Identifikovanje

Birdlip, Oktobar 10, 1942
Identifikovanje

             Večeras govorimo o identifikovanju. Razmislimo o tome stanju u kojem se nalazimo kad se identifikujemo. Svi moramo da se borimo protiv stanja u kojem smo identifikovani i svi moramo da se opiremo životu. Počeću sa pitanjem koje postavljam svakom od vas: “Gde locirate vaše osećanje ‘ja’?” To je kao lociranje glasa. Tamo gde se osećanje “ja” nalazi na najviše mehanički način označava gde se najviše identifikujete. Ako biste mogli da osećanje “ja” smestite u samo-sećanje, i sve što ono znači, vi se ne biste identifikovali. Ali to je svesno smeštanje, jer samo-sećanje nikad nije mehaničko. Setiti se sebe je svestan čin, svesno smeštanje “ja” koje, za početak, zahteva pažnju.

            Stoga razmotrimo pažnju. Kad obraćate pažnju da li ste identifikovani? Počnite sa unutrašnjim identifikovanjem. Čovek može biti sasvim identifikovan sa svojim unutrašnjim stanjem; može biti deprimiran ili uplašen ili povređen ili ljut, itd., – i jednostavno biti to stanje u kojem se nalazi. U tom slučaju njegovo osećanje “ja” i njegovo stanje su jedno te isto. To je unutrašnje identifikovanje. Čovek je poistovećen sa sobom. Njegovo osećanje “ja” nalazi se u njegovom raspoloženju. Predpostavimo da on posmatra svoje stanje. To zahteva pažnju. Kao što znate pažnja nas stavlja u svesnije delove centara. Shvatite jasno da niko ne može da se posmatra mehanički. Može da zamišlja da se posmatra, ali to ne čini, i tako ne saznaje ništa novo o sebi već se jednostavno vrti u krugu. Zapravo, mehaničko samo-posmatranje je jedna od mentalnih navika koju treba posmatrati. Upitajmo ponovo ovo pitanje: “Kad obraćate pažnju da li ste identifikovani”. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje u vezi sa unutrašnjim identifikovanjem to znači: “Kad ste identifikovani sa vašim unutrašnjim stanjem i kad ga posmatrate, da li ste i dalje sasvim identifikovani? Kako možete biti?”

            U Radu svi mi imamo vrlo moćan instrument u nama koji se zove ne-identifikovanje. Ali koliko svakom od nas uzme vremena da vidi šta to znači i da ga iskoristi. Ako je čovek uvek identifikovan  sa svojim unutrašnjim stanjem u nekom trenutku, sa svojim mislima i raspoloženjima itd., onda on ne može da se menja. Da bi se čovek pomerio iz onog položaja u kojem je, on mora da se podeli na dva dela. To jest, mora biti u stanju da posmatra svoje stanje. Ako je on svoje stanje, onda ništa ne može da se dogodi. Ako podeli sebe u posmatranu stranu i stranu koja posmatra – to jest postane dvaonda on počinje da se izmešta iz svog položaja, da se menja iznutra. Da li shvatate dubinu ove ideje? To je izlaz iz sebe kao unutrašnjeg zatvora.

            U odnosu na ideju identifikovanja sa životom, uzmimo prvo ovaj primer: Ako pažljivo obratite pažnju na konje u konjskim trkama, na one na koje se kladite, da li ste identifikovani? Odgovor je: Da i Ne. U meri u kojoj posvećujete pažnju niste identifikovani. U meri u kojoj ste anksiozni da li će  vas konj pobediti, vi ste identifikovani i ne možete da obraćate pažnju. Tako su dva stanja – stanje pažnje i stanje identifikovanosti u frikciji – i bore se međusobno. Uzmite drugi sličan primer: Ako ste u velikoj žurbi da završite neko važno pismo, onda ste identifikovani. Ali ako posle mnogo neuspesnih pokušaja shvatite da je neophodno da onome sto pišete pažljivo pristupite vi niste identifikovani, dok ste u tom stanju pažnje, iako u pozadini možete ostati identifikovani, to jest mehanički delovi centara mogu i dalje biti identifikovani, ali pošto ste morali da se pomerite u svesnije delove centara, da biste pravilno napisali pismo, dok ste u njima vi niste identifikovani. U navedenim primerima čovek je svestan u okviru mehaničnosti. Primetimo još da je moguće i biti mehaničan u svesnosti.

            Razmotrimo sada uopšteno stanje identifikovanosti sa životom. Šta je život? Ne nameravam da ovo pitam u filozofskom ili teoretskom smislu, već praktično. Život je serija događaja na različitim skalama. Nisu stvari, ljudi, predmeti već događaji koji stvari ljude i predmete dovode u različite odnose sa vama u različita vremena. Olovka na stolu nije po sebi događaj ali postaje deo malog događaja kad je uzmete da biste potpisali ček. U ovom primeru olovka, čekovna knjizica, sto, mastilo, vi i osoba na koju pišete ček  itd., postaju odjednom povezani. To je jedan događaj. U sledećem momentu sve te stvari, pero, čekovna knjižica itd., otpadaju u stranu i leže nemo i nepokretno. Vaša slavina nije nikakav događaj osim kad se kupate ili kad curi. Vaš krevet nije događaj osim kad idete da legnete. Ekser moze stajati na vašem kaminu. To nije događaj. Iznenada želite da okačite sliku. Onda ekser biva uhvaćen u neki događaj. Vaš prvi sused može biti vama nepoznat čovek. On nije događaj. Ali ste čuli da vas je nazvao budalom i odjednom događaj nastaje između vas i vašeg suseda. Lišće na putu leži nepokretno dok ga kovitlac ne pretvori u događaj. Događaj povezuje stvari, pokreće ih, i prolazi. Razmotrite svetski događaj rata. Ovo je događaj na nivou čovečanstva. Zemlje Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija itd., nisu događaji po sebi, ali kad se rat iznenada spusti kao kovitlac i vitla ih ukrug, dovodeći ih nasilno u određene odnose jedne sa drugim, pokreće ih, i onda kad prođe predmeti, stvari rata, ce otpasti i svako ce otići kući.

            Kad biste mogli da posmatrate život kao događaje, ono što zapravo posmatrate je zakon Tri Sile, koji kaže da je svaka manifestacija rezulatat Tri Sile. Stvar nije događaj dok ne provodi jednu od Tri Sile u trijadi: i svaka stvar ili osoba može da provodi jednu ili drugu od Tri Sile u različito vreme i tako može biti na različit način dovedena u vezu sa određenim događajem. Da li razumete šta ovo znači? Postoji štap i dva čoveka. Nema događaja. Samo tri stvari. Onda se dva čoveka sporečkaju i jedan udari drugog štapom. Svi sada sprovode Sile trijade i manifestacija je rezultat tj. događaj. Otvorite stari ormar i nađete staru krpenu lutku. Nekad je bila deo mnogih malih događaja. Sad je samo stvar. Zatvorite ormar, i ona ostaje stvar koja nije deo nikakvog događaja.

                Ukratko: život može i treba da bude viđen kao serija događaja, ne kao stvari i ljudi, samo kao vidljivi objekti. Ako možete da vidite čime ste uhvaćeni kao sa određenom vrstom događaja, za to je potreban čin pažnje, koji čini mogućim da se ne identifikujete. Svi događaji se ponavljaju. Postoji samo određeni broj. Svi mogući događaji na svetu da tako kažemo su delo Čoveka. Čovek je stvoren svojim životom – sa svim događajima koji mogu da mu se dogode. Događaji su na različitim skalama. Upitajte se: “U kakvom sam događaju? Da li sam sasvim identifikovan sa njim?” Ovo vas stavlja u stanje pažnje. Sprečava da se sasvim identifikujete sa događajem. Život drži čoveka u snu i izvlači iz njega snagu određenim brojem pohabanih događaja sa kojima se uvek identifikuje. Svako mora da kroči kao nov i treba da prođe kroz što je moguće više različtih predstava i sporednih predstava velikog cirkusa na zemlji zvanog život, da bi imao obilje materijala na zapisima u centrima, obilje iskustva, jer u protivnom neophodni kontrast između života i Rada nije moguć – to jest čovek koji ništa o životu ne zna vidi malu razliku između njega i Rada i tako nema osnovu za kontrast ili tenziju suprotnosti u sebi. To jest uzima život i Rad na istoj ravni. Ako možete unutar sebe da se povučete iz bilo kog događaja sa kojim se u životu identifikujete, i pokušate da formulišete događaj kao na primer: “ovo je kad vas optužuju za nesto što niste uradili” ili “ovako izgleda kad se izgubi strpljenje”, “ovo je biti povređen”, “ovo je biti previđen”, “ovo se zove izgubiti nešto”, “ovo je biti razočaran”, “ovo se zove biti u zbrci”, „ovo se zove kasniti“ onda nećete biti toliko identifikovani.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s