Mišljenje iz života i mišljenje iz Rada

Bildrip, 1 februar, 1943
Mišljenje iz života i mišljenje iz Rada
Tekst I

             Tekst koji sledi napisan je nakon razgovora o mišljenju sa nivoa života i mišljenju sa nivoa Rada. Razgovor je otpočeo sa nečim što je rečeno o ljudima koji su posesivni – to jest, identifikovani sa svojim posedovanjem – koji na primer kažu: “Gde je moja knjiga?“ ili “Nisam pojeo svoj doručak”, „Moj miran san“ ili „Udeo koji meni pripada“. To nije samo pitanje posedovanja stvari već osećanje prava da se ima stvar koja je u pitanju. Svi vi znate radnog čoveka[1] koji svoje svetinje stavlja ispred svega – koji kaže: „moram da imam svoju večeru“, usred nekog posla od velikog značaja, i potpuno je uzrujan ceo dan ako mu neko traži da se odrekne svoje večere za tu jednu priliku. I taj isti čovek će, ako neko od njega posudi alatku koja mu ne treba, sve vreme da govori ‘moje dleto’ ‘moj čekić’ i tako dalje. Primer je dovoljno jasan. Ali radi se o tome da čovek pronađe tog “radnog čoveka” u sebi. Tog „ja“ koji insistira na tim svetim stvarima i kaže život„moje“ svemu i koji je tako krut, neinteligentan i rigidan. Zapamtite da je znak inteligencije moć prilagođavanja i da snaga u Radu znači fleksibilnost ne rigidnost. Vaš „jak čovek“ u životu je, iz perspektive Rada, samo čovek kristalizovan u Ličnosti – što bi se reklo – jednostran čovek. Od ovog razgovora prešli smo na mišljenje iz života i mišljenje iz Rada. Misliti iz Rada znači mišljenje zasnovano na idejama koje Rad podučava.  Ako pokušate Raditi na sebi a da predhodno niste usvojili ideje Rada to je slično kao kada bi pokušali da naučite da plivate dok ležite na zemlji. Osnova svih vaših napora je pogrešna.
Ideje Rada treba da vam daju nov način mišljenja. Misliti iz ideja života i truditi se primenjivati Rad znači pobrkati stvari. Morate da naučite da gledate na život i njegove događaje kroz ideje Rada – da re-intrerpretirate život. Ako niste razmišljali i usvojili ideje Rada, nećete imati snagu da odolite delovanju života na vas. Tako će vaš lični rad da gubi na snazi. Svako razmišlja iz svojih uobičajenih ideja ili mišljenja. Ali Rad nam daje nove ideje i nove koncepte. Ako razmišljamo iz ideja Rada mi vidimo život drugačije i naš lični rad će biti potpomognut idejama Rada. Tada će rad na sebi primiti snagu ideja Rada. Ideje imaju snagu. Ideje su najmoćnija od svih stvari. Ali raditi na sebi polazeći od običnih – ideja života- je u krajnjoj liniji nemoguće. Ranije su pominjane parabole o tome sadržane u Jevanđeljima – na primer, sašiti nov komad odeće od starog odela, i sipati novo vino u stare flaše i sl.
Uzmimo večeras jednu od ideja Rada koja nam može pomoći da mislimo na nov način o životu. Podseteiću vas prvo da se u Jevanđeljima stalno govori da čovek mora početi misliti na nov način – reč koja je pogrešno prevedena kao pokajanje. Da biste promenili svoje biće, podgli nivo bića, morate da počnete da mislite na nov nacin. Sve ideje koje vam se u Radu stalno nude su tu zato da vas osposobe da mislite na nov način.
Ideja da Čovek spava je nova ideja, i samo lična primena znači shvatiti da ste vi taj koji spava. Celokupna opšta ideja da čovek može da se razvija u ovom životu, i da je zato stvoren, je takođe nova ideja.
Da li ste razumeli ideju o razvoju kako se ona podučava u Radu? Da li je ona već postala deo vašeg mišljenja? Ukratko, da li ste je uzeli ozbiljno? Ili je ona tek samo nešto neodređeno što postoji u vašem pamćenju? Zapamtite da se ovaj Rad podučava samo neko vreme. Postoji rok.
Evolucija postoji i ne postoji. Za nas pojedinačno ne postoji mehanička evolucija. Ali postoji evolucija svesti, i ezoterično učenje kroz vekove ukazuje na mogućnost svesnog individualnog razvoja. Razvoj svesti se odvija samo kroz svestan napor. Rad se sastoji u tome. Pojedinac može da se razvije.  Ali čovečanstvo ne može da se razvija izuzev u okvirima evolucije planeta. Vi možete sada da se razvijate. Ali ne mogu da se razvijaju svi. Ne postoji kolektivni razvoj: ali postoji individualni razvoj. Naglasak je na vama kao pojedincu i samo-razvijajućem organizmu. Da li razumete učenje Rada na ovu temu? Ovo je jedan i samo jedan primer mišljenja iz ideja Rada. Ako počnete da mislite iz ove ideje primićete snagu za rad na sebi. Ali ako nemate jasne ideje, ili samo ideje života, mislićete pogrešno. Uvašoj glavi će biti pogrešne ideje i stoga kada pokušate da radite na sebi, ono što radite biće u suprotnosti sa vašim običnim mislima. Stoga će vaše uobičajene ideje stajati na putu vaših napora. Ali ako radite na sebi u prisustvu Rada – tj. u skladu sa idejama Rada – vaši napori na sebi će biti pomognuti idejama Rada u vašem umu. Ideje Rada prenose veliku snagu kada se usvoje i postanu deo vašeg mišljenja. Ali ideje života vas iscrpljuju. One čine da se poistovetite sa životom i svim njegovim događajima. Život iscrpljuje ljude. Ideje Rada vas štite od života i pomažu vam da steknete veću snagu. One onemugućavaju da vas život „pojede“- tj. Mesec. One onemogućavaju da vas život „vozi“ – kao mašinu – tj. kao mašinu kojom upravljaju spoljni događaji. Ideje Rada re-interpretiraju život za vas. One vam govore o tome šta je život.
Osvrnimo se sada na uvodni deo teksta – ka čoveku koji kaže „moja knjiga, moj doručak, moja večera“, itd., i koji ima razne ideje o svojim svetim pravima. Takav čovek je u svakom čoveku i taj čovek u čoveku misli iz života. Ali u Radu moramo postepeno da prestanemo da mislimo na taj način. Te lične stvari postaju manje značajne u svetlosti ideja ovog učenja. Ali ako ne možemo da se izbavimo od ovog nivoa ličnog mišljenja, ličnog sebe-ljublja, ličnih patnji i ličnih prednosti, kako možemo očekivati da makar započnemo da mislimo iznad sebe i svojih zahteva? Kada smo moja žena i ja otišli u Institut u Francuskoj, G. je rekao: „Zapamtite da ličnost ima jedva ikakvo pravo da ovde postoji“. Razmislite šta to znači! Kako je teško govoriti ljudima u Radu koji vrednuju sebe, ljudima koji imaju o sebi dragocene ideje. Oni imaju osećanja o sebi i svojim naročitim oblicima sebe-ljublja. Upravo ta osnova sebe-ljublja, uobraženosti, samo-poštovanja treba da bude promenjena – a to je tako teško! Zapazićete da čovek ili žena koji stvarno lepo misle o sebi neće biti u stanju da čuju ideje Rada. Osoba koja ima jak osećaj svoje vrline imaće istovremeno jak osećaj sebe i svog.
Zašto? Zato što takva osoba sve vreme misli od mojoj knjizi, mom doručku, mojoj večeri, o svojim ličnim vrednostima. To je san. To je jedan razlog, jedan od mnogih, zbog čega ideje Rada, čija je svrha da proizvedu mentalnu revoluciju, promenu uma, ukratko, transformaciju, ne mogu da deluju na nas kako treba. Čovek u Radu treba da spozna da je on ništa. Gledamo na dijagrame ili zapisujemo beleške neodređeno. Ili kažemo: „O da, čuo sam već o tome“, i nastavljamo da mislimo kako smo oduvek mislili, često misleći da znamo šta vredimo, i misleći da znamo šta je dobro a šta zlo. Ali ta uspavanost, ta duboka samozaljubljenost sa samim sobom, uobraženost kasnije mora da prestane. Čovek mora da počne da oseća da za njega, osim Rada, ne postoji ništa, i da sam za sebe mora da razmišlja i uvidi značenje svega što svakog dana čuje u Radu. Onda napokon počinje da se budi. Vozač u njemu počinje da se penje u kočiju i uzima uzde. Vozač je um – ne obični um, već um koji počinje da misli ideje Rada. To je probuđeni um. To je mišljenje na nov način. To je ona stvar na kojoj se toliko insistira u Jevanđeljima – metanoiamišljenje na nov način – prvi korak koji vodi promeni bića. To je ono što se u Jevanđeljima zove „čuti“ – “koji god da čuje…“. To znači čuti ideje umom, ne ušima, ne pamćenjem. I samo ta vrsta čujenja (sluha) će probuditi Vozača. To je slušanje, ne reči, nego značenja reči. To znači čuti.

*           *           *

            Znamo iz učenja ovog Rada, da je “Sunce” posejalo čoveka na ovu “Zemlju” kao samorazvijajuće seme. Čovek je eksperiment na Zemlji, ekseperiment laboratorije Sunca. Ovo je nova ideja. Nivo Bića i Inteligencije, spolja predstavljen Suncem  i označen kao Zrak Stvaranja notom Sol, stvorio je Čoveka kao eksperiment na Zemlji, predstavljen nižom notom Mi. Zapazite da je Čovek stvoren odozgo, sa višeg nivoa. Nota Sol, spolja predstavljena Suncem, stvorila je Čoveka na zemlji sa ciljem njegovog razvoja u razumevanju do note Sol. Stoga je čovek nekompletan, nerazvijen, neevoluiran – ali sposoban za evoluciju. Ako nivo Bića i Ineteligencije predstavljen notom Sol u Zraku Kreacije ne primi dovoljan broj razvijenih ljudskih bića, koji prelaze nagore od note Mi, ova mala grančica u svekolikom Drvu Kosmosa – tj. naša lična Zemlja i Mesec – mogu biti uništene kao beskorisne.

*           *           *

             Dve vrste evolucije su moguće za Čoveka. Čovek se zatekao na Biću zvanom Zemlja čiji je period evolucije ogroman u poređenju sa Čovekovim životom. Pre nego što Zemlja evoluira do stanja Sunca, mnogi milioni godina našeg vremena moraju proteći. Za Zemlju je to samo njen život. Može se međutim dogoditi da evolucija Zemlje ne uspe, u tom slučaju je razbijena na masu malih delova koji kruže oko Sunca kao minijaturne „planete“ ili „asteroidi“. Takvih ima mnogo Između Marsa i Jupitera.
Evoluciju Zemlje koči njen Mesec. Morate da razumete da je ideja evoluirajuće planete ideja Rada. To nije ideja zasnovana na nauci. Ona menja naš ukupni koncept Kosmosa.  Prema učenju Rada nužni vremenski period za evoluciju planete je nešto iz kategorije 80 hiljada miliona godina čovekovog vremena. Podsetiću vas na Tabelu Vremena. Za samu planetu to je vremenski period od 80 godina u razmeri njenog vremena. Pošto je Zemlja blisko povezana sa svojim Mesecom, njenu evoluciju koči evolucija Meseca. Ustvari uticaji – vibracije i veoma fina materija – neprekidno stižu do Meseca sa Zemlje i hrane ga baš kao što Sunce hrani Zemlju na sličan način. Na primer, sve beskorisne ljudske patnje na Zemlji, negativne emocije, nasilje, hrane Mesec. Zapamtite da sve ima svrhu u kosmosu. Kada bi čovek mogao da evoluira brzo – to jest počeo da se budi – beskorisne patnje i nasilje bi prestali na Zemlji. Ali to nije u interesu Zemlje i Meseca da čovek evoluira nezavisno od njih. Čovekova evolucija mora da prati evoluciju Zemlje i Meseca. Ovo je jedna od dve moguće evolucije za Čoveka. Uvidećete da to zahteva toliko ogromne periode vremena da su za praktične svrhe beznačajni za nas. Oni su bez značaja za naše kratke živote. Zato se u Radu kaže da u ljudskim odnosima nema napredka. Planete zadržavaju Čoveka – drže ga uspavanim. Ovde ću citirati razgovor što je  pre mnogo godina G. imao sa Uspenskim pre nego što mu je pokazao dijagram Zraka Kreacije. G. je predstavio neke osnovne ideje koje vode velikom konceptu Zraka.
Uspenski je zapisao ovaj razgovor:
„Negde u to vreme bio sam veoma iznenađen pričom o suncu, planetama i mesecu. Ne sećam se kako je razgovor počeo. Ali se sećam da je G. nacrtao mali dijagram i pokušao da objasni ono što je on nazivao korelacijom sila u različitim svetovima. To je bilo u vezi sa predhodnim razgovorom – tj. vezom između uticaja koji deluju na čovečanstvo. Ovo je otprilike bila ideja: na čovečanstvo, tačnije, na organski život zemlje, istovremeno deluju uticaji koji dolaze iz različitih izvora i različitih svetova: uticaji planeta, meseca, sunca uticaji sa zvezda. Svi ti uticaji deluju simultano; jedan uticaj prevlađuje u jedom momentu a neki drugi u drugom. Za čoveka postoji izbor uticaja – drugim rečima prelaženje od jednih pod druge.
„Dugo bi trajalo da se objasni kako” rekao je G. “zato ćemo o tome drugi put. Sada želim da razumete jednu stvar: nemoguće je osloboditi se jednog uticaja a ne potpasti pod drugi. U stvari, sav rad na sebi se sastoji u izboru uticaja kojima čovek želi da se podvrgne i podvrgavanju sebe tom uticaju. Za tu svrhu je potrebno unapred znati koji uticaj je korisniji.“
Ono što je interesantno je da G. govori o planetama i mesecu kao živim bićima, koji imaju svoj uzrast, životnu fazu, i mogućnost prelaska na druge nivoe bića. Iz onog što je on rekao proizlazi da mesec nije “mrtva planeta” kao što je obično prihvaćeno, već je naprotiv, kao što se izrazio, “planeta koja se rađa”, planeta u vrlo ranom stepenu razvoja, koja još nije postigla nivo inteligencije koji poseduje zemlja.
„Ali mesec raste i razvija se.“ rekao je G. „ I moguće je da će jednog dana dostići nivo Zemlje. Tada će se u njegovoj blizini pojaviti novi mesec i zemlja će postati njihovo sunce. Nekad je Sunce bilo kao Zemlja. A još ranije je Sunce bilo poput Meseca.“
Ovo je smesta privuklo moju pažnju. Nikada mi ništa nije bilo tako veštačko, nepouzdano i dogmatično kao poznata teorija o poreklu planeta, sunčanog sistema od Kant-Laplasove teorije sve do najnovijih, sa svim varijacijama i dodacima. Opšte mnjenje smatra ove teorije ili bar njihove najnovije verzije naučno dokazanim. Ali u stvarnosti nema niceg što je manje naučno i manje dokazano od tih teorija. Stoga je činjenica da je G.-ov sistem prihvatio jednu sasvim različitu organsku teoriju, koja je zasnovana na potpuno novim principima i koja ukazuje na drugačiji univerzalni poredak, za mene predstavljala nešto veoma interesantno i važno.
Upitao sam: „U kakvom je odnosu inteligencija Zemlje sa inteligencijom Sunca?“
„Inteligencija sunca je sveta“ reako je G. „Ali Zemlja može postati takva, samo to nije zagarantovano, i zemlja može umreti ne postigavši ništa“.
Upitao sam: „Od čega to zavisi?“
G.-ov odgovor je bio veoma neodređen. „Postoji određeni period“ rekao je „za određene stvari da se postignu“. Ako do tog vremena, ono što treba da bude postignuto nije postignuto, Zemlja može uvenuti a da ne postigne ono što je mogla postići.“
„Zna li se taj period?“ Upitao sam.
„Zna se,“ rekao je G, „ali ljudi ne bi imali nikakve koristi da to znaju. To bi čak bilo gore. Neki bi verovali, neki ne bi, neki bi zahtevali dokaze. Zatim bi počeli jedni drugima da razbijaju glave. Sve se tako završava.“
Drugom prilikom, kada je G govorio uopšteno o evoluciji čoveka i o tome kako nju sprečava evolucija planeta govorio je o progresu. Tom prilikom bilo je reči o najnovijim naučnim otkrićima i time naizgled o čovekovom napredku. G. je rekao: „Da, mašine napreduju ali ne Čovek“ Odgovarajući na pitanje da li je čovek napredovao daleko iznad onog što je nekad bio gledajući čak i istorijski, G. je rekao: „Čudno je kako lako verujete u tu reč napredak. Kao da vas je svet hipnotisao, da ne možete da vidite istinu. Čovek ne napreduje. Nema nikakvog napredka. Sve je baš isto kao što je bilo pre hiljadu, destetinu hiljada godina. Samo je spoljna forma izmenjena. Suština se ne menja. To je zbog toga što čovek ostaje u suštini isti. „Civilizovani“ i „kulturni“ ljudi žive i imaju iste interese kao neobrazovani divljaci. Moderna civilizacija je zasnovana na nasilju i ropstvu, koji imaju različite pojavne oblike. Sve te lepe reč o napretku i civilizaciji  su samo reči. Ako je čovek isti život je isti.“
Ovo je, razume se, ostavilo naročito dubok utisak na nas, jer je rečeno 1916, u vreme kad je najnovija manifestacija „napretka“ i „civilizacije“ bila u obliku rata kakav svet još nije video, koji je nastavljao da raste i širi se uvlačeći u sebe sve više miliona ljudi u svoju orbitu.
Sećam se da sam par dana pre tog razgovora video dva ogromna kamiona natovarena do visine prvog sprata kuća, novim neofarbanim drvenim štakama. Prizor tih kamiona me je iz nekog razloga naročito pogodio. Ta brda štaka za noge koje jos nisu otkinute, izgledala su kao neko cinično ruganje svim stvarima kojima se ljudi zanose. Nametnuo mi se prizor sličnih kamiona koji sigurno kruže oko Berlina, Pariza, Londona, Beča, Rima, Konstantinopolja. Kao rezultat moje užasnutosti, svi ti gradovi koje sam većinom dobro znao i voleo baš zbog njihovih međusobnih razlika, su mi sada izgledali neprijateljski, i međusobno zavađeni, odvojeni jedni od drugih zidovima mržnje i zločina.
Govorio sam o ovim tovarima štaka i o mojim mislima o tome.
„Sta očekujete,“rekao je G. „Ljudi su mašine. Mašine su slepe i nesvesne; one ne mogu biti drugačije, i sve njihove radnje su u skladu sa njihovom prirodom. Sve se dešava. Niko ništa ne čini. „Progres“ i „civilizacija“ u pravom smislu reči mogu nastati samo kao rezultat svesnog napora. Samo pojedinac može da preduzme svestan napor. Ali to niko ne želi da radi. Napredak je jedino moguć u svakom čoveku pojedinačno. On ne može biti rezultat nesvesne mehaničke akcije. A kakav je svestan napor moguć u mašini? I kako je jedna mašina nesvesna tako su i hiljade, desetine hiljada ili milioni. Nesvesna akcija miliona mašina mora nužno rezultirati u  masovnom razaranju i masovnom uništavanju. Celokupno zlo počiva baš u tom nesvesnom prinudnom ličnom manifestovanju.
Ovim je koliko se sećam razgovor završen.

*           *           *

            Ali nezavisno od evolucije čoveka u razmerama nesrazmernog planetarnog vremena, postoji druga evolucija moguća za čoveka. Oduvek je postojalo posebno učenje o Čoveku koje je u vezi njegove neposredne evolucije. Samo nekoliko fragmenata Hristovog učenja koje je predstavljeno u Jevanđeljima odnosi se na znanje o toj evoluciji. Celokupno učenje o čovekovom  unutrašnjem, mogućem razvoju može se nazvati ezoteričkim učenjem. Ezoterični čovek je unutrašnji. Ezoterično znači unutrašnje. Ezoterično učenje je učenje o unutršnjoj evoluciji – o unutrašnjem čoveku- ne o spoljašnjoj životnoj strani čoveka. Celokupan Rad je o neposrednoj unutrašnjoj evoluciji koja je dostupna čoveku. I upravo ovde leži druga velika ideja koju podučava Rad, u vezi sa Zrakom Kreacije i bočnom oktavom od Sunca. Čovek je posejan na Zemlju sa note Sol sa mogučnošću unutrašnjeg razvoja. Učenje ovog Rada, Hristovo učenje, kao i mnoga druga učenja, postoje isključivo zbog toga što je čovek stvoren kao organizam sposoban za unutrašnji razvoj i unutrašnju evoluciju, koja je potpuno nezavisna od evolucije planeta.
            Počećete da mislite u okvirima Rada ako možete da pojmite ova dva velika koncepta Čoveka – s jedne strane kao čovečanstva u širem smislu koga koče planetarni razlozi i kako u isto vreme, s druge strane, za one koji žele da se probude postoji otvoren put.


[1] Misli se na ljude koji su zaposleni u nekoj firmi, ono što bi se kod nas nazvalo radnik, radnik u fabrici, radnik u butiku i slično, dalje u tekstu: radnik.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

One Response to Mišljenje iz života i mišljenje iz Rada

  1. petar mitrovic says:

    HVALA VAM NAJLJEPE!

    2013/6/24 Maurice Nicoll: Psiholoski komentari na ucenje Gurdjijeva i

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s