nikad ne primećuju,  bilo zato što ne mogu da misle ni o čemu i oslanjaju se na mehaničke, i čak automatske, izraze njihovog Intelektualnog Centra,  bilo zato što ne vide značaj da misle sami za sebe i oslobode svoje misli mehaničkih reči i izraza koje dolaze iz najnižih delova centara.

Sada dolazimo do pažnje. Pažnja nas stavlja u bolje i svesnije delove centara. Postoje tri vrste pažnje.
(1) nulta-pažnja, koja karakteriše mehaničke  delove centara;
(2) pažnja koja ne zahteva napor, koja je privučena i treba je samo sačuvati od nevažnih stvari;  i
(3) pažnja koja mora biti usmerena naporom i održavana voljom.

Kao što smo rekli, prva vrsta pažnje, ili nulta-pažnja, prati rad mehaničkih delova centara; druga vrsta pažnje nas stavlja u emocionalne delove centara; a treća vrsta pažnje nas stavlja u intelektualne delove centara. Uzmimo opet za momenat primer Intelektualnog Centra, jer ćemo se ovoj temi vratiti ponovo. Emocionalni deo celokuponog Intelektualnnog Centra sastoji se od želje da se sazna, od želje da se razume, da se traga za znanjem, da se otkrije, da uveća nečije razumevanje, da se dokuči i otkrije, da se oseti zadovoljstvo spoznaje, želja za istinom, da se doživi zadovoljstvo učenja, postizanja; i obratno, bol neznanja, nezadovoljstvo  sa neupućenošću, itd. Rad emocionalnog dela zahteva punu pažnju, ali u ovom delu centra pažnja ne zahteva nikakav napor. Pažnja je privučena i održavana zanimljivošću samog predmeta. Intelektualni deo celog Intelektualnog Centra uključuje kapacitet za stvaralaštvo, konstruktivnost, pronalazaštvo, iznalaženje metoda, uviđanje veza, i  skupljanje prividno izolovanih delova u red ili jedinstvo ili jasnu formulisanost, tako da vidimo istinu o nečemu  koja nam je do sada bila nejasna. Ovaj deo ne može da radi bez direktne pažnje. Pažnja u ovom delu nije privučena ali mora biti kontrolisana i održavana naporom i voljom; mi obično izbegavamo da činimo rad koji pripada ovom delu centra koji je stoga često neupotrebljen.

Odavde možemo da zapazimo u kojim delovima centara se nalazimo.  Govorićemo više o ovom sledeći put.


[1] Misli se na parabolu iz Biblije

 

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

One Response to Neke beleške o pogrešnom radu Centara

  1. Pingback: Kapacitet | Yoga. Umetnost pokreta.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s