Psihološki govor

Berdlip Maj 18, 1942
Psihološki govor 

            Sada ćemo da govorimo o posmatranju veza između centara u obliku raznih “ja”. Kao što znate Rad počinje Samo-posmatranjem jer je njegov predmet ona nevidljiva stvar zvana “taj neko” koga obično uzimamo kao datost, i koju samo svako sam za sebe može da posmatra individualno. Pre svega treba shvatiti da vi niste jedna te ista osoba bilo u različito ili isto vreme. U prvoj praksi Samo-posmatranja rečeno vam je da zapazite kako imate sasvim različite centre i umove u sebi koji rade simultano. Imate misli, osećanja i pokrete, uzimajući samo ta tri centra, naime Intelektualni centar, Emocionalni centar i Motorički centar. To su potpuno tri različite stvari. Svaka osoba je saborni centar svojih “ja”. Različita “ja” u vama  zastupljena su u sva tri centra u manjoj ili većoj meri. To znači da je svako “ja” u vama zastupljeno u sva tri centra ili uma i predstavljeno je različito u svakom centru – u stvari, toliko različito da vam treba dosta vremena pre nego što možete da vidite manifestaciju nekog “ja” u sva tri njegova oblika.

            Iako postoje i drugi centri, recimo par reči ovde o Intelektualnom, Emocionalnom i Motoričkom Centru. Svako “ja” u čoveku je predstavljeno u ova tri centra.

Ljudska mašina kao tri centra

U pokušaju da se kontroliše neko posmatrano “ja”, morate zapamtiti da je to nešto što misli, oseća i kreće se, tj. njegova zastupljenost u svakom centru se razlikuje. Kontrola ljudske mašine je teška stoga što sve što je u njoj formirano psihološki – naime kao neko “ja” – je predstavljeno na tri potpuno različita načina, koji na prvi pogled izgledaju nepovezani. Na primer, mrštite se. To je u Motoričkom Centru. Ali mrštenje je predstavljeno i u Emocionalnom Centru kao osećanje, predstavljeno je i u Intelektualnom centru kao misao ili gramofonski zapis – tj. serija misli koje idu ukrug mehanički. Puno posmatranje nekog “ja” je posmatranje njegovog nastajanja u sva tri centra simultano.

            Uzmimo sad neki primer za generalnu diskusiju. Uzmimo “Brige”.

Pitanje: Šta je briga? Da li Rad kaže nešto o brigama? Kako ih možemo zaustaviti?

Odgovor: Briga je jedan oblik Identifikovanja. U bukvalnom smislu, reč ima značenje cepanja i uvrtanja, davljenja i stezanja; izvorno je bila povezana sa rečju “zavrnuti” i još se koristi u frazi “kršiti ruke”, što je jedan od spoljnjih znakova brige. Zapamtite da svako psihološko ili unutrašnje stanje nalazi neku spoljnu manifestaciju kroz centar pokreta – tj. predstavljeno je u naročitim mišićnim pokretima, kontrakcijama i sl. Možda ste primetili da je stanje brige često reflektovano u mrštenju čela i kršenju ruku. Stanja radosti nikad nemaju ovu manifestaciju. Negativna stanja brige, straha, anksioznosti, ili depresije, predstavljena su u mišićnim kontrakcijama, pogurenosti, dok su suprotna emocionalna stanja reflektovana u pokretskom centru kao širenje, stajanje uspravno, izduženost udova, opuštanje napetosti i osećanje snage. Da bi prestao da brine, ljudi kada su zabrinuti mršte čelo, stišću šake ili skoro da prestaju da dišu, čovek treba da počne ovde – opuštanjem mišića, izražavanjem emocionalnog stanja, i oslobađanja daha. Opuštanje uopšteno ima iza sebe, ezoterički rečeno, ideju prevencije negativnih stanja. Negativna stanja su manje u stanju da se manifestuju kad je osoba u stanju opuštenosti. Zato se kaže tako često da je neophodno praktikovati svaki dan, usmeravanjem  pažnje duž tela i namernim opuštanjem zategnutih mišića.

            Kontrola Emocionalnog Centra teško se sprovodi direktno, delimočno zato što on tako brzo radi 30,000 puta brže od formatornog dela Intelektualnog Centra tako da čovek postaje zabrinut i negativan pre nego što to uopšte može da zna. Ali Emocionalni Centar se nekad u Radu poredi sa nekontrolisanim divljim slonom sa dva kontrolna slona sa svake strane – naime Intelektualni i Motorički Centar. Pogrešna emocionalna stanja, uobičajena stanja brige, ljutnje, itd, moraju prvo biti primećena u sebi. Po pravilu ljudi ne vide svoja stanja nego postaju ta stanja. Sledeće, jedan od kontrolisanih slonova mora biti iskorišćen. Razmotrimo šta znači koristiti Intelektualni Centar u ovom smislu. To znači da morate da primetite misli koje prolaze kroz Intelektualni Centar kada se zabrinuti, kada brinete. Mi imamo određenu količnu volje ili kontrole nad Intelektualnim Centrom – da možemo da kontrolišemo misli u malim razmerama. Zaustavljanjem ili ne povođenjem za njima, ne verovanjem, ne uvažavanjem briga, jedan slon, da tako kažemo, je priveden s jedne strane nekontrolisanog Emocionalnog Centra. Drugi slon koga je moguće kontrolisati je Motorički Centar, nad kojim imamo kontrolu ako usmerimo pažnju na njega. Možemo da opustamo mišiće i tome slično. Kao što znate u uputstvima datim u Radu o relaksiranju, rečeno je da mali mišići treba da budu opušteni – mali mišići lica, mišići izraza naročito, To uključuje mišiće oka, mišiće oko usta i brade, jezik grlo i slično.

            Da se vratimo na brige. Brinuti se, je pogrešan rad Centara. To je uvek beskorisno. To je oblik unutršnjeg pridavanja značaja – tj. identifikovanja. To je neprekidno mešanje negativne imaginacije sa nekoliko činjenica i čini samo pogrešne veze u centrima. To je vrsta laganja, među mnogim drugim oblicima laganja koji se odvijaju u nama i brkaju naše centre. Uvek je lako brinuti se, pošto to daje olakšanje i neka je vrsta samo-opravdanja. Blisko je samo-sažaljenju i nasilju. Brinuti se nije isto što i razmišljati. Um kad je vođen brigom, kao emocionalnim stanjem, je zamagljen. Pažnja usmerena na bilo šta drugo uvek pomaže, jer naša usmerena pažnja vodi u svesnije delove centara. Briga nije mišljenje o drugima. To nije  spolješnje pridavanje značaja (uviđajnost okrenuta ka spolja). Briga je izmešana je sa unutrašnjim u čoveku i uzme dugo vremena dok se dobro ne sagleda. Izučavanje kako da živimo sa stanovišta Rada, tako da možemo da živimo svesnije u životu tj. da živimo u Radu  unutar života, a ne samo u životu bez ičega između nas i života, pokazuje nam kako je zabrinutost samo jedna od stvari koju ako posmatramo dovoljno dugo i bez kritikovanja, će  nam pokazati nešto o nama. Ali ne smete da mislite da je suprotnost brižnosti indiferentnost. Trebalo bi, i morali biste da osećate “anksioznost” zbog toga što je neko drugi u opasnosti – da osećate mešavinu nade i straha – ali zabrinutost je nešto sasvim drugo, jer tada mašta stupa na scenu. Bivanje zabrinutim postaje navika, baš kao i druga negativna stanja,  ljudi čak zamišljaju da su bolji od drugih zato što brinu, i osećaju zaslugu u bivanju zabrinutim. Ljudi čak misle da je ispravno brinuti se o svemu, o prošlosti i budućnosti, o sebi, o drugima itd. To jednostavno nije ništa dugo do ozbiljna negativna bolest teška za lečenje, jer kad čovek jednom postane ništa drugo nego ka sebi okrenuta mašina za brigu, razne vrste pogrešnih veza se uspostavljaju i sve radi na pogrešan način, i pošto je jedina stvar u kojoj uživa briga, uskratiti mu to, gde je moguće, značilo bi uništiti njegov glavni interes. U vezi sa tim, setićete se jedne od izreka Rada, – da se od vas iznad svega traži jedna stvar a to je da napustite vas specifični oblik patnje. To zvuči lako. Pokušajte. Razlog zbog čega je to teško je zato što postupiti tako znači uništiti čitav sistem “ja” u sebi koji uživa da vas muči, a da vi mislite da patite.

            Da se vratimo na pitanje: šta je zabrinutost? Pošto je to oblik identifikacije to znači da je rezultat toga gubitak snage. Ljudi koji se mnogo brinu iscrpljuju se, prazne se od snage. Ako primetite sami sebe kad brinete, to je zaista kao da se unutra kidate i trzate i rvete se iznutra, korespondirajući sa spoljnim mišićnim pokretima koji su ranije opisani. Nema gravitacionog centra. Nema pravca ni jasnog cilja; sve je u neredu; sve ide svojim putem u čoveku u svakom pravcu. To je kao da su različita “ja” u čoveku ustala i ustrčala se unaokolo u čoveku, kršeći ruke i govoreći bilo šta što mu negativna mašta, koja dominira scenom, sugeriše. Ne kažem da je moguće nikad ne brinuti se. Postoje situacije, posebno danas, gde je ponekad nemoguće prestati brinuti se. Ja više govorim o tendencijama navike da se o svemu brine i da se sve uzima kao izvor brige. Formulisati jasno šta će čovek da radi – imati neko usmerenje – pomaže prevenciji ovog nereda, koji je kako je rečeno, vrsta unutrašnjeg a ne spoljnjeg uvažavanja. Unutrašnje uvažavanje (pridavanje značaja – konsideracija) je uvek mehaničko. Spoljnje uvažavanje je uvek svesno – to je svesno stavljanje sebe u nečiji položaj i pošto ovo zahteva usmerenu pažnju izvodi vas van briga. Ako obratite pažnju primetićete da mali oblici zabrinutosti počinju vrlo rano ujutro. Veoma je dobra stvar, koju vredi praktikovati, raditi na sebi rano ujutro, pre nego, što bi se reklo, spuštanja u život i obaveze. Malo svesnog rada u to vreme, primećivanje malih oblika briga ili negativnih misli ili samo-sažaljenja, itd., rad na ne-identifikovanju znači  kazati tome “ne” – izdići se iznad toga- ne smatrati  kao da ste to vi – sav taj napor ili Rad na  neidentifikovanju sa određenim mehanizmima, određenim “ja” u rano jutro, može da izmeni ceo dan. Napor na tome neidentifikovanju pripada ideji oprosta dugova, otpuštanja svih unutrašnjh računa sa ljudima – ako je moguće. Onda nešto novo i sveže počinje dan, i ustajalost života je tako onemogućena, što je ustvari ustajalost samog sebe koji uvek reaguje na isti način  na sve. Rad na sebi može da ima čudesne rezultate – ako se setite da ste u životu u Radu a ne u životu od kojeg vas ne deli ništa između. Rad treba da transformiše naš odnos prema životu. Sve praktične stvari rečene u Radu imaju to za cilj. To znači Raditi na Sebi. To je biti u Radu unutar života – ne u životu. Šta je vas zadatak? Zašto ste ovde? Šta ovde treba da promenite? Šta treba da naučite o sebi, toj stvari koju uzimate zdravo za gotovo, toj stvari koja je vaš aparat za življenje. Dobro je početi uviđati da ste vi ustvari definisani kao onaj način  na koji uzimate život. Da li vam vaš aparat za življenje daje rezultate koje želite? Vi, vaša ličnost, je aparat koji koristite za življenje. Treba početi uviđati da vaš način  na koji uzimate život jeste vaš život – i da možete da počnete da radite na način u na koji uzimate život – a to znači raditi na sebi i vašim mehaničkim reakcijama na sve što se događa. Jer vaše mehaničke reakcije na život ste vi sami i to čini vašu nesreću ili sreću i ta stvar koja se zove “vi sami” je aparat za življenje života koji ste načinili i koji je načinjen u vama hiljadama zaboravljenih uzroka. To je stvar koju iskotrljamo svako jutro da se sretnemo da danom. To je ista stvar o kojoj govori rad u svakoj svojoj fazi – stvar na kojoj može da se radi i da se menja. Pokušajte da mislite da nije život ono što možete da menjate, nego ste to vi u vašoj reakciji na život. Tu počiva prva ideja o tome šta znači Rad na sebi. Jednom kad uvidite tu ideju, onda, kakvi god da su uslovi života, imate na dohvat moć od neprocenjive vrednosti . Počinjete da shvatate biser mudrosti, šta život na zemlji zaista znači.

            Veoma dugo apsorbujemo svaku vrstu negativne emocije, identifikujući se sa njom i uzimajući je kao nas same, tretirajući je kao nužnu, istinitu, i pokušavajući da radimo na njoj onda kad se već formirala. Ali doći će dan kada više neće sama od sebe nastajati. Efekat ne povođenja sa mehaničkom reakciom u sebi i osećanje da smo se  oslobodili od nje je potpuno magičan. Zapazićete šta se dogodilo. To je veoma interesantno ali je to u domenu ličnog iskustva. Možda ćete tada shvatiti da Rad nije samo tupi kuluk. To je naročiti unutrašnji napor  koji ima samo-oslobađajući efekat iznutra i zove se Rad na sebi.

Tokom Marta i Aprila 1942 Dr. Nicoll je pisao seriju radova o Jevanđeljima.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s