Zakon Trojstva

Berdlip 7.  Februar,  1942
Zakon  trojstva

Deo V. – Govoreći o Zraku Stvaranja, želim da to povežem sa vašim razmišljanjem na neki način. Svako može da prihvati da je kosmos stvoren i mnogi veruju da jeste. Ako su religiozni oni kažu, na primer, da je Bog stvorio svet. Takođe, čuli su o Trojstvu,  ako su hrišćani, možda jesu ili nisu o tome razmišljali. Bilo kako bilo, mogu imati ideju da je Bog stvorio svet i neodređenu ideju o Trojstvu. Ali nikakva veza se ne uspostavlja. Na primer, čak i ako su razmišljali da je nastanak ili stvaranje na neki način  povezano sa Trojstvom, ne vide nužno da u stvaranju učestvuju Tri Volje. Jedva da misle da je Bog stvorio sve oko sebe, kao puno igračaka, i da u tome nema Zakona na delu, i kroz alegorične priče o kreaciju u Postanku rečeno im je da je Univerzum stvoren za nekoliko uzastopnih dana,  oni ne misle da je ikakva skala spomenuta ovde, i da sve nastajanje nije na istom nivou već silazi u poretku stepenova niže i niže. Shodno tome ljudi nisu skloni da misle da je Božja Volja  u direktnom dodiru sa svim stvorenim i da njime upravlja.  Propuštaju da misle o značenju Trojstva – to jest, primarne Tri Sile ili Tri Volje koje kreiraju, iz kojih nastaje, i tako misle da Volja Božja stiže direktno na svaku stvorenu stvar. Neke religije uče samo o Jedinstvu sa Bogom, kao što je Muhamedanska religija. Hrišćanska religija uči o Trojstvu. Psihološke posledice su velike. Ako ljudi veruju samo u Boga, oni misle da je Božja Volja svuda i u svemu, i tako teže fanatizmu, progonu, itd. Ne da hrišćanstvo može da pokaže bilo šta mnogo drukčije, ali istovremeno ova religija sadrži ideju Trojstva, koja dolazi između Boga i sveta. Veza “Boga” – ili Apsoluta – i procesa stvaranje može samo biti shvaćena kroz Trojstvo ili Primarnu Trijadu Tri Sile i potonjih izvedenih trijada. Kao što drevna izreka kaže: “Boga je teško shvatiti jer On je prvo Jedan onda Tri onda Sedam.”

            Vraćajući se na temu Zraka Kreiranja: prva trijada tri sile sledi iz Apsoluta  i stvara Prvi poredak  svetova, koji je pod tri zakona – to jest, tri volje Primalne Trijade.

Ovo je prvi čin stvaranja predstavljen dijagramski. U stvari, to je živi proces, nezamisliv i večit. Oznakom Svet 3 misli se na prvi nivo stvaranja, podvrgnut pod 3 zakona ili 3 volje. Ovaj svet kreira nadalje drugi poredak svetova ispod sebe koji ima svoje 3 sile. Ovo se zove Svet 6, zato što je pod 3 volje ili zakona koji na njega deluju iz sveta 3. Ovaj proces stvaranja se nastavlja. Sledeći poredak svetova je stoga Svet 12, koji ima 3 svoje sile, 6 od sveta br. 6, i 3 iz sveta br. 3.

            Na sličan način  tri sledeća sveta su stvorena, čineći ukupno 6 poredaka svetova ili 6 silazećih nivoa stvaranja ispod Apsoluta, svi povezani zajedno zakonima.

Proces stvaranja zaustavlja se na svetu 96, iz razloga koje ćemo objasniti kad Zakon 7 – ili Zakon Poredka Stvaranja – bude predočen.

            Svet 96, na kraju Zraka Stvaranja,  je pod 96 zakona. Ovaj svet (ili ovaj poredak svetova) je najdalje od Apsoluta i pod najvećom gustinom zakona. Što dalje proces kreacije ide od Apsoluta, to je veći broj zakona.

            Ono što je neophodno shvatiti je da stvaranje nužno implicira zakone, a ovo nastaje iz same činjenice da su tri sile neophodne za bilo koju manifestaciju. Nema stvaranja bez zakona a to znači da su sve stvorene stvari nezibežno pod delovanjem zakona – tj. ništa što je stvoreno nije slobodno.

            Ako sad razmatramo vertikalnu liniju Stvaranja, možemo videti da kad bi se uzdigli tom linijom, podpali bi pod manje i manje zakona – tj. stekli bi više i više slobode. Dočim, kad bismo silazili, podpadali bi pod sve više restrikcija i tako bi bili manje slobodni. Ako je čovek  stvoren na nivou 12, nalazi se pod 12 zakona ili 12 poredaka zakona. Ako padne na nivo sveta 48 nalazi se pod 48 zakona. Čovek kakav jeste je na određenom nivou u Zraku stvaranja. Ali on je stvoren tako da može da promeni svoj nivo na gore ili na dole i tako podpadne pod više ili manje zakona.

            Sledeća tačka za razmatranje je da zakoni ili sile, ili volje ili uticaji koji silaze od Zraka imaju različite izvore. Ako uzmemo svet 48 možemo da vidimo da pojedini zakoni dostižu diretkno iz sveta 3, neki direktno iz sveta 6, i tako dalje. To znači da biće rođeno u Svetu 48 je pod 48 zakona, ili zakonskih poredaka, ali ti zakoni nisu istog kvaliteta – neki su sa višeg nivoa a neki sa nižeg nivoa.

            Čovek, ako zna kako, može da se stavi pod ovu ili onu vrstu uticaja.

Sledeće je važno zapamtiti da je kreacija nasilna – tj. nastaje silom. Počinje radom Primalne Trijade Tri Sile izvedene iz Apsoluta i nastavlja se ponovnim ponavljanjem sledećih trijada 3 sile. Krajnja ili poslednja tačka Kreacije – Svet 96 – je pod mnogim silama. To znači da je u kreaciji sadržana ogromna snaga. Kroz delovanja Zakona 3 Svemir je umotan. Nekad u prirodi možemo da vidimo kako se te sile odvijaju, kao na primer kod elementa radijuma.

*          *          *

Deo VI. – Sada moramo da pogledamo na vidljivi svet sa stanovišta principa Zraka Stvaranja. Znamo da je vidljivi Univerzum u svojim najširim dimenzijama  sačinjen od ogromnog broja zvezdanih sistema od kojih je Mlečni Put samo jedan. Moramo da pojmimo da je prvi čin Stvaranja uporediv sa pravljenjem opšte formacije svih mogućih sistema koji se popunjavaju zgušnjavanjem kondenzacije. Ovo nazivamo Svet 3: “Svi mogući sistemi svetova” Pošto želimo da saznamo položaj naše Zemlje u kreaciji, sledeće ćemo uzeti naš sistem svetova koji su odvojeni od primalne mase – naime, naše Zvezdane Galaksije ili Mlečnog Puta: Svet 6. Odavde ćemo uzeti naš Sunčani sistem ili Sunce: Svet 12. Planetarna masa formirana iz Sunca će onda biti Svet 24 od kojeg izdvajamo našu planetu Zemlju (Svet 48) od koje je naš mesec izveden (Svet 96). To je naš Zrak Stvaranja. Naš Mesec je krajnja tačka te grane celokupnog drveta Univerzuma u kojem se naša Zemlja pojavljuje. Ali kao što do sada vidite Čovek se još ne pojavljuje u Zraku.

            Ceo Zrak se razvija. Svaki njegov deo teži da se podigne više u skali stvaranja. Mesec nije mrtva planeta, već najmlađa tačka u našem Zraku.

 *          *          *

Deo VII. – Pokušajmo da nađemo neke jednostavne ilustracije. Bilo koji organizam ili organizacija reflektuje u izvesnoj meri Principe Zraka Stvaranja. Uzmimo na primer bilo kakvu organizaciju ljudi – na primer, Vojska. Predpostavimo da je general glava vojske, pukovnik sledeći, zatim kapetan, pa poručnik, i na kraju vojnik. Pod koliko zakona je vojnik? On je pod zakonima Poručnika, koji je pod zakonom Kapetana, koji je pod zakonom Pukovnika, koji je pod zakonom Generala. Ali zakon Generala može da stigne vojnika direktno; takođe, zakoni Pukovnika mogu da stignu vojnika direktno i tako dalje.  Iz svega ovoga vidimo: (1) Da je deo uvek pod više zakona nego celo, i (2) da zakoni pod kojima je deo su iz izvora drugog porekla. Nastavimo ovu sažetu analogiju. Vojnik je pod zakonima poručnika ali on može privući pažnju kapetana; može čak privući pažnju generala; u tom slučaju može izmaći zakonima poručnika.

            Uzmimo sada analogiju Tela. Telo je ponovo konstruisano po principu Zraka Stvaranja. To je jedna organizacija organizma a svi organizmi se vladaju po Zakonima Stvaranja.  Telo kao celina je Jedno. Onda je podeljeno u mnoge sisteme – krvotok, sistem za varenje, limfo-sistem, nervni,  itd.  Svaki je zatim podeljen dalje u grupe ili delove, sve dok se ne stigne do najmanjih delova  Tela. To je dostizanje dela putem principa Zraka Stvaranja – naime, povećavanjem broja zakona. U grubom primeru,  pogledajte mišiće vašeg malog prsta ruke; oni su pod svojim zakonom, onda pod zakonom šake, a ruka je pod zakonom  ruke, a ruka je pod zakonom mišićnog sistema uopšte, a mišićni sistem je deo mnogih drugih sistema koji u krajnjoj liniji formiraju Telo kao celinu. Ova gruba ilustracija pokazuje kako se od vrha nadole zakoni umnožavaju i u tom smislu pokazuje princip Zraka Kreacije – naime, princip povećavanja broja zakona odozgo nadole. I ovo, mora biti shvaćeno, to je priroda stvari – tj. to je fundamentalni zakon stvaranja.