Zakon Sedam

Deo I. – Proces  stvaranja putem Tri Sile, koji potiče od Apsoluta, može se pratiti sve do sveta 96. Rečeno je da kako  stvaranje napreduje umnožavanjem Tri Sile na svakom nivou ili ravni postajanja gustina ili zakoni se uvećavaju. To jest, što dalje proces  stvaranja napreduje od Aposluta, sve više restrikcija se javlja, sve do Sveta 96, koji je u našem Zraku Stvaranja njegova krajnja tačka tj. naš Mesec, gde broj Zakona ili restrikcija dostiže maksimum.

            Razmotrimo sada još zakon koji ograničava nastajanje: Zakon Sedam. Stvaranje napreduje uvećavanjem restrikcija. Zakon Trojstva nužno stvara uvećanje restrikcije, ali Zakon Sedam dodaje još ograničenja. Već je rečeno da se Zemlja nalazi na veoma lošem položaju u procesu Stvaranja, i da je pod 48 redova Zakona i da samo jedan stepen ili nivo postoji ispod nje, predstavljen Mesecom. To znači da je pozicija Zemlje u procesu Stvaranja veoma loša, i samo još jedna gora pozicija postoji, gde je broj restrikcija duplo veći. Ali gledano sa stanovišta drugog fundamentalnog zakona iza svih stvari, naime Zakona Sedam, položaj zemlje je još više nezavidan. Pokušajmo da razumemo šta to znači. Zakon Sedam primenjuje se na poredak manifestovanja Kreacije i baš u toj reči poredak naći ćemo njegovo prevashodno značenje. Neophodno je ovde shvatiti da je zakon poretka odvojen od zakona  stvaranja. Stvaranje je uređeno poretkom i uređeno je na određeni način. Na određenim tačkama ovog poretka pojavljuju se teškoće i Zemlja se nalazi na jednoj od tih tačaka gde se  teskoće u uređenju faza stvaranja neizostavno pojavljuju. Već je rečeno da primarne Tri Sile stvaranja slede iz Apsoluta kao njihovog Izvora i zauzvrat stvaraju sile koje slede. Možemo zamisliti da te Sile idu ka dole bez zastoja. Ali to nije slučaj. One se zaustavljaju na dva mesta razlozima sadržanim u Zakonu Sedam.

            Pokušajmo da razumemo ove tačke zaustavljanja metodom vizuelne predstave. Zamislimo cev od neke elastične supstance sa dva suženja u njoj i predpostavimo da se u tu cev odozgo naliva voda. Tu cev možemo da predstavimo na sledeći način :

Videćete da prolazak vode, koji možemo da uzmemo da predstavlja silu, biva zadržan na dva mesta na svom prolazu kroz cev.

            Primenimo sliku Zraka Stvaranja kako je do sada data na sledeći način, dodajući istovremeno note: Do, Si, La itd.

Primetićete da se prvi ton na skali, naime, Do, nalazi na mestu Apsoluta, drugi ton Si na nivou Sveta 3, ton La na nivou Sveta 6, i tako dalje, sve dok se ne dođe do Re koje se nalazi na nivou Meseca. Ako bi velika skala bila uzeta dva su mesta formirana u njoj gde intervali između tonova nisu pune note već polu-tonovi. Ove tačke korespondiraju sa Do-Si i Fa-Mi. Ustvari velika skala je konstruisana da ilustruje Zrak Stvaranja od strane nepoznatih ljudi koji pripadaju istoj nepoznatoj skoli. Konstruisana je da pokaže Zakon Sedam ili Zakon Oktave. U okvirima muzičke skale, možemo da govorimo  o intervalu između Do i Si kao o mestu nedostajućeg polu-tona i na isti način o intervalu između Fa i Mi. Ceo Zrak može biti nazvan oktavom u kojoj Apsolut zvuči kao prvi Do, ali ne znamo o postojanju nižeg Do. Mesec nam je uvek okrenut istom stranom, iako se okreće, a mi ne znamo šta je sa druge strane. Prvo “suženje” (konstrikcija) ili mesto gde nedostaje polu-ton pojavljuje se između Apsoluta i Sveta 3 – to jest, između Do i Si – a drugo “suženje” se pojavljuje između Sveta 24 i Sveta 48 to jest između Fa i Mi. To znači da je prolaz sile zadržavan na ova dva mesta zbog prirode Zakona Sedam i ovde je šok neophodan. Između Si i Fa sila prolazi slobodno i ponovo između Mi i Re, ali između Do i Si dešava se zastoj i između Fa i Mi dešava se drugi zastoj. To je u prirodi stvari – tj. rađa se iz jednog od dva fundamentalna zakona iza svih stvari. Tu se ne postavlja pitanje zašto; to je jednostavno tako.  Zato što fundamentalni zakon znači zakon koji ne može biti dalje redukovan, u odnosu na sve ostalo. To je kao kad kažemo da je reč o pozitivnom i negativnom električnom naboju. To nije pitanje zašto. To je jednostavno tako i za zakon Tri i zakon Sedam može se reći da oni  jednostavno postoje. Morate shvatiti da ako u krajnjoj liniji niceg nema, onda ništa ne može da postoji. Nešto fundamentalno mora biti kako bi bilo sta postojalo. Stolicu na kojoj sedite možete da objasnite kao jednostavno drvo, i drvo u smislu ćelija, i ćelije u smislu molekula, i molekule u smislu atoma, i atome u smislu pozitivnog i negativnog električnog naboja. Ali ne možete ići dalje jer ovde dosežete do jedne od dve sile koje pripadaju Zakonu Tri sile, a taj Zakon je osnovni (fundamentalan). To je tako i iza toga nema ništa sem Apsoluta, koji je van ljudskog razumevanja. Redukovati Univerzum na jedan zakon, što je san nauke, bilo bi razumeti um Apsoluta. Rad redukuje Univerzum na dva zakona, istovremeno naznačavajući postojanje jednog zakona.

            Zakon Sedam neizbežno stvara poredak stvorenih stvari i stvara  istovremeno dve tačke suženja u odgovarajućem poretku u silaženju niz Zrak Stvaranja. Kako se ovi zastoji ili sužanja prolaze? Prvo suženje, između Apsoluta i Sveta 3, je prevaziđeno šokom Volje Apsoluta. Zato se kaže da je kreacija po Volji Apsoluta kroz  primarne Tri Sile. Ali u slučaju drugog mesta zastoja u Zraku, stvari se razlikuju. Volja Apsoluta ne doseže ovu tačku i zato nešto mora biti stvoreno na ovoj tački da deluje kao šok. Ovde se pojavljuje čovek.

            Već je rečeno da se Čovek ne pojavljuje u Zraku Kreacije kao datost u gigantskim razmerama. Samo se Zemlja pojavljuje. Ali da bi se omogućilo da sile koje se spuštaju niz Zrak prođu lako do Zemlje i Meseca mora biti kreiran aparat između nota Fa i Mi, to jest između Planeta ako celine i Zemlje uzete kao deo. Za ovu svrhu kreirana je mala oktava iz tog nivoa kreacije predstavljena Suncem. Na nivou Sunca ova oktava zvuči Notu Do, ili Sunce zvuči (odjekuje kao/vibrira) Notu Do. Na nivou Planeta  zvuči (odjekuje/vibrira) Notu Si. Između Planeta i Zemlje zvuči tri Note: La, Sol, Fa. Onda prolazi u Zemlju kao Nota Mi i dostiže Mesec kao Nota Re. Tri Note La, Sol, Fa, koje se oglašavaju između Planeta i Zemlje dolaze od Organskog Života. Organski Život je senzitivni živi film koji prekriva Zemljinu površinu i deluje kao transmiter sila koje prolaze između gornjeg i donjeg dela Zraka Stvaranja. Čovek je deo Organskog Života i u  ovom posebno stvorenom aparatu za transmisiju pojavljuje se  u samom Zraku. Organskim Životom se smatra svaki oblik života na Zemlji – ljudska rasa, sve životinje, ptice, reptili, insekti, ribe, drveće, biljke, svi oblici vegetacije sve do najmanjih živih organizama. Ovaj osetljivi film, koji skuplja uticaje iz viših delova Zraka i prenosi ih na Zemlju i Mesec, je kreiran sa nivoa Sunca i njegova pojava u velikom Zraku Stvaranja je zahvaljujući tački suženja gde je šok potreban između Nota Fa i Mi, javljajući se iz same prirode Zakona Sedam.

*          *          *

            Deo II. – Kad se ovaj sistem predstavlja  u čisto formalnom smislu, Zrak Stvaranja je predstavljen u okvirima spoljeneg Univerzuma. Ali Zrak je princip koji kada se primeni na spoljni Univerzum daje različite nivoe od zvezdanih masa, sunca, planeta, i meseca, u njihovom silaznom redu. To je jedan način kako može biti shvaćen. Kad se, na primer, kaže da Sunce stvara malu oktavu koja formira Organski Život na Zemlji, to može biti shvaćeno bukvalno. Ali Zrak predstavlja nivoe Bića i jednako je unutrašnji kao i spoljni. To jest, Sunce predstavlja,   u spoljašnjem značenju Zraka, aktuelno Sunce. U unutrašnjem značenju predstavlja Biće na tom nivou vertikalne skale bića. Ali možete to da shvatite za početak kako želite – tj. bukvalno i psihološki – tj. različiti nivoi spoljneg Univerzuma su predstavljeni različitim nivoima inteligencije koja je unutrašnja ili psihološka. Ako govorimo o Inteligenciji Sunca, shvatićemo da je veća nego inteligencija Zemlje jednostavno zbog spoljašnje predstavljenosti, jer Sunce ima beskonačno mnogo više energije i zračenja nego Zemlja. Ali Zrak bi trebalo da bude shvaćen u oba smisla jer unutrašnje i spoljno su u odnosu jer sve unutrašnje ima nešto odgovarajuće spoljašnje – to jest, različiti nivoi spoljnog univerzuma su prestavljeni različitim nivoima inteligencije što je unutrašnje ili psihološko. Možemo to da primetimo u korišćenju jezika. Govorimo o unutrašnjim ili psihološkim stvarima u okvirima spoljnih ili vidljivih stvari. Lukavog čoveka zovemo lisicom, hrabrog lavom, i slično. Pošto spoljnje i unutrašnje imaju sličan izvor oni stoga mogu da predstavljaju jedno drugo, jer kao što se kaže, fundamentalni zakoni, Zakon 3 i Zakon 7, se nalaze i u čoveku i u Prirodi. Stoga kompleksne psihološke ideje mogu biti predstavljene vizuelnim slikama, izvučenim iz spoljnih objekata kao što je to slučaj sa parabolama. I iz istog razloga uzeti čoveka van Univerzuma u kome je  rođen je greška. Univerzum je makrokosmos, a čovek mikrokosmos. Čovek je u Univerzumu i Univerzum je u Čoveku. Stoga reći da Univerzum umire a da se čovek razvija je apsurd sa stanovišta Rada.

 *          *          *

             Deo III. – Zrak Stvaranja predstavlja  silaznu oktavu. Ona silazi u sve veću i veću tamu i kompleksnost i restrikcije su veće kako silazi od Apsoluta. Ideja uzlazne oktave od Apsoluta je nemoguća, jer je Apsolut sva dobrota i sva savršenost, a uzlazna oktava bi značila povećanje perfekcije.

            Recimo sada par reči o Zakonu Sedam  ili o Zakonu Oktave sa psihološke strane. Čovek može da posmatra oktavu u sebi – ili čovek može da posmatra početak oktave. Sve što smislite da uradite može da  bude početak oktave. Kad nešto odlučite vi zvučite Do. Ako je to Do zvuči slabo ništa se neće desiti. Ali ako zvuči jače možete stići Notu Re čak i Notu Mi. I ovde stižete do “mesta nedostajućeg polu-tona” i ovde je neophodan šok da vas osposobi da stignete Notu Fa. Ovo se retko dešava. Može se desiti slučajno. Ali se po pravilu ne dešava. Zato se u ovom Radu kaže da je život pun razbijenih oktava. Ljudi nešto počnu pa odustanu. Ali morate se setiti da je Čovek načinjen kao samo-razvijajući organizam a to znači da se samo razvija naporima, jer je evolucija čoveka svesna – to jest, svesnim naporima. Nema mehaničke evolucije. I ne trebaju nas iznenaditi mnoge teškoće. Zakon 7 čini stvari teškima po prirodi. Ali o tome ćemo više drugi put.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s