O Vodonicima IV

Berdlip, Decembar 5, 1942

O Vodonicima
IV

 PRVI SVESNI ŠOK

Uvod

            Večeras ćemo da govorimo o Prvom Svesnom Šoku, koji stvaraju dodatne Vodonike u Telu. Tačka u kojoj se daje Prvi Svesni Šok je se nalazi na mesu ulaza utisaka koje dostižu svest gde Do 48 ulazi u gornji sprat fabrike gde se nalazi prisutan Vodonik Mi 48 sa početka vazdušne oktave. Vazdušna oktava u fazi Mi 48 ne može da pređe u Fa 24 osim ako joj nije dat šok, a Oktava Utisaka (Impresija) polazeći od Do 48, čak i ne počinje da se razvija dok nije aktivirana šokom. Šok koji je potreban na ovom mestu u gornjem spratu naziva se uopšteno Šok Samo-sećanjem. Ali pre nego što nastavimo mora biti jasno shvaćeno da se ovaj šok ne događa mehanički, kao što se događa šok disanja. To je šok koji mora biti dat namerno, određenom vrstom napora, koji su svi povezani sa buđenjem  i ovi napori se uopšteno nazivaju Sećanje Sebe (Pamćenje Sebe). Ako je ovaj šok uspešno dat, utisci koji dolaze u gornju fabriku kao Do 48, i dostižu svest, transformišu se u Re 24 i kasnije u Mi 12.  U isto vreme Vazdušna Oktava može da pređe od Mi 48 u Fa 24 i kasnije u Sol 12. Stoga je rezultat davanja Prvog Svesnog Šoka da stvori dodatne vodonike Re 24, Mi 12, i Fa 24 i Sol 12. Primetićete da sada u donjem spratu ima tri Vodonika 12 gde je ranije bio samo jedan – naime, Mi 12, Sol 12, i Si 12. Ovde je stoga slika u obliku Dijagrama koja pokazuje koje dodatne energije mogu biti stvorene u Čoveku ako počne da živi svesnije i radi na sebi i seti se sebe – to jest, kad počne sebi da daje Prvi Svesni Šok.

 

Samo-sećanje (Pamćenje Sebe)

            Za većinu ljudi čak i za obrazovane i misaone ljude glavna prepreka u njihovom postizanju stanja svesti zvanog Samo-Sećanje leži u činjenici da oni misle da ga već poseduju. Misle da se sećaju sebe u svemu što rade i u svemu što govore i ne samo da misle da su svesni u svakom trenutku i svesni sebe, nego takođe veruju da su svesni svog unutrašnjeg života i sasvim svesni svih svojih misli i emocija koje prolaze kroz njih u kontinuiranom toku. Zato  što misle da su uvek svesni sebe da postupaju i govore sa punom svešću da su sasvim svesni svega što kažu i čine, oni veruju da imaju stvarnu volju i postojano nepromenljivo “ja” i da imaju sposobnost da čine – kao na primer da mogu da se menjaju ako bi to stvarno želeli ili da promene svoj život, ili da izmene druge ljude ili da jednostavno rade šta žele. Ali naravno da ne mogu da promene sebe, ili svoje živote, ili druge ljude ili da rade šta im je volja,  jer nemaju nikakvu stvarnu volju već mnogo kontradiktornih volja, niti imaju neko postojano “ja” već mnogo promenljivih “ja” i kada rade nešto, to nije iz njihove svesne volje i svesnog izbora već samo iz onoga što može da im se dogodi. Jer kao i u životu sve se događa na način na koji može da se događa, i niko zapravo ne čini ništa uopšte, iako izgleda  kao da ljudi čine, a tako je i u slučaju čoveka kao pojedinca.  Sve u njegovom životu se odvija na jedini način na koji može da se odvija, i dok god čovek ostaje isti i sve ostalo će ostati isto.

            Evidentno je da čovek neće biti zainteresovan ako mu govorite o stanju svesti za koje misli da ga već poseduje. To je jedan od razloga zbog čega ljudi nalaze da je tako teško da kažu bilo šta o značenju Samo-Sećanja ili o stanju Samo-Svesti ili Svesti o sebi. Oni pripisuju ovo stanje sebi onakvima kakvi jesu i zaista veruju da svoj život provode u stanju pune svesti. Oni ne shvataju da su bespomoćni u onome što rade. Oni veruju da sva svoja dela kontrolišu svojom voljom, da sve čine namerno i tome slično. Ipak, čovekovo uobičajeno stanje svesti je baš suprotno od svega ovoga. Čovek se obično ne seća sebe i nije svestan sebe, on nije pravilno svestan ni onoga što čini ni onoga što govori. Niti donosi odluke za koje misli da su njegove odluke. Niti je pravilno svestan svog unutrašnjeg života koji ustvari njemu samom ostaje zamagljen. Od svih misli i osećanja koja kroz njega prolaze jedva da je svestan milionitog dela. Ipak stanje svesti zvano “Samo-sećanje” u kojem je čovek svestan sebe i svega što oko sebe vidii čuje, i ujedno, svestan misli i osećanja koja kroz njega prolaze, ovo stanje svesti je čovekovo pravo. I ako ga čovek nema, to je samo zbog pogrešnih uslova njegovog života. Može se reći bez preterivanja da se u sadašnjem trenutku, stanje svesti zvano Samo-Sećanje (ili Treće Stanje Svesti) događa u Čoveku samo u obliku retkih bljeskova i da može postati trajnije u njemu samo tokom dugog specijalnog treninga.

            Ovaj specijalni trening počinje samo-posmatranjem. Samo metodom samo-posmatranja bez kritikovanja,  tokom dugog perioda  čovek počinje da shvata da se ne seća sebe. Shvata da većinu svog vremena provodi u snovima. Shvata da zaboravlja sebe, zaboravlja svoj cilj, zaboravlja šta je radio ili mislio i tome slično. Ali to nije sve što on počinje da razumeva. Počinje da razumeva šta znači probuditi se u izvesnoj meri i šta znači biti u snu. Kroz samo-posmatranje počinje da oseća ukus šta to znači biti više budan, više svestan samog sebe. Samo-Posmatranje nije Samo-Sećanje, ali omogućava čoveku da shvati da se ne seća sebe i da većinu vremena nema jasno i odvojeno osećanje sebe, da nema ispravan osećaj “ja” nema pravu svest o sebi. Iz ovoga on shvata da živi svoj život u stanju sna koji ljudi nazivaju “puna svest”, može se pomisliti gotovo kao da se rugaju, , jer je tzv. stanje pune svesti ono u kojem se ljudi ponašaju jedni prema drugima onako kako se ponašaju, čak ubijaju jedan drugoga ne shvatajući šta čine. Pogledajte danas. Kakvo je pravo objašnjenje za ovo što se danas dešava u svetu? Pravo objašnjenjeje da ljudi nisu svesni. Oni su uspavani i deluju u svom snu.  Čak i ako osećaju nešto od ovog, oni ne znaju kako da se probude iz sna i šta treba da rade. Ipak od nastanka sveta ljudima se govori da su u snu i da moraju da se probude. Koliko je ovo puta rečeno u Jevanđeljima: “Probudite se i gledajte, ne spavajte!”. Ali ljudi to ne razumeju ili misle da je to metafora medjutim je to bukvalna istina. Kad bi se ljudi probudili iz sna, kad bi počeli da se sećaju sebe, sav bi se život promenio. A ništa u životu ne može da se promeni dok se ljudi ne probude.

            Neophodno je reći sve ovo pre nego što se dođe do praktične strane Samo-Sećanja, jer svako ko želi da razume ovaj Rad mora da ima principijelnu osnovu sa koje može da misli o detaljima. Ovaj Rad podučava kao princip da je Čovek uspavan i da je njegov najveći zadatak da se probudi.

* * *

            Čovek mora prvo da shvati da je uspavan i da se ne seća sebe, pre nego što bilo šta drugo može da se dogodi. A to može samo da shvati ako posmatra sebe, ne kritikujući sebe ni jednog trenutka tokom dužeg perioda vremena. Ali ovaj sistem ga uči da posmatra određene stvari u sebi koje sprečavaju da počne da se budi. Morate shvatiti da buđenje, uzima veoma dugo vremena i sve prve faze Rada su u vezi sa postepenim buđenjem. Jedna od najvažnijih stvari koju čovek treba da posmatra u sebi je kad je identifikovan. Čovek ne može da se seti sebe ako je identifikovan. I što je više identifikovan sa sobom manje može da se seti sebe. Čovek se identifikuje sa slikama o sebi, sa svojim snovima, sa svakim “ja” koje za momenat uzima podijum, identifikuje se sa svakim raspoloženjem, sa svakom emocijom, posebno sa negativnim emocijama, i identifikuje se sa svojom patnjom. Moramo ovde da napomenemo da protiv ove potonje vrste identifikacije čovek mora da se bori od prvog momenta praktičnog rada na sebi. Čovek mora da odustane od svoje patnje od samog početka.  Hiljadu i jedna forma identifikacije mora biti predmet samo-izučavanja  kroz samo-posmatranje. Ako čovek zapaža da će da se identifikuje sa, recimo, nekim oblikom negativnog stanja i u isto vreme seti se Rada i njegovog cilja da se ne identifikuje, možda će da se odvoji sasvim od tog stanja. Onda će verovatno doživeti momenat Samo-sećanja ili tada ili kasnije. Šta se dogodilo? Pokušaću da objasnim. Kada neko vreme praktikujete samo-posamatranje, postajete svesniji vaših unutršnjih stanja i kao rezultat toga imate trenutak izbora. Vidite šta će da se desi pre nego što se to zapravo dogodi. Samo-Posmatranje oslobađa prostor u vašem umu tako da možete da vidite stvari koje ulaze i stvari koje izlaze. Ako je energija koja treba da ode u negativne emocije sprečena da tamo ode ona može da prođe i da stvori momenat samo-sećanja.  Ovo znači da ste doveli Rad do mesta gde utisci ulaze. Obično utisci ne prelaze preko jer na mestu gde ulaze u ljudsku mašinu, oni padaju na mrežu davno uspostavljenih asocijacija. Posle izvesnog  vremena, u određenom životnom dobu, ljudi više ne doživljavaju nove utiske. To nije zbog toga sto utisci nisu novi, jer oni su uvek novi svakog trenutka, nego zato sto uvek bude iste asocijacije i proizvode iste reakcije. Tada ljudi žive u svojim asocijacijama i to čini njihov unutrašnji život skoro praznim, gotovo mrtvim. Ako želite da ostanete mladi u sebi, morate da uzimate hranu novih utisaka. To znači da morate ustvari da radite na utiscima kako ulaze i da sprečavate da padnu na stara mesta. Život su ulazeći utisci. Život ne možete da promenite. Ali možete da promenite kako primate utiske koji dolaze do vas. Uzmite na primer pitanje cilja.  Svako mora da ima cilj u Radu. O cilju mora da se misli. Cilj može da bude manji ili veći. Ali čovek bi morao da zna šta je njegov cilj bio on veliki ili mali u svakom trenutku.  On daje oblik i smisao njegovom unutrašnjem životu. Ako svoj cilj podigne u svoju svest – to jest ne zaboravi ga – na mestu gde život deluje na njega to jest na mestu ulazećih utisaka i spreči sebe da ne reaguje na ulazeće utiske na način koji je suprotan njegovom cilju on je onda u stanju Samo-Svesti. Njegova mehanička reakcija je sprečena njegovim svesnim činom. Ova akcija predstavlja Prvi Svesni Šok. To je, da tako kažemo, njegov početak. Energija koja bi otišla u mehaničku reakciju, kroz mehaničke asocijacije, može sada da prođe i da se transformiše u vodonik Re 24. To je emocionalno. Rezultat toga je da će tada ili kasnije “videti nešto” ili će nešto razumeti na novi način – iza mreže asocijacija. Utisci će ustvari početi da padaju direktno na centre.

            Utisci primljeni u stanju Samo-Sećanja postaju emocionalni. Čak i najjednostavnija stvar postaje interesantna ili lepa i odražava neko značenje koje nikad niste zapazili.

            Sada u vezi pitanja: “Kog sebe treba da se setim kada pokušavam da se setim sebe?” Prvo, setite se sebe ili “ja” koje zna šta je vaš cilj. To dovodi u svest sva “ja” u vama koja žele da se probude. Drugo, u nama postoji stvar koja se zove stvarno “Ja”. Ali radi se o tome da smo mi uvek ono što nismo, zemenjujući jedno “ja” drugim koja su nam u trenutku dostupna na mestu ili tragu onog stvarnog “ja”.  Pokušavajući da osetimo čisto osećanje, “ja” radim ovo, “ja” kažem ono, “ja” sedim tamo, “ja” sam negativan i tako dalje, može nekada da postane oblik Samo-Sećanja. Puno Samo-Sećanje je svest o stvarnom “ja” koja stoji iznad svih “ja” veštački stvorenih životom u nama.

            Konačno, niko ne može da se seti sebe dok ne oseća da postoji nešto više iznad njega samog. Ako ovo ne oseća, njegovo Samo-Sećanje će ga uvek voditi u Lažnu ličnost.

            Ima još mnogo stvari koje bi se mogle reći o Prvom Svesnom Šoku, koji ima mnogo aspekata, ali ovo je dovoljno za diskusiju i pitanja. Ali morate se držati ovog teksta u vašoj diskusiji i to će biti jedna vežba u Samo-Sećanju za vas.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s