Mesto Cilja

Bidlip Oktobar 31, 1942
Mesto Cilja

 Uvod

                Prošli put smo razgovarali o neophodnosti Cilja. Večeras ćemo da govorimo o mestu iz kojeg Cilj dolazi. Prošli put rečeno je da bi smo našli bilo koji stvarni Cilj u smislu Rada neophodno je da mislimo o sebi u svetlosti znanja kojem Rad podučava. To može početi samo posle dugog perioda samo-posmatranja, tako da čovek može u stvari da vidi kakav je u svetlosti Rada. Takođe je rečeno da čovek može biti sasvim u redu u životnom smislu ali sasvim pogrešan u smislu Rada. Čovek može, na primer, da uživa u svojoj negativnosti u životu ako želi, ali ne u Radu. To jest, Rad menja naše poglede i čini da o sebi mislimo na drugačiji način. Večeras ćemo da govorimo o cilju i odakle u nama on dolazi.

* * *

            Deo I – Cilj može da dođe iz  pravih ili  pogrešnih mesta u nama. Cilj može da bude ispravan i da dolazi sa pogrešnog mesta, kao i pogrešan a ipak da dolazi iz pravog mesta. Da bismo razumeli sta ovo znač , moramo da se okrenemo centrima i njihovim delovima i da takođe razgovaramo o Pažnji još jednom. Cilj dolazi iz pogrešnog mesta kad dolazi iz malih mehaničkih delova centra, gde je pažnja na najnižem nivou ili prelazi iz jedne beznačajnosti na drugu, dok međutim nema nikakve pažnje, ili samo fragmenti male pažnje, a ne postoji sveobuhvatna ili kompletna pažnja. Cilj ne može da dođe iz tih malih razbijenih, rasparčanih delova pažnje koji pripadaju mehaničkim delovima centara. Mora biti formiran i mora da dolazi iz više podele gde je kvalitet pažnje drugačiji. Obična pažnja nije dovljna. Pre izvesnog vremena G. Uspenski, govoreći o pažnji, rekao je da obična pažnja koja stalno luta tamo-amo, nije u stvari pažnja. Kaže da samo ona pažnja koja održava svoj pravac za neko vreme može biti nazvana pažnjom. I sećam se da je on počeo da govori kako ljudi pridaju previše značaja malim stvarima i da su neprekidno njima dekoncentrisani i naglasio je da kad bi svu silu naše pažnje gubili na male stvari ne bi imali pažnju za veće stvari. U tom slučaju uzelo bi mnogo vremena dok ne bi bili u stanju da povećamo našu pažnju. Rekao je da je neophodno da se borimo protiv pridavanja suviše pažnje malim stvarima. Male stvari ne potrebuju veliku pažnju. Motorički delovi centara mogu da obave njihove male dnevne zadatke sa malo pažnje. Ali dok nemamo u sebi snagu slobodne pažnje ne možemo očekivati da možemo da se držimo cilja ili da razumemo o čemu Rad govori jer ćemo biti zaokupljeni malim stvarima a Rad nikad ne može biti shvaćen ako je uzet ili kao mala stvar  ili sa nivoa malih stvari. Razlog tome je što um nije jedinstven, već ima manje i veće delove,  a Rad pripada većim delovima  uma i ne može se uklopiti ili biti shvaćen njegovim malim delovima. Pre svega svaki centar ima tri sektora koji odgovaraju trima centrima, Intelektualnom, Emocionalnom i Instinktivno-Motoričkom Centru. U motoričkim delovima centara nalaze se male stvari,  primetimo ovde da u tim delovima, ništa ne pripada nama i tako ne možemo da oformimo cilj iz ovih delova. Ovo je interesantno da se o tome razmisli. Ono što se nalazi u mehaničkim ili pokretskim delovima vašeg Intelektualnog, Centra, na primer, ne pripada vama. Ti mali mehanički delovi su ispunjeni razgovorima koje ste čuli, novinama koje čitate, svim vrstama ćakulanja, frazama, slikama i rečima itd., i te stvari uopšte ne pripadaju vama. One odlaze i dolaze. Ali cilj ne može da dođe i ode. On mora da vam pripada. Kada nešto primimo u Emocionalne ili Intelektualne delove centara, onda to počinje da nam pripada i može da čak nešto i stvara. I baš na to mesto  ideje Rada, i sve slične ideje, kao što su one koje se nalaze u Jevanđeljima, moraju da padnu jer one mogu da dišu i žive i postanu naše. Ali ljudi kod kojih samo motorički delovi centara operišu  nalaze nemogućim da načine Cilj na pravom mestu u sebi.

                Imamo delove Centara za život i za druge stvari. Ista stvar, procesovana kroz različite delove centara izgledaće sasvim drukčije. Ista ideja ili ista fraza primljena Motoričkim ili Emocionalnim ili Intelektualnim delovima centara postaje sasvim različita. Ideje Rada suviše su velike za male delove centara da ih prime. Oni će samo sagledati male deliće i neće razumeti značenje i tako će ih izobličiti. Samo veći delovi centara mogu da uhvate sliku celog koncepta učenja Rada. Motorički delovi Centara koji su okrenuti spoljnem životu, čulima, ne mogu da shvate to, jer nije njihova funkcija da to rade. Ne samo da je svaki pojedinačni centar u nama za određenu svrhu, nego to važi i za svaki njegov deo i pod-deo. Mi nemamo jedan um nego tri: i svaki ima više umova. Kad bi smo mogli da koristimo pravilno određeni um za određenu stvar – to jest, pravi centar ili njegov pravi deo – bili bismo balansirani u svojim centrima. Ali mi smo skoro stalno van našeg odgovarajućeg  uma i koristimo pogrešan centar ili njegov pogrešan deo. A uzeti Rad mehaničkim delovima centara i dozvoliti da on tamo bude primljen je upravo primer bivanja van pravog uma. Ćakulati o Radu a zatim o poslednjim skandalima i tračevima je dozvoliti da Rad padne u mehaničke delove i tako se izmeša sa malim mehaničkim delovima centara i sa malim “ja” koji obitavaju u tim malim i dosadnim obitavalištima. Slušati Rad bez vrednovanja ili pažanje je uzeti ga sa tim malim mehaničkim životnim “ja”.   Zato Rad kaže da sve počinje sa vrednovanjem. Za sigurno s početka slušamo Rad najbolje što umemo. Ali ako imamo magnetski centar – to jest, uši da čujemo – to počinje da pada u emocionalne delove centara.

* * *

                Deo II – Jednom kad shvatite da se um, u ovom učenju  tretira kao nešto što ima više nivoa, baš kao i svemir, i najniži nivo se zove mehanički deo centra, razumećete psihološke razloge mnogih stvari. Razumećete, na primer, zbog čega ne smete mnogo da pričate o Radu, jer to ima tendenciju da ga smesti u motoričke delove centara. Za ljude u Radu bolje je da govore o drugim stvarima  – ili ako ozbiljno govore o Radu, da što pre pređu na neku drugu temu i da primete razliku. Takođe ćete razumeti na sasvim praktičan način zbog čega se kaže da ne smete uzimati ime Božije uzalud. Stvari koje pripadaju višim i samim time svesnijim delovima centara ne smeju se mešati sa  onim što pripada nižim mehaničkim delovima. To je stvarno značenje profanosti. Profanost je mešanje višeg i nižeg. Ona uništava pravilni poredak delova centara. Ona brka i ruši veoma kompleksne i delikatne mehanizme u čoveku od kojih svaki ima definitivnu i posebnu funkciju. Takođe ćete razumeti zašto se toliko značaja pridaje posedovanju magnetskog centra. U životu postoje dve vrste uticaja, zvani A i B uticaji. A uticaji pripadaju životu i stvara ih život – politikom, ratom, sportom, novcem itd. B uticaji su drugog reda i dolaze van života.  Jevanđelja su jedan primer. Ona dolaze od svesnog čovečanstva, ne od mehaničkog čovečanstva.  Obratite pažnju na sledeće: motorički delovi centara mogu samo da prime A uticaje i za to su samo i namenjeni; B uticaji padaju na emocionalne delove centara; a C uticaji, ako dođete u kontakt sa njima, koji dolaze direktno od svesnog dela čovečanstva, padaju na intelektualne delove. Uzimanjem stvari na ovaj način uviđate kako stvari padaju na njihova prava mesta.

                Da bi se stiglo do viših, svesnijih delova centara čin pažnje je neophodan. Lakše je ostati u pokretskim ili mehaničkim delovima i zanimljivo je zapaziti kako mi izbegavamo napor. Da bi postali svesniji u svom životu i o tome kakvi smo neophodno je biti u svesnijim delovima centara  – to jest, u onim delovima koji mogu da vide više stvari odjednom zajedno a ne samo jedna po jedna. Samo-posmatranje vodi povećanju svesti o sebi o svom životu, i samim time cilj postaje jasniji. Počinjete da uvđate šta je pogrešno, ne samo u momentu, nego uviđate sta se provlači kroz život. To nije moguće videti iz motoričkih delova centara. Iz njih život ne može biti viđen već samo momenat. Tako da stvarati cilj iz mehaničkih “ja” u motoričkim delovima centara je sasvim pogrešno. Oni samo vide kroz uzan vizir. Tako postaje važno misliti o tome odakle postavljate vaš Cilj jednako kao i šta je vaš Cilj.  Naravno da ne možete postaviti trajni cilj iznenada. Ne možete iznenada uskliknuti: “Kunem se da nikad više neću da se identifikujem ili da više nikad neću biti negativan”. Širi i trajniji cilj u Radu mora biti zasnovan na samo-spoznaji stečenoj kroz praktično samo-posmatranje. Uzmimo negativne emocije. To je velika tema. Ne možete postaviti Cilj o njima iznenada. Treba i možete da počnete da postavite privremeni Cilj da ih ne ispoljavate, kao što Rad sugeriše. To će vam pomoći da ih bolje posmatrate. Onda možete da postepeno uviđate da gubite jako mnogo energije na bivanjem negativnim da nemate više snage ni za sta drugo, kao što je sreća, na primer. Onda možete primetiti da ne možete da održavate pažnju i tako ne možete da stignete do boljih delova centara ako je sva vaša snaga iscrpljena u beskorisnom pravcu. Nakon što ste to  i još mnogo drugih stvari uvideli sami možete početi da postavljate trajniji i stvarniji cilj o nekim od vaših negativnih stanja i takav koji dolazi iz pravog mesta u vama. Jer ćete razumeti bolje ono što radite i radićete ga više iz sebe, i onoga što vam pripada. Ali ako čuvši da čovek mora da se bori protiv negativnih stanja, postavite sebi cilj iz malog, imitirajućeg dela sebe u motoričkom delu centra samo zato što ste čuli da tako treba, i o tome načinili belešku u vašem notesu kao pravi student, ništa nećete razuemti o vašem cilju. On vam neće pripadati.  Cilj će možda biti ispravan ali će dolaziti iz pogrešnog mesta u vama. Stoga je važno misliti o tome odakle potiče vaš cilj a ne samo o tome šta je vaš cilj. Uzmimo drugi primer, predpostavimo da je vaš cilj da prevaziđete neželjene asocijacije u vezi ljudi. Ako to postavite sebi samo iz pokretskih delova centara, iz malih mehaničkih “ja” – ti “ja” neće videti razlog zbog čega, jer te neželjene mehaničke asocijacije su njihova specijalnost. Govorite fabrici da ne proizvodi ono za šta je namenjena. Neželjene asocijacije leže u mehaničkim delovima, u mehaničkim “ja”. Ali ako u tom slučaju mislite o ljudima u vezi sa Radom, bićete uzdignuti iznad mehaničkih delova centara i mehaničkih asocijacija. Uzećete ih na drugom nivou. Sve šanse koje imamo zavise od postojanja drugog nivoa. Vaš Cilj će onda doći iz pravog mesta i može dati rezultate. To znači možda ćete biti u stanju da na nov način uzmete ljude koje mehanički ne volite, itd. I možda ćete videti njihovu mehaničnost onako kako vidite sopstvenu mehaničnost. Tako opet vidimo da Cilj može biti pravilno postavljen ali se radi o tome da je veoma važno odakle on dolazi u vama. Tako možete biti u stanju da mnoge stvari uradite lako ili mnogo lakše iz nivoa Rada, koje je nemoguće ako pokušate da ih učinite iz nivoa života. Objašnjenje leži u tim različitim delovima centara i iz kog dela vas vaš cilj biva postavljen. Zato je neophodno znati, posmatranjem, gde ste u sebi – u kom delu vaše velike psihološke kuće se nalazite i ne pokušavati da uradite stvari dok se nalazite u podrumu koje pripadaju spratovima i obratno. Sasvim je praktično pitanje “Gde sam?” Možete biti u blizini veoma lošeg ili skučenog ili zlog “ja” i u veoma uzanim delovima centara gde je moć vase pažnje ravna nuli. Onda ne smete očekivati da možete da uspešno donosite odluke o važnim stvarima, ili ako se nečemu nadate, nadati se da će biti dobro. Pokvarićete ga van svake sumnje.Čak I sam čin pažnje, usled samo-posmatranja može da izmeni vaše unutrašnje polazište i da vas odvede na bolje mesto. Znate da možete da budete na mestu koje se nalazi spolja a da niste na pravom unutrašnjem mestu. Znamo dosta o tome šta znači biti na pravom ili pogrešnom mestu spolja u prostoru, ali veoma malo o bivanju na pogrešnom mestu u sebi, interno, u nama, a ovo potonje je mnogo važnije.  Naravno, dok god uzimate sebe kao jedno, ne možete razumeti šta ovo znači.  kada posmatranjem  jednom vidite  da ste mnoštvo i da u vama postoje mnoga mesta  postaje  postaje lakše da se shvati.. I imajte u vidu da Rad podučava, kao praktičnu stvar da metodom usmerene pažnje možemo da promenimo našu unutrašnju poziciju.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s