Psiholoski komentari na ucenje Gurdjijeva i Uspenskog (prvi tom) Deo I: 57-102 str.

22 Pogresan rad centara 18 Novembar 1941

Podela Intelektualnog centra na pozitivni i negativni deo

Deo IV- pocnimo studiju negativnih delova centara  i sta one predstavljaju. Da bismo mogli to da ucinimo, pocnimo danas od intelektualnog centra koji je prirodno podeljen na pozitivnu i negativnu stranu i istovremeno porazgovarajmo o tome sta je misljenje i sta rad znaci u odnosu na pravilan poredak intelektualnog centra.

Sta je uloga negativnog dela intelektualnog centra? Grubo receno, njegova uloga je da misli Ne da negira. Uloga pozitivnog dela intelektualnog centra je da misli Da, da afirmise. Tako je ceo centar predstavljen na ovaj nacin.

1 Figura80

Figura I

Bez negativnog dela u intelektualnom centru bilo bi nemoguce misliti. Sta je misljenje? Prva definicija koju ovaj sistem daje je da je misljenje uporedjivanje. Misljenje je uporedjivanje jedne stvari sa drugom, jedne predstave sa drugom, itd. Ali ako covek samo ima afirmaciju tj. Da kao instrument sa kojim misli, poredjenje nece biti moguce. Porednjenje zahteva kvalitet, ili izbor izmedju dve stvari, jedna kojoj kazemo Da i druga kojoj kazemo Ne. Sva pitanja koja postavljamo koja pocinju sa zasto (za razliku od onih koja pocinju sa kako) znace da trazimo razlog za nesto: i celokupno rezonovanje ukljucije poredjenje i izbor – tj. izbor ovog i odbacivanje onog. 

Bilo bi nemoguce izabrati ili odbaciti kad u Intelektualnom centru nebi postojala dvojna moc- naime, moc afirmacije i moc negacije. Dva dela centra bi trebalo da su u stanju da rade zajedno, donekle na isti nacin, kao sto dve ostrice makaza rade zajedno jedna nasuprot druge. To znaci da bi covek trebalo da je u stanju da vidi sta afirmise i sta negira, bez obzira o cemu misli, i da ih drzi zajedno i da izmedju dve suprotstavljene strane nadje put svojih misli, jer svako izvorno misljenje vodi um u nekom pravcu ( i treba da vodi ka novom mestu u razumu a ne uvek starim stazama na stara mesta gde je vec bio ranije i do kojih se stize bez ikakvog misljenja vec jednostavnom naviknutom asocijacijom). Govorim o izvornom misljenju koje zahteva napor i predstavlja nesto sto ljudi retko rade. Kao sto ste vec nesumnjivo culi, svakome u radu se savetuje da „pomeri mozak“ bar jednom dnevno a to znaci da ucini stvarni napor da misli. Ono sto obicno nazivamo misljenjem je jedan automatski tok asocijacija, let maglovitih ideja, secanja i fraza prekidanih povremenim laganim naporom da se setimo neceg kao na primer sta treba da kupimo ili gde treba da idemo danas. Kad intelektualni centar radi  kao celina, svi njegovi razliciti delovi i podeljci padaju u svoje pravo mesto i funkciju, ali to se retko dogadja. Citav centar je retko osvetljen. Po pravilu samo mali delovi i podeljci rade, tj radi pod slabim pritiskom sa samo  malo svetla i u malim delovima i tako nemoze da operise ni sa kakvim mislima ili idejama koje zahtevaju aktivnost centra kao celine. I zatim, ljudi po pravilu ne znaju o cemu da misle. Ovaj sistem sa svim svojim idejama i principima, znacaj onog na cemu se temelji i njegovi prakticni detalji, ustvari celokupno ucenje, je povezani organski sistem sazdan da coveka natera da misli i da ga nauci kako da misli i da mu da nesto kroz sta da razvije svoje sopstveno misljenje. Jer su neke ideje lake da se shvate i malih razmera, druge su teze i sirih razmera i veza menju njima ne mora biti ocigledna dugo vremena, ali ceo Intelketualni Centar, sa svim svojim delovima, malim i velikim je potreban da prihvati i drzi sistem kao celinu pravilno tako da moze ispravno da radi i da prenosi snagu kao ornganizovana ziva celina. To nije pitanje samo pamcenja jer pamcenje je pre svega funkcija mehanickog ili formatornog dela intelektualnog centra koji registruje, i ovaj deo nije dovoljan da shvati ideje i ucenje u potpunosti. To je takodje pitanje vrednovanja uvidjanja i  osecanja „ukusa“ njegove istine. U isto vreme, ako ovaj sistem nije pravilno registrovan u coveku on ne moze da se ispravno razvije i raste u njemu da primi i prenosi vibracije visih centara. Morate razumeti da u radu po sebi ne postoji sila uzeta kao dijagrami i reci nego sta rad prenosi kroz svoje bice voljno shvaceno. Jer kad je rad shvacen on onda formira nesto u coveku sto nije posedovao ranije i taj instrument, da tako kazemo, tako formiran u njemu moze da odgovori na uticaje kojih ranije nije bio svestan. Bas ti uticaji modifikuju, menjaju i eventualno transformisu coveka. Videcete, stoga, koliko je bitno drzati rad u zivotu u sebi i slusati njegove ideje ponovo i iznova i misliti o njima i pokusati da delujete iz njih i na osnovu njih.  Jer ako rad umre u coveku kroz nesrazmeran pritisak zivota i njegovih dnevnih zahteva bice mozda tesko probuditi se opet. Ljudi lako padaju u  san; i uzme mnogo vremena izucavanja napora i zrtvoganja pre nego sto se rad u coveku formira dovoljno snazno da moze da ostane ziv sam od sebe, stoga ljudi moraju da budu u vezi sa onima koji ga drze u zivotu i ciji je zadatak da to cine.

Napravio sam ovaj dijagram da bih pokazao kako je rad intelektualnog centra kao celine neophodan za potpuno razumevanje ovog sistema i kako je sistem konstruisan da za ovu svrhu i moze da organizuje ceo intelektualni centar ispravno u instrument koji moze poceti da odgovara na uticaje koji dolaze od visih centara. Ali kako ova materija pripada „relativnom misljenju“ ( koje samo dovodi intelektualni centar u pravilan rad) vraticemo se sada na podelu centra na pozitivnu i negativnu stranu  i razmotricemo ih u odnosu na pogresan rad centara (i delova centara).

Uzmimo negativno misljenje. Negativno misljenje nastaje kad covek misli iskljucivo ili  uglavnom iz negativne strane Intelektualnog centra. Koristi negativni deo za misljenje. Kao sto je receno, dve strane: pozitivna i negativna, treba da rade zajedno i da jedna drugu proveravaju. Ako cvoek pocne da misli, recimo o radu, iz negativne strane intelektualnog centra i dozvoli da ova strana nastavi svoju aktivnost neprovereno, on je osudjen da stigne do poricanja rada, jer negativna strana moze samo da poveze stvari u obliku povecane negacije.  Krajnji rezultat ce stoga biti Ne. Ovo negativno misljenje o stvarima  sa kojima je rad na primer povezan, je vrlo uobicajeno danas, ali da bi napredovao mora da odbaci bilo sta sta se sa tim ne slaze.

Negativno misljenje ima mnoge forme u ljudima. Neki ljudi imaju dobro razvijen sistem sasvim neproverenog negativnom misljenja o razlicitim stvarima – o njima samima, o drugima, o zivotu, o svetu, o svemiru, itd. Ovi sistemi su formirani u njima nezavisno od pozitivne strane Intelektualnog centra i stoga su jednostrane neproverene neoborive bilo kakvim suprotnim misljenjem i cesto izvor bolesti.

Jedna od najlaksih stvari je ne slagati se. Ne slagati se po navici je koristiti negativni deo centra . Neslaganje po obicaju, iznalazenje krivice, ili greske, cepidlacenje, itd je koriscenje negativne strane neprovereno: a negativan mislitelj je ukratko covek za izbegavanje, jer sta god da mu kazete on ce pokusati da unisti. On ne moze drukcije jer on je da tako kazemo, intelektualno u rikvercu i samo moze da  ide nazad. Sve je ovo pogresan rad centra. S druge strane, covek koji misli, recimo opet  o ovom sistemu, samo na strani afirmacije, opet nece nikad nista shvatiti. To njemu nikad nece postati stvarno, jer nece nikad proci kroz iskusenje u odnosu na njega i boriti se i osvojiti ga za sebe polako i postepeno. 

Postoji prica u radu da je jednom davno covek bio savrsen. Covek je bio u kontaktu sa „visim centrima“. Ustvari, receno je, razgovarao je sa bogovima. Ali bio je veoma slab, jer nikad nije osporavan i uvek bivajuci afirmisan, nije znao kako da se sretne za uskracivanjem. Tako je lako pao sa svog visokog polozaja jer nije imao  snagu da razmislja i razuemva sam za sebe. Sada mora da nadje put nazad gde je jednom bio, sa sangom uskracivanja da mu pomogne.

DODATNA BELESKA:

Ima interesantnih stvari koje se mogu reci u vezi podele na pozitivni i negativni deo intelektualnog centra ako ih uzmemo u vezi sa drugim centrima kao sto je Emocionalni Centar. Na primer, covek moze imati negativno misljenje i pozitivan osecaj ili volju u odnosu na neku stvar. Ili, nasuprot tome, moze imati pozitivno misljenje i negativan osecaj ili volju. Da bismo ilustrovali ovo primer iz jevandjelja je dobar za razmisljanje:

„Covek imadjase dva sina; i ode do prvig i rece, Sine idi radi danas u vinogradu. I on odgovori i rece necu: ali zatim se pokaja  i ode. I ode drugom sinu i rece isto. I on odogori i rece, Odoh gospodaru i ne ode. Koji je od njih dvojice uradio po volji svog oca?

(Matej XXI- 28-31)

Covek koji ima suvise mehanicku afirmaciju intelektualnog centra ce reci „Da“ ali to pripada njegovoj misli, ne njegovoj volji. Osnova volje je emocionalni centar. Tako on kaze „Da“ sa svojim misljenjem  ali u krajnjoj liniji „Ne“ svojim emocionalnim centrom.  Ili covek ima negativno misljenje i pozitivno osecanje.  On kaze „Ne“ svojim razumom ali njegova osecanja kasnije kazu „ Da“. Parabola ili psiholoska definicija moze biti shvacena razlicito. Ali ona znaci da covek nije jedno i ima dve distinktne strane koje se ne slazu nuzno.

Druga stvar koja moze biti recena je da ako covek nema Maganetski Centar ( koji afirmise postojanje dve vrste uticaja u vrtlogu zivota – naime A i B uticaje) moze samo da pocne iz negativne strane misljenja jednom kad se susretne sa radom ove vrste i tako provede sve svoje vreme u opovrgavanju. Osecanje iniciara odredjenu vrstu misljenja. Nas intelektualni aparatus podeljen je na pozitivni i negativni, moze dati bilo koji rezultat shodno tome koja strana je u akciji. Moze dokazati ili opovrgnuti bilo sta. Vrednovanje – emocionalni centar je ono sto je odlucujuce. Gledano kao cista masina, dve strane intelekutualnog centra  se medjusobno niste. Zato je receno da je treci faktor neophodan za pravilan rad centra.    

23 Pogresan Rad centara 5 Berdlip 28 Novembar 1941

Deo V U ovom tekstu koji je poslednji u seriji o pogresnom Radu centara pocecemo sa Emocionalnim centrom u odnosu na njegovu emocionalnu stranu, ali cu napraviti veliku digresiju o negativnim emocijama kao takvim. 

U predhodnom tekstu receno je da Intelektualni centar ima prirodno negativnu stranu. Ali to nije slucaj sa emocionalnim centrom. Negativni deo emocionalnog centra je sediste negativnih emocija. Ali takav deo u centru ne postoji prirodno: on je stecen. Moze se odmah reci da kad god je taj steceni negativni deo emocionalnog centra aktivan to znaci pogresan Rad centra. I nije preterivanje reci da emocionalni centar veoma retko radi pravilno, usled delovanja ovog stecenog negativnog dela koji je postao zarazen od kontakta sa zivotom. Jer negativne emocije vladaju zivotom, mozda narocito danas, i ljudi se drze svojih negativnih emocija vise nego bilo cega drugog. Zaraza negativnih emocija (kao zaraza negativnog misljenja) se postepeno ugradjuje u dete koje raste, jer dete se radja budno (na svojoj skali) u svet uspavanih ljudi, i imitirajuci ih, uci samo kako da padne u san kad dodje njegov red; i izmedju ostalih stvari uci kako da imitira negativne emocije tj izraze lica, intonacije, reci i fraze koje izviru iz negativnih stanja drugih ljudi. Dete imitira sve to i postepeno pocinje da oseca sta one predstavljaju. Na taj nacin negativna osecanja starijih postepeno se prenose na dete i posle izvesnog vremena dete pocinje da pokazuje negativne emocije da se duri da tuguje da gnjavi da se oseca tuznim nad sobom  i slicno. Najposle sta bi drugo moglo dete da radi? I sta bi oni koji su vec zarazeni negativnim emocijama radili posto su sasvim nesvesni sopstvene negativnosti i nikad nisu culi za ideju negativnosti a i ako su culi sasvim su sigurni da oni nisu nikad negativni. Zapazate kako je tesko izmeniti ovaj ponavljajuci i samo-obnavljajuci uzrocno posledicni lanac, ovu kontinuiranu infekciju i re-infekciju , koja je gora od bilo koje druge zaraze, moralne ili fizicke. Ko ce to prekinuti? Ili cime se to moze prekinuti? Jedino kako to moze da se prekine je ako covek cuje, vidi, razume i shvati sta negativne emocije jesu i da pocne od sebe. Jer ako i jedan covek napravi pomak u svojoj poziciji u tom smislu u tom gustom tkanju zivota, u toj zgusnutoj masi ljudskih bica, oslobodice mesto za druge. Ali to ce se samo dogoditi ako radi na svojim negativnim emocijama iskreno iz nadjublje unutrasnje individualne percepcije istine i uzasa u beskorisnosti negativnih emocija, jer je to tacka u kojoj stvarni Rad pocinje, iz te unutrasnje vizije. Morate razumeti da svi vi mozete poceti Rad iz razlicitih mesta ili sto bi se reklo dubina u vama. Mozete raditi iz povrsnih razloga ili iz dubljih razloga. Kad covek radi na sebi radi nagrade ili pohvale ili pozicije ili duznosti ili iz odredjene vrste uobrazenosti ili gordosti ili samo-zasluge, ili iz neke slike o sebi, ili iz casti ili iz zelje da zadovolji, ili imitira, ili iz straha, kao sto je strah od gubitka reputacije, straha od kritike, straha od gubitka prijateljstva i slicno – svi ti motivi ili izvori njegove volje u njemu (neki bolji neki losiji) jos uvek nisu covek koji radi na sebi. To je i dalje spoljni Rad na sebi. Ovi motivi su serije zamena za stvarno „ja“ u coveku, od kojih neki formiraju Upravnikovog zamenika, i kao sto rekoh neki su bolji a neki losiji neki su korisni a neki prepreka – neki su vise unutrasnji i time blizi nasoj esenciji ili stvarnom delu u coveku, a neki su vise spoljni i time vise ka laznoj licnosti  ili imaginarnoj licnosti za koju sami sebe smatramo i na koju trosimo toliko mnogo energije, misli, novca, u odrzavanju usred gustih oblaka negativnih emocija i tenzija.

Samo je stvarni Rad a ne imaginarni je onaj koji ce licnim negativnim emocijama uciniti pomak jer u suprotnom one su i dalje tu u drugom obliku jer so one  kao Proteus koji samo menja oblik menjajuci se u nesto drugo. Neophodni deo Rada, kroz koji svako mora da prodje je da u sebi vidi iskrenim posmatranjem, kako se drzi negativnih emocija jednom rukom a drugom pokusava da ih se oslobodi. Rad neizostavno vodi svakog ka istom mestu i ka istom iskustvu. Covek mora da stigne do tacke uvidjanja sopstvene bespomocnosti – uvidjanja sopstvene mehanicnosti. A to ako nije negativno iskustvo, ce ga dovesti do samo-secanja. Uvidjajuci sopstvenu bespomocnost on privlaci pomoc. Uvidjanje sopstvene bespomocnosti stavlja coveka u trece stanje svesti gde pomoc moze da nas stigne. I kad smo vec tu da dodam za one medju vama koji jos uvek ne razumeju sasvim sta znaci raditi vise „spolja“ a sta znaci raditi vise „iznutra“ da je tako. Predmet Rada je da probudi „zakopanu svest“ – ovde ne govorim o stecenoj svesti koja se razlikuje kod svake rase, i predstavlja pitanje svake kulture, treninga, klase i nacije. Zakopana svest je ista u svim ljudima , ali je zakopana – to jest van domasaja. Dok nema te zakopane svesti u nama, Rad bi bio beskoristan – nista vise od obicne mode, novog trenda ili zargona. Kad bismo mogli da dodirnemo tu stvarnu zakopanu svest, momentalno bi znali da su sva negativna stanja pogresna – i da nas zapravo truju. Upravo po unutrasnjem dozivljaju, „ukusu“, kako kazemo u Radu da ovo sami pocinjemo da uvidjamo. Unutrasnji ukus pocinje coveka da cini svesnim kad je negativan. Onda pocinje borba. Zeli nesto da kaze a nemoze. Kad se ovo dogodi, kad ga Rad dovede do ove tacke onda Rad „u njemu radi“ . To vise nije nesto sto on prihvata, vec nesto za sta se mora boriti u sebi. Onda pocinje da uvidja da mora da radi na svojim negativnim emocijama vise iznutra, i onda mu svest pomaze. Ali ako radi na svojim negativnim emocijama zato sto mu je to receno da treba da radi, ili zato sto ga je pred drugima sramota da ih ima, i slicno, onda on radi vise „spolja“ na njima, a ne izvorno iznutra. Bez tih udaljenih indikacija stvarne svesti koje Rad pocinje da pobudjuje u ljudima i njegovoj unutrasnjoj pomoci, borba sa negativnim emocijama bila bi nemoguca. To jest, kad nebismo imali svest negde u nama, negativne emocije bile bi nepobedive. Zivot bi bio suvise jak. Ali srecom po nas koji zivimo na ovoj planeti, koja se nalazi daleko dole niz Zrak nastajanja koja je samo jedan stepen udaljena od najgoreg moguceg mesta u celom svemiru – srecom po nas, mi u sebi imamo sredstva budjenja iako zakopana, a s druge strane imamo van nas oblike ucenja o budjenju koje svesni krug covecanstva izvan zivota prenosi s generacije na generaciju, tako da moze da nas podigne da se u sebi probudimo.

*          *          *

Osvrnimo se sada ukratko na Emocionalni centar i njegov negativni deo. Kao i Intelektualni centar i Emocionalni moze biti predstavljen graficki na slican nacin iako ne sasvim tacno.

 Emocionalni Centar

7 EmocionalniCentar86

Ovo predstavlja centar nakon sto je stekao svoj negativni deo od kontakta sa zivotom. Na ovom mestu ne zelim nista vise da kazem o razlicitim delovima i aspektima Emocionalnog centra, izuzev da je polaziste o vasem licnom razmisljanju na tu temu ideja da je sve u negativnom centru radi na naopak nacin kao u rikvercu. Uzmimo na primer sumnju. Sumnja je emocionalno stanje kouje ubrzo ukljucuje negativni deo Intelektualnog Centar i vodi ka formiranju zakljucaka negativne vrste. Poslednji put sam rekao da jednu stvar koju moramo da shvatimo o Intelektualnom Centru je da svaka njegova strana, pozitivna ili negativna radi nezavisno da bi mogla da dodje do zakljucka. Ovo se mora jasno shvatiti. Ako se sumnja stvara u negativnom delu emocionalnog centra jer je sumnja pre svega emocija, koja ce zatim pokrenuti u rad negativnu stranu Intelektualnog centra, u kom slucaju ce sve delovati da dokaze da je tvoja sumnja ispravna. Predpostavimo da se vasa sumnja iznenada promenila u prihvatljiviju emociju time sto ste culi nesto sto niste znali. Sta se dogadja? Tada ce pozitivna strana intelektualnog centra poceti da radi i vasi zakljucci ce biti sasvim drugaciji. Poznat vam je izraz „zelja je otac misli“ Ali to nije zadovoljavajuca formulacija. Bilo koje od vasih emocionalnih stanja upravlja vasim misljenjem. Ovo je primer kako jedan centar hipnotise drugi i otud pogresan rad centara. Moramo stoga pokusati da nase misli oslobodimo emocija kad smo negativni. Ali sve ovo je pitanje posmatranja i govoriti o tome potpunije zahteva dugo vreme.

Dodacu jos rec dve o negativnim emocijama. One su veoma mocne. Mogu svakog da zaraze. To je jedan od razloga sto su toliko vladajuce i zasto ljudi vole da su negativni, jer tako mogu lako da povrede drugoga. Setimo se da u Radu postoji jedna tako teska krilatica – ako ste negativni to je uvek vasa greska. To je tesko da se shvati. Uvek izgleda da je to greska nekog drugog. Takodje to oduzima toliko energije koju beskorisno rasipa da ljudi cesto postaju bolesni usled toga. I napokon, ako covek ima znatne negativne emocije i negativno misljenje to je veoma opasno stanje da se u njemu bude. Ako covek radi na percepciji svog emocionalnog centra otkrice da ceo njegov zivot dobija novo znacenje i dozivece momente budjenja kakve nikad nece zaboraviti a zatim ce uvideti sta znaci kad Emocionalni centar radi pravilno. Ali sam to ne moze da uradi. Samo kroz novu snagu i kroz nove ideje i kroz novi pogled na sebe to moze da pocne da bude moguce. Svi napori o kojima Rad govori  su neophodni, a narocito samo-secanje, i cela pozadina Rada mora da se oseca takodje.  

Berdlip, Decembar 13, 1941

24 Karma – yoga

Predavanje koje je odrzao  Dr. Nikol

Karma joga je nauka delanja sa ne-identifikovanjem. Ova frazu svi morate da zapamtite. Ne smete je promeniti u „nauka delanja bez identifikovanja“. Sustina ideje karma joge je da se susretnemo jednako i sa prijatnim i neprijatnim stvarima. Znaci, praktikovanjem karma-joge, covek ne tezi neprestano da izbegne neprijatne stvari kao sto to ljudi obicno cine. Zivot treba sresti sa ne-identifikovanjem. Kad je ovo moguce, zivot nam postaje ucitelj: ni u kakvom drugom smislu zivot ne moze postati ucitelj, jer zivot uzet sam za sebe je besmislen, ali uzet kao vezba on postaje ucitelj. Bilo sta sto deluje na bice odmah povecava nasu snagu. Uzeti zivot sa ne-identifikovanjem ne znaci prazno delanje, to znaci delati iz stvarne osnove, iz cilja i iz razumevanja ideja rada i znacenja rada.

Nemoguce je razumti zivot njime samim. Uzet sam za sebe to je jedan gigantski mulj. Necim mora da se prekrije, sistemom ideja kao sto je rad, da bi imao bilo kakav smisao. Karma joga daje znacenje zivotu. Ali po sebi to nije dovoljno. Sve ideje rada su neophodne da se transformise zivot u smisao za coveka.

Kako covek moze da nadje svoj smisao?

Svako je rodjen u ovaj svet sa jednom lekcijom koju treba da nauci sa stanovista rada, jedan zadatak da obavi u vezi sebe i dok god ne pocne to da uvidja, njegov zivot je zaista besmislen. Moramo da se setimo neceg sto smo svi zaboravili. Zivot je veoma kratak; izgubimo sebe vrlo rano  u zivotu. Ne lutajte. Saberite se i upitajte: Sta ja radim? Gde idem? Mislite sta morate da uradite pre nego sto je prekasno. Mislite sta je to vazno za vas na cemu treba da radite. Svako mora da razlikuje za sebi na cemu treba da radi, sta je razlog zbog cega zivi svoj zivot. Covek se radja na ovoj planeti sa unutrsnjim zadatkomi zivot je tako organizovan da on nemoze da nadje sebi smisao zivota samo kroz zivot, vec samo kroz sagledavanje sta je njegov unutrasnji zadatak. Rad kaze da je svako rodjen u, i nalazi se u najboljim okolnostima u odnosu na njegov zadatak, i ako covek sretne rad njegovi uslovi su upravo najbolji za svrhu rada. Ali naravno svako misli da samo kad bi mu okolnosti bile drukcije, sve bi bilo lakse. To nije slucaj. Radjanje je iz sudbine a ne slucaja i sve sto sudbina ima u vezi sa covekom i njegovom mogucom evolucijom. Covek mora da radi uprkos okolnostima u kojima se zatekao. Biti rodjen siromasan podrazumeva teskoce, a biti rodjen bogat takodje podrazumeva teskoce. Zivot kakav je uvek ide drukcije nego sto ocekujemo i sve ide da tako kazemo unakrst. Da je zivot po sebi cilj to nebi bio slucaj. Ali kad mislimo o nasim zivotima s stanovista da mi kao i svi drugi ljudi imamo glavnu stvar da razumemo i trnsformisemo, celo znacenje egzistencije se menja. Zivot je veoma kratak- momenat confuzije i zbrke, ali cak i tako moguce je delovanjem rada da se uhvati odblesak onoga na cemu covek treba da radi i sta covekova egzistencija ovde zaista znaci. Ovaj rad, ako se pravilno oseca i primenjuje, postepeno predocava sta covaek treba da radi, kakvu lekciju ima da uci, koja je glavna stvar u njemu koju treba da razume i transformise. Ovo se zove Glavno Obelezje. Ali covek ne moze da stigne do unutrasnje percepcije glavnog obelezja dok nije spreman za to. Sva njegova odvojena posmatranja i ciljevi u vezi njegovog rada na sebi, ako su preduzeti iskreno ce postepeno da se kombinuju  i pokazace mu sta je to na cemu treba da radi  i dace mu razlog zasto je ovde na zemlji.  To je iznalazenje sopstvenog smisla ili radije znacenja sopstvene egzistencije. Ali napinjati se da nadjete svoju glavnu odliku direktno je beskorisno. Morate vrlo posteno poceti da radite na ovoj ili onoj stvari koju ste zapazili i da je iskreno zelite da promenite. Ljudi osecaju rad cesto iskreno ali nikad ne pomisljaju da zapocnu iskreno od neceg sto primecuju u sebi i da rade na tom. Oni hoce sve odjednom i bez da plate.

Ali ako pocnete da emocionalno osecate da zelite da spoznate svoju Glavnu Odliku  i zaista zelite da znate o njoj mozda cete poceti da hvatate odbleske tog znacenja.  Nekad mozete da vidite glavnu odliku u drugim ljudima. Upitajte se: „Sta je to u ovoj osobi sto bi ga ucinilo razlicitim kad bi se promenilo? Nekad mozete da vidite to u nekom drugom. I kad biste samo mogli da vidite kako gresite u sopstvenom zivotu, kako uvek reagujete na isti nacin u odredjenim okolnostima, kad biste iznenada uhvatili sliku ovoga , onda imate cilj koji neizostavno vodi do glavne odlike. Videcete da je to nesto o cemu ste uvek znali i sumnjali ali nikad niste zapravo prepoznali  kao bas tu stvar. „Znaci to je to ustvari, sve vreme je to.“ Oduvek ste znali ali niste pogodili da je to ta stvar koju treba promeniti. I videcete onda da ako mozete da promenite bas tu stvar, bicte u stanju da promenite i druge stvari. Nakon provog uvida mozda neko vreme necete biti u stanju  to ponovo da vidite. Onda cete videti opet. To je osovina na kojoj se vasa licnost pokrece, i to je pogresna osovina , tako da ako ne izgradite nesto iza vase licnosti, ne mozete da nadjete sebe.  Ali ako mozete da stekenete trag stvarnog ja povrh glavne odlike, videcete sta vas zivot cini pogresnim. I ako osecate da je to otkrice stvarno znacenje zivota za vas, onda zivot vise nikad nece biti besmislen za vas.

Ispravno i pogresno. 

Tesko je ljudima, narocito ljudima koji su kristalizovani u njihovom smislu ispravnog i pogresnog, da shvate da ne postoji apsolutno pogresno i ispravno, nego da su ispravno i pogresno relativni. Ljudi se uvrede kad im ovo kazete, narocito ljudi koji su dovoljno sujetni da misle da su u pravu. Ispravno i pogresno zavise od treceg faktora. Po sebi oni su samo suprotnosti, koja jedna drugu iskljucuju. Treci faktor je cilj. Ako je vas cilj da idete u Edimburg, onda je ispravno da idete na sever a pogresno da idete na jug. Mnoge nefleksibilne ideje ove vrste dominiraju ljudskim umom i cine njihov razvoj sterilnim. Generalna formulacija ispravnog i pogresnog u radu je da je ispravno sve sto vas budi. Ali ova formulacija zahteva veliko razumevanje da bi bila shvacena.

Samo- Secanje

Ljudi misle o samo-secanju, ali ga ne sprovode u delo. Neophodno je zaustaviti lanac automatskih asocijacija svaki dan. Ovo se moze uciniti unutrasnjim zaustavljanjem – tj zaustavljanjem svega, svih misli itd. To je pocetak samo-secanja. Ali ljudi, kao sto rekoh, i dalje misle o samo-secanju ali ga nikad ne preduzimaju. Da bi se covek setio sebe covek mora da zaustavi sve i da se izdigne u potpunu tisinu i potpuni nestanak svih obicnih dozivljaja sebe.  Za ovo je potrebno malo vremena.  Ali vecina ljudi ne moze da odvoji ni jedan minut da to ucini zato sto su robovi svojih masina , i tako zarobljeni i  zalepljeni uz neprekidni i beskorisni tok mehanickih misli, negativnih emocijja, licnih racuna itd. Velika je steta, posebno danas, kad je spoljni hipnotizam zivota tako jak da ljudi cak misle takve stvari kao sto su da ce rat da poboljsa sve, da ljudi ne daju sebi prvi svesni sok. Pomoc moze da stigne coveka samo kao rezultat ovog soka.  Ne moze dopreti do njega od poplave njegovih licnih misli problema i emocija. Pomoc koja stize iz pravca visih centara, ne moze da stigne do Drugog Stanja Svesti; ona moze samo da stigne dokle doseze Trece Stanje Svesti. Danas kad je toliko mnogo ljudi hipnotizovano ratom, ima vise snage dostupne u svetu nego u druga vremena za one koji je potrebuju, kad bi je samo mogli dostici. Ali ona ne moze biti dosegnuta asocijativnim misljenjem koje samo drzi coveka na istom nivou kao da stalno ponavlja: „moram da skocim“ ne shvatajuci da ako zeli da stigne do viseg nivoa on uistinu mora da skoci. Nema svrhe ponavljati „moram da se setim sebe“ ja zapravo treba da ostvarim samo-secanje. 

Ovo predstavlja centar nakon sto je stekao svoj negativni deo od kontakta sa zivotom. Na ovom mestu ne zelim nista vise da kazem o razlicitim delovima i aspektima Emocionalnog centra, izuzev da je polaziste o vasem licnom razmisljanju na tu temu ideja da je sve u negativnom centru radi na naopak nacin kao u rikvercu. Uzmimo na primer sumnju. Sumnja je emocionalno stanje kouje ubrzo ukljucuje negativni deo Intelektualnog Centar i vodi ka formiranju zakljucaka negativne vrste. Poslednji put sam rekao da jednu stvar koju moramo da shvatimo o Intelektualnom Centru je da svaka njegova strana, pozitivna ili negativna radi nezavisno da bi mogla da dodje do zakljucka. Ovo se mora jasno shvatiti. Ako se sumnja stvara u negativnom delu emocionalnog centra jer je sumnja pre svega emocija, koja ce zatim pokrenuti u rad negativnu stranu Intelektualnog centra, u kom slucaju ce sve delovati da dokaze da je tvoja sumnja ispravna. Predpostavimo da se vasa sumnja iznenada promenila u prihvatljiviju emociju time sto ste culi nesto sto niste znali. Sta se dogadja? Tada ce pozitivna strana intelektualnog centra poceti da radi i vasi zakljucci ce biti sasvim drugaciji. Poznat vam je izraz „zelja je otac misli“ Ali to nije zadovoljavajuca formulacija. Bilo koje od vasih emocionalnih stanja upravlja vasim misljenjem. Ovo je primer kako jedan centar hipnotise drugi i otud pogresan rad centara. Moramo stoga pokusati da nase misli oslobodimo emocija kad smo negativni. Ali sve ovo je pitanje posmatranja i govoriti o tome potpunije zahteva dugo vreme.

Dodacu jos rec dve o negativnim emocijama. One su veoma mocne. Mogu svakog da zaraze. To je jedan od razloga sto su toliko vladajuce i zasto ljudi vole da su negativni, jer tako mogu lako da povrede drugoga. Setimo se da u Radu postoji jedna tako teska krilatica – ako ste negativni to je uvek vasa greska. To je tesko da se shvati. Uvek izgleda da je to greska nekog drugog. Takodje to oduzima toliko energije koju beskorisno rasipa da ljudi cesto postaju bolesni usled toga. I napokon, ako covek ima znatne negativne emocije i negativno misljenje to je veoma opasno stanje da se u njemu bude. Ako covek radi na percepciji svog emocionalnog centra otkrice da ceo njegov zivot dobija novo znacenje i dozivece momente budjenja kakve nikad nece zaboraviti a zatim ce uvideti sta znaci kad Emocionalni centar radi pravilno. Ali sam to ne moze da uradi. Samo kroz novu snagu i kroz nove ideje i kroz novi pogled na sebe to moze da pocne da bude moguce. Svi napori o kojima Rad govori  su neophodni, a narocito samo-secanje, i cela pozadina Rada takodje mora da se oseca takodje. 

25 Komentar o naporu Berdlip, Decembar 19, 1941

Deo I – Kad covek u ovom radu prestane da cini bilo kakav napor, cesto se kaze da on luta. Lutati znaci nemati pravac. U drugim slucajevima kaze se da je zaspao, utonuo u san. Utonuti u san u radu znaci jednostavno zaboraviti na Rad. Na primer covek moze biti toliko zagnjuren u zivot da zaboravlja sve sto je u vezi sa radom. On tada ne samo da luta nego spava. U ovoj diskusiji govoricu o naporu u Radu. Rad zavisi od napora. Zasnovan je na naporu odredjene vrste. Pre svega napor se deli na dve vrste, mehanicki i svesni. U opstem smislu mehanicki napor je ono sto moramo da radimo, ono na sta nas zivot tera. Sve zivotinje, cela priroda, sav organski zivot, od kojeg smo mi mali deo, mora da cini mehanicki napor, jer se takvim naporom prilagodjavamo zivotu.

Svesni napor znaci da nesto nije neophodno za zivot i nije uzrokovano zivotom. Tj. zivot ga ne uzrokuje, njegov uzrok i poreklo nije u zivotu. To znaci da je neki drugi izvor a ne zivotni interesi neophodan da bi se svesni napor preduzeo, kroz koji izvor taj svesni napor postaje moguc. Dali ste se ikad upitali dali postoje uticaji koji ne pripadaju zivotu i koji dolaze iz drugog izvora? Dozvolite da vas podsetim o tome sta ovo ucenje kaze. Postoje dve vrste uticaja u zivotu kao takvom koji su nazvani A i  B uticaji. A uticaju nastaju u samom zivotu sudaranjem,  tenzijom i trvenjem, zavistima, mrznjama ambicijama, ratovima, zlocinima, trgovinom, interesima zakonima itd. Ali B uticaju postoje u zivotu i oni govore drugi jezik jer je njihov izvor izvan zivota tj iz C uticaja tj od ljudi koji su prosli individualnu evoluciju. C uticaji ne dolaze iz kruga mehanickog covecanstva- vec od kruga svesnog covecanstva. Ali za C uticaje je nemogucae da nas stignu direktno. Oni nebi bili shvaceni. Oni imaju drugi jezik, jedan koji moramo polako da naucimo. Zivot ih menja u B uticaje. Ali poenta je da je ovaj sistem zasnovan u celosti na postojanju ovih drugih uticaja, razlicitih od zivota, zvanih B uticaji i C uticaji tj. na C uticajima. Zato moramo da naucimo novi jezik. Morate da razumete da kad covek nebi imao unutrasnju skrivenu sudbinu , kad covek nebi bio semenka, i cesto veoma nesrecan, nebi bilo nicega za njega izuzev zivota i njegovih interesa. Ali covekova unutrasnja sudbina ne lezi u zivotu . To seme, koje je covek, je u stanju da se razvije sopstvenom evolucijom i samo odredjena vrsta svetolosti i toplote moze da ga razvija, ne svetlost i toplota sunca koje upravlja spoljnim zivotom i koja je njegov izvor. Sve ovo ovde kazem jer dok god dve sudbine coveka nisu formulisane u vasim glavama, tesko je razumeti o cemu se rad sastoji. Rad je ono sto se zove cetvrti pravac, poseban od predhodna tri pravca. Taj pravac vodi kroz zivot, i covek mora da zna kako da ide kroz zivot i da ga koristi da od zivota dobije ono sto mu treba a da isto vreme bude u radu. Ovo je samo moguce za neke ljude naime „dobri domacini“ – oni koji svoju ulogu u zivotu ispunjavaju ali ne veruju u zivot. Morate da shvatite da morate da koristite zivot koliko god mozete za iskustvo. Ali ne smete da verujete u zivot i da se u njemu izgubite i misliti da svi ciljevi leze u zivotnom iskustvu.

Svesni napor je napor coveka da se probudi iz sna koji zivot indukuje u ljude. Kao sto znate nije u interesu prirode da se covek probudi jer onda prestaje da sluzi prirodi. Takvi bi napori bili nemoguci da je covek samo proizvod prirode, cija je jedina svrha da se prilagodi zivotu. Zasto ovo kazem u ovom trenutku je da ako sami ne vidite da u zivotu postoje dve razlicite vrste uticaja, dve vrste stvari, dve vrste literature, dve vrste istorijskih licnosti, onda ce biti nemoguce da ucinite svesne napore izvan odredjenog stepena. To je zato sto u ulaganju napora licnog rada, emocionalni centar mora da se otvori i mora da angazuje pravi deo: a ako je samo okrenut zivotu licnim ambicijama itd, ne moze da se usmeri u pravilno delanje.

Prilikom ulaganja napora neophodno je imati u vidu iz kog dela coveka dolazi napor. Covek moze da cini napor protiv javnih izrazavanja negativnih emocija na primer strah da ne ispadne budala pred drugima, da ne izgubi posao itd. To je mehancki napor. Cim dodje kuci izrazice svoje negativne emocije. Svestan napor se sasvim razlikuje i potice iz drugog dela.

Kad covaek oseca postojanje A i B uticaja i shvata da C uticaji mora da postoje van zivota, da bi uzeo u obzir B uticaje iz zivota on pocinje da oseca postojanje neceg viseg nego sto je on sam. Ovo pocinje da budi emocionalni centar i da cini svesni napor mogucim. U suprotnom covek ce samo osecati emocije i ostace u uzanoj zoni sebe samog.

Najvazniji svesni napor je da se setite sebe. Ovo je uvek tesko jer smo zaboravili sebe odavno ali je sasvim nemoguce ako covek nema smisao za vise uticaje i ne moze da uvidi razliku izmedju A i B uticaja u zivotu. Samo–secanje mora da ima emocionalni faktor ne od sebe ne od licnosti vec od neceg dubljeg ili ako vise volite od neceg iznad obicnog sebe. Faktor volje ulazi u samo-secanje ne samo-volja vec svesna volja.

Postoje dve strane u radu gde napor moze biti ucinjen i to su dve jedine strane na kojima covek moze da evoluira. Prva je na strani znanja i u slucaju rada, napor lezi u misljenju o idejama i formiranju covekove sopstvene intimne i unutrasnje veze sa znacenjem i nema niceg vaznijeg od cega i sa cim treba poceti. Covek mora da misli, spekulise, razmislja, pretresa na svoj sopstveni nacin zamislja i formira svoje fanatazije svoj sopstveni smisao rada kao izovrno polaziste u sebi. Jer kad jednom zasnuje polaziste, ako je pogresno moze biti modifikovano. Rad moze da osvetljava um. Drugi napor je na strani bica. Napori na strani znanja su razliciti od napora na strani bica. To moze svako za sebe sasvim je lako uociti. Covek se moze razviti u dva pravca i samo dva na strani znanja i na strani bica. Jedino sto oni moraju da idu ruku pod ruku. Rezultat je shvatanje. Kao sto je ranije receno rad mora biti zasnovan na razumevanju. Covek se tome ne moze prilagoditi, onako kako se prilagodjava zivotu van sebe. Ne postoji nista bolje cemu treba teziti u dugorocnom smislu nego sto je razumevanje. Covek jeste njegovo razumevanje. Danas zelim da govorim samo o naporima na strani bica.  Napori usmereni na covekovo bice se razlikuju kao sto je receno od napora usmerenih na razmisljanje o ovom sistemu. Dve strane coveka, strana njegovog znanja i strana njegovog bica moraju biti ujedinjene da obrazuju razumevanje. Ovaj rad nam daje vise znanja nego sto imamo bica da ga primimo. Ali veoma je tesko da se ujedini znanje sa bicem. Celokupni zadatak je da se to postigne i prva nuznost je da se vrednuje znanje tj da ga se voli, zeli, da se ima potreba za njim. Znanje moze samo da ujedinjuje bice kroz neku emociju, zelju, volju. Covek mora da zeli ono sto zna. U suprotnom znanje se ne moze ujediniti sa bicem. Ne mozete raditi na svom bicu nezavisno od znanja ovog sistema dok god ne primenjujete to znanje na bice a na svoje bice ga ne mozete primeniti tj ne moze da udje u vasu volju i da postane vasa volja i tako deluje na vas ako ga ne vrednujete i ako  ga ne zelite. Covekovo obicno stanje je da ne zeli ono sto zna. Delamo iz naseg stanja bica a ne znanja. Nasa volja dela i nasa volja se radja iz naseg nivoa bica. Tako covek zna bolje ali ne radi bolje, dok god je u tom stanju, on nema jedinstvo u sebi i tako nema razumevanje jer su u njemu dve odvojene stvari. Da bi znanje delovalo na bice mora postojati zelja i radost ili zadovoljstvo idejama rada jer nista ne moze da predje stranu znanja u stranu bica bez zelje ili zadovoljstva ili teznje tj. bez volje. Onda ce covek  zeleti da zivi sa onim sto zna, da zivi svoje znanje i njegova volja i njegovo znanje ce poceti da se preplicu. Bas ovde  vrednovanje rada i njegova pozadina u nama ima svoju ulogu. Sve u radu pocinje od vrednovanja a to znaci zeleti nesto, jer ne vrednujete nesto ako ga ne zelite. Ovo donosi volju i kroz volju, kroz voljnost, pocinjete da primenjujete znanje na vase bice. Ako primenjujete, onda ce vase znanje da pocne da se pretvara u razumevanje kroz jedinstvo izmedju volje i vaseg bica i znanja i vaseg uma. Kao sto znate razuemevanje je definisano jasnao ovim sistemom. Razumevanje je aritmeticka sredina izmedju znanja i vaseg bica. Stoga vidite da imati znanje ovih ideja nije dovoljno. Lako je videti kad covek ima samo znanje a ne i razumevanje rada; ako je samo znanje govorice iz secanja.

Sto se tice napora bica. Svako mora da preduzme svestan napor na svom bicu svaki dan, a narocito u ono doba kad svi idu u san. Ako zelite da vam zivot bude ucitelj, onda kao sto smo rekli u predhodnom predavanju, morate da vezbate ne-identifikovanje sa onim sto vam zivot donosi, prijatno ili neprijatno odredjeno vreme svakog dana. Zivot trazi mehanicke napore, ali ako praktikujete ne-identifikovanje to postaje svestan napor. Radite to samo za neko vreme- recimo jedan sat- i budite svesni i posmatrajte sebe pazljivo. Na primer dajte sebi za cilj da nicemu ne prigovorite jedan sat. Ovo vam pomaze da vidite sta ne-identifikovanje znaci. Posle mozete da  se opustite u odnosu na rad i da radite sta hocete da tako kazem. Ali ili radite ili nemojte ali znajte sta radite. Nemojte da obitavate izmedju centara. Ne lutajte zbog nedostatka mentalne direkcije  i za ovaj period nemojte da zaspite. Relaksirati se ne znaci nuzno spavati.

Sto se tice rada na posebnim stvarima u sebi i ulaganja napora u vezi sa tim, tj na strani vaseg bica, na licnosti kakva ste ili u odnosu na nacin na koji regujete. Pre svega uzmite vas negativni deo tj. vase dnevne negativne emocije. Pokusajte prvo da vidite da ste negativni i da to primetite. Ovo po sebi pomaze. Kao sto znate potreban je drugi da biste postali negativni. Stoga se upitajte neka od ovih pitanja:

  1. dali mislim da me neko lose tretira?
  2. jesam li ljubomoran na nekog?
  3. da li je to mehanicko „ne volim“?

 

Ovo pomaze da formilistete svoju situaciju sebi. Sad pokusajte da formulisete odgovore za sebe. Onda pokusajte da uvidite sta uvazavanje spoljnog znaci.  Uvazavanje spoljnog znaci stavljanje sebe u polozaj drugog i uvidjanje njegovih teskoca. To je jedan od oblika transformisanja zivota. Sada postanite osoba koja mislite da vas je lose tretirala ili osoba na koju ste ljubomorni itd. Pokusajte da to ucinite iskreno. To zahteva svestan napor. Vizualizujte sebe kao osobu i obrnite polozaj  tj postanite osoba koju ne volite ili mrzite ili kritikujete i odatle posmatrate tu drugu osobu tj sebe. Posledica ce biti da ce vas ovo brzo izleciti ako to mozete da uradite. Ali ako ste u zlom stanju negativnih emocija, kako sto smo neprekidno, nista vam nece pomoci izuzev realizacije kakvi ste ustvari- tj to zlo koje imate u sebi i kakvi ste zapravo. Ovo je bolno. Ali ne mozemo da se promenimo bez bola. Rad je ogledalo i svako u njemu moze da vam pomogne da se vidite u drugima i da druge vidite u sebi. Uvazavanje spoljnog je glavni nacin da se bori sa negativnim emocijama. Ali mora se dobro razumeti sta  se ovde misli. To zavisi od vizualizacije. Uvazavanje spoljnog  uzima vreme. Tesko ga je raditi iskreno tj ispravno. Uvek zahteva veoma veliki napor da se uradi. Ali ono deluje direktno na bice. Neki misle da je nemoguce jer ne mogu da zamisle da mogu da budu neko drugi, posebno ako se gnusaju te osobe. Ovo cini da im rad posle nekog vremena postaje tezak.

Razmotrimo sada napore na depresiji. Depresija nije isto sto i biti negativan. Treba primetiti jednu interesantnu stvar u vezi depresije- ona pogadja sve centre, cak i instinktivni centar. Depresija ne nastaje samo od gubitka nade i vere u buducnosti iako je to glavni uzrok. Moze nastati jednostavno od nedostatka napora bilo koje vrste tako da su centri zapuseni, a s druge strane, to stanje bez obzira kako uzrokovano, je jedno od onih koje energiju u centrima cini bajatom. Moze nastati jednostavno iz slike o sebi, onako kako covek zamislja da je stalno, recimo, uspesan, i nalazi da nije. Ali bez obzira sta da je uzrok, stanje depresije mora biiti prepoznato i sve vrste napora ulozene da se prevazidje. Kazem napor jer jedino napor menja stanje, cak i napor da se urade male obicne neophodne stvari. Ali samo je svesni napor da se covek seti sebe koji ce vas momentalno podici iz depresije. To je zato sto samo svesni napor dovodi do onih „ja“ koji rade to jest medju one ja“ koji osecaju uticaje rada  i dalje od onih „ja“ iz spoljnjeg zivota u kojima je depresija centrirana. I ovde moram da dodam da morate da se borite za odrzite rad u sebi. Morate da se borite u svom razumu za rad, da ga odrzavate u zivotu, jer u suprotnom pocinje da se hladi.

Uzmimo pitanje svesnog napora na mehanicnosti. To je veoma veliko pitanje. Pocnimo sa govorom spoljnjim i unutrasnjim. Govor je najmehanicnija stvar u coveku. Zapamitite da to ne znaci samo govor u vremenu nego i naknadni. Moram da vas upozorim da je uvek lako videti kad covek lose govori. I govor nije samo izgovaranje reci nego i pisanje i izrazavanje intonacijom, gestikulacijom, naznakama i tome slicno. Naznake su u govoru losi primeri pogresnog govora. Napokon to znaci govorenje u sebi. Pokusajte da razmislite sta ste kazali u toku dana a onda razmislite o pravilima. Ljudi jedni druge zaraze losim govorom, jedan po drugog su opasni. I zapamtite da ono sto kazem nekima od vas privatno nije za diskusiju. To je definitivno pravilo. Uzmimo za primer drugu mehanicku naviku osim govorenja. Pre svega morate da zapazite dali je to losa navika tj da li vas gura  u san. Potoje dobre navike koje su mehanicke ali zasto bismo ih menjali? Razlikujte izmedju dobrih i losih mehanickih navika. Zapazite jasne primere, lenjost, pohlepa itd. Pokusajte da ih zakratko prevazidjete, tj dok imate snage za to. Nikad ne navaljujte na sebe preko momenta korisnosti jer onda napor pestaje da bude svestan i postaje mehanican. Sve vremenom postaje mehanicno. Zapamtite to. Sve sto radite svesno je sacuvano za vas: sve sto radite mehanicki, posto to niste vi uradili, je izgubljeno. Stoga napor mora biti svestan. Ustvari ne postoji takva stvar koja bi se zvala mehanikci napori u Radu. Oni pripadaju zivotu. Postoji vrsta napora u radu koji se zovu napori da se zaobidje napor. To znaci da ljudi prave razne vrste beskorisnih i nepotrebnih napora i izbegavaju napor koji se trazi. Secate se klovna u cirkusu. On juri da obavi stotine nepotrebnih stvari. Taj klovn smi mi sami. Ali, o beskorisnim naporima, sledeci put.

26 Komentar o naporu Berdlip, Januar 3, 1942

Deo II – Kroz celokupan Rad, na svakoj njegovoj strani napor secanja mora se preduzimati. Secanje lezi u sva tri centra. Predpostavimo da covek dostize stanje u Radu u kojem oseca neophodnost da opredeli cilj, na osnovu onog sto je zapazio u sebi. On opredeljuje cilj i onda odlucuje da ga se drzi. Ali da bi ga se drzao, mora da se seti. Ne samo da mora se seti sta je njegov cilj, nego mora da zna zasto je taj cilj sebi postavio i sta ga je navelo da odluci da ga zadrzi. Ako ga se samo seca, svog cilja, kao reci, kao iskaza – naime, da je njegov cilj da ovo ili ono ne radi, da ne reaguje na ovaj ili onaj nacin – jer nasi ciljevi u prvo vreme treba da se odnose na uzdrzavanja od cinjenja – nije dovoljno. On se samo seca u malom delu svog Intelektualnog centra. Setiti se na stvarni nacin znaci morati ici nazad i re-kreirati situaciju u kojoj je stvorio svoj cilj i da misli o njenom znacenju i re-osetiti okolnosti kad je odlucio da ga zadrzi itd. Puno secanje je ;itanje sva tri centra u radu zajedno i cilj ukljucuje sva tri. Jer ako covek treba da radi protiv neceg u sebi, ta stvar, ma koja da je bice predstavljena u Intelektualnom Centru, i u Emocionalnom Centru i u Pokretskom Centru, i odrzavanje cilja ukljucuje sva tri, i secanje ce takodje da ukljucuje sva tri centra.

Cineci napor u nekom delu sebe, kao sto je odredjena vrsta negativnosti, zapamtite da se sve u coveku odvija u ciklusima- sve dolazi na red u odredjenim intervalima. Ne radi se o tome da su ti intervali regularni, nego da se stvari ponavljaju ili vracaju, interno nekad ranije nekad kasnije. Radi se o tome da posmatranjem, covek zapaza i pamti da je nesto tako, i u tom smislu moze da stekne odredjeno predvidjanje i da sebi zada sok pe odredjenog raspolozenja, neko stanje u njemu je zapocelo na pravilan nacin. Ovo pripada ideji o cinjenju napora u pravom trenutku. Jednom kad je odredjeno stanje ili raspolozenje itd stekne dovoljno snage, tesko je ili nemoguce zaustaviti ga tj suvise je kasno. Ali ako je samo-posmatranje razvilo to posebno secanje sebe koje rezultira iz njega ( i moze samo odatle da rezultira) onda ako je to novo secanje na sebe dovoljno jako onda imate uporiste, iz kojeg se moze ciniti napor nad nekim beskorisnim stanjem, kad pocne da se vraca. Tj prepoznajete ga. Ako stvarno pocinje da vam se gadi, onda cete imati jednu emociju koja ce pomoci vasem pamcenju i misljenju. To ce pomoci, a takodje ce vam pomoci da se posmatrate vise-naime, da stanja pocinju ranije nego sto mislite, u nekim sitnicama koje ranije niste dovodili u vezu sa tim, kao sto je pocetak koriscenja odredjenih fraza ili u laganoj promeni osecanja prema drugima i slicno.

Punije zapazanje moze da nam pomogne da prepoznamo stanja depresije i da ih razlikujemo od negativnih stanja. Depresija se razlikuje od negativnosti. Pokusajte da uvidite istinu o ovome za sebe. Zapazite da je to tako. U predhodnom listu, i ako niste primetili da je depresija razlicito od i biti negativan, onda ne mozete da vidite sta se ovde misli. Biti depresivan cesto se dogadja ljudima koji zele da misle da su neprekidno radosni veseli i srecni. Bilo kako, to nije isto sto i biti negativan. Samo-posmatranje i secanje na covekovo stanje depresije je najvaznije, jer dok god covek ne prepoznaje depresiju za ono sto ona jeste, moze da ulaze pogresnu vrstu napora. Samo razumevanjem takvih stanja covek moze da radi na njima na pravi nacin. Depresija je cesto rezultat bolesti, ili ustvari, akd je covek polestan mugucnost da je i depresivan je prisutna. Biti bolestan smanjuje vitalnost. To nije prava depresija ali je zbog cinjenice da kad instinktivni centar, koji regulise unutrasnji rad organizma i njegove hemije, treba da se suoci sa bolescu, uzima od drugih centara, bas kao sto i u ratu novac dolazi sa raznih strana. Svi ste culi kako Instinktivni centar pozajmljuje uglavnom prvo iz banke „pokretackog centra“, onda od Emocionalnog centra a onda od Intelektualnog centra. Ali ovo nije nuzno samo za sebe depresija; to je deprimirana vitalnost, i ako je covek oprezan i ostane pasivan u odnosu na to i da se ne poistoveti sa tim kad zapocne, ako covek nista ne ocekuje i miran je i mali u sebi, nem ora da bude depresija, tj. gubitak nade , itome slicno- ali samo u stanju u kojem covek ne sme da misli, i mora da ostane miran i tih u sebi. Postoje naravno ritmicne izmene u telu koje vode depresiji. Covek mora da nauci da u bolesti i takvim stanjima promenjene vitalnosti videti gde se covek u sebi nalazi, i sta moze da ucini, sta je zatvoreno a sta je otvoreno. Ocekivati da se bude kao i obicno kad je covek bolestan ce uciniti coveka deprimiranim. To je pogresan stav. Biti unutra miran, prestati zamisljati, prestati se zaliti, opustiti se, shvatiti da je covek bolestan i da ima malo raspolozive energije je pravi pristup.

Za razliku od depresije, negativna emociju uvek uzrokuje druga osoba. Druga osoba ne mora biti prisutna. U coveku postoji imaginacija koja deluje umesto. Imaginacija nas cini negativnima- secanje nas cini negativnim- ali uvek je to ili imaginacija ili secanje na neku osobu. Kad se negativna emocija radja iz iamginacije ili secanja to je obicno ponavljanje onog sto je vec osecano ranije o osobi u pitanju, i posle nekog vremena moguce je posmatrati ga kad prvo pocinje, u kom slucaju moze biti odvojeno pre nego sto dostigne svoju punu snagu. Kad ste „divlje negativni“ kao sto neko rece, ne moze se uciniti mnogo. Zasto? Zato sto ne zelite i vecina nas voli da bude divlje negativna u momentu. Morate da razumete da ljudi vole da su negativni, da osecaju da pate, i tome slicno. To je sve sto mozemo da kazemo. Ali morate to da vidite. Veliko trvenje je optrebno tokom dugog perioda da biste poceli da ne volite da ste negativni. Tako je lako biti negativan- u tome je problem. Samo vi sami, u vasim najdubljim mislima i razumevanju i osecanju mozete da se izvadite iz rupe negativnih stanja, svetloscu svesti i ciljem. Jedno od najozbiljnijih negativnih stanja moze biti rezultat dugorocnog samo-sazaljenja, koje posebno moze da vodi gubitku snage da se ulozi napor. Cak i najblaze samo-sazaljenje je negativno po boji. Moze da se pretvori u ljubav sa sobom ali je negativno i ima boju i ukus negativne emocije, ako covek pokusa da ga posmatra. Kad smo moja zena i ja bili u Francuskoj G je reako: „Ako nebudte sazaljevali sebe,  ja cu da vas sazaljevam“. Pas kad se nekad opere sazaljeva samog sebe. Sta radi? Koristi priliku – skoci na vas krevet iako zna da ne sme. Bio je jedan pas u Francuskoj zvani “kakvas”- to jest, “kakav jesi”. Treba shvatiti je da svako ima sklonost da zali sebe, bogat ili siromasan, u braku ili slobodan, uspesan ili propao. Kad covek zali sebe on oseca da su mu duzni – kao pas. Ako mislite da vam je neko duzan onda nikad necete stvarno poceti da radite na sebi. Kako biste pa mogli? Morate da osecate da dugujete. Uciniti napor raditi na sebi vi morate da zapravo osecate da nesto nije u redu sa vama.  Obicno uzme godina i godina pre nego sto covek cak pocne da vid ov osa bilo kakvim uverenjem. Rad mora da prodre kroz slojeve i slojeve sujete, neznanja, samozadovoljstva, samozaborava, samoljublja, samozasluge i slicno. Ipak on moze da prodre. Ali pre nego sto se to dogodi, prvi znak je obicnoda covek ojednom pocinje da shvata da rad govori o necem stvarnom i pokazuje znake da se o idejama razmislja. Prva promena je u razumu -tj. misliti drugacije. To je metanoja. – U jevandjeljima pogresno prevdena kao “pokajanje”. To se zove “budjenje Vozaca. ” u radu. Pocinje sa uvidjanjem sopstvene situacije. Morate da shvatite da ovo nije ubicajeno. LJudi retko zapravo misle o radu za sebe- mislim, kao da im zivot o tome zavisi. To je zato sto oni ne osecaju tako cesto da nesto nije u redu sa njima, iako su sigurni da drugi grese. To je kao covek koji je postao kratkovid i odbija da nosi naocari, govoreci da nista nije s njim, ali je nevolja u tome sto su od nedavno papiri tako lose odstampani. Govorim o koraku koji se mora preduzeti. 

Dok god covek misli na isnit nacin i oseca na isti nacin covek  je mehanican. Covek je masina,  znate – ali covek zamislja drukcije. Nas zivot nije akcija kakvu zamisljamo, vec reakcija; i reagujemo na stvari na isti mehanicki nacin svaki put ponovo. Samo ako covek vidi da je masina, prvo u ovom malm smislu, onda u nekom drugom malom smislu, takoda covek moze da stekne pravu emociju da mu pomogne da menja. Srecom u nama ima nesto sto mrzi mehanicnost ali to je uspavano nasom imaginacijom da smo mi sasvim svesni i da uvek postupamo iz volje, i svesti i jednog postojanog ja i uvek znamo sta radimo i govorimo i mislimo i tome slicno. Samo svesnim naporom covek moze da uvidi svoju mehanicnost i ovaj napor mora biti ulozen ka definitivnoj stvari, definitivnooj reakciji, nesto prakticno i jasno i odredjeno. Uzeti ga kao teoriju je gore od beskorisnog. Kad covek jednom shvati da je mehanican u nekom odredjenom smislu, to ustvari zadaje soko- ustvari, to je momenat samo-secanja. Raditi protiv mehanicnosti zahteva napor samo-posmatranja. Razlog zbog kojeg reagujemo na stvari na isti mehanicki nacin svaki put ponovo je zbog veza i asocijacija u nasim centrima i  izmedju njih. Ali mi toga nismo svesni dok ne posmatramo nase centre. Da bi se covek promenio neophodno je da se postigne da centri rade na novi nacin. Uzmimo jedan primer: predpostavimo da se uvek iznervirate kad ne mozete nesto da nadjete. Dali je to mehanicno ili ne? Da to je mehanicka reakcija koja ce se uredno ponavljati dok je ne osvetlite svetloscu svesti. Svest je ta koja nas menja. Prvo je napor samo-posmatranja potreban. Predpostavimo da zapazate kako postajete negativni ako ne mozete nesto da nadjete. To je prvi napor i on pripada genralnom naporu samo-posmatranja – jo jest, postajanja svesnijim, primecivanjem sebe a ne samo uvek uzimati sebe kao datost. Sledece, posmatrajte svoje misli. Koja vam misao dolazi uvek u pamet kad trazite nesto sto ne mozete da nadjete. Onda posmatrajte osecanje; primetite ga osetite ga. Obratite paznju na svoje kretnje, izraze, itged. Sledeci put ce biti teze reagovati mehanicki kad nesto izgubite. Sta ce vam pomoci? Rad koji ste predhodno obavili na toj mehanickoj reakciji – naime, napor da se bude vise svestan.

Sve sto uradimo svesno ostaje za nas; sve sto radimo mehanicki je izgubljeno za nas.

*                   *                 *

Posto cemo da govorimo o kosmoloskoj strani Rada, moram nesto da kazem unapred o odnosu svesnog napora, ili napora u Radu, sa mehanickim naporom , ili naporom u zivotu. Rad je vertikalan u odnosu na zivot. Svi Radni naporisu da coveka podignu na visi nivo, a visi nivo je njemu vertikalan tj iznad njega. Uzmimo taj simbol, koji coveku daje znacenje krsta.

Vertikalna linija je linika koj predstavlja razlicite nivoe bica, ne samo coveka, nego i samog svemira. Horizontalna linija, povucena pod pravim uglom  kaosto je AB, presecajuci verrtikalnu liniju u C, ce predstavljati covekov zivot u vremenu na nivou bica predstavljenom u tacki C. Napor koji cinimo iz uzroka i posledice u vremenu, tj .mehanicki napor, lezi duz AB. Vertikalna linija predstavlja pravac napora razlicit od onogucinjenog u vremenu. culi ste da visi centri svesti su bezvvrfemeni tj. bez iakavog osecaja za vreme. Pokret duz vertikalne linije je vanvremen. Vise stanje coveka ne lezi duz linija AB, vec iznad coveka, – neime, na vertikal noj liniji. Ova linija daje smisao svim stvarima. Ona predstavlja vecitu skalu znacenja. 

Pristupajuci kosmoloskoj strani ovog ucenkja moramo da razumemo da je jedan esencijalni deo mentalnog aparatat ovog sistema i bez njega ucenje bi moglo da se pravilno formira i poveze u razlicitim delovima uma kao instrument za prijem uticaja koji dolaze iz visih centara. Ali namaam da pomognem koliko god je to  moguce, u formi komentara da vam kosmolosku stranu priblizimo tako da neka znacenja pocinju da uticu na vas. Kosmoloska strana je vrlo mocna stvar, ali ako nema pokusaja da  se o njoj misli, njena sila  nece uticati na osobu i on tako nece osecati rad mnogo izvan svog ogranicenog samo-interesa.

Poksajte da mislite o ovoj vertikalnoj strani. Mozemo da razumemo Uzrok i Posledicu u vrmenenu. U vremenu uzrok uvek dolazi ispred posledice. Ali uzrok nije samo u proslom vremenu. Uzrok moze biti iznad i ispod nas. U primeru uzmimo tablicu kosmosa od zemlje nanize.

Kosmos Zemlje

Kosmos Organskog zivota

Kosmos coveka

Kosmos celija

Kosmos molekula

Kosmos atoma

Vidite kako Covek nije slobodan, jer je minijaturni deo kosmosa organskog zivota i sacinjen je od minijatuirnih delova koji pripadaju kosmosu celija, koji je sacinjen od minijaturnih delova, naime molekula i tako dalje.

Covek je sacinjen od celija, koje pripadaju sopstvenom kosmosu. Ali cvoek je deo Organskog zivota. Ako organski zivvot umre, covek koji je njegov deo ce umreti. A ako kosmos ispod coveka – mnostvo celija umre, covek ce prestati da postoji. Ovaj vertiklni poredak je stalan. To je vertikalni uzrok i posledica. Ili mozete ga nazvati trajnim poretkom, trajnim odnosom, ili uzajamnim uklapanjem svih stvari. Dali kazete poredak, trajni aranzman, ili odnos itd za sada nije od znacaja. Ono sto treba da uvidite je da poredak nije u vremenu vec da se vreme krece kroz poredak.

Dozvolite da vam pokazem kako vertikalni urzrok moze biti posmatran. Ako pocnete da posmatrate videcete da postoje dve vrste i dva porekla onog sto zovemo uzrok. Uzmimo na primer ciglu. Sta je vertikalni uzrok cigle?

Zidar

Kuca

Cigla

Cigla nebi bila nacinjena kad nebi bilo ideje kuce, stoga, u vertikalnom znacenju,kuca je uzrok cigle. Ali u vremenskom znacenju (horizontalnom u vremenu) ciglana je uzrok.

Zidar

Kuca

Ciglana vestina pravljenja cigle————Cigla————————————vreme

Cigla pravi kucu u vremenu. Ali kuca cini ciglu u vertikalnoj skali znacenja.

Covek, kao sto je receno, stoji tako, u centru Krsta. On ima vertikalno znacenje i vremensko znacenje. Vremenski uzrok coveka je proslost  u Vremenu: vertikalni uzrok coveka je njegovo znacenje, a njegovo znacenje ce biti nivo bica kojem pripada.

Iznad

Proslost__________________Sadasnjost_________________Buducnost

Ispod

Culi ste da vas nivo bica privlaci vas zivot. To znaci vas zivot ce biti primeren vasem nivou bica. Nivoi bica mogu biti predstavljeni kao tacke na vertikalnoj liniji koje formiraju zivot na horizontalnoj liniji. Ako se vas nivo bica menja horizontalna linija ce proci kroz drugu tacku na vertikalnoj liniji. Zelim da uvidite opsti princip koji je sadrzan u ovim ilustracijama, ne da ih poredimo, vec da shvatimo ideju iza njih. Nastavicemo o ovom pitanju sledeci put.

27 Komentar na napor, Berdlip, Januar 12, 1942.

Deo III. – Dijagram Krsta kao sto je dat predstavlja jedan momenat u covekovom zivotu. U tom jednom momentu vertikalna linija je presecena horizontalnom linijom Vremena.

Iznad

Proslost__________________Sadasnjost_________________Buducnost

Ispod

Svaki momenat covekovog zivota moze biti predstavljen na ovaj nacin. Tacka ukrstanja vertikalnog sa horizontalnim je sada.
Ali ova tacka samo postaje sada u svom punom znacenju ako je covek svestan. Kad je covek identifikovan za njega ne postoji sada. Ako je uspavan u Vremenu, pozurivan iz proslosti u buducnost, poistovecen sa svime, u njegovom zivotu ne postoji sada. Ali ovaj trenutak postaje sada u svom punom znacenja ako je covek svestan. Kad je covek identifikovan za njega ne postoji sada. Nema cak ni sadasnjeg trenutka. Naprotiv, sve je u toku, sve se menja, sve se preokrece u nesto drugo, i cak i momenti zeljno ocekivani, tako sa zarom predvidjani, kad to nastane to je vec u proslosti. 

Jedino osecanje egzistencije i znacenje pravca  predstavljeno vertikalnom linijom je ono koje coveku daje osecaj sadasnjeg. To se nekad zove i osecanje Vecnosti. To je pocetak osecanja stvarnog “Ja”, jer stvarno “Ja” stoji iznand nas, ne ispred nas u Vremenu. Vecnost i Vreme su nespojive. To znaci da nikakva kolicina vremena ne cini vecnost , isto kao sto nikakva velicina duzine ne cini sirinu. One pripadaju razlicitim dimenzijama. Ali vecnost i vreme se srecu u coveku, u momentu koji se zove sada.

Na vertikalnoj liniji ne postoji proslost ili buducnost. Sta uzima prostor Vremena, proslost, sadasnjosti ili buducnost? Sta uzima mesto vremena je stanje ili nivo kvaliteta. Vertikalna linija predstavlja polozaj, ne u Vremenu, kao sto se kaze, godina 1942, ili doba, kao sto je biti 20 ili 50, vec polozaj na skali stanja bica, u nivou razumevanja i kvaliteta znanja. Sve u svemiru, vidljivo i nevidljivo, poznato i nepoznato, je u nekom momentu na vertikalnoj liniji. Sve je u nekom trenutku neizbezno na ovoj vertikalnoj skali jer sve nalazi svoj nivo u tome, shodno, kao sto se kaze, svojoj gustini, kao predmeti koji plivaju u moru. Sva evolucija u stvarnom smislu je da se prodje sa jedne tacke u visu tacku na skali. Skala znaci stepenice. U svim dijagramima izucavacemo, ovu ideju Svemira kao lestvica ili skala je zatecena, i zato je neophodno steci neki preliminarni uvid u znacenje tog vertikalnog pravca, koji nije ispred nas u buducnosti ili Vremenu, iduce godine ili iduceg stoleca, to takodje nije ni u Prostoru ili Vremenu vec lezi u drugoj dimenziji – naime, iznad nas. U ogranicenom smislu, svi znamo za postojanje ove vertikalne linije , jer svi znamo bolja i losija stanja u nama. Ovo je narocito slucaj kad covek pocne da radi na sebi i da zna sta znaci odvojiti se od loseg stanja a sta znaci biti u snu.

Postoje dve vrste uticaja koje dopiru do nas u svakom momentu. Jedan dolazi iz horizontalne linije, linije koja predstavlja Vreme. To su uticaji proslosti koji u svakom trenutku ulaze u nas zivot i takodje uticaji koji dolaze iz buducnosti-to jest buducnosti predstavljene na linilji Vremena kojom se krecemo. Ali ima i drugih uticaja. Kad se covek seti sebe on se izdize na vertikalnoj liniji gore i za momenat proba ukus novog stanja.
Ovo se dogadja kad covek ne misli samo o samo-secanju, vec ga aktuelno primenjuje, kad vise ne pokusava da pobegne iz negativnih stanja odgovaranjem sebe od njih, vec zaustavi sve svoje misli i izdigne se u samo-secanje. I samo  zahvaljujuci ovom unutrasnjem pokretu  novi uticaji mogu da dopru do njega. Kao sto znatge cesto se ponavlja da “pomoc” moze samo da stigne coveka ako se seca sebe – to jest, moze samo da stigne do treceg stanja svesti.

U vecini drevnih srednjevekovnih i kasnijih knjiga poput onih iz 17 veka, koje sadrze tragove ezotericnih ideja,  to jest koje sadrze “B” uticaje naci cete vertikalni pravac predstavljen. U Starom Zavetu- u prvih nekoliko knjiga ili Petokjizju, kao sto se naziva, gde su sve price alegoricne i sadrze skriveno znacenje nalazimo primer Jakovovih Merdevina. Ovo predstavlja svemir vidjen u svojoj vertikalnoj visini i dubini kako gore tako i dole. Jakov predstavlja Coveka uspavanog na dnu moguce skale razvoja koja postoji u njemu. 

U vezi sa time u Genesis da Kakov leze na odredjeno mesto da spava: “I sanjase, i drzase mertedivne namestene na zemlji, i njihov vrh koji doseze do neba: i drzi andjele Bozije koji se penju i silaze” 

Uzmimo slican primer iz ovosg sitema. Znate da je Covek u ovom sistemu uzet na skali. Postoje razlicite vrste coveka-razlicite u skali i na nivou.

Br. 7 Covek    }

Br. 6 Covek    }        Svestan Covek – Probudjen Covek.

Br. 5 Covek    }

Br. 4 Covek                Izbalansiran Covek (Budjenje).

Br. 3 Covek    }        

Br. 2 Covek    }        Mehanicki Covek – Covek u snu.

Br. 1 Covek    }
 

Covek je rodjen kao samo-razvijajuci organizam. Moze da se dize sa jednog na visi nivo na vertikalnoj skali. I zato postoji stvar koja se zove ezotericko ucenje. Sve znanje koje pripada ovom sistemu  je o mogucnosti covekove transformacije  i izdizanju na nivou bica. U Hriscanskoj i Muhamedanskoj religiji, na primer, to se zove jedinstvo sa Bogom. Prelaziti iz jedne tacke na vertikalnoj liniji ka visoj tacki, stvar mora da bude transformisana – da postane razlicita od onog sta je bila na predhodnom nivou. Sa gledista ovog ucenja, covek nije fiksirana tacka u kosmosu  vidjena u ovom vertikalnom maniru, kao sto je zivotinja, koja ne moze da se promeni i rodjena je onakva kakva je i kakva ce i ostati. Covek moze iznutra da se menja, on je eksperiment; ali on nije od znacaja u ukupnom kosmosu dok god ne pocne da ispunjava eksperiment koji predstavlja. Mozda cete videti sta se ovde misli kad vam kazem da kad Kosmos nebi bio nevidljiva vertikalna skala uzlazecih i silazecih vrednosti , nebi bilo znacenja u njemu. Kosmos je serija faza, nivoa, stepena koji se protezu vertikalno od najviseg ka najnizem, i sve je na odredjenoj tacki kosmosa. Stolica na kojoj sedite je na drugoj tacki kosmosa od vas. Ipak ako uzmete kosmos kao prostor koji samo postoji u tri dimenzije prostora, mozete da mislite da ste vi i stolica na istoj tacki kosmosa. Covek je dete komsosa, kao njegov proizvod, nosi u sebi obelezje  kosmosa, tj covek ima skalu u sebi.  

28 Komentar O naporu, Berdlip Januar 17, 1942

Iznad

Proslost__________________Sadasnjost_________________Buducnost

Ispod

Tri beleske

(1)  Cilj-u-radu se odnosi na vertikalnu liniju. Zivotni-cilj se odnosi na horizontalnu liniju. Covek moze da postigne svoj zivotni cilj. (Kad to postigne on je obicno u gubitku i ne zna sta da radi). Vrhunska formulacija cilja-u-radu je iz Jevanjdjelja gde kaze: «potrazi prvo Carstvo bozije i njegovu ispravnost; i sve ce vam se stvari prikloniti.»  ( Po Mateju VI 33). Carstvo nebesko je iznad coveka, a ne u buducnosti vremena, nego sada. To je stanje coveka, postignuto iznutra, i tako je receno da je «u tebi».

Celokupno ucenje Jevandjelja je o Carstvu Nebeskom – tj cilj se sastoji u tome  da se izdignete u vertikalnoj liniji. Ovde lezi mogucnost da covek postane svestan covek i to je njegovo skriveno znacenje tj. covek moze da se podize na vertikalnoj skali. On se nalazi gde jeste na vertikalnoj skali i tako ima jedan zivot, ali moze da menja svoj polozaj u svemiru. Zivot ne sadrzi neiscrpna znacenja ali vertikalna linija sadrzi neiscrpno znacenje – stoga «vertikalni cilj» nikad ne moze biti ispunjen kao sto «zivotni- clj» moze.

(2)  Vertikalna linija takodje predstavlja liniju transformacije i ova linija preseca pod pravim uglom horizontalnu liniju Vremena, koja je linija transformacije.  Ovo se mora objasniti. Linija transformacije je pod pravim uglom u odnosu na liniju promene. Svesni ste da je Vreme promena. Nista u vremenu ne ostaje isto – cak se i planine menjaju. Ali ova promena koja pripada Vremenu, nije transformacija. Protek vremena nista ne transformise. Menja modifikuje stvara i na primer propada i trosi se. Sve stvari stare vremenom. Ali to nije transformacija. Transformacija ne lezi duz horizontalne linije vec je nuznost u vertikalnoj liniji.

U ovom radu , izraz «promena Bica» u krajnjoj liniji znaci transformaciju Bica. Ali mnoge promene moraju da se dogode u Vremenu pre nego sto transformacija bilo kog stepena moze da se dogodi. Unutrasnji poredak coveka mora da se promeni – tj. nizi centri u cvoeku moraju radom biti pripremljeni pre nego sto transformisuci uticaji iz visih centara mogu da pocnu da ga dostizu. Sile transformacije deluju vertikalno. One deluju na supstance koje leze u horizontalnoj liniji vremena. Ako su ove supstance u pravom stanju, tj ako su njihovi kvaliteti i kvanititeti i poretci pravi, transformacija ce da usledi. Pronadjimo neki primer. Znate da je kosmos ispod coveka, svet zivih celija, od kojih su neke nedovrsene u njihovoj unutrasnjoj strukturi jer su sposobne da se razviju u ljudsko bice. To je transformacija. Striktno govoreci, transformacija je stvarno znacenje evolucije. Ove celije imaju po njihovom jedinstvu, neophodne supstance, i pod odredjenim uslovima prolaze kroz transformaciju. Kroz jedinstvo ovih celija nastaje ljudsko bice. Ali to takodje i traje u vremenu, pre svega u unutrasnjem poretku u minijaturnom svetu dve celije posle sjedinjavanja, gde su odredjene supstance izabrane a neke odbacene iz sjedinjenih celija, a zatim u odnosu na njihovu podelu i razmnozavanje a potom i cudesno dovodjenje u red. Ali sve ove promene u vremenu su kontrolisane vertikalnim silama transformacije a rezultat je prelazak zivog bica iz jednog kosmosa u drugi – iz kosmosa celija  ka Kosmosu Coveka. Kao sto znate, slicna i jos neobicnija transformaija se dogadja u svetu insekata gde izgleda da su mnogi eksperimenti u transformaciji nacinjeni.

Ali ljudsko bice, covek, je opet nepotpun, i tako oseca zelju za jedinstvom. One celije u njemu koje su nepotpue komuniciraju njihovu zelju za upotpunjavanjem i to formira jednu zelju za jedinstvom. Ali covek nije samo refleksija kosmickih celija. On se oseca nedovrsenim i na druge nacine, ako poseduje magnetski centar. Razumecete da je u ovoj vertikalnoj liniji, ako mozemo da pomerimo bilo sta na gore, to bi smesta bilo transformisano. A ako bismo pomerili stvar u vremenu ona bi se samo promenila tako sto bi bila mladja ili starija shodno smeru u kojem bi se kretali.

(3)  u horizontalnoj liniji koja predstavlja nase zivote mi zvimo i krecemo se. Ali tamo gde ova horizontalna linija preseca vertikalnu liniju stoji tacka naseg nivoa bica i ono sto dozivljavamo u vremenu je rezultat naseg nivoa bica. Bice je vertikalno u odnosu na vreme i predstavlja covekov uzrast. Ima jedna interesantna izreka u Delima o toj ideji. Pavle je rekao da bog nije daleko od bilo kog od nas „jer“ rekao je „u njemu zivimo, krecemo se i imamo nase bice“.  Zivimo i krecemo se u vremenu ali imamo nase bice u toj vertikalnoj liniji koja silazi sa najviseg ka najnizem. Mi obicno mislimo da nase poreklo lezi u horizontalnoj liniji, u vremenu – naime, u proslosti – i mi ne razumemo da je nase poreklo takodje vertikalno u odnosu na ovu liniju. Culi ste za izraz da sustina dolazi od zvezda i kada budemo govorili o Zraku Nastajanja videcete jasno da zvezde oznacavaju poredak svetova daleko iznad zemlje u vertikalnoj skali. To znaci da esencija u svom poreklu – a morate da znate da smo na rodjenju samo esencija – lezi iznad nas. Tacka gde  ulazi u vreme je momenat naseg rodjenja. Tacka u kojoj izlazi iz vremena je momenat smrti. Izmedju te dve tacke je nas zivot u vremenu gde je razvoj esencije moguc i gde nezavisno od toga dolazi do neizbeznog formiranja licnosti. To jest licnost se formira u vremenu i pripada vremenu, docim esencija ulazi u vreme i napusta vreme. Esencija je van vremena. Kvalitet esencije pripada vertikalnoj liniji povucenoj pod pravim uglom u odnosu na vreme to jest tu pripada esencijalno bice. Govoreci uopsteno covekovo bice je sacinjeno od svega u njemu, ali covekovo esencialno bice zavisi od razvoja njegove esencije – onog sta je stvarno u njemu.  To je ono sto on jeste. U izrazu napred citiranom iz dela kada se kaze: „U njemu imamo nase bice“ Grcko rec εσμέ znaci mi jesmo to jest „U Njemu jesmo“. Bice je ono sto jesmo. U starom zavetu bog je definisan kao „Ja sam onaj koji jeste“. Kad je Mojsije upitao za ime bozje odgovor je bio „Ja sam onaj koji jeste“. U zivotu pokusavamo da budemo nalik na nesto: stalno pokusavamo da budemo kao nesto, neprekidno nesto imitirajuci, stalno pokusavajuci da budemo nesto sto nismo. Da bi covek pronsao stvarno „Ja“ u sebi, koje lezi vertikalno iznad njega na skali bica, on vise nebi bio nalik bilo cemu, vec bi bio ono on, ono sto jeste. Na ovoj vertikalnoj skali lezi bice svega, bice kamena, bice drveta, bice psa, bice organskog zivota, bice zemlje, bice sunca, bice zvezdanih galaksija. To nema veze sa vremenom. Ali svakom nivou bica odgovara skala dodeljenog vremena, jer perfekcija bica lezi u vremenu. Imamo nama dodeljeni period zivota u vremenu odgovarajuci promeni naseg bica. Jer kao sto znate sa stanovista ovog rada ceo svemir na svakoj skali i na svakom stepenu evoluira. Ovaj rad ne poducava da zivimo u umirucem kosmosu vec u evoluirajucem, i sve u njemu, u svakom svetu ili kosmosu, tezi evoluciji – to jest tezi da se uzdigne vise i vise na nivou bica. I u svakom kosmosu nesto radi. Znammo direkno da u kosmosu coveka kome mi pripadamo nesto radi. Ovaj rad posebi je znak toga. Celokupna ideja ezotericizma je znak toga. Receno je da je covek samo –evoluirajuci organizam, da postoji i oduvek je postojala posebna vrsta ucenja koja poducava da postoje ljudi koji su dostigli ovu mogucu unutrasnju evoluciju.

Razmotrimo sadakosmos celija koji se nalazi ispod kosmosa coveka, kako bismo videli dali tu ima nesto slicno. Tri vrste celija koje se medjusobno vidno razlikuju postoje u coveku:

  1. mozdane celije
  2. polne celije
  3. telesne celije – naime, celije od kojih se sastoje organi, koza, misici, koje su sve razlicite ali isto tako u izvesnom smislu slicne.
  1. celije mozga su odvojene od tela na psoeban nacin sa kostanim tvorevinama  (lobanja i kicmeni prsljenovi) od udara su zasticeni vodenim jastucicima, potpuno izolovane od telesnih organa, dobijaju najbolju ishranu i u izgladnjivanju pokazuju najmanje promene. Mozdane celije zive koliko i covek – u poredjenju sa zivotnim vekom obicnih celija koji je otprilike  24 casa, one su da tako kazemo besmrtne. Sto znaci da one zive 80 godina covekovog vremena, sto je 2,400,000 godina njihovog vremena. One se mogu uporediti sa krugom svesnog covecanstva, sa onima koji su dostigli besmrtnost.
  2. polne celije – su u izvesnom smislu nepotpune i imaju sudbinu sasvim razlicitu od celija tela.
  3. telesne celije, celije koje sacinjavaju jetru, stomak, itd. Se neprekidno dele u intervalima kracim ili duzim od 24 casa ili mesec dana – ali tog poretka vremena. Ove celije se mogu uporediti sa mehanickim covecanstvom, koje je pod odredjenim zakonima i  na ovaj ili onaj nacin mora da im se podvrgne.

 

Ove celije mozemo urediti u vertialnom poretku na sledeci nacin:

Mozdane celije

Polne celija

Telesne celije

Kao sto smo i coveka stavili u vertikalnii poredak, svesni Covek, Balansirani Covek i Mehanicki Covek. U ovom momentu zelim samo da vam skrenem paznju na ovaj odnos izmedju kosmosa Coveka i kosmosa celija. Razgovaracemo o kosmosu atoma i posebnim vrstama atoma kasnije. Ono sto zelim da naznacim ovde je da „nesto radi“ u svakom kosmosu, ili ako zelite, da ono sto postoji u kosmosu Coveka mora na neki korespondirajuci nacin da postoji i u kosmosu ispod njega, jer je svaki kosmos pod istim zakonima.

29 Zakon  trojstva Berdlip 25 Januar 1942

Deo I- Prema kojem krajnjem principu, shodno kakvim fundamentalnim zakonima, moze Univerzum i sve njegove manifestacije da se redukuje? Prema ucenju ovog Rada u osnovi svih stvari su dva krajnja zakona koji se zovu „Zakon Tri“ i „Zakon sedam“. Ova dva zakona su fundamentalna.

Sa gledista ovog ucenja Univerzum je stvoren: pre svega zivimo u stvorenom, a zatim u organizovanom Univerzumu. Kad bi Univerzum bio haos, nebi bilo reda i nebi bilo zakona. Kosmos bukvalno znaci poredak za razliku od haosa. Kad bi svet bio haos, izucavanje zakona materije i tome slicno bilo bi nemoguce. Nauka nebi mogla da postoji.

Zakon Tri je zakon Tri Sile Stvaranja. Ovaj zakon kaze da tri sile ulaze u svaku manifestaciju. Ali stvaranjem upravlja drugi zakon. Zakon sedam. Ili Zakon poretka manifestacije. Kreativne sile ne mogu da rade dok nisu kreairane u nekom poretku i taj poredak  manifestacije ili poredak kreacije je rezultat Zakona Sedam. Ali sada cemo da govorimo samo o Zakonu Tri.

Svaka manifestacija u svetu je rezultat kombinacije tri sile. Te sile se zovu Aktivna Sila, Pasivna Sila i Neutralisuca Sila.

Aktivna se zove  Prva Sila, ili Sila 1

Pasivna se zove Druga Sila ili Sila 2

Neutralisuca je Treca Sila ili Sila 3

Sila 1 moze da se definise kao inicijacijska sila, Sila 2 kao sila otpora ili reakcije i treca sila kao balansirajuca ili povezujuca sila ili tacka primene.

Ove tri sile se nalaze i u prirodi i u coveku. Kroz ceo svet, na svakom nivou, ove tri sile deluju. One su kreativne sile.  Nista ne moze da nastane bez konjukcije te tri sile.

Konjukcija ove tri sile stvara trijadu. Jedna trijada kreira drugu trijadu, i na vertikalnoj skali i na horizontalnoj skali Vremena. U vremenu ono sto zovemo lanac dogadjaja je lanac trijada.

Svaka manifestacija, svaka kreacija, rezultira iz susretanja ove tri sile, Aktivne Pasivne i Neutralizujuce. Aktivna sila ili prva Sila, ne moze da stvori nista sama za sebe. Pasivna sila ili druga sila ne moze nista da stvori sama za sebe. Neutralizujuca sila ili treca sila ne moze nista da stvori sama za sebe. Niti samo dve od ove tri sile mogu da proizvedu manifestaciju. Neophodno je da se sve tri sile sretnu zajedno da bi nastala manifestacija ili kreacija. Ovo moze biti predstavljeno na sledeci nacin.

Dijagram 1

Aktivna Sila

Pasivna Sila

Neutralizujuca Sila

Nema manifestacije

Dijagram 2

Aktivna Sila

                        Pasivna Sila

            Neutralizujuca sila

Manifestacija

Tri sile su jedino kreativne na ovoj tacki njihovog podudaranja, i ovde se desava  manifestacija, kreacija, dogadjaj, ali ne u drugim  okolnostima.

Ali od neogranicenog broja stvari koje mogu da se dogode, samo nekoliko  se zaista dogadja.  Naime kad se ove sile sretnu u konjukciji. Ako se sve tri  ne sretnu uopste onda nista ne moze da se dogodi. Na primer ako se prva i druga sila pojave nista ne moze da se dogodi, nikakav dogadjaj se nece desiti.  Ali ako se neutralisuca sila pojavi, onda ce biti tri sile u radu i nesto ce se dogoditi. Trijada ce biti prisutna- tj trijada sastavljena od tri sile- i gde god da se tri sile sretnu u konjukciji kao trijada manifestacija mora da usledi. Svaka trijada, svaka konjukcija od tri sile, moze da stvori sledecu trijadu i pod pravim uslovima lanac trijada rezultira. Uvek iz neutralizujuce sile tj. trece sile nova trijada nastaje.

1                                                                      3                                                          2

Aktivana                                             Neutralizujuca                                                Pasivna

Sila                                                      Sila                                                      Sila

                                                            Nova trijada odavde pocinje

U sledecoj trijadi Neutralizujuca sila predhodne trijade postaje ili aktivna ili pasivna sila. O cemu cemo govoriti drugom prilikom.

Neutralizujuca sila, ili Sila 3, u trijadi dovodi aktivnu i pasivnu silu u vezu. Sastavlja ih kao sto stozer dovodi u ravnotezu dve stvari. Bez neutralizujuce sile aktivna i pasvina sila bi ponistile jedna drugu, jer su suprotne jedna drugoj, One su suprotnosti. Povezujuca ili sila koja ih dovodi u vezu je neophodna. Neutralizujuca sila je posrednik izmedju aktivne i pasivne sile. Kad je prava neutralizujuca sila prisutna, aktivna i pasivna sila nisu u beskorisnoj suprotnosti jedna sa drugom, vec stoje u radnom odnosu koji stvara manifestaciju. Na primer masina moze nekad biti smatrana za neutralizujucu silu. Grub primer je vetrenjaca.  Aktivna ili originarna sila je vetar. Pasivna sila ili sila otpora je zgrada. Jedra koja se okrecu cine vezu izmedju pritiska vetra i otpora zgrade i manifestacija se dogadja. Da nema jedara, ili ako bi se vetrenjaca srusila ili da nema vetra nema manifestacije. Ovo je samo gruba ilustracija.

Ideja tri sile je u religijama zasnovana na konceptu trojstva. U nauci ideja razlicitih sila postoji kao i pozitivni i negativni elektricni naboj od cega je u krajnjoj liniji materija stvorena.  Ali u nauci ideja trece ili povezujuce sile nije jos jasna.

Cinjenica da tri sile stvaraju, znaci da tri volje stvaraju. Privi poredak kreacije je stoga predmet tri volje ili tri zakona, i sledi da su potonji poredci stvaranja koji slede iz ovog prvog pod dejstvom sve vise i vise zakona.

(1)  Apsolut, koji ima jednu volju (nestvoreno)

(3)Prvi red kreacije 3 volje ili zakona

(3+3) Drugi red kreacije, 6 volja ili zakona

3 njegova i tri iz prvog reda.

Itd.

Za Tri sile se kaze da dolaze iz jednistva.  Ovo jedinstvo oznaceno je i kao Apsolut, sto znaci ono sto nije uslovljeno ili ograniceno bilo na koji nacin. Posto tri sile su neophodne za bilo koju manifestaciju, Apsolutno i Nemanifestno ili nestvoreno. Apsolut je izvan svake ljudske misli.

Kreacija nastupa vertikalno nadole povecavajuci gustinu zakona, sve dalje i dalje od apsoluta. Kao sto cemo videti u Zraku stvaranja Zemlja dolazi na veoma niskom nivou vertikalne skale kosmosa.

*                      *                      *

Deo II- Promena kvaliteta neutralizujuce sile nece smao da izmeni odnos snaga u trijadi vec moze i da preokrene aktivnu i pasivnu silu. Kad je zivot neutralizujuca sila, licnost je aktivna i covek i esencija su pasivni.

Licnost

Koja provodi aktivnu snagu

Kad je rad neautralizujuca sila  polozaj je obrnut, naime, esencija, ili stvarni deo postaje aktivna , a licnosti ili steceni deo postaje pasivan.

U ovom slucaju imamo da razmotrimo ponovo znacenje vertikalne i horizontalne linije Krsta. Mozemo da zamislimo Neutralizujucu silu zivota koja deluje duz horizontalne linije  i Neutralizujucu Silu Rada koja u svakom trenutku ulazi iz vertikalnog pravca i oseca se samo kad covek prestane da se identifikuje sa stvarima Vremena i seti se sebe.

Porazgovarajmo sada o Trecoj sili u njenom psiholoskom aspektu. Studija tri sile pocinje sa njihovim izucavanjem u coveku. Kao sto je receno Tri sile postoje u prirodi i u coveku. Veoma je tesko videti Tri sile. One pre svega moraju biti sagledane psiholoski tj. kao sto postoje u coveku- sredstvima samo-posmatranja. Aktivna sila ili prva sila moze biti uzeta kao ono sto covek zeli. Pasivna sila ili druga sila moze biti uzeta kao ono sto se opire ili sprecava ono sto covek zeli. To je ono sto se mora uvideti za pocetak. Nemoguce je videti trecu silu dok covek ne vidi Prvu i Drugu silu.

Druga sila ili sila otpora postoji u svemu. Tj u odnosu na ono sto zelimo neizbezno postoji sila otpora. Ako ljudi shvate ovo oni nece se zaliti i optuzivati onoliko koliko to cine, niti ce smatrati da su njihovi problemi jedinstveni. Govoricu ukratko o par pitanja u vezi studija trece sile na psiholoskoj ravni.

Kod stvaranja cilja, druga Sila mora biti uzeta u obzir, u protivnom cilj ce biti nepraktican. Ako imate neki cilj morate da imate u vidu cenu drzanja tog cilja. Ako to uradite bicete mnogo prakticniji.  Cilj ne sme biti previse tezak. Sve sto vas sprecava od ostvarivanja vaseg cilja je druga sila. Predpostavimo da ste nacinili neki vestacki privremeni cilj – da necete da sednete ceo dan. Primeticete drugu silu u sebi u vezi sa ovim ciljem- naime sta pruza otpor, sta se suprotstavlja, sta se suprotstavlja odrzavanju ovog cilja, sva razlicita „Ja“ razlicite argumente itd. Priroda druge sile ce naravno biti odredjena prirodom prve sile – u ovom slucaju to je cilj koji zelite da odrzite.

Nemojte da pokusavate da vidite trecu silu. To je na pocetku sasvim uzaludno. Ali pokusajte da vidite prvo prvu a zatim drugu silu. Prva sila cini da se druga sila pojavi. Ako nista ne zelite onda nema prve sile u odnosu na vasu zelju.  Ljudi cak i neznaju sta je prva sila u njima tj ne znaju sta hoce. Pitajte se ponekad „Sta zelim?“ Morate biti  iskreni u zapazanju sta je ono sto zaista zelite. Ako se covek pretvara da ne zeli nesto sto stvarno zeli njegova aktivna sila je ono sto stvarno zeli. On laze sebe.

Ukratko smo govorili o Zakonu tri sile u njihovom psiholoskom aspektu. Sledeci put pocecemo da govorimo o zraku stvaranja u svetlosti tri sile kreacije tj. razmatracemo zakon tri u kosmoloskoj primeni.

Deo III- Uzmimo frazu koja vec postoji naime: „Cinjenica da tri sile kreiraju znaci da tri volje kreiraju.  Mozemo se upitati dali su ove tri volje koje poticu od apsoluta potpuno identicne kad se poklope sa voljom samog Apsoluta. Ovo se ne moze podrazumeti jer to preobrce poredak stvaranja cineci da tri prelaze u jedno. Tri ne moze da predje u jedno izuzev ako je to volja apsoluta a to bi znacilo povlacenje celog stvaranja. (Primetite ako podeliete 1 sa 3 dobijate 3 koje se beskonacno ponavlja.) Stvoreni univerzum sledi iz Apsoluta zato sto tri sile, koje vise kao takve ne pripadaju Nestvorenom Apsolutu.  (Uporedite Hriscansku kosmologiju gde se u Atanasijskom Verovanju kaze: Nema tri nestvorena, nego jedno Nestvoreno“) Apsolutno je nestvoreno nemainfestovano, neuslovljeno i izvan je svake ljudske misli. Tri sile koje slede iz Apsloluta u prvom aktu stvaranja su vec uslovljene (1) sa jednom voljom Apsoluta i (2) sa njihovim medjusobnim odnosom jedne prema drugoj kao aktivna pasivna i neutralizujuca.  Ove sile na njihovom primarnom nivou su sve svesne ali vec ogranicne  i sto se u vertikalnoj skali vise udaljavaju od Apsoluta, sugerisali bismo da primarne tri sile prelaze u Apsolut u medjusobnoj konjukciji u kom slucaju nema stvaranja. Tri se pretvara u Jedno.  Ali volja Apsolutnog je da stvara, i tri sile ili odvojene volje kreacije slede iz apsolutnog  i ne mogu se vratiti u njega, sem ako to nije volja samog apsoluta da povuce sve stvoreno. Tri primarne sile se sjedinjuju da stvore kosmos u sukcesivnim fazama. One se ne ujedinjuju da stvore jednu volju Apsoluta sto je nestvaranje, jer ako je njihova konjukcija jedinstvo identicno sa voljom apsoluta, sto je nestvaranje, kad bi njihova konjukcija stvarala jedinstvo identicno sa voljom Apsoluta, kreativni proces nebi postojao.

O izucavanju tri sile u sebi

Deo IV- Imamo vece mogucnosti da posmatramo sebe nego da posmatramo spoljni svet. Zivimo veoma malo u spoljnjem svetu, koji nam je stran. S vremena na vreme smo svesni toga ali to slabo to primecujemo. Mozemo proci pored iste kuce hiljadama puta i da nismo u stanju da je opisemo. Ustvari, mi smo mnogo postojaniji cak i sami za sebe nego sto je to svet. To je jedan razlog sto izucavanje tri sile pocinje od samo-posmatranja. Takodje morate da zapamtite da je sila nevidljiva i nas direktniji kontakt sa nevidljivim je metodom samo-posmatranja. Takodje morate da imate u vidu da pokusavajuci da studirate ovo pitanje sila vi ne istrazujete stvari. Zelja je sila, ne stvar, na primer. Sled misli je sila a ne stvar. Ideja je sila a ne stvar.

Jedan razlog zbog cega imamo toliko teskoca u razumevanju tri sile je da imamo tendenciju da u svemu vidimo jednu silu. Mi razmisljamo o sili kao o necemu sto je jedno, i u svemu sto se dogadja, u bilo kojoj manifestaciji, u bilo kom dogadjaju mi vidimo samo jednu silu. Pripisujemo to jednoj sili. Vidimo jednu akciju u jednom dogadjaju. To je delimicno zbog nase nemogucnosti da po pravilu ne mozemo da mislimo o vise od jedne stvari. Nekad mislimo o dve stvari, ali misliti o tri stvari je van nas, tj. to je van formatorne misli. Dogadjaj, na primer, mora uvek da bude dobar ili los, ispravan ili pogresan za nas.  Mi samo vidimo jednu akciju u tome, o dogadjajima ni ne mislimo kao o dogadjajima koji zavise od sila. Vidimo jabuku kako pada sa drveta i od toga vidimo jabuku kako lezi na zemlji. Vidimo magnet kompasa kako je privucen ili odklonjen. Iako sve to vidimo ne razmisljamo o silama- u ovom slucaju, ocigledno razlicitim silama. Takodje ne primecujemo kako se sile menjaju za nas. U jednom momentu privuceni smo nekom stvari u sledecem ista stvar nas odbija. Ili nas odbija a onda nam dodje neka ideja i privlaci nas. Ne shvatamo da stvar u jednom trenutku provodi jednu silu a  u drugom suprotnu silu. Na isti nacin, nas odnos prema osobi se menja. To jest osoba prolazi kroz promenu predznaka za nas,  a to znaci da u trijadi sila koje stvaraju odnos doslo je do promene sila,  tj mehanicka ljubav se okrece u mrznju, mehanicko poverenju u sumnju, i tome slicno. Sve takve obicne manifestaacije u ljudskom zivotu su zbog sila i promena u tim silama. Ne trazim od vas da u takvim situacijama opredelite sile nego da ih primetite.

Sile ne mogu biti izucavane teoretski. Jedini prakticni nacin da se studiraju tri sile u nama je da radimo nesto. Ovim mislim imitiranje ili personifikovanje u nama jedne od tri sile u odonsu na drugu silu tako sto cemo ili (1)  da delujemo  u nama samima, ili (2) da delujemo u spoljnim dogadjajima.

Primer: (1)      Borba sa navikama

                        Borba sa patnjom

                        Borba sa neznanjem itd.

(2)  Borba sa izrazavanjem neprijatnih emocija prema nekome koga ne volimo mehanicki,

Borba da se istraje na nekom teskom zadatku

Na ovaj nacin mozemo poceti da uvidjamo sta je druga sila za nas u svakom slucaju, i odatle pocinjemo da imamo kratke uvide o trecoj sili.

Primer: Iznenadan priliv sile koja pomaze covekovoj borbi sa odredjenim zadatkom znaci promenu u kvalitetu neutralizujuce sile – na primer ohrabrenje moze da ima taj efekat.  Aktivna sila u trijadi je stoga povecana i zadatak (druga sila) moze biti lakse ostvaren. S druge strane, to moze da oslabi aktivnu silu (stvaranjem  iluzije da covek moze da ostvari cilj), tako da cilj postaje aktivan – tj. sila otpora postaje najjaca. 

O izucavanju tri sile u sebi

Deo IV- Imamo vece mogucnosti da posmatramo sebe nego da posmatramo spoljni svet. Zivimo veoma malo u spoljnjem svetu, koji nam je stran. S vremena na vreme smo svesni toga ali to slabo to primecujemo. Mozemo proci pored iste kuce hiljadama puta i da nismo u stanju da je opisemo. Ustvari, mi smo mnogo postojaniji cak i sami za sebe nego sto je to svet. To je jedan razlog sto izucavanje tri sile pocinje od samo-posmatranja. Takodje morate da zapamtite da je sila nevidljiva i nas direktniji kontakt sa nevidljivim je metodom samo-posmatranja. Takodje morate da imate u vidu da pokusavajuci da studirate ovo pitanje sila vi ne istrazujete stvari. Zelja je sila, ne stvar, na primer. Sled misli je sila a ne stvar. Ideja je sila a ne stvar.

Jedan razlog zbog cega imamo toliko teskoca u razumevanju tri sile je da imamo tendenciju da u svemu vidimo jednu silu. Mi razmisljamo o sili kao o necemu sto je jedno, i u svemu sto se dogadja, u bilo kojoj manifestaciji, u bilo kom dogadjaju mi vidimo samo jednu silu. Pripisujemo to jednoj sili. Vidimo jednu akciju u jednom dogadjaju. To je delimicno zbog nase nemogucnosti da po pravilu ne mozemo da mislimo o vise od jedne stvari. Nekad mislimo o dve stvari, ali misliti o tri stvari je van nas, tj. to je van formatorne misli. Dogadjaj, na primer, mora uvek da bude dobar ili los, ispravan ili pogresan za nas.  Mi samo vidimo jednu akciju u tome, o dogadjajima ni ne mislimo kao o dogadjajima koji zavise od sila. Vidimo jabuku kako pada sa drveta i od toga vidimo jabuku kako lezi na zemlji. Vidimo magnet kompasa kako je privucen ili odklonjen. Iako sve to vidimo ne razmisljamo o silama- u ovom slucaju, ocigledno razlicitim silama. Takodje ne primecujemo kako se sile menjaju za nas. U jednom momentu privuceni smo nekom stvari u sledecem ista stvar nas odbija. Ili nas odbija a onda nam dodje neka ideja i privlaci nas. Ne shvatamo da stvar u jednom trenutku provodi jednu silu a  u drugom suprotnu silu. Na isti nacin, nas odnos prema osobi se menja. To jest osoba prolazi kroz promenu predznaka za nas,  a to znaci da u trijadi sila koje stvaraju odnos doslo je do promene sila,  tj mehanicka ljubav se okrece u mrznju, mehanicko poverenju u sumnju, i tome slicno. Sve takve obicne manifestaacije u ljudskom zivotu su zbog sila i promena u tim silama. Ne trazim od vas da u takvim situacijama opredelite sile nego da ih primetite.

Sile ne mogu biti izucavane teoretski. Jedini prakticni nacin da se studiraju tri sile u nama je da radimo nesto. Ovim mislim imitiranje ili personifikovanje u nama jedne od tri sile u odonsu na drugu silu tako sto cemo ili (1)  da delujemo  u nama samima, ili (2) da delujemo u spoljnim dogadjajima.

Primer: (1)      Borba sa navikama

                        Borba sa patnjom

                        Borba sa neznanjem itd.

(3)  Borba sa izrazavanjem neprijatnih emocija prema nekome koga ne volimo mehanicki,

Borba da se istraje na nekom teskom zadatku

Na ovaj nacin mozemo poceti da uvidjamo sta je druga sila za nas u svakom slucaju, i odatle pocinjemo da imamo kratke uvide o trecoj sili.

Primer: Iznenadan priliv sile koja pomaze covekovoj borbi sa odredjenim zadatkom znaci promenu u kvalitetu neutralizujuce sile – na primer ohrabrenje moze da ima taj efekat.  Aktivna sila u trijadi je stoga povecana i zadatak (druga sila) moze biti lakse ostvaren. S druge strane, to moze da oslabi aktivnu silu (stvaranjem  iluzije da covek moze da ostvari cilj), tako da cilj postaje aktivan – tj. sila otpora postaje najjaca. 

30 Zakon  trojstva Berdlip 7 Februar 1942

Deo V- Govoreci o Zraku Nastajanja, zelim da to povezem sa vasim razmisljanjem na neki nacin. Svako moze da prihvati da je kosmos stvoren i mnogi veruju da jeste. Ako su religiozni oni kazu na primer da je Bog stvorio svet. Takodje culi su o Trojstvu,  ako su hriscani, mozda jesu ili nisu o tome razmisljali. Bilo kako bilo, mogu imati ideju a da je bog stvorio svet i neodredjenu ideja oTrojstvu. Ali nikakva veza se ne uspostavlja. Na primer, cak i ako su razmisljali da je nastanak ili stvaranje na neki nacin povezano sa Trojstvom, ne vide nuzno da u stvaranju ucestvuju tri volje. Jedva da misle da je bog stvorio sve oko sebe kao puno igracaka i da u tome nema nikakve skale, i da sve nastajanje nije na istom nivou vec silazi u poretku stepenova nize i nize. Shodno tome ljudi nisu skloni da misle da je bozja volja  u direktnom dodiru sa svim stvorenim i da njime upravlja.  Propustaju da misle o znacenju trojstva- to jest primarne tri sile ili tri volje koje kreiraju, iz kojih nastaje, i tako propustaju da misle da volja bozja stize direktno svaku stvorenu stvar. Neke religije uce samo jedinstvo sa bogom, kao sto je Muhamedanska religija . Hriscanska religija uci o Trojstvu. Psiholoske posledice su velike. Ako ljudi veruju samo u boga, oni misle da je bozja volja svuda i u svemu, i tako teze fanatizmu, progonu itd. Ne da hriscanstvo moze da pokaze bilo sta mnogo drukcije, ali istovremeno ova religija sadrzi ideju Trojstva, koja dolazi izmedju Boga i sveta. Veza „boga“ ili Apsoluta – i procesa stvaranje moze samo biti shvacena kroz Trojstvo ili primarnu trijadu tri sile i potonjih izvedenih trijada. Kao sto drevna izreka kaze „ Boga je tesko shvatiti jer On je prvo Jedan onda Tri onda Sedam.

Vracajuci se na temu Zraka Nastajanja: prva trijada tri sile sledi iz Apsoluta  i stvara Prvi poredak  svetova, koji je pod tri zakona- to jest, tri volje Primalne Trijade.

  1. Apsolut

 

  1. Prvi Poredak Stvorenih Svetova, Svetovi Sveta 3

 

Ovo je prvi cin stvaranja predstavljen dijagramski. Ustvari, to je zivi proces, nezamisliv i vecit. Oznakom Svet 3 misli se na prvi nivo stvaranja, podvrgnut pod 3 zakona ili 3 volje. Ovaj svet kreira nadalje drugi poredak svetova ispod sebe koji ima svoje 3 sile. Ovo se zove svet 6, zato sto je pod 3 volje ili zakona koji na njega deluju iz sveta 3. Ovo se zove Svet 6, jer je pod 3 volje ili zakona koji deluju na njega iz Sveta 3. Ovaj proces stvaranja se nastavlja. Sledeci poredak svetova je stoga Svet 12, koji ima 3 svoje sile, 6 od sveta br. 6, i 3 iz sveta br. 3. na slican nacin tri sledeca sveta su stvorena, cineci ukupno 6 poredaka svetova ili 6 silazecih nivoa stvaranja ispod apsoluta, svi povezani zajedno zakonima.

Proces stvaranja zaustavlja se na svetu 96, iz razloga koje cemo kasnije objasniti kad Zakon 7 – ili Zakon Poredka Stvaranja- bude predocen. Svet 96, na kraju Zraka kreacije,  je pod 96 zakona. Ovaj svet (ili ovaj poredak svetova) je najdalje od Apsoluta i pod najvecom gustinom zakona. Sto dalje proces kreacije ide od Apsoluta , to je veci broj zakona.

Ono sto je neophodno shvatiti je da stvaranje nuzno implicira zakone, a ovo nastaje iz same cinjenice da su tri sile neophodne za bilo koju manifestaciju. Nema stvaranja bez zakona a to znaci da su sve stvorene stvari nezibezno pod delovanjem zakona, tj nista sto je stvoreno nije slobodno.

Ako sad razmatramo vertikalnu liniju Stvaranja, mozemo videti da kad bi se uzdigli tom linijom, podpali bi pod manje i manje zakona – tj stekli bi vise i vise slobode. Docim, kad bismo silazili, podpadali bi pod sve vise restrikcija i tako bi bili manje slobodni. Ako je covek  stvoren na nivou 12, nalazi se pod 12 zakona ili 12 poredaka zakona. Ako padne na nivo sveta 48 nalazi se pod 48 zakona. Covek kakav jeste je na odredjenom nivou u Zraku stvaranja. Ali on je tako stvoren da moze da promeni svoj nivo na gore ili na dole i tako podpadne pod vise ili manje zakona.

Sledeca tacka za razmatranje je da zakoni ili sile, ili volje ili uticaji koji silaze od Zraka imaju razlicite izvore. Ako uzmemo svet 48 mozemo da vidimo da pojedini zakoni dostizu diretkno iz sveta 3 neki direktno iz sveta 6 i tako dalje. To znaci da bice rodjeno u Svet 48 je pod 48 zakona, ili zakonskih poredaka, ali ti zakoni nisu istog kvaliteta- neki sa sa viseg nivoa a neki sa nizeg.

Covek, ako zna kako, moze da se stavi pod ovu ili onu vrstu uticaja.

1

_

3

6

12

24

_

48

96

48     Zemlja

Sledece je vazno zapamtiti da je kreacija nasilna tj nastaje silom. Pocinje radom Primalne trijade Tri Sile izvedene iz Apsloluta i nastavlja se ponovnim ponavljanjem sledecih trijada 3 sile. Krajnja ili poslednja tacka kreacije Svet 96 je pod mnogim silama. To znaci da je u kreaciji sadrzana ogromna snaga. Kroz delovanja zakona 3 Svemir je umotan, nekad u prirodi mozemo da vidimo kako se te sile odvijaju , kao na primer kod elementa radijuma.

Deo VI- Sada moramo da pogledamo na vidljivi svet sa stanovista principa Zraka Nastajanja. Znamo da je vidljivi Univerzum u svojim najsirim dimenzijama  sacinjen od ogromnog broja zvezdanih sistema od kojih je Mlecni Put samo jedan. Moramo da pojmimo da je prvi cin Stvaranja uporediv sa pravljenjem opste formacije svih mogucih sistema koji se popunjavaju zgusnjavanjem kondenzacije. Ovo nazivamo Svet 3: „ Svi moguci sistemi svetova“ Posto zelimo da saznamo polozaj nase Zemlje u kreaciji, sledece cemo uzeti nas sistem svetova koji su odvojieni od primalne mase, naime, nase zvezdane Galsksije ili Mlecnog Puta: Svet 6. Odavde cemo uzeti nas Suncani sistem ili Sunce: Svet 12. Planetarna masa formirana iz Sunca ce onda biti Svet 24 od kojeg izdvajamo nasu planetu Zemlju (Svet 48) od koje je nas mesec izveden (Svet 96). To je nas Zrak stvaranja. Nas Mesec je krajnja tacka te grane celokupnog drveta Univerzuma u kojem se nasa Zemlja pojavljuje. Ali kao sto do sada vidite Covek se jos ne pojavljuje u Zraku. Ceo Zrak se razvija. Svaki njegov deo tezi da se podigne vise u skali stvaranja. Mesec nije mrtva planeta, vec najmladja tacka u nasem Zraku.

Deo VII – Pokusajmo da nadjemo neke jednostavne ilustracije. Bilo koji organizam ili organizacija reflektuje u izvesnoj meri Principe Zraka Stvaranja. Uzmimo na primer bilo kakvu organizaciju ljudi – na primer vojska. Predpostavimo da je general glava vojske, pukovnik sledeci, zatim kapetan, pa porucnik, i na kraju vojnik. Pod koliko zakona je vojnik? On je pod zakonima Porucnika, koji je pod zakonom Kapetana, koji je pod zakonom Pukovnika, koji je pod zakonom Generala. Ali zakon Generala moze da stigne vojnika direktno. Takodje zakoni Pukovnika mogu da stignu vojnika direktno i tako dalje.  Iz svega ovoga vidimo: (1) Da je deo uvek pod vise zakona nego celo. (2) da zakoni pod kojima je deo su iz izvora drugog porekla. Nastavimo ovu sazetu analogiju. Vojnik je pod zakonima porucnika ali on moze privuci paznju kapetana. Moze cak privuci paznju generala. U tom slucaju moze izmaci zakonima porucnika.

Uzmimo sada analogiju Tela. Telo je ponovo konstruisano po principu Zraka Stvaranja. To je jedna organizacija organizma a svi organizmi se vladaju po Zakonima Stvaranja. Telo je gledano kao neka stvar Jedno. Onda je podeljeno u mnoge sisteme – krvotok, sistem za varenje, limfo-sistem, nervni,  itd.  Svaki je zatim podeljen dalje u grupe ili delove, sve dok se ne stigne do najmanjih delova  Tela. To je dostizanje dela putem principa Zraka stvaranja – naime, povecavanjem broja zakona. U grubom primeru,  pogledajte misice vaseg malog prsta ruke; oni su pod svojim zakonom, onda pod zakonom sake, a ruka je pod zakonom  ruke, a ruka je pod zakonom misicnog sistema uopste a misicni sistem je deo mnogih drugih sistema koji u krajnjoj liniji formiraju Telo kao celinu. Ova gruba ilustracija pokazuje kako se od vrha nadole zakoni umnozavaju i u tom smislu pokazuje princip zraka kreacije – naime , princip povecavanja broja zakona odozgo nadole. I ovo, mora biti shvaceno, to je priroda stvari. Tj. to je fundamentalni zakon stvaranja.

31. Zakon Sedam Berdlip 14 februar 1942

UVOD

Svi nalazite da imate malo snage za razmisljanje o kosmoloskim idejama Rada.  Osoba zivi u svom malom kosmosu, njenom ili njegovom, i koji je njen ili njegov svet i tim veoma malim svetom vladaju uglavnom samo-interesi. Ljudi cak i ne zive u ovom svetu- ovoj maloj planeti zvana Zemlja. To je zbog nedovoljno razvijene svesti, zbog cega su i mnoge druge nevolje na Zemlji. Svest je kod vecine ljudi, zarobljena u veoma malom njihovom svetu i svetu njihovih interesa. Jedva da imamo bilo kakvu ispravnu svest jedni o drugima. Mozemo samo da primimo sto nas interesuje i ako je covek zainteresovan samo za sebe i one koji pripadaju njihovim samo-interesima, sve sto je receno o Kosmosu ima malo ili nimalo znacenja, jer to zahteva misljenje izvan sebe. Covek je zalepljen za svoj zivot – stoga, po pravilu, poseduje vrlo malo slobodne sile u sebi da misli izvan sopstvenih neposrednih zivotnih interesa. U tom slucaju, samo najspoljnija strana njegovih centara radi, i one apsorbuju njegove energije. To je senzualni covek (iz Novog Zaveta), covek ziv samo u onim delovima koji su okrenuti ka spoljnim culima, prema zivotu. Ali u svakome ko ima magnetski centar, ostaje nesto iza, nesto unutrasnje, sto zeli da razume vise  jer ustvari covek ima mnogo vise unutrasnjih cula  nego spoljnih. Ali ova unutrasnja cula traze da se razvijaju i to pocinje sa samo-posmatranjem koje je jedno od unutrasnjih cula koje se obicno ne koristi. Stvarni ili esencijalni deo coveka (kome je ovaj Rad upucen) lezi iza spoljne culno-kontrolisane strane. Samo ga unutrasnja cula dostizu. Kad covek pocne da vrednuje Rad, to je znak da iza lazne covekove licnosti, koje je zivot cula stvorio u njemu, postoji jedna prava stvar, neiskvarena zivotom: to je Esencija. Misli iz licnosti mozda izgledaju daleko pametnije i ucenije nego misli iz Esencije, koje su misli koje su iz nase najjednostavnije i najizvornije strane nas. Ali kvalitet misli iz Esencije je daleko veci po poretku nego onaj iz licnosti. Stoga pokusavajuci da mislite o stvorenom i uredovanom svemiru, to su najjednostavnije misli koje mogu da pocnu da prave kontakt sa svojim znacenjem.

Uzmite vrlo jednostavnu misao: Dali vam se desilo na bilo kakav zivopisan, stvaran i licni nacin da ste na zemlji samo za jedno kratko vreme? Opet, dali ste imali jednostavnu misao o tome da je Zemlja deo Solarnog sistema – Deo Sunca? To je tako jednostavna zivopisna neobicna misao koja pocinje da nas povezuje sa Zrakom Stvaranja.

Kosmoloske ideje Rada moraju prvo da padnu na najspoljnije delove Intelektualnog Centara i da ih on  registruje.   To jest morate da ucite dijagrame kroz odrzanje paznje. Svako to mora da uradi. To je zadatak koji Rad nalaze. Ali dijagrami mogu biti shvaceni samo kad dostignu vise ili emocionalne delove Intelektualnog Centra za pocetak, i onda predju u Emocionalni Centar za sebe. Kad covek usvoji nesto sto je njegov formatorni centar registrovao i cudi se o tome jer zeli emocionalno da da tako postupi, onda dijagrami pocinju da rade u njemu i cine da misli za sebe o kosmoloskoj strani. To je prvi cilj Rada; da poveze coveka sa visim delovima obicnih centara, i konacno sa samim Visim centrima. Ovaj postepeni proces se zove budjenje. Ako covek odrice svako znacenje kosmosu, njegovi visi delovi centara su blokirani tim stavom. Kosmos je onda ono sto on misli da jeste – tacno onako kakav je njegov stav prema tome- i onda covek jeste ono sto misli. Ali ovaj Rad treba da coveka nacini da misli na nov nacin. Jer dok god covek ne pocne da misli na drugi nacin nece se promeniti. To je dovoljno ocigledno ako pogledate ljude. Ali da bi mislio na nov nacin covek mora da ima nove ideje, nove koncepcije, da ih usvoji, i da misli iz njih.

Deo I, – proces nastajanja putem 3 sile koji potice od apsoluta moze se pratiti sve do sveta 96. Receno je da kako nastajanje napreduje umnozavanjem tri sile na svakom nivou ili ravni postajanja gustina ili zakoni se uvecavaju. To jest sto dalje proces nastajanja napreduje od aposluta, sve vise restrikcija se javlja, sve do sveta 96 koji je u nasem zraku nastajanja njegova krajnja tacka tj nas Mesec, gde broj zakona ili restrikcija dostize maksimum.

Razmotrimo sada jos zakon koji ogranicava nastajanje: Zakon Sedam. Nastajanje napreduje uvecavanjem restrikcija. Zakon Trojstva nuzno stvara uvecane restrikcije, ali zakon Sedam dodaje jos ogranicenja. Vec je receno da se Zemlja nalazi na veoma losem polozaju u procesu nastajanja. Ali gledano sa stanovista drugog fundamentalnog zakona iza svih stvari, naime zakona sedam, polozaj zemlje je jos vise nezavidan. Pokusajmo da razumemo sta to znaci. Zakon Sedam primenjuje se na poredak manifestovanja nastanka i bas u toj reci poredak naci cemo njegovo prevashodno znacenje. Neophodno je ovde shvatiti da zakon poretka je odvojen od zakona nastajanja. Nastajanje je uredjeno poretkom i uredjeno je na odredjeni nacin. Na odredjenim tackama ovog poretka pojavljuju se teskoce i Zemlja se nalazi na jednoj od tih tacaka gde se  teskoce u uredjenju faza nastajanja neizostavno pojavljuju. Vec je receno da tri primarne sile Tri sile nastanka slede iz Apsoluta kao njihovog izvora i zauzvrat stvaraju sile koje slede. Ali to nije slucaj. One se zaustavljaju na dva mesta razlozima sadrzanim u Zakonu Sedam.

Pokusajmo da razumemo ove tacke zaustavljanja metodom vizuelne predstave. Zamislimo cev od neke elasticne supstance sa dva suzenja u njoj i predpsotavimo da se u tu cev naliva voda odozgo. Tu cev mozemo da predstavimo na sledeci nacin:

Videcete da prolazak vode, koji mozemo da uzmemo da predstavlja silu, biva zadrzan na dva mesta na svom prolazu kroz cev. Primenimo sliku Zraka kreacije kako je do sada data na sledeci nacin, dodajuci istovremeno note: do, si, la itd.

Nivo Apsoluta

Nivo svih mogucih sistema svetova

Nivo naseg Mlecnog Puta

Nivo naseg Sunca

Nivo planeta kao jedne mase

Nivo nase zemlje

Nivo Meseca

Primeticete da je prvi ton na skali, naime, Do, se nalazi na mestu Apsoluta, drugi ton Si na nivo sveta 3, ton La na nivo sveta 6, i tako dalje sve dok se ne dodje do Re koje se nalazi na nivou Meseca. Ako bi velika skala bila uzete dva su mesta formirana u njoj gde intervali izmedju tonova nisu pune note vec polu-tonovi. Ove tacke korespondiraju sa Do-Si i Fa-Mi. Ustvari velika skala je konstruicsana da ilustruje Zrak stvaranja od strane nepoznatih ljudi koji pripadaju istoj nepoznatoj skoli. Konstruisana je da pokaze Zakon Sedam ili zakon Oktave. U okvirima muzicke skale mozemo da govorimo  o intervalu izmedju Do i Si kao o mestu nedostajuceg polu-tona i na isti nacin o intervalu izmedju Fa i Mi. Ceo Zrak moze bitgi nazan oktavom u kojoj Apsolut zvuci kao prvi Do, ali ne znamo o postojanju nizeg Do. Mesec nam je uvek okrenut istom stranom, iako se okrece mi ne znamo sta je sa druge strane. Prvo suzenje ili mesto gde nedostaje polu-ton pojavljjuje se izmedju Apsoluta i Sveta 3 – to jest, izmedju Do i Si – a drugo suzenje se pojavljuje izmedju Sveta 24 i Sveta 48 to jest izmedju Fa i Mi. To znaci da je prolaz sile zadrzavan na ova dva mesta zbog prirode Zakona Sedam i ovde je sok neophodan. Izmedju Si i Fa sila prolazi slobodno i ponovo izmedju Mi i Re, ali izmedju Do i Si zastoj se desava i izmedju Fa i Mi drugi zastoj se desava. To je u prirodi stvari- tj radja se iz jednog od dva fundamentalna zakona iza svih stvari. Tu se ne postavlja pitanje zasto; to je jednostavno tako.  Zato sto fundamentalni zakon znaci zakon koji ne moze biti dalje redukovan, u odnosu na sve ostalo. To je kao kad kazemo da je rec o pozitivnom i negativnom elektricnom naboju. To nije pitanje zasto. Jednostavno tako je i za zakon 3 i zakon 7 moze se reci da oni  jednostavno postoje.

Stolicu na kojoj sedite mozete da objasnite kao jednostavno drvo i drvu u smislu celija i celije u smislu molekula i molekule u smislu atoma i atome u smislu pozitivnog i negativnog elektricnog naboja. Ali ne mozete ici dalje jer ovde dosezete do jedne od dve sile koje pripadaju zakonu 3 sile, a taj zakon je osnovni. To je tako i iza toga nema nista sem apsoluta, koji je van ljudskog razumevanja. Redukovati svet na jedan zakon sto je san nauke, bilo bi razumeti um Apsoluta. Rad redukuje Svet na dva zakona , istovremeno naznacavajuci postojanje jednog zakona.

Zakon Sedam neizbezno stvara poredak stvorenih stvari i stvara  istovremeno dve tacke suzenja u odgovarajucem poretku u silazenju niz Zrak kreaacije. Kako se ovi zastoji ili suzanja prolaze? Prvo suzenje izmedju Apsoluta i Sveta 3 je prevazidjeno sokom voje Apsoluta. Zato se kaze da je kreacija po volji Apsoluta kroz tri primalne sile. Ali u slucaju drugog mesta zastoja u Zraku, stvari se razlikuju. Volja Apsoluta ne doseze ovu tacku i zato nesto mora biti stvoreno na ovoj tacki da deluje kao sok. Ovde se pojavljuje covek.

Vec je receno da se covek ne pojavljuje u Zraku Kreacije kao datost u gigantskim razmerama. Samo se Zemlja pojavljuje Ali da bi se omogucilo da sile koje se spustaju niz zrak prodju lako do zemlje i meseca aparata mora biti kreiran izmedju nota Fa i Mi, to jest izmedju planeta ako celine i Zemlje uzete kao deo. Za ovu svrhu kreirana je mala oktava iz tog nivoa kreacije predstavljena Suncem. Na nivou Sunca ova oktava zvuci notu Do, ili Sunce glasi notu Do. Na nivou planeta  zvuci notu Si. Izmedju Platenta i zemlje svuci tri note: La, Sol, Fa. Onda prolazi u zemlju kao nota Mi i dostize mesec kao Nota Re. Tri note: La, Sol, Fa, koje se oglasavaju izmedju Planeta i Zemlje od Organskog zivota. Organski zivot je senzitivni zivi film koji prekriva zemljinu povrsinu i deluje kao transmieter sila koje prolaze izmedju gornjeg i donjeg dela Zraka kreacije. Covek je deo organskog zivota i u  ovom posebno stvorenom aparatu za transmisiju pojavljuje se  u samom Zraku. Organskim zivotom se smatra svaki oblik zivota na zemlji , ljudska rasa, sve zivotinje, ptice, reptili, insekti, ribe, drvece, biljke , svi oblici vegetacije sve do najmanjih zivih organizama. Ovaj osetljivi film koji skuplja uticaje iz visih delova zraka i prenosi ih na zemlju i mesec, je kreiran sa nivoa sunca i njegova pojava u velikom zraku stvaranje je zahvaljujuci tacki suzenja gde je sok potreban izmedju nota Fa i Mi, javljajuci se iz same prirode zakona sedam.

Deo II – Kad je ovaj sistem predstavljen  u cisto formalnom smislu, Zrak kreacije je dat u okvirima spoljeneg Univerzuma. Ali zrak je princip koji kada se primeni na spoljni Univerzum daje razlicite nivoe od zvezdanih masa, sunce, planete, i mesece u njihovom silaznom redu. Tako moze biti shvacen. Kad se na primer kaze da sunce stvara malu oktavu koja formira organski zivot na zemlji, to moze biti shvaceno bukvalno. Ali zrak predstavlja nivoe bica i jednako je unutrasnji kao i spoljni. To jest sunce predsavlja spoljne znacenje zraka aktuelno Sunce. U unutrasnjem znacenju predstavlja Bice na tom nivou vertikalne skale bica. Ali mozete to da shvatite za pocetak kako zelite, tj razliciti nivoi spoljneg sveta su predstavljejni razlic`itim nivoima inteligencije koja su unutrasnja ili psiholoska. Ako govorimo o Inteligenciji Sunca, shvaticemo da je veca nego inteligencija zemlje jednostavno zbog spoljasnje predstavljenosti, jer sunce ima beskonacno mnogo vise energije i zracenja nego zemlja . Ali Zrak bi trebalo da bude shvacen u oba smisla jer unutrasnje i spoljno su u odnosu – to jest, razliciti nivoi spoljnog univerzuma su prestavljeni razlicitim nivoima inteligencije sto je unutrasnje ili psiholosko. Mozemo to da primetimo u koriscenju jezika. Govorimo o unutrasnjim ili psiholoskim stvarima u okvirima spoljnih ili vidljivih stvari. Lukavog coveka zovemo lisicom, hrabrog lavom, i slicno. Posto  spoljnje i unutrasnje imaju slican izvor oni stoga mogu da predstavljaju jedno drugo, jer kao sto se kaze, fundamentalni zakoni, zakon 3 i zakon 7 se nalaze i u coveku i  u Prirodi. Stoga kompleksne psiholoske ideje mogu biti predstavljene vizuelnim slikama, izvucenim iz spoljnih objekata kao sto je to slucaj sa parabolama. I iz istog razloga uzeti coveka van Univerzuma u kome je  rodjen je greska. Univerzum je makrokosmos a covek mikrokosmos. Covek u Univerzumu i Univerzum u Coveku. Stoga reci da Univerzum umire a da se covek razvija je apsurd sa stanovista Rada.

Deo III- Zrak Stvaranja predstalja  silaznu oktavu. Ona silazi u sve vecu i vecu tamu i kompleksost i restrikcije su vece kako silazi od Apsoluta. Ideja uzlazne oktave od apsoluta je nemoguca jer je apsolut sva dobrota i sva savrsenost a uzlazna oktava bi znacila povecanje perfekcije.

Recimo sada par reci o Zakonu Sedam  ili o Zakonu oktave sa psiholoske strane. Covek moze da posmatra oktave sa psiholoske tacke gledista. Covek moze da posmatra oktavu u sebi ili covek moze da posmatra pocetak oktave. Sve sto smislite da uradite moze da  bude pocetak oktave. Kad nesto odlucite vi oglasavate Do. Ako je to Do oglaseno slabo nista se nece desiti. Ali ako je oglaseno jace mozete stici notu Re cak i Notu Mi. I ovde stizete do «mesta nedostajuceg polutona» i ovde je neophodan sok da vas osposobi da stignete notu Fa. Ovo se retko desava. Moze se desiti slucajno. Ali se po pravilu ne desava. Zato se u ovom radu kaze da je zivot pun razbijenih oktava. Ljudi nesto pocnu pa odustanu. Ali morate se setiti da je covek nacinjen kao samo-razvijajuci organizam a to znaci da se samo razvija naporima, jer je evolucija coveka svesna- to jest svesnim naporima. Nema mehanicke evolucije. I mnoge nas teskoce ne treba da iznenade. Zakon 7 cini stvari teskima po prirodi. Ali o tome cemo vise drugi put.      

36 Zakon o Sedam, Berdlip 21 februar 1942

Sunceva Oktava

Deo IV- Danas cemo da govorimo o maloj oktavi izmedju Sunca i Meseca. Ova oktava stvorena inteligencijom sunca oglasava tri note na Zemlji, La, Sol, Fa, koje predstavljaju zivu masinu zvanu organski zivot Zemlje, od kojih je covek deo. Sada necemo govoriti o znacenju razlicitih nota ove male oktave. Ono sto pre svega moramo da shvatimo je da se covek ne pojavljuje na velikoj oktavi stvaranja, vec u maloj bocnoj oktavi koja krece od sunca. Covek je posebno stvorenje u okviru zraka. Pokusajmo sada da shvatimo zasto se covek pojavljuje i zasto je mala oktava neophodna. Razlog zbog cega sunceva inteligencija stvara ovu malu oktavu je da ispunu rupu ili razmak do «nedostajuceg polutona» izmedju Fa i Mi u velikom Zraku, shodno prirodi zakona Sedam. Jedino ako na ovom mestu nesto nastane na ovoj tacki sila koja se spusta od Apsoluta moci ce da nastavi put slobodno ka Zemlji i Mesecu. Na ovoj tacki sok je neophodan, zbog prirode zakona sedam. Ovaj zakon upravlja poretkom stvaranja i u odredjenim tackama stvara uslove gde nesto mora da se doda po prirodi soka. Zakon Sedam je stoga nekad imenovan i kao Zakon Šokova. Jedno morate jasno da shvatite: na odredjenim mestima su potrebni odredjeni sokovi u odvijanju ili napredovanju evolucije bilo cega.

Inteligencija Zemlje ili Planeta nije dovoljno velika da stvori bilo sta sto ce delovati kao sok na ovom mestu. Potrebna je inteligencija sunca. Ali sunce u stvaranju male oktave ima dva cilja sto je sustinski vazno da se shvati i uvidi jasna razlika izmedju njih.

Jedan cilj je da stvori osetljivu prenosnu masinu izmedju velikih nota Fa i Mi u Velikom Zraku, da omoguci da sila prodje do Zemlje i Meseca prilikom gasenja Zraka. Sa ove tacke gledista Organski zivot, ukljucujuci coveka, postoji samo za svrhu Zraka i njegov nastanak je samo zbog delovanja zakona sedam, koji stvara odredjene teske ili uzane prostore da se javljaju u poretku stvaranja. Kad bio ovo bio jedini cilj, covekova situacija bi bila ta u kojoj kao deo te prenosne masine on mora da sluzi Zraku i njegovoj evoluciji, koja se odvija tokom jako dugog perioda.

Drugi cilj je povezan sa samim suncem. Stvaranjem male oktave, Sunce ne stvara samo radi Zraka da popuni nedostajuce mesto, vec takodje deluje i za sebe. Sunce  tezi necem nezavisno od potreba Zraka Stvaranja. Na ovom mestu se nalaze mogucnosti za coveka. Razmisljajmo sada o toj ideji koja je od tako fundamentalne vaznosti za razumevanje Rada. Inteligencija Sunca zeli nesto za sebe u stvaranju coveka na zemlji, sasvim nezavisno od potreba Velikog Zraka. Sta zeli? Zeli da se covek uzdigne sa nivoa zemlje na nivo sunca. Iz tog razloga stvara Coveka kao nesto nedovrseno, kao nedovrseno bice. U kom smislu nedovrseno?

U smislu bivanja delom Organskog Zivota, sluzeci potrebama, Zraka Stvaranja on je kompletan i nista se vise ne trazi od njega nego zivot koji obicno zivi. On moze da zivi na zemlji onakav kakav jeste. Onda se za njega kaze (u Radu) da sluzi prirodi. Ali s obzirom na njegovo poreklo iz Oktave sa Sunca, on ima drugu sudbinu utkanu u njemu. U odnosu na tu sudbinu covek je Nedovrsen, nepotpun, zato sto ga je inteligencija sunca stvorila iz drugog razloga i stavila je u njega, nezavisno od onoga sto je potrebno da bi sluzio Prirodi, druge snage i mogucnosti. To jest, Covek ima u sebi mnogo vise nego sto je neophodno radi svrhe da se sluzi Prirodi. Govoreci o Prirodi ovde se misli na Zivot na Zemlji – sve sto vidimo oko nas na Zemlji, zivot biljaka, zivotinja, drvece, ribe i takodje zivot covecanstva, sa svim svojim frikcijama, ubijanjima, bolom, radjanjem, smrcu, sto sve zajedno cini ovaj neprekidni rad masine zvane organski zivot stvoren od Sunca da prenese uticaje iz visih delova zraka stvaranja.

U odnosu na drugi cilj Sunca, Covek je stvoren na Zemlji kao nedovrsen da bi mogao da se razvije do nivoa bica predstavljenog Suncem. U tom smislu se za coveka kaze da je samo-razvijajuci organizam. Covek je tako eksperiment Sunca stavljen na Zemlju. On moze da ostane uspavan i da sluzi Organskom Zivotu: ili moze da se probudi i sluzi Suncu. Da je stvoren sa istim bicem i inteligencijom kao sunce nebi bio na zemlji .Covek stoga ima dva objasnjenja. Stvoren je da sluzi prirodi tj da bude deo organskog zivota, i u tom smislu nije u interesu Prirode da se Covek razvija i da tako prestaje da sluzi svrsi prirode. Ali covek je takodje stvoren da se razvija dok ne stigne nivo sunca. Ako biste ulozili napor da mislite, kad biste se stvarno potrudili da razumete znacenje Zraka Stvaranja i Oktavu sa Sunca, mnoge neobjasnjive i naizgled nepomirljive stvari bi vam postale jasnije u glavi. To jest bili biste u stanju da pocnete pravilno da mislite o zivotu na zemlji, i o Covekovoj situaciji – to jest o svojoj sopstvenoj situaciji.

Deo V- Govoreci na spoljni nacin o Zraku Stvaranja, sasvim je ocito da fizicki zivot na Zemlji zavisi od fizickog Sunca. Ali da nije fizicke svetlosti i toplote Sunca nikakav zivot na zemlji nebi postojao. Svaki zeleni list, svaka vlat trave, svaki oblik alge koji plovi morem, je minijaturna solarna masina, koja prima enrgiju od sunca i svojim sredstvima stvara iz vazduha, vode i minerala, hranljive supstance na kojima se svi zivi stvorovi hrane. Ali kad govorimo o inteligenciji Sunca govorimo o drugoj svetlosti koja samo iznutra moze biti vidjena umom, svetlost inteligencije – i tako govorimo o Zraku Stvaranja u unutrasnjem smislu kao o vertikalnoj skali inteligencije i bicu rastuceg kvaliteta kako se uzdizemo. U tom smislu inteligencija Sunca je sveta u odnosu na inteligenciju Zemlje. U nepreglednoj evoluciji samog Zraka na nepojamnim dimenzijama Vremena, inteligencija Zemlje moze dostici nivo Sunca. To nije garantovano. Zemlja moze nestati pre nego sto se bilo sta postigne. Na isti nacin Mesec moze a i ne mora dostici inteligenciju Zemlje. Mi ne mozemo da sagledamo Sunce, Zemlju i Mesec kao bica i inteligencije. Jedan od razloga je sto ih vidimo kao tacke presecanja sa njima samima, krugovi na nebu, bas kao sto bi dvo-dimenzionalna bica ciji svet je ogranicen na veliki komad papira bi videla coveka onako kako ga vidimo u udzbenicima Anatomije. Ali sa gledista ovog ucenja Mesec je rastuce i razvijajuce bice i vremenom moze dostici isti nivo kao Zemlja. Onda ce se pored njega pojaviti drugi mesec i Zemlja ce postati Sunce. Jednom Sunce je bilo kao Zemlja a Zemlja je bila kao Mesec. A jos ranije Sunce je bilo kao Mesec. Rad uci da se ceo svemir razvija a to znaci da nas Zrak sa nasim Mesecom nasom Zemljom Planetama i Suncem se razvija kao i neograniceni broj drugih zrakova. Ali delovi naseg zraka mogu da propadnu, u dodeljenom im periodu vremena, ne dostignu neophodnu fazu razvoja i tako budu unisteni. Kao sto je receno, kad bi od evolucije coveka zavisila evolucija citavog Zraka Stvaranja koji nas stize, njegove sanse bi bile slabe. U meri u kojoj je covek deo Organskog Zivota a Organski Zivot sluzi svrsi Zraka, njegova evolucija ce biti zadrazana sve dok svi procesi kosmicke evolucije meseca Zemlje i drugih Planeta i Sunca iznad nas ne budu ispunjeni. Ali covek ima druge sanse – posebne sanse- koje postoje zahvaljujuci maloj oktavi od Sunca u kojoj je on nastao, jer covekov nastanak je poseban. U ovoj maloj oktavi on moze da se uzdigne ili padne. Moze da dostigne nivo Sunca ili da padne na nivo Meseca. Potpuno razvijen covek tj Covek br. 7 dostigao je inteligenciju Sunca. Dostigao je svoj puni razvoj i podleze delovanju samo 12 zakona, i tako za njega postoji sloboda. Jer se sva sloboda stice izdizanjem u vertikalnoj skali od stvaranja i tako podleganjem manjem broju zakona. U isto vreme covek br. 7 je postigao besmrtnost na skali zivota od Sunca. Vec ste mnogo puta culi da postoje razliciti nivoi coveka. Govoriti o coveku nije dovoljno. Na kog Coveka mislite? Ljudi koji zive na zemlji mogu da pripadaju razlicitim nivoima Coveka. Bas kao sto postoje razliciti nivoi coveka tako postoje i razliciti nivoi svetova vidjenih kao vertikalna skala bica ili skala inteligencije. Inteligencija Sunca je sveta nama na zemlji. Uticaji sunca dolaze do nas kroz male oktave su od viseg poretka nego one koje dolaze od planetarnog sveta koje su nadalje vise od onih sto dolaze sa nivoa zemlje ili Meseca. I za coveka postoji mogucnost da izabere odredjeni uticaj – drugim recima da prelazi od jednog uticaja na drugi. Na primer ako covek pocne da se bori sa negativnim osecanjima pocinje da izmice jednoj vrsti uticaja sa meseca. Ako se covek seti sebe pocinje da biva prvo pod planetarnim uticajima a zatim potpada pod uticaj sunca. Ali mora da nauci da pravi unutrasnji izbor a da bi to ucinio mora da zna dosta o sebi o svojim raznim «Ja» u njemu i o delovima centara. Uticaj Sunca stize do visih centara. Ali kad covek zivi u mehanickim delovima centara on je pod uticajem znatno nizih uticaja. Morate da razumete jednu stvar: nemoguce je postati slobodan od nekih uticaja a da se ne podpadne pod druge. Sav rad na sebi sastoji se u biranju uticaja kojima zelite da se podvrgnete i zapravo podvrgavanju pod taj uticaj. I ovde nakon dugog posmatranja morate da znate sta u tom smislu zelite.

Deo VI- Masina zvana organski zivot na Zemlji ne samo da prenosi sile niz zrak Stvaranja, vec stvara u sebi odredjene sile koje prelaze na rastuci mesec i pomazu njegov razvoj. Mesec se hrani organskim zivotom, pored sila koje ga dostizu od Zraka. Na primer, sva beskorisna patnja na Zemlji je hrana za mesec, kao sto su negativne emocije. Bol je hrana za Mesec i zato se nekad kaze da je Organski zivot fabrika Bola. Bol i smrt hrane Mesec, i odredjena kolicina je potrebna. Iz tog razloga u drevnim vremenima zrtvovanja su inicirali u proslim vremenima oni koji su to razumeli. Mnogo se ovde moze reci, uzimajuci organski zivot samo sa gledista masine zainteresovane u odredjenu tacku u Zraku radi odredjene svrhe- naime da posluze Zraku. Morate da razumete da za Zrak covek nema znacaja osim kao deo organskog zivota. Ali u odnosu na Sunce, koje ga je stvorilo, covek ima najveci znacaj ako se odluci da ga nadje. Ovde mu se otvaraju vrata – ne uz gigantski sam Zrak, nego duz odvojene lestvice pored njega. To je jedno znacenje parabole o Gresnom Sinu: Covek moze da se vrati svom ocu.

Mnoge druge znacajne stvari recene su u Novom Zavetu koje su u vezi sa Suncevom Oktavom. Videli ste vec da i Sunce ima nesto za sebe u stvaranju Coveka na Zemlji. Covek nije samo stvoren radi Zraka vec je stvoren i zbog sunca kao jedan eksperiment u samo-evoluciji. Dok se ova samo-evolucija Coveka ne ispuni u dovoljnom broju Sunce nece primiti sta sve zeli i nece biti zadovoljno. Uzmimo samo jednu od mnogih parabola u vezi sa Jevandjeljima:

«Neki covek imadjase smokvino drvo u svom vinogradu. I dodje da trazi njegov plod, i ne nadje ga. I rece vinogradaru, pogledaj, ove tri godine trazim plod na tom drvetu i ne nalazim ga: iseci cu ga da ne tereti zemlju? I odgovarajuci rece mu, Gospod, ostavi ga i ove godine, dok ne okopam oko njega i ne nadjubrim ga, i ako od tad donosi plod, dobro, ali ako ne, poseci ga.

(Luka: 13 6-9)

ne pokusavajte da ovu parabolu shvatite bukvalno. Shvatite je psiholoski i videcete da se misli da covek ima odredjene mogucnosti koje mogu dozreti i, ukoliklo neki plod nije nacinjen, Covek ce biti odsecen.

Sve sto je do sada receno, makako sazeto, o stvaranju sveta, kroz delovanje Zakona 3 i Zakona 7, i o oktavi od Sunca bi moralo biti dovoljno za bilo kog od vas da ne moze vise da se kaze: „ Ako postoji bog, zasto dozvoljava da se na Zemlji dogadjaju stvari koje se dogadjaju?“. Ali cete morati da ucinite sopstveni licni napor da razmislite o u vezi sa svim sto je receno o stvaranju i znacajnim idejama i dijagramima koji su predoceni, da biste odgovorili na pitanje jasno i jako iz sopstvenog novog razumevanja.  Jer dok ne budete u stanju da povezete vase misli oko  ovog pitanja koje je tako zbunjujuce i takav kamen spoticanja za vecinu ljudi, pravilne veze u vasoj glavi u vasem Intelektualnom centru nece biti uspostavljene. Prema jednoj drevnoj izjavi „Bog mora biti opravdan“. Gledajuci oko sebu iu zivotu videcete da je to tesko ukoliko ne razumete stvaranje. Necete videti teskoce i restrikcije koje su neizbezno ukljucene u nastajanje, niti cete videti otvorena vrata, i tako cete odrzavati nedefinisano tajno osecanje ali negativno u karakteru dovoljno da vas zadrzi od bilo kakvog razvoja u visem razumevanju. Morate da pravilno shvatite stvari u glavi a to necete moci ukoliko ne shvatite pravilno ogranicenja i uslove stvaranja. Problem je u tome da cak i kad ljudi dodju u kontakt sa ezotericnim ucenjem oni ga ne slede, ili ako ga slede, ne razumeju ga u sustini, kao na primer sta znaci uhvatiti se za njega, kao sto se na primer drzi za konopac. Dovoljno je samo da iskreno pogledamo sebe i da shvatimo koliko je tesko raditi i koliko smo u dubokom snu. A ipak stvarni i najintenzivniji smisao coveka na Zemlji lezi u Oktavi od Sunca u kojoj moze da raste iznutra i dospe pod druge uticaje. U nasem slucaju moramo se podvrgnuti uticajima Rada i drzati ih se. Jednom kad covecanstvo izgubi sve veze sa Inteligencijom Sunca, bice neizostavno unisteno, a to je posebno opasnost danas. I isto je to i na skali coveka kao pojedinca. Jednom kada izgubi kontakt sa boljim „ja“ u sebi, jednom kad izgubi svu veru, celokupno znacenje, sve afirmacije, celo dublje razumevanje, on je unistio sebe. A kad zivot okrene zlim tokom covek brzo slabi. Ali ako je rad izgradjen u njegovom umu tako da iz njega razmislja o svim  stvarima, nista ga ne moze oslabiti.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s