Psihološki komentari – II – O Biću

Berdlip Maj 28, 1942
Psihološki komentari – II
O BIĆU 

Deo I. – Večeras cemo govoriti o Znanju i Biću. Da li se sećate nečega što je rečeno ranije o Znanju i Biću? Dozvolite da vas podsetim da ovo učenje koje studiramo kaže da postoje dve strane čoveka i da čovek mora da ih razvija postepeno tokom svoje transformacije: stranu svog Znanja i stranu svog Bića.  Čuli ste mnogo puta da pre svega treba da znate ovaj sistem a to uzmima vreme i napor.  Ali to vodi definitivnom razvoju znanja i istovremeno trebalo bi da vodi samo-saznanju, ako čovek zaista radi. Nije teško shvatiti da postoje različiti nivoi znanja. Ali nije tako lako razumeti da postoje različiti nivoi bića. Hajde da još jednom pokušamo da  razumemo šta je to biće.  Ljudi često mešaju biće sa egzistencijom. Kamen egzistira, biljka egzistira, čovek egzistira, ali njihova egzistencija je sasvim različita. Ovde se susrećemo sa idejom bića. Na primer, biće kamena, biće biljke, biće životinje, biće čoveka i Sveto Biće su  na različitim nivoima. Bice  potice iz porekla ali postojanje od rodjenja, a zametak nastaje pre rodjenja. Uzmimo na primer biće životinje. Sve životinje egzistiraju pre rođenja. Konj postoji, krava postoji, pas postoji. Oni imaju zajedničko postojanje. Ali biće krave, konja, ili psa su različiti i to od začeća a ne od rađanja.

Vratimo se čoveku. Čovek se razlikuje od životinje. Njegovo biće je u stanju da se razvija. On je rođen kao samo-razvijajući organizam i tako je nedovršen i na nižem nivou bića nego što mu je namenjeno  njegovim stvaranjem. Životinje su potpune. Takođe za razliku od životinja čovekov odgoj se proteže kroz dugi period tokom kojeg stiče mnoge stvari u svom biću – obrazovanjem, oponašanjem i običajima. To je jedan od razloga zašto biće jednog čoveka nije slično biću drugog čoveka. Možemo da razumemo da znanje jednog čoveka ne mora biti na istom nivou kao znanje drugog čoveka. Ali ne vidimo tako jasno da nivo bića može takođe biti različit. Sa stanovišta ovog učenja  na čovječanstvo se ne gleda kao da je na istom nivou razvoja. S obzirom na njihovo biće, ljudi nisu isti. Koncept Čoveka u ovom učenju  podeljen je na sedam kategorija bića: Čovek br. 1, čiji je centar težišta u njegovim instinktima i pokretima, u njegovom fizičkom životu, onda Čovek br. 2, čije je težište u njegovom emocionalnom životu, onda Čovek br.3, čije je težište u njegovom intelektualnom životu. Ove tri kategorije formiraju mehaničko čovečanstvo, spoljni krug ljudskog roda, koji jedan drugog ne razumeju. Kao što znate ovo se zove krug zbrke jezika ili krug Babelj. Zatim postoji Čovek br. 4, čije težište nije u Instinktivno-Motoričkom Centru, niti u Emocionalnom Centru, niti u Intelektualnom Centru već je raspoređeno među njima. To je Balansirani Čovek, u kojem razvoj više nije jednostran i koji je počeo da se budi. Postoji i krug svesnog čovečanstva: Čovek br. 5, br. 6, br.7, i to su ljudi koji su prošli različite stepene transformacije ili preporoda ili razvoja – ukratko koji su imali novo začeće. Ovih sedam podela opšteg pojma Čoveka znače sedam stepena ili kategorija bića. Uzmimo čoveka br. 1, 2 i 3. Oni pripadaju mehaničkom krugu čovečanstva ili  “uspavanom čovečanstvu” ali pokazuju velike razlike u svom biću. Sva tri mogu živeti samo pod životnim uticajima, tj. A uticajima, naime uticaji stvoreni u životu kroz istoriju, kroz prošlost, kroz običaje, kroz tok stvari. Ali neki mogu biti dotaknuti i A i B uticajima. Podsetiću vas da B uticaji nisu kreirani životom već dolaze izvan mehaničkog života, iz kruga svesnog čovečanstva, i ponovo ću vas podsetiti da su Jevanđelja primer B uticaja. Ponovo da kažem da neki ljudi mogu biti više pod A nego B uticajima, ili više pod B nego pod A uticajima. Neki su možda došli  i u kontakt sa C uticajima – naime sa onima koji pripadaju svesnom krugu čovečanstva, sa nekim ko je bio iznova rođen, ponovo začet, kao što su Hristovi učenici došli u vezu sa njim. Neki su možda već na putu da postanu Čovek br. 4. Sva ova različita stanja znače različite nivoe bića. Možda ste primetili da ova ideja o čovekovom nivou bića uvek ulazi u religioznu misao i smatrala se važnijom nego bilo šta drugo. Nivo bića sveca drugačiji je od nivoa bića grešnika. Dobar čovek, loš čovek, zao čovek, istinoljubiv čovek, lažov, pošten čovek, strpljiv čovek, hipokrit, uobražen čovek, sujetan čovek itd, su sve termini koji se odnose na stranu bića a ne znanja u čoveku. Danas ljudi dolaze do saznanja da ono što čovek jeste nije od značaja s obzirom na ono šta zna. Čak misle da je čovek kriminalnog bića može biti veliki mislilac i veliki naucnik ili veliki umetnik ili pisac.

*          *          *

Deo II. – Pređimo sad na znanje ovog Rada i njegov odnos prema našem biću. Ovaj Rad je dat kao znanje i tako mora biti naučen, kao bilo kakva druga vrsta znanja koja mora biti naučena. Ali Rad dolazi od Višeg Uma. To nije obično znanje. To je znanje o transformaciji, baš kao što su Jevanđelja znanje o ponovnom rođenju, ili biti rođen ponovo, preporod, i da li to zovemo transformacijom ili ponovnim rođenjem nema razlike. To je znanje koje dolazi od onih koji su postigli pun unutrašnji razvoj i dostigli rastom i transformacijom njihovog bića, stanje svesti zvano Objektivna Svest. Znanje koje se stiče u ovom Radu mora postepeno postati vaše znanje – tj. ono što Rad podučava, pre svega,  mora postati vaše znanje, a za to je potrebno vreme i napor. Ali pošto ovo znanje dolazi od nivoa čovečanstva koje je daleko iznad našeg nivoa bića, puno razumevanje ovog znanja neće biti moguće dok naš nivo bića ne odgovara sa nivoom znanja koje Rad podučava. Kao što znate, jedinstvo između znanja i bića je neophodno pre nego što usledi razumevanje. Stoga znanje koje izučavate mora biti primenjeno na vaše  biće – a sigurno ga ne biste primenjivali kad ne biste vrednovali ideje Rada. Uporedni razvoj znanja i bića je neophodan. To jest, morate da radite na svom  biću saglasno znanju koje izučavate da podignete nivo vašeg bića. Sa nivoom bića koje posedujete sada možete da razumete znanje Rada do određene tačke. Ako u vašem biću ima nešto dobra, bićete u stanju i da razuemete nešto od Rada a ne da samo imate saznanje o tome. Postoji izreka u Radu da morate da imate zlato da biste dobili zlato. To se odnosi na kvalitet bića koje čovek ima. Ako u njemu postoji dobro on već ima malo zlata. Niko ne može da razume izvan nivoa njegovog bića.

Videćete zašto čovek sa lošim bićem, degenerik, lažov, moralna gnjida, kriminalac, itd. ne može da razume Rad, i takođe ćete videti zašto je rečeno u odnosu na nove ljude koji ulaze u Rad da moraju da budu na nivou Dobrog Domaćina. Ali čak i tako oni moraju da budu ljudi koji traže nešto, ljudi koji  nemaju potpuno poverenje u život i osećaju da mora da postoji nešto drugo, neko drugo značenje naše egzistencije na ovoj planeti.

*          *          *

Deo III. – Toliko stvari je rečeno o ovom učenju o biću da je nemoguće o tome govoriti samo na jednom mestu. Dozvolite da spomenem jednu stvar koja je rečena o biću a koja je mene veoma zainteresovala kad sam prvi put čuo za Rad. Izreka kaže: Vaše biće privlači vaš život. Ova izreka mi je najednom učinila jasnim da postoji veza između onog što je spoljnje i onog što je unutrašnje. Na primer, u opštim razmerama, nivo bića čovečanstva privlači rat.  Da je nivo čovečanstva na malo višem nivou rat kakav je sada, bio bi nemoguć. U individualnim razmerama, čovekovo biće privlači njegov život. Uvek će privlačiti iste vrste stvari, iste situacije, istu vrstu prijatelja, istu vrstu ljudi, iste probleme itd. bez obzira gde se osoba nalazi ili gde ide. Promeniti biće znači promeniti čovekov život. Ali promeniti jednu formu života za drugu  ne znači promenu bića jer menjajući svoje spoljnje uslove, nećete promeniti vas život, jer će vaše biće nastaviti da privlači određenu vrstu života. Konj privlači na sebe određenu vrstu života koja je različita od života krave ili psa i ovo možete da razumete da je to zbog njihove razlike u biću. Menjajući oblik života krava se neće promeniti. Ne biste želeli da sedite sa kravom pored kamina ili da bude u vašem krevetu, ne samo zbog toga što bi to bilo nepraktično, već i zato što je njeno biće toliko različito od bića psa. Uopšteno govoreći, vidite da biće životinja povezuje njih sa određenim životom. Lasica je privučena životom lasice, zmija životom zmije, i tako dalje. Ali ne vidimo na sličan način  kako zakon koji kaže da “naše biće privlači nas život” predstavlja malu razliku u biću kod ljudi. Naravno vi treba da izučavate vaše biće, da uvidite da imate određenu vrstu bića, i da izučavate vaš život, da uvidite da imate određeni život. Ljudi ne uviđaju lako da imaju sasvim određene i ograničene okvire. Oni misle da su slobodni i nesputani. Misle da mogu da budu šta god bi želeli i da rade šta god žele, i da žive kako izaberu. Ali ako čovek počne da izučava svoje biće – i istovremeno svoj život – čovek će otkriti da ima određenu vrstu bića. To je veoma dugotrajan zadatak. Rad kaže da je izučavanje našeg bića apsolutno neophodno.

*          *          *

Znate da Rad kaže da smo mi mašine vođene spoljnim utiscima. Dok god čovek nema znanje o svom biću, on je zasigurno mašina. Mašina ne može da poznaje samu sebe. Kad bi mogla nebi bila mašina. Ali čovek-mašina može da zna sebe. Kad čovek počne da saznaje sebe nije više mašina. Može zaista čak postati čovek. Ali to uzme dugo vremena i mnogo napora. Zahteva se različita vrsta napora od onog koji je potreban da se stekne znanje o Radu. To jest Rad na liniji bića i Rad na liniji znanja zahtevaju različite napore. Čovek ne može da upozna sebe dok ne posmatra sebe sa unutrašnjom pažnjom, i ne može da posmatra sebe inteligentno osim ako nije stekao definitivno znanje o tome  šta da posmatra i uviđa razlog zašto je to tako. Postoje određeni posebni faktori u našem biću  koji sprečavaju njegov razvoj.  Jedan na primer su negativne emocije, kao što su samo-sažaljenje, itd. Ovi posebni faktori se moraju pre svega poznavati kao stvar znanja.  Stoga prvo učite znanje Rada. Zatim morate da ga primenite tako da steknete aktuelno znanje vašeg bića u svetlosti ovog učenja. Znanje vašeg bića je samo-spoznaja. Ali u ovom učenju to je naročita vrsta samo-spoznaje jer ovo učenje upućuje na određene stvari u čovekovom biću koje moraju biti zapažene i napokon promenjene kroz uvećanje volje da se izmene. Ali nije dovoljno samo znati da su negativne emocije loše i da nas drže na našem nivou bića. Često se dešava da ljudi ne posmatraju sebe na način  kako se podučava; ili uzimaju za gotovo sve što kažu, urade ili misle i ne vide da tu ima bilo šta da se posmatra. Kako, onda, čovek može da očekuje da se menja kad sve u sebi uzima za dato? Onda je čovek mašina a ne čovek. Šok je neophodan. Ali šok često čoveka čini negativnim. Ipak tada nešto primećuje.

*          *          *

Deo IV. – Svako postupa iz osećanja dobrog, iz onoga što on smatra dobrim. Niko ne postupa iz zla. Ali čovek postupa po onom što misli da je dobro shodno svom nivou bića, to jest, iz onog što se njemu pojavljuje kao dobro. Lopov krade zato što oseća da je dobro krasti. Revolucionar ubija jer misli da je to dobro. Kao što je znanje relativno tako je i dobro relativno. Dobro je relativno shodno nivou bića. Ono što ljudi smatraju dobrim razlikuje se od slučaja do slučaja. Možda ste primetili da ono što ste nekad smatrali dobrim danas više ne smatrate. To znači da se vas nivo bića promenio. Ako se nivo bića promeni samo malo, smesta imate novu percepciju o onom što je dobro. Na primer, možda ne volite da budete negativni onako kako ste nekad bili. To je zbog male promene u nivou bića.

Znanje ovog Rada je o ostvarivanju višeg nivoa bića i tako drugačijeg života ovde. Ali to mora biti naučeno i provereno u primeni na čovekovo biće kroz samo-posmatranje i kroz lično razmišljanje o tome. Kad istinu o tome počnete da uviđate za sebe, vozač ili um u vama počinje da se budi iz  životnog sna. Kad počinjete da uviđate dobro živeći i čineći Rad, vaše biće počinje da se menja. Kad uvidite da je dobro setiti se  sebe, da jedobro da se zaustavi unutrašnje samouvažavanje, da je dobro u tome da se izađe iz smešnih iluzija i slika o sebi, iz sujete, samozadovoljstva lažne ličnosti, da je dobro da se ne vole negativna stanja, da je  dobro da se uvidi sopstvena ništavnost s vremena na vreme, da je dobro da se bori protiv stalnog identifikovanja, da je dobro da se misli o svemu što Rad podučava, da je dobro da se to vrednuje, sve ove i mnoge druge stvari, onda stičete novu percepciju dobrog, a to znači da se nivo vašeg bića menja i dobro višeg unutrašnjeg nivoa zamenjuje predhodni nivo dobrog.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s