Komentar o naporu

Berdlip, 19. Decembar, 1941
Komentar o naporu

Deo I – Kad čovek u ovom Radu prestane da čini bilo kakav napor, često se kaže da on luta. Lutati znači nemati pravac. U drugim slučajevima kaže se da je zaspao, utonuo u san. Utonuti u san u Radu znači jednostavno zaboraviti na Rad. Na primer, čovek može biti toliko zagnjuren u život da zaboravlja sve što je u vezi sa Radom. On tada, ne samo da luta, nego spava. U ovoj diskusiji, govoriću o naporu u Radu. Rad zavisi od napora. Zasnovan je na naporu određene vrste. Pre svega, napor se, generalno, deli na dve vrste, mehanički i svesni. U opštem smislu mehanički napor je ono što moramo da radimo, ono na šta nas život tera. Sve životinje, cela priroda, sav organski život, od kojeg smo mi mali deo, mora da čini mehanički napor. Primera radi. Ako pada kiša morate uzeti svoj kišobran. Tačno ovo se misli pod mehaničkim naporom, i sa takvim naporom mi se prilagođavamo životu.

Svesni napor znači da nešto nije neophodno za život i nije uzrokovano životom. Tj. život ga ne uzrokuje; njegov uzrok i poreklo nije u životu. To znači da je neki drugi izvor, a ne životni interesi, neophodan da bi se svesni napor preduzeo,  kroz koji svesni napor postaje moguć. Da li ste se ikad upitali da li postoje uticaji koji ne pripadaju životu i koji dolaze iz drugog izvora? Dozvolite da vas podsetim o tome šta ovo učenje kaže. Postoje dve vrste uticaja u samom životu kao takvom, koji su nazvani A i  B uticaji. A uticaji nastaju u samom životu – sudaranjem,  tenzijom i trvenjem, zavistima, mržnjama ambicijama, ratovima, zločinima, trgovinom, životnim interesima, zakonima, itd. Ali B uticaji postoje u životu i oni govore drugi jezik jer je njihov izvor izvan života – tj. iz onog što zovemo C uticaji – tj. od ljudi koji su prošli individualnu evoluciju. C uticaji ne dolaze iz kruga mehaničkog čovečanstva, već od kruga svesnog čovečanstva. Ali za C uticaje je nemoguće da  u život stignu direktno. Oni ne bi bili shvaćeni. Oni imaju drugi jezik, jedan koji moramo polako da naučimo. Život ih menja u B uticaje. Ali poenta je da je ovaj sistem zasnovan u celosti na postojanju ovih drugih uticaja, različitih od života, zvanih B i C uticaji – tj. na C uticajima. Zato moramo da naučimo novi jezik. Morate da razumete da kad čovek ne bi imao unutrašnju skrivenu sudbinu, kad čovek ne bi bio semenka, i često veoma nesrećan, ne bi bilo ničega za njega izuzev života i njegovih interesa. Ali čovekova unutrašnja sudbina ne leži u životu. To seme, koje je čovek, je u stanju da se razvije sopstvenom evolucijom i samo određena vrsta svetolosti i toplote može da ga razvija – ne svetlost i toplota sunca koje upravlja spoljnim životom i koja je njegov izvor.  Sve ovo ovde kažem zato što je teško razumeti u čemu se Rad sastoji dok god dve sudbine čoveka nisu formulisane u vašim glavama,. Rad je ono što se zove Četvrti Put, poseban od predhodna tri Puta. Taj pravac vodi kroz život, i čovek mora da zna kako da ide kroz život i da ga koristi da od života dobije ono što mu treba a da isto vreme bude u Radu. Ovo je samo moguće za neke ljude – naime “Dobri Domaćini” – oni koji svoju ulogu u životu ispunjavaju ali ne veruju u život. I morate shvatiti da u ovom Radu se ne zahteva od vas da odustanete od života ili nečega u tom smislu. Naprotiv, ovaj Rad čini da shvatite da morate da koristite život koliko god možete radi iskustva. Ali ne smete da verujete u život i da se u njemu izgubite i misliti da svi ciljevi leže u životnom iskustvu.

Svesni napor je napor čoveka da se probudi iz sna koji život indukuje u ljude. Kao što znate,  u interesu prirode nije da se čovek probudi jer onda prestaje da služi prirodi. Takvi bi napori bili nemogući da je čovek samo proizvod prirode, čija je jedina svrha da se prilagodi životu. Ovo sada govorim stoga sto, ako sami ne vidite da u životu postoje dve različite vrste uticaja, dve vrste stvari, dve vrste literature, dve vrste istorijskih ličnosti, onda će biti nemoguće da učinite svesne napore izvan određenog stepena. To je zato što u ulaganju napora ličnog rada, Emocionalni Centar mora da se otvori i mora da angažuje pravi deo: a ako je samo okrenut životu, ličnim ambicijama itd. ne može da se usmeri u pravilno delanje.

Prilikom ulaganja napora neophodno je imati u vidu iz kog dela čoveka dolazi napor. Čovek može da čini napor protiv javnih izražavanja negativnih emocija, na primer strah, da ne ispadne budala pred drugima, da ne izgubi posao itd. To je mehančki napor. Čim dodje kući izraziće svoje negativne emocije. Svestan napor se sasvim razlikuje i potiče iz drugog dela.

Kad čovek oseća postojanje A i B uticaja i shvata da C uticaji  moraju postojati van života, da bi uzeo u obzir B uticaje iz života on počinje da oseća postojanje nečeg višeg nego što je on sam. Ovo počinje da budi Emocionalni centar i da čini svesni napor mogućim. U suprotnom čovek će samo osećati sopstvene emocije i ostaće u uzanoj zoni sebe samog.

Najvažniji svesni napor je da se setite sebe. Ovo je uvek teško jer smo odavno zaboravili sebe , ali je sasvim nemoguće ako čovek nema osećaj za više uticaje i ne može da uvidi razliku između A i B uticaja u životu. Pamćenje Sebe mora da ima emocionalni faktor, ne od sebe, ne od ličnosti, već od nečeg dubljeg, ili ako više volite, od nečeg iznad običnog sebe. Faktor volje ulazi u Pamćenje Sebe – ne samovolja, već svesna volja.

Postoje dve strane u Radu gde napor može biti učinjen, i to su jedine dve strane na kojima čovek može da evoluira. Prva je na strani znanja i u slučaju Rada, napor leži u mišljenju o idejama i formiranju čovekove sopstvene intimne i unutrašnje veze sa značenjem i nema ničeg važnijeg od čega i sa čim treba početi. Čovek mora da misli, spekuliše i razmišlja, pretresa na svoj sopstveni način, zamišlja i formira svoje fanatazije, svoj sopstveni smisao Rada, kao izvorno polazište u sebi. Jer kad jednom zasnuje polazište, ako je pogrešno može biti modifikovano. Rad tada počinje da osvetljava um. Drugi napor je na strani bića. Napori na strani znanja su različiti od napora na strani bića.  Sasvim je lako to uočiti i svako to može videti sam za sebe. Čovek se može razviti u dva pravca i samo dva – na strani znanja i na strani bića. Jedino što oni moraju da idu ruku pod ruku. Rezultat je razumevanje. Kao što je ranije rečeno, Rad mora biti zasnovan na razumevanju. Čovek se tome ne može prilagoditi, onako kako se prilagođava životu van sebe. Razumevanje je najjača sila koju u sebi možemo stvoriti. Ne postoji ništa bolje, u dugoročnom smislu, čemu treba težiti u nego što je razumevanje: i u Radu čovek je definisan svojim razumevanjem. Čovek jeste njegovo razumevanje. Danas želim da govorim samo o naporima na strani bića.  Napori usmereni na čovekovo biće se razlikuju, kao što je rečeno, od napora usmerenih na razmišljanje, o ovom sistemu. Dve strane čoveka – strana njegovog znanja i strana njegovog bića – moraju biti ujedinjene da obrazuju razumevanje. Ovaj Rad nam daje više znanja nego što imamo bića da ga primimo. Ali veoma je teško da se ujedini znanje sa bićem. Celokupni zadatak je da se to postigne i prva potreba je da se vrednuje znanje, tj. da ga se voli, želi, da se ima potreba za njim. Znanje može samo da se sjedinjuje sa bićem kroz neku emociju, želju, volju. Čovek mora da želi ono što zna. U suprotnom znanje se ne može ujediniti sa bićem. Ne možete raditi na svom biću nezavisno od znanja ovog sistema i ne mozete imati nikakvo prakticno znanje ovog sistema ako ga ne primenjujete na svoje biće, a na svoje biće ga ne možete primeniti – tj. ne može da uđe u vašu volju i da postane vaša volja i tako deluje na vas – ako ga ne vrednujete i ako  ga ne želite. Čovekovo obično stanje je da ne želi ono što zna. Delamo iz našeg stanja bića, a ne znanja. Naša volja dela i naša volja se rađa iz našeg nivoa bića. Tako čovek zna bolje ali ne radi bolje, i sve dok god je u tom stanju, on nema jedinstvo u sebi i tako nema razumevanje, jer su u njemu dve odvojene  strane. Da bi znanje delovalo na biće mora postojati želja, ili radost, ili zadovoljstvo idejama Rada, jer ništa ne može da pređe od strane znanja u stranu bića bez želje ili zadovoljstva ili težnje – tj. bez volje. Onda će čovek  želeti da živi sa onim što zna, da živi svoje znanje, i njegova volja i njegovo znanje će početi da se prepliću. Baš ovde  vrednovanje Rada i njegova pozadina u nama ima svoju ulogu. Sve u Radu počinje od vrednovanja a to znači želeti nešto, jer ne vrednujete nešto ako ga ne želite. Ovo donosi volju i kroz volju, kroz voljnost – počinjete da primenjujete znanje na vaše biće. Ako primenjujete, onda će vaše znanje da počne da se pretvara u razumevanje kroz jedinstvo između volje vašeg bića i znanja vaseg uma. Kao što znate razuemevanje je definisano jasno ovim sistemom. Razumevanje je aritmetička sredina između znanja i vašeg bića. Stoga vidite da imati znanje ovih ideja nije dovoljno. Lako je videti kad čovek ima samo znanje a ne i razumevanje Rada. Ako razumete nešto možete pričati na različite načine o tome; ali ako imate samo znanje, govoriće iz sećanja.

Što se tiče napora bića. Svako mora da preduzme svestan napor na svom biću svaki dan, a naročito u ono doba kad svi idu u san. Ako želite da vam život bude učitelj, onda kao što smo rekli u predhodnom predavanju, morate da vežbate ne-identifikovanje sa onim što vam život donosi, prijatno ili neprijatno, određeno vreme svakog dana. Život traži mehaničke napore, ali ako praktikujete ne-identifikovanje, to postaje svestan napor. Radite to samo za neko vreme – recimo jedan sat – i budite svesni i posmatrajte sebe pažljivo. Na primer, dajte sebi za cilj da ničemu ne prigovorite jedan sat. Ovo vam pomaže da vidite šta ne-identifikovanje znači. Posle možete da  se opustite u odnosu na Rad i da radite šta hoćete, da tako kažem. Ali ili radite ili nemojte raditi, ali znajte šta radite. Nemojte da obitavate između centara. Ne lutajte zbog nedostatka mentalnog pravca – i za ovaj period nemojte da zaspite. Relaksirati se ne znači nužno spavati.

Što se tiče rada na posebnim stvarima u sebi i ulaganja napora u vezi sa tim – tj. na strani vašeg bića, na ličnosti kakva ste ili u odnosu na način na koji regujete. Pre svega uzmite vaš negativni deo – tj. vaše dnevne negativne emocije. Pokušajte prvo da vidite da ste negativni i da to primetite. Ovo samo po sebi pomaže. Kao što znate potrebna je druga osoba da biste postali negativni. Stoga se upitajte neka od ovih pitanja:
(1) Da li mislim da me neko loše tretira?
(2) Jesam li ljubomoran na nekog?
(3) Da li je to mehaničko “ne volim”?
Ovo pomaže da formilištete svoju situaciju sebi. Sad pokušajte da formulišete odgovore za sebe. Onda pokušajte da uvidite šta  Spoljašnje uvažavanje znači.   Spoljašnje uvažavanje znači stavljanje sebe u položaj drugog i uviđanje njegovih teškoća. To je jedan od oblika transformisanja života. Sada postanite osoba koja mislite da vas je loše tretirala ili osoba na koju ste ljubomorni itd. Pokušajte da to učinite iskreno. To zahteva svestan napor. Vizualizujte sebe kao osobu i obrnite položaj – tj. postanite osoba koju ne volite ili mrzite ili kritikujete i odatle posmatrate tu drugu osobu, tj. sebe. Posledica će biti da će vas ovo brzo izlečiti, ako to možete da uradite. Ali ako ste u zlom stanju negativnih emocija – kako što smo neprekidno – ništa vam neće pomoći izuzev realizacije kakvi ste ustvari – tj. to zlo koje imate u sebi i kakvi ste zapravo. Ovo je bolno. Ali ne možemo da se promenimo bez bola. Rad je ogledalo i svako u njemu može da vam pomogne da se vidite u drugima i da druge vidite u sebi.  Spoljašnje uvažavanje je glavni način  da se bori sa negativnim emocijama. Ali mora se dobro razumeti šta se ovde misli. To zavisi od vizualizacije. Spoljašnje uvažavanje traži neko vreme. Teško ga je raditi iskreno tj. ispravno. Uvek zahteva veoma veliki napor da se uradi. Ali ono deluje direktno na biće. Neki misle da je nemoguće jer ne mogu da zamisle da mogu da budu neko drugi, posebno ako se gnušaju te osobe. Ovo čini da im Rad posle nekog vremena postaje težak.

Razmotrimo sada napore na depresiji. Depresija nije isto što i biti negativan. Treba primetiti jednu interesantnu stvar u vezi depresije – ona pogađa sve centre, čak i Instinktivni Centar. Depresija ne nastaje samo od gubitka nade i vere u budućnosti, iako je to glavni uzrok. Može nastati jednostavno od nedostatka napora bilo koje vrste, tako da su centri zapušeni, a s druge strane, to stanje bez obzira kako uzrokovano, je jedno od onih koje energiju u centrima čini  ustajalom. Može nastati jednostavno iz slike o sebi, onako kako čovek zamišlja da je stalno, recimo, uspešan, i nalazi da nije. Ali bez obzira šta da je uzrok, stanje depresije mora biiti prepoznato i sve vrste napora uložene da se prevaziđe. Kažem napor, jer jedino napor menja stanje, čak i napor da se urade male obične neophodne stvari. Ali svesni napor da se čovek seti sebe, je taj koji će vas momentalno podići iz depresije. To je zato što samo svesni napor dovodi do onih “ja” koji rade – to jest među one “ja” koji osećaju uticaje Rada – i dalje od onih “ja” iz spoljnjeg života u kojima je depresija centrirana. I ovde moram da dodam da morate da se borite za održite Rad u sebi. Morate da se borite u svom umu za Rad, da ga održavate u životu, jer u suprotnom počinje da se hladi.

Uzmimo pitanje svesnog napora na mehaničnosti. To je veoma veliko pitanje. Počnimo sa govorom, spoljašnjim i unutrašnjim. Govor je najmehaničnija stvar u čoveku. Zapamitite da to ne znači samo govor u vremenu nego i naknadni. Moram da vas upozorim da je uvek lako videti kad čovek loše govori. I govor nije samo izgovaranje reči, nego i pisanje i izražavanje intonacijom, gestikulacijom, naznakama i tome slično. Nagoveštavanje je veoma loš primer pogrešnog govora. Napokon to znači govorenje u sebi. Pokušajte da razmislite šta ste kazali u toku dana, a onda razmislite o pravilima. Ljudi jedni druge zaraze lošim govorom – jedan po drugog su opasni. I zapamtite da ono što kažem privatno nekima od vas  to nije za diskusiju. To je definitivno pravilo. Uzmimo, za primer, drugu mehaničku naviku osim govorenja. Pre svega, morate da zapazite da li je to loša navika – tj. da li vas gura  u san. Postoje dobre navike koje su mehaničke – ali zašto bismo ih menjali?  Napravite razliku između dobrih i loših mehaničkih navika. Zapazite jasne primere – lenjost, pohlepa itd. Pokušajte da ih zakratko prevaziđete – tj. dok imate snage za to. Nikad ne radite na sebi preko momenta korisnosti, jer onda napor pestaje da bude svestan i postaje mehaničan. Sve vremenom postaje mehanično. Zapamtite to. Sve što radite svesno je sačuvano za vas: sve što radite mehanički, pošto to niste vi uradili, je izgubljeno. Stoga napor mora biti svestan. U stvari ne postoji takva stvar koja bi se zvala mehanikči napori u Radu. Oni pripadaju životu. Postoji vrsta napora u Radu, koji se zovu, napori da se zaobiđe napor. To znači da ljudi prave razne vrste beskorisnih i nepotrebnih napora i izbegavaju napor koji se traži. Sećate se klovna u cirkusu. On juri da obavi stotine nepotrebnih stvari. Taj klovn smo mi sami. Ali, o beskorisnim naporima, sledeći put.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s