Pogrešan rad Centara

Birdlip, 23 Oktobar 1941.
Pogrešan rad Centara

Deo II. – Prošli put smo govorili o pogrešnom radu centara iz perspektive korišćenja pogrešnih delova centara i iz perspektive Pažnje.

Kako je rečeno, ljudi žive ili nastanjuju male delove centara – tj. mehaničke delove. Morate razumeti da sva različita “ja” u nama žive u manjim ili većim delovima centara. To znači, mi imamo manje ili više mehanička “ja”. U malim delovima, u mehaničkim ili čak automatskim delovima centara, prebiva većina onih “ja” koja kontrolišu naš svakodnevni život. U tom smislu,  nastanjuju male mehaničke delove centara, odnosno žive u njima. To jest, naš svakodnevni život većinom kontrolišu veoma mala mehanička “ja” koja nastanjuju te male pod-delove centara. Oni (mala “ja”) bi trebalo da su sluge a ne gospodari, jer mi posedujemo “ja” različitih moći, kvaliteta ili mogućnosti. Na primer, “ja” koja nastanjuju male pod-delove centara su nesposobna da shvate Rad. Ona su vrlo ograničena. Ne mogu da se menjaju. Oni su kao prostaci koji su sumnjičavi prema svemu što je novo. Mala “ja” koje koristite u običnom zivotu – “ja” koja se svađaju i osećaju nezadovoljstvo, koja su zaokupljena malim planovima, malim sumnjama, malim stvarima, sitnim radoznalostima, itd. – su u Mehaničkim Delovima centara. Oni su sasvim korisni za male stvari. Ali oni ne mogu da razumeju Rad. Oni pripadaju malim delovima Centara. Ponekad vidite ljude koji su toliko u ovim malim dnevnim “ja” da su nesposobni da shvate bilo šta izuzev onog što se odnosi na neposredne male interese, i pogled iz ovih malih “ja” zaokupljen je samo malim stvarima dnevnog života, koje su  veoma važne u toj skali –  naime, u ravni malih stvari. To znači ova mala “ja” imaju svoje odgovarajuće mesto i ako se bave onim što im pripada oni obavljaju svoj posao kako treba, i svako mora da ima istrenirana “ja” te vrste. Kao što znate čovek mora biti razvijen u izvesnoj meri u svim delovima Centara da bi postao čovek br. 4 ili Balansirani Čovek.  Ali kao što je rečeno, ova mala “ja” ne mogu da shvate Rad, ne mogu da se prilagode idejama Rada i ako ideje Rada padaju samo na ta mala dnevna “ja”, Rad ne može biti primljen i pravilno prihvaćen u čovekovom biću. Ukratko, ovaj Rad, ako je uzet samo sa ovim malim, samo-zainteresovanim dnevnim “ja”, biće shvaćen samo na nivou bića tih malih “ja”. Rad mora da padne na veća “ja” i ne sme  se nikad  dozvoliti  da padne na mala “ja”. To je veoma stvarna i važna strana Rada na sebi – tj.  veoma je važno da se ne dozvoli malim “ja”, koji žive u malim delovima centara, da misle i odlučuju o idejama Rada. Budući da je to važno, i sa praktične tačke gledišta, predstavlja jedan neposredan primer pogrešnog rada centara, koji je predmet koji sada izučavamo, moramo da razumemo bolje šta se pod ovim misli. Kao što je rečeno, za izučavanje pogrešnog rada Centara nije dovoljno samo navesti da se radi o pogrešnom radu Centra, kao što je korišćenje Intelektualnog Centra za brzo trčanje niz stepenice – u tom slučaju čovek će da padne – nego se isto tako radi o pitanju korišćenja pravog dela Centra u vezi sa onim šta treba učiniti u određenom trenutku. Jer postoje različite vrste stvari koje smo pozvani da rešavamo u različito vreme i posedujemo, ne samo različite centre ili umove – Intelektualni za kompleksna poređenja i misli, Motorički za kompleksne pokrete mnogo brže nego što je misao, i Emocionalne za uviđanje kvaliteta stvari, odnosa i značenja skrivenih od inteleketa, itd. – nego je i svaki centar dalje podeljen na delove, od kojih svaki ima svoje pravo mesto u šemi stvari i svoju odgovarajuću funkciju.

Da se vratimo na Intelektualni Centar. Mehanički Deo uključuje u sebi rad na registrovanju memorije, asocijacija i impresija, i to je sav rad koji bi on trebao normalno da radi – tj. dok drugi centri i delovi centara rade svoj odgovarajući posao. On bi trebalo da samo radi registrovanje  ili  snimanje, kao sekretarica koja beleži šta je rečeno i organizuje, itd. I, kao što je rečno, on nikad ne bi trebao da odgovara na pitanja koja su upućena celom centru i nikad ne bi trebao da donosi bilo kakvu važnu odluku, ali nažalost, on uvek odlučuje i uvek odgovara na svoj uski i ograničen način, sa unapred pripremljenim frazama i nastavlja da govori iste stvari i da radi na isti mehanički način pod svim uslovima. To je fiksni deo čoveka i kad čovek obitava intelektualno u Mehaničkim Delovima Intelektualnog Centra, on se ne menja, i njemu ništa ne može da bude novo, jer će uvek videti život na određeni način i reći iste stvari, kao gramofon. Ali ako ima drugi deo sebe razvijen u većem delu Centra, slučaj će biti sasvim različit. On će onda imati vrlo mehaničan deo koji je mrtav a drugi deo, koji je svesniji i življi – deo koji se nalazi u ili Emotivnom ili Intelektualnom delu. U stvari, Balansirani Čovek u smislu Rada je razvijen u izvesnoj meri u svim delovima – mehaničkim, emocionalnim i inetelektualnim delovima – svih Centara. To jest, predstavljen je u njima sa nekim “ja” i oni nisu kao prazne sobe. To raspoređuje njegovu energiju i dovodi psihički život u harmoniju, ali to se dešava samo preko ideja sličnih idejama Rada – naime, idejama koje dolaze od “C” uticaja, iz svesnog kruga čovečanstva, od onih koji su dostigli pun unutrašnji rast – da je harmonični razvoj centara moguć. Sami životni interesi su osuđeni da vode u jednostran razvoj; i nijedan čovek ne može da se razvije kroz  lični interes jer onda razvija samo određene delove Emotivnog Centra.

Ali ako Rad padne na Mehaničku stranu Intelektualnog Centra pašće među ona “ja” koja se bave običnim dnevnim stvarima života. Ta “ja” se hrane “A” uticajima i koriste životu, ali ne mogu da razumeju o čemu je reč u Radu ili zašto je Rad neophodan. Ona su okrenuta ka spoljašnjem vidljivom životu koji je suma svih stvarnosti za njih. Za njih je stvarno samo ono što vide, čuju ili čulima opažaju. Tamo nema tla za ideje Rada da na njemu rastu, jer Rad nije o stvarima  koja čulima mogu biti opažena, već počinje Samo-posmatranjem – tj. sa onim što ne može biti čulno opaženo. Stoga ćete shvatiti kako je opasno za one koji su imali priliku da prime Rad u većim delovima centara, u većim “ja”, da dozvole da te ideje u njima padnu na mala mehanička “ja” gde će bit podeljene ili čak rastrgnute u parčiće. To je u osnovi ideja  svetogrđa i grijeha – tj. ona pripada pogrešnom radu centara. Rad uvek mora biti kontempliran sa pažnjom, jer ona stavlja čoveka u Inteletkualni Deo Centara.

Što se tiče slušanja ideja Rada sa malim  uskim “ja”, vi svi znate parabolu o Sejaču i Semenu. Čovek koji samo živi u malim delovima Centara, u malim ličnim stvarima, će kada čuje za ideje Rada razumeti to na veoma ograničen način. Ova situacija je pomenuta u paraboli. Seme znači ideje  Ezoteričnog, ideje Rada. Ako su ideje Rada pale, ko živo seme, na mala “ja”, na male delove Centara nastanjenih malim, veoma  malim “ja”, to je kao da je seme – tj. ideje Rada – pale “u stranu”. Podsetimo se ove parabole:

“Izađe sejač da seje seme svoje; i kad sejaše, jedno pade kraj puta, i pogazi se, i ptice nebeske pozobaše ga. A drugo pade na kamen, i iznikavši osuši se, jer nemaše vlage. I drugo pade u trnje, i uzraste trnje, i udavi ga. A drugo pade na zemlju dobru, i iznikavši donese rod sto puta onoliko.”  (Luka: 8; 5-8)

Interpretirajući ovu parabolu svojim sledbenicima, Hrist je rekao: “Seme je Božja reč. A oni, koji su sa strane, su oni koji su čuli; a onda je došao đavo i uzeo reč iz njihovih srca i oni ne mogu da veruju i da budu spašeni.” Razumete li zašto se zove  “pokraj puta (sa strane)”? To znači da ideje Rada padaju usred prometa čovekovog uma, među obične misli čovekovog života i prima ih mehanička strana uma koju Hrist naziva đavolom – jer mehaničnost je đavo.

Svi znate da, u smislu Rada, čovek može da razume ono što je na njegovom nivou bića. To znači da ako sretnete čoveka na višem nivou bića nego što je vaše, vi ga nećete razumeti. A ako živite u malim, veoma ograničenim mehaničkim “ja”, onda to predstavlja vaš nivo bića. Onda ćete razumeti samo ono što je veoma malo, voema lično i, kao što je rečeno, ako ste centrirali sebe u ova mala “ja”, ta mala “ja” koji su u vezi sa malim poslovima vašeg dnevnog života i vaših malih ljubomora, malih mržnji i želja i zloba, nećete biti u stanju da se prilagodite ničem novom, tako da će ideje Rada “pasti pokraj puta“, ili će biti beznačajne za vas ili čak smešne, blesave i imaginarne. To znači da ćete  razumeti Rad na ovom novou vašeg bića. Ali svako ima skalu bića. To znači, čovek ima, pod uvijetom da ima Magnetski Centar, bolji nivo i bolje “ja” u sebi, ako pokuša da ih pronađe, kroz koja će prihvatiti Rad. A jedan od znakova je posedovanje “Magnetskog Centra” koji pravi razliku između “A” i “B” uticaja.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s