Zakon Tri (Zakon Trojstva)

Berdlip 25 Januar, 1942
Zakon  trojstva

Deo I. – Prema kojem krajnjem principu, shodno kakvim fundamentalnim zakonima, može Univerzum i sve njegove manifestacije da se redukuju? Prema učenju ovog Rada u osnovi svih stvari su dva krajnja zakona koji se zovu “Zakon Tri” i “Zakon Sedam”. Ova dva zakona su fundamentalna.

Sa tačke gledišta ovog učenja Univerzum je stvoren: pre svega živimo u stvorenom, a zatim u organizovanom Univerzumu. Kad bi Univerzum bio haos, ne bi bilo reda i ne bi bilo zakona. Kosmos bukvalno znači poredak za razliku od haosa. Kad bi svet bio haos, izučavanje zakona materije i tome slično  ne bi bilo moguće. Nauka ne bi mogla da postoji.

Zakon Tri je zakon Tri Sile Stvaranja. Ovaj zakon kaže da tri sile ulaze u svaku manifestaciju.        Ali stvaranjem upravlja drugi zakon. Zakon sedam, ili Zakon poretka manifestacije. Kreativne sile ne mogu da rade dok nisu kreairane u nekom poretku i taj poredak  manifestacije ili poredak kreacije je rezultat Zakona Sedam. Ali sada ćemo da govorimo samo o Zakonu Tri.

Svaka manifestacija u svetu je rezultat kombinacije tri sile. Te sile se zovu Aktivna Sila, Pasivna Sila i Neutralna (Neutrališuća) Sila.

Aktivna se zove  Prva Sila, ili Sila 1
Pasivna se zove Druga Sila ili Sila 2
Neutralna je Treća Sila ili Sila 3

Prva Sila može da se definise kao inicijacijska sila, Druga Sila kao sila otpora ili reakcije i Treća Sila kao balansirajuća ili povezujuća sila ili tačka primene.

Ove tri sile se nalaze i u Prirodi i u Čoveku. Kroz ceo Univerzum, na svakom nivou, ove tri sile deluju. One su kreativne sile.  Ništa ne može da nastane bez konjukcije te tri sile.

Konjukcija ove tri sile stvara trijadu. Jedna trijada kreira drugu trijadu, i na vertikalnoj skali i na horizontalnoj skali Vremena. U Vremenu, ono što zovemo lanac događaja, je lanac trijada.

Svaka manifestacija, svaka kreacija, rezultira iz susretanja ove tri sile, Aktivne, Pasivne i Neutralne. Aktivna sila, ili Prva Sila, ne može da stvori ništa sama za sebe. Pasivna sila, ili Druga Sila, ne može ništa da stvori sama za sebe. Neutralna sila, ili Treća Sila, ne može ništa da stvori sama za sebe. Niti samo dve od ove tri sile ne mogu da proizvedu manifestaciju. Neophodno je da se sve tri sile sretnu zajedno da bi nastala manifestacija ili kreacija. Ovo može biti predstavljeno na sledeći način.

Tri sile su jedino kreativne na ovoj tački njihovog podudaranja, i ovde se dešava  manifestacija, kreacija, događaj, ali ne u drugim  okolnostima. Ali od neograničenog broja stvari koje mogu da se dogode, samo nekoliko  se zaista događa – naime, kad se ove sile sretnu u konjukciji. Ako se sve tri  ne sretnu uopšte, onda ništa ne može da se dogodi. Na primer, ako se Prva i Druga Sila pojave ništa ne može da se dogodi, nikakav događaj se neće desiti.  Ali ako se Neutralna Sila pojavi, onda će biti tri sile u radu i nešto će se dogoditi. Trijada će biti prisutna – tj. trijada sastavljena od tri sile – i gde god da se tri sile sretnu u konjukciji kao trijada manifestacija mora da usledi. Svaka trijada, svaka konjukcija od tri sile, može da stvori sledeću trijadu i pod pravim uslovima lanac trijada se rezultira. Uvek iz Neutralne Sile – tj. Treće Sile nova trijada nastaje.

U sledećoj trijadi, Neutralna Sila predhodne trijade postaje ili Aktivna ili Pasivna Sila. O tome ćemo govoriti drugom prilikom.

Neutralna sila, ili Treća Sila, u trijadi dovodi Aktivnu i Pasivnu Silu u vezu. Sastavlja ih kao što stožer dovodi u ravnotežu dve stvari. Bez Neutralne Sile, Aktivna i Pasivna Sila bi poništile jedna drugu, jer su suprotne jedna drugoj. One su suprotnosti. Povezujuća ili Sila koja ih dovodi u vezu, je neophodna. Neutralna Sila je posrednik između Aktivne i Pasivne Sile. Kad je prava Neutralna Sila prisutna, Aktivna i Pasivna Sila nisu u beskorisnoj suprotnosti jedna sa drugom, već stoje u radnom odnosu koji stvara manifestaciju. Na primer, mašina može nekad biti smatrana za Neutralnu Silu. Grub primer je vetrenjača.  Aktivna ili Sila izvorna je vetar. Pasivna sila ili Sila otpora je zgrada. Jedra koja se okreću čine vezu između pritiska vetra i otpora zgrade i manifestacija se događa. Da nema jedara, ili ako bi se vetrenjača srušila, ili da nema vetra, nema manifestacije. Ovo je samo gruba ilustracija.

Ideja Tri Sile je u religijama zasnovana na konceptu Trojstva. U nauci ideja različitih sila postoji, kao i pozitivni i negativni električni naboj od čega je u krajnjoj liniji materija stvorena.  Ali u nauci ideja Treće ili povezujuće Sile nije još jasna.

Činjenica da tri sile stvaraju, znači da tri volje stvaraju. Prvi Poredak Kreacije je stoga predmet tri volje ili tri zakona, i sledi da su potonji poredci stvaranja koji slede iz ovog prvog pod dejstvom sve više i više zakona.

Za Tri sile se kaže da dolaze iz Jednistva.  Ovo Jedinstvo označeno je i kao Apsolut, što znači ono što nije uslovljeno ili ograničeno na bilo koji način. Pošto Tri Sile su neophodne za bilo koju manifestaciju, Apsolutno i Nemanifestovano ili Nestvoreno.

Apsolut je izvan svake ljudske misli.

Kreacija nastupa vertikalno nadole povečavajući gustinu zakona, sve dalje i dalje od Apsoluta. Kao što ćemo videti u Zraku Stvaranja Zemlja dolazi na veoma niskom nivou vertikalne skale Univerzuma.

*                      *                      *

Deo II. – Promena kvaliteta Neutralne Sile neće smao da izmeni odnos snaga u trijadi već može i da preokrene Aktivnu i Pasivnu Silu. Kad je život Neutralna Sila, ličnost  je Aktivna i čovek i esencija su Pasivni.

Kad je Rad Neutralna Sila  položaj je obrnut – naime, esencija, ili stvarni deo postaje Aktivna, a ličnosti ili stečeni deo postaje Pasivan.

U ovom slučaju imamo da razmotrimo ponovo značenje vertikalne i horizontalne linije Krsta. Možemo da zamislimo Neutralnu Silu života koja deluje duž horizontalne linije  i Neutralnu Silu Rada koja u svakom trenutku ulazi iz vertikalnog pravca i oseća se samo kad čovek prestane da se identifikuje sa stvarima Vremena i seti se sebe.

Porazgovarajmo sada o Trećoj Sili u njenom psihološkom aspektu.

Studija Tri Sile počinje sa njihovim izučavanjem u čoveku. Kao što je rečeno, Tri Sile postoje u Prirodi i u Čoveku. Veoma je teško videti Tri Sile. One pre svega moraju biti sagledane psihološki – tj. kao što one postoje u čoveku – sredstvima samo-posmatranja. Aktivna sila ili Prva Sila može biti uzeta kao ono što čovek želi. Pasivna sila ili Druga Sila može biti uzeta kao ono što se opire ili sprečava ono što čovek želi. To je ono što se mora uvideti za početak. Nemoguće je videti treću silu dok čovek ne vidi Prvu i Drugu Silu.

Druga Sila ili Sila otpora postoji u svemu. Tj. u odnosu na ono što želimo neizbežno postoji sila otpora. Ako ljudi shvate ovo oni se neće žaliti i optuživati onoliko koliko to čine, niti će smatrati da su njihovi problemi jedinstveni. Govoriću ukratko o par pitanja u vezi studija Treće Sile na psihološkoj ravni.

Kod stvaranja Cilja, Druga Sila mora biti uzeta u obzir, u protivnom Cilj će biti nepraktičan. Ako imate neki Cilj morate da imate u vidu cenu držanja tog Cilja. Ako to uradite bićete mnogo praktičniji.  Cilj ne sme biti previše težak. Sve što vas sprečava od ostvarivanja vašeg Cilja, je Druga Sila. Predpostavimo da ste načinili neki veštački privremeni Cilj – da nećete da sednete ceo dan. Primetićete Drugu Silu u sebi u vezi sa ovim Ciljem – naime, šta pruža otpor, šta se suprostavlja, šta se suprostavlja održavanju ovog Cilja, sva različita “Ja”, različite argumente, itd. Priroda Druge Sile će naravno biti određena prirodom Prve Sile – u ovom slučaju to je Cilj koji želite da održite.

Nemojte da pokušavate da vidite Treću Silu. To je na početku sasvim uzaludno. Ali pokušajte da prvo vidite Prvu a zatim Drugu Silu. Prva Sila čini da se Druga Sila pojavi. Ako ništa ne želite, onda nema Prve Sile u odnosu na vašu želju.  Ljudi čak i ne znaju šta je Prva Sila u njima – tj. ne znaju šta hoće. Pitajte se ponekad “Šta želim?” Morate biti  iskreni u zapažanju šta je ono što zaista želite. Ako se čovek pretvara da ne želi nešto što stvarno želi njegova Aktivna Sila je ono što stvarno želi. On laže sebe.

Ukratko smo govorili o Zakonu Tri Sile u njihovom psihološkom aspektu. Sledeći put počećemo da govorimo o Zraku Stvaranja u svetlosti Tri Sile Kreacije – tj. razmatraćemo Zakon Tri u kosmološkoj primeni.

Deo III. – Uzmimo frazu koja već postoji naime: “Činjenica da Tri Sile kreiraju znači da Tri Volje kreiraju”.  Možemo se upitati da li su ove tri volje koje potiču od Apsoluta potpuno identične kad se poklope sa voljom samog Apsoluta. Ovo se ne može podrazumeti jer to preobrće poredak stvaranja čineći da tri prelaze u jedno. Tri ne može da pređe u jedno izuzev ako je to Volja Apsoluta, a to bi značilo povlačenje celog stvaranja. (Primetite ako podeliete 1 sa 3 dobijate 3 koje se beskonačno ponavlja.) Stvoreni univerzum sledi iz Apsoluta zato što tri sile, koje više kao takve ne pripadaju Nestvorenom Apsolutu.  (Uporedite Hrišćansku kosmologiju gde se u Atanasijskom Verovanju kaže: Nema tri nestvorena, nego Jedno Nestvoreno“) Apsolutno je Nestvoreno, Nemainfestovano, Neuslovljeno i izvan je svake ljudske misli. Tri Sile koje slede iz Apsloluta u prvom aktu stvaranja su već uslovljene (1) sa jednom Voljom Apsoluta i (2) sa njihovim međusobnim odnosom jedne prema drugoj kao Aktivna, Pasivna i Neutrališuća.  Ove sile na njihovom primarnom nivou su svesne, ali već ogranične,  i što se u vertikalnoj skali više udaljavaju od Apsoluta aritmetickom progresijom silaznog reda nastajanja svih stvari, one postaju sve više mehaničnije i ograničenije.kako se udaljavaju od Apsoluta na vertikalnoj skali. Kada bismo rekli da zbir primalne tri sile zajedno u konjukciji cini jednu volju Apsoluta, sugerisali bismo da bi tri primarne sile presle u Apsolut u međusobnoj konjukciji u kom slučaju ne bi bilo nastajanja. Tri bi preslo u Jedno. |Ali volja Apsoluta je da stvara i tri sile ili odvojene volje nastajanjna slede iz Apsoluta i ne mogu se vratiti sem ako je to volja Apsoluta da povuce sve stvoreno. Tri primarne sile se sjedinjuju da stvore Univerzum u sukcesivnim fazama. One se ne sjedinjuju da oforme Jednu volju Apsoluta koji nije nastao, jer kad bi njihova konjukcija cinila jedinstvo identicno sa voljom Apsoluta, nebi bilo kreativnog procesa.