54 O vodonicima Berdlip Decembar 14 1942

60 Misljenje iz zivota i misljenje iz Rada (Berdlip, Februar 1, 1943)

Tekst I

Tekst koji sledi napisan je nakon razgovora o misljenju iz nivoa zivota i misljenju iz nivoa Rada. Razgovor je otpoceo sa necim sto je receno o ljudima koji su posesivni – to jest identifikovani sa svojim posedovanjem, koji na primer kazu: “Gde je moja knjiga?“ ili „Moj miran san“ ili „Udeo koji meni pripada“. To nije samo pitanje posedovanja stvari vec osecanje prava da se ima stvar koja je u pitanju. Svi vi znate radnog coveka koji svoje svetinje stavlja ispred svega – koji kaze: „moram da imam svoju veceru“, usred nekog posla od velikog znacaja znacaja, i potpuno je uzrujan ceo dan ako mu neko trazi da se odrekne svoje vecere za tu jednu priliku. I taj isti covek ce ako neko od njega posudi alatku koja mu ne treba sve vreme da govori ‘moje dleto’ ‘moj cekic’ i tako dalje. Primer je dovoljno jasan. Ali radi se o tome da covek pronadje tog radnog coveka u sebi. Tog „ja“ koji insistira na tim svetim stvarima i insistira na tim svetim stvarima i kaze „moje“ svemu i koji je tako krut i neinteligentan i rigidan. Zapamtite da je znak inteligencije moc prilagodjavanja i da snaga u Radu znaci fleksibilnost ne rigidnost. Vas „jak covek“ u zivotu je iz perspektive Rada samo covek kristalizovan u licnosti – sto bi se reklo – jednostran covek.

61 Misljenje iz zivota i misljenje iz Rada Berdlip 8 Februar 1943

Tekst II

Postoje dve prakticne strane Rada zvane linija rada na znanju i linija rada na bicu. Niko ne moze da radi na drugoj liniji – liniji bica – dok nije radio na liniji znanja. To jest, covek mora da prvo zna na cemu treba da radi u svom bicu.

Znanje je stvar koja pripada intelektualnom centru. To prvo mora da se izmeni, pre nego sto bilo sta drugo moze da se izmeni. Covek mora da apsorbuje novo znanje pre nego sto bude mogao da se menja. O znanju ovog rada mora da misli. Misljenje je funkcija intelektualnog centra. Ako ne mislite o znanju o kojem Rad poducava, onda vas um ne moze da se menja. A ako se vas um ne promeni vi ne mozete da se promenite.

Mozete da verujete da nema veze kako mislite. Ali u Radu je vazno da se ne misli pogresno. Svaki put kad mislite, pravite trag u glavi. Ako pogresno mislite, pravite pogresan trag a um postaje kao delikatna elektricna masina koja je sva pogresno povezana. Ovo je zasigurno uobicajeni efekat zivota na um. Ali ideje Rada treba da naprave prave veze i tako vam daju novi um. Rad je bogat idejama i Rad u celini moze da stvori kompletan mentalni ogranizam u umu. Zivot to ne radi. Ideje koje ucite od zivota su konfuzne i kontradiktorne. One ne mogu da formiraju um na svim njegovim stranama. Ali ideje Rada mogu. One povezuju sve pravilno dajuci stvarima pravu meru. To je zato sto dolaze od Svesnog Coveka.

Poslednji put prvi deo teksta o „Misljenje iz zivota i misljenje iz Rada“ je procitano. To je usledilo povodom razogovora o Ceitir Tela koja postoje u potpuno svesnom coveku. Iako je taj predmet tezak za razumevanje, kao sto ste upozoreni, nije tako tesko razumeti ideje o coveku na koga se deluje spolja ili iznutra. Secate se dijagrama sa strelicama:

	Fizicki	Emocionalni	Mentalni	Volja-Telo
Zivot	1	2	3	4

To je bilo koji obican covek koji ima organizovano telo – fizicko telo, predstavljeno prvom sobom – i nista organizovano u drugoj i trecoj sobi bez pristupa u Cetvrtu sobu. Takav covek je digovan spolja, od zivota, od tela, od cula, od onog sto vidi, cuje, dodiruje. To je nerazvijen covek ili covek masina, jer se okrece kao zupcanik na velikom tocku zivota.

Pogledajmo drugi dijagram, koji predstavlja svesnog coveka.

	Fizicki	Emocionalni	Mentalni	Volja-Telo
Zivot	1	2	3	4

U ovom slucaju volja ga kontrolise, delujuci kroz njegova razvijena tela u pravcu strelice. Sto znaci da nije kontrolisan izvana, od zivota, vec iznutra. Zapazite smer strelice u ova dva slucaja. Dijagram predstavlja coveka kontrolisanog izvana i coveka kontrolisanog iznutra.

Dok god razmisljamo iz zivota nas kontrolise zivot. Da bismo u sebi stvorili bilo sta sto je otporno na zivot mi moramo da mislimo iz Rada. U ovom Radu nam je dat system ideja, koje, ako se pravilno povezu, ce nas postaviti na pravi nacin u odnosu na svaku stranu zivota. Kad su ideje rada asimilovane I prozivljene, one transformisu nacin na koji uzimate zivot i sebe. Ali ovo se ne moze desiti ako ne razmisljate iz Rada. Kada su ideje rada usvojene i kad se po njima zivi, one transformisu nacin na koji uzimate zivot i sebe. Ali to ne moze da se dogodi ako ne pocnete da mislite iz rada. Dok god ideje rada nisu pravilno povezane treca soba nikad nece biti pravilno organizovana i namestena. Ali ako se ideje pravilno povezu u vama, onda ce vas um postati prijemnik, organizovani instrument, koji moze da prihvati vibracije Visih Centara, ili finijeg i finijeg znacenja, a tada cete biti poducavani iznutra. Um osnazen prijemom ideja Rada i razmisljajuci iz njih, ce formirati nesto organizovano, nesto unutra sto je nezavisno od spoljnjeg zivota.

* * *

Nastavimo sa izucavanjem jednu od Ideja Rada, u svetlosti ovog sto je receno. Poslednji put smo govorili o evoluciji. Navedeno je da Rad poducava da je opsta evolucija coveka ne moze biti odvojena od opste evolucije dela svemira u kojem zivimo. Razgovarali smo o evoluciji planeta i o evoluciji planeta i o evoluciji cvecanstva i veze izmedju njih. Receno je da evolucija Covecanstva kao celine ne moze ici brze od evolucije zemlje sa njenim mesecom. To jest evolucija Covecanstva za razliku od evolucije pojedinacnog coveka je u vremenu planetarnih razmera, sto je gresno vreme za nas – hiljade miliona godina. Stoga za posebne svrhe, covecanstvo ne evoluira mehanicki, i nema mehanickog progresa. Ako se nekome kaze da, za recimo, hiljadu miliona godina, celokupno covecanstvo moze biti na visem nivou evolucije, to ga ne moze zainteresovati ni na kakav stvaran nacin ili izmeniti nesto za njega u njegovom dnevnom zivotu i teskocama.

U vezi sa „razmisljanjem iz Rada“ uzmimo za primer frazu:“Covecanstvo na zemlji je eksperiment Solarne laboratorije“. Moze se lako pokazati da ce taj eksperiment biti beskoristan i odbacen kao promasaj. To jest za hiljadu miliona godina, covecanstvo ne mora biti ni na kakvom visem stepenu, ali moze da postane kao mravi, odbaceni bez znacaja i sacinjeni da slede beskorisni ciklus napora koji ne vodi ni u kakvom pravcu, i iz koga nema izlaska. Ali to se moze samo dogoditi ako primarna svrha covekovog postojanja na zemlji nije ispunjena. Primarna svrha je individualna evolucija. Ako su uslovi za individualnu evoluciju pojedinca unisteni, onda ce eksperiment coveka na zemlji da se pokaze kao propao. A ako covek pocne da modifikuje sebe, svoje telo, svoje zlezde i slicno, kao sto izgleda da su ucinili mravi onda ce jedan od uslova evolucije biti unisten. Ako se eksperiment coveka na zemlji ispostavi kao propao, to ce takodje znaciti da nece biti evolucije Covecanstva u opstim relacijama planetarnog vremena i planetarne evolucije. Sve zavisi o primarnim razlozima za stvaranje Coveka na zemlji – naime individualna evolucija. Covek je stvoren kao samo-razvijajuci organizam i ako su uslovi za njegov samo-razvoj unisteni, onda covecanstvo kao eksperiment postaje beskorisno. Sunce je posejalo coveka na zemlji primarno kao bice sopsobno za odredjeni unutrasnji razvoj a sekundarno da sluzi prirodi da sluzi potrebama Zraka nastajanja. To jest Covek uzet kao individua ima sasvim drugacije znacenje od Coveka uzetog kolektivno. Evolucija je moguca za coveka; ali nije moguca za Covecanstvo. Pojedinacni covek moze da dodje pod uticaje koji se spustaju sa svete inteligencije Sunca. Ali covecanstvo kao masa ima kosmicku funkciju i nalazi se pod uticajima zemlje i meseca. Covecanstvo kao masa sluzi Zraku zajedno sa ostatkom organskog sveta na mestu gde je osetljivi transmiter ili sok potreban izmedju nota Fa i Mi. To je ucenje rada o evoluciji. Ukoliko um ne pojmi to i pocne da misli sa tih pozicija, covek ce misliti pogresno – to jest, nece misliti iz ideja Rada. Naravno ovde uzimamo samo jedan primer. Ali ako covek ne misli iz ideja Rada, Rad ce biti smusen slab u njemu.

Jedna teskoca u misljenju na ovaj nacin, u gornjem primeru, je usled cinjenice da ljudi misle da mase cine stvari. Oni ne shvataju da su samo pojedinci oni koji cine bilo sta. Citave kulture su zasnovali pojedinci, nikad mase. Covecanstvo, mase, nikad ne cine bilo sta izuzev da uniste dovoljno cesto ono sto je individualni covek stvorio. Sav progres u nauci je rad individualnih ljudi, a ne masa. Sva umetnost, arhitektura, nauka je rad pojedinacnih ljudi. Objasnjenje je da je masa ljudi na nizem nivou nego pojedinac i tako, sa ove tacke gledista, evolucija je samo moguca za individue a ne za mase.

* * *

Ako cete da milsite iz Rada, morate da shvatite znacenje ezotericnog ucenja. Receno vam je da ako Sunce ne primi dovoljnu kolicinu evoluiranih bica koja ze uzidzu sa zemlje, primarna svrha covekovag nastanka nece biti ispunjnena. Glavni uslov pod kojim individaulni covek moze da evoluira zavisioo dpostojanja ezotericnog ucenja na zemlji i njegovog prijema od onih sposobnih da ga shvate. Ezotericno ucenje je o unutrasnujoj evoluciji. Ono dolazi sa nivoa Sunca. To jest, dolazi od kruga svesnog covecanstva. Potpuno razvijen covek, potpuno evoluirani covek, je na nivou inteligencije sunca. Sa ovog nivoa ucenje je posejano na zemlju. Ako su uslovi zivota takvi da ezotericno ucenje, dali u religioznoj ili nekoj drugoj formi ne moze da postoji na zemlji onda je Covek osudjen na propast i drugi eksperiment ce biti preduzet. Ali buduci da evolucija coveka zavisi od kruga Svesnog Covecanstva, pokusajmo da shvatimo sta se desava kad je ucenje posejano na zemlju. Sva prava ucenja pocinju sa formiranjem skole. Skola nije otvorena prema zivotu kao bilo koja obicna skola, ali ima nekih slicnosti. Na primer niko ne moze da udje u pravu skolu bez dugotrajnog preliminarnog pripremanja. Svako mora da postigne odredjeni nivo razumevanja, bas kao, sto recimo kad se upisuje na Univerzitet covek mora biti u stanju da polozi odredjene ispite. Govoreci ukratko, skola traje samo odredjeno vreme, kao i religija. To jest ona umire kad prestane da provodi bilo kakvu silu. Sve na zemlji ima zivotni vek. Religija moze postati mehanicka i nesposobna da probudi unutrasnju stranu u coveku. Njeno unutrasnje znacenje je izgubljeno, i samo ritual i spoljna forma ostaju. Znacenje je izgubljeno. Znacenje je izgubljeno, to jest snaga. Ali ezotericno ucenje ne umire. Kad odredjena skola ili religija na zemlji umre, onda se uvek druga skola ili ucenje radja. Ezotericno ucenje se nastavlja. Ono samo-opstaje. Barka koja plovi na potopu zla odnosi se na ovu ideju. Hristove parabole o vinogradu koji moze biti unisten odnose se na ezotericno ucenje i skole, ne na ezotericizam kao takav. Ali o svemu ovome moramo kasnije da govorimo. Radi se o tome da Covek gubi kontakt sa ezotericnim ucenjem, on je odsecen i mora da se degenerise. Ne mozemo o skolama da govorimo detaljnije u ovom tekstu. Glavna stvar je shvatiti da bilo koje stvarno ucenje koje dolazi od Svesnog Kruga Covecanstva moze samo postojati u skoli i oralno se prenositi. Kad predje u zivot, kad postane zapisano, menja se. Jedan od razloga promene je da um svesnog coveka misli na nacin na koji obicni um ne moze da misli. Svesni covek misli psiholoski:mehanicki covek misli logicki. Ova promena izrazena je u Radu dijagramom tri uticaja zvani C, B i A. C utiaji su direktni uticaji Svesnog Covecanstva. Kad oni udju u krug mehanickog zivota oni se menjaju u B uticaje. A uticaji su uticaji koje stvara zivot, ratovima, novcem, politikom, biznisom itd.

U mehanickom krugu zivota, A i B uticaji postoje. Covek koji poseduje magnetski centar svestan je ovog. Ali covek koji ga nema to ne moze da zapazi. A uticaji upravljaju zivotom i stvaraju uobicajenu istoriju sveta. Svesni Krug Covecanstva ne moze da komunicira direktno sa mehanickim krugom covecanstva, jer nebi bili shvaceni. Svesni Krug Covecanstva razume jedni druge, ali mehanicki ljudi bi razumeli na sasvim razlicite nacine i poceli da se svadjaju i jedni drugima razbijaju glave. Sve ovo se ustvari dogadja. Kad bi se celo covecanstvo razvijalo kad bi svi prevazisli njihovo nasilje, njihovo stanje sna, njihove negativne emocije, njihovo samo-uvazavanje – fakticki – primenjujuci ovaj Rad –onda bi to bilo moguce. Ali da bi takvo razumevanje pocelo da biva moguce, ljudi bi trebalo da govore istim jezikom. Ali nema zajednickog jezika, i tako ljudi ne razumeju i nemogu nikako da razumeju jedan drugog. Samo svesni krug covecanstva covek br. 5, 6 i 7 mogu da razumeju jedan drugog. Covek br. 4 pocinje da razume jedan drugog, to jest ljudi razvijeni u sva tri centra tj. balansirani ljudi. Ali krug mehanickog covecanstva – br.1 br.2 i br.3 covek ne mogu da razumeju jedan drugog. Oni su jednostrani ljudi i time nebalansirani. U ucenju ovog Rada, ucimo zajednicki jezik putem kojeg pocinjemo da razumevamo jedan drugog. Treba samo da uvidite razliku izmedju govorenja osobi koja zna ovaj Rad i osobi koja nista ne zna o tome da uvidite sta to znaci. Nema razlike dali ste ovaj rad naucili na ruskom ili francuskom ili engleskom. Vi ste isti uceci zajednicki jezik. I u izvesnom smislu moze se reci da izucavate jezik Svesnog Covecanstva. I zato je vazno da naucite i razumete taj jezik i da u njegovim pojmovima razmisljate, to jest da mislite iz Rada. Kad bi svako na zemlji poceo da uci i govori zajednicki jezik, u tom smislu, onda bi bilo mozda moguce za covecanstvo da nacini korak napred. Bilo bi moguce za nesto unverzalno prihvaceno da se razvije. Bilo bi moguce za svakog da ucini neophodnu zrtvu i napor u pravo vreme, kad je sok neophodan, da bi se zahtev zakona Oktave ispunio. A rad poducava da je korak napred sada moguc i da covek ne mora da sluzi Mesecu kao ranije. Ali pogledajte sta se desava. Ima li manje usluznosti na zemlji cak i ako je manje usluznosti potrebuje mesecu?

Ako bismo napustili svet Ako, svet fantazije i imaginacije, i mislili prakticno, uvideli biste teskocu bilo kakvog koraka napred. Dovoljno je samo da zapazite kako je tesko za vas da naucite zajedncki jezik Rada i kako je tesko ostati budan i uciniti neophodni napor koji Rad poducava. Navika je tako jaka. I nemojte da krivite Svesni Krug Covecanstva. Coveku su date mnoge stvari kojima da olaksa svoj zivot, ali on ih sve zloupotrebljava. Pogledajte sadasnji trenutak – ceo svet se okrece pravljenju oruzja kao nikad ranije. Iako je sve sto moze da se ucini da covek evoluira individualno vec ucinjeno. Ali ne moze biti masovne evolucije, prinudne evolucije, evolucije pod komandom ili naredbom. Jer je evolucija stvar licnog razumevanja coveka koji sam uvidja. Pravilan unutrasnji razvoj coveka i njeoga pravilna kristalizacija zavise od razumevanja. I znate da sa ezotericne tacke gledista covek jeste njegovo razumevanje: i cvekovo razumevanje je ono sto on jeste. Ali ne mozete naterati coveka da razume. Ne mozete ga prisiliti da razume zasto ne treba da cini onako kako cini, ili ga prinuditi da razume da ne treba da govori onako kako govori. Ne moze biti nasilja, nikakve kolektivne prinude i iznad svega nikakav fizicki strah primenjen – jer strah ne donosi razumevanje. Ne mozete naterati psa da razume ono na sta ga mozete naterati da radi usled straha. Tim metodom mozete ga samo uciti sta ne sme da radi a on nikad nece razumeti zasto. Nas slucaj je isti. Ezotericni krug covecanstva ne moze naterati coveka da razume. Ne moze se pokazati vidljivim u nekom nadprirodnom ili strasnom vidu Coveku jer bi tada covek bio prinudjen dokazima svojih cula i tako prinudjen strahom. Bio bi prinudjen spolja. Ali to nije razumevanje, koje zavisi od samostalnog uvidjanja znacenja. A uvideti znacenje je unutrasnje i razvija unutrasnju stranu coveka, tako da postaje jace nego spoljna zivotom vodjena strana. Neophodno je da uvidite razliku izmedju vidjenja necega vasim culima i razumevanja neceg vasim umom. Covekova evolucija je unutrasnja. Njegove mogucnosti, kao stvorenog bica, leze u razvoju uma i emocija – njegovog znanja i bica. I one formiraju njegovo razumevanje. Samo putem razumevanja razvoj je moguc. To je osnova Cetvrtog puta – razumevanje.

61

62 Misljenje iz zivota i misljenje iz Rada

Teskt III – o naporu u Radu.

Nekad se ovaj Rad poredi sa kartom i kompasom. Coveku je data karta i kompas, nijedno od kojih u pocetku ne razume.

Posle izvesnog vremena pocinje da razumeva jednu od dve stvari, kao sot je naprimer da Licnost mora da postane manje aktivna. Znate da sta god je ucinjeno kroz Licnost je ucinjeno kroz silu spoljnih okolnosti. Mislite da ste Vi aktivni, ali to je Licnost. Ako vas samo zivot tera na cinjenje vi niste slobodni. Spoljne okolnosti cine ljude velikim i malim. Spoljne okolnosti upravljaju covekom, kao razlicitim masinama, u ovom ili onom pravcu. Ali pravci dati mapama i kompasima Rada nisu izvedeni iz spoljnih okolnosti jer Rad je razlicita sila koja ne dolazi iz zivota vec van zivota; ideje Rada nisu novi putokazi za zivot vec novi putokazi za zivljenje u zivotu.

Uzmimo ideju Rada da covek treba da postane covek br. 4- to jest balansirani covek. Covek br. 1 je pokretski covek ili instinktivni covek. Covek br. 2 je emocionalni a covek br. 3 je intelektualni covek. Svi oni su jednostrani. Jedan centar dominira drugima. Ali uBalasniranom Coveku sva tri centra imaju zahtevani razvoj. To jest covek br.4 je svestrani covek, a to znaci da su njemu sve strane zivota poznate i da ih je shvatio u izvesnoj meri. On nije covek koji na primer kaze:“ o, politika je sva trula“, ili „ Grcki i latinski su smesni“ ili „emocije su histerija“ ili“ sportove treba ukinuti“ ili „religija je glupost“ ili „nauka je izmisljotina“ ili „ kakva je korist od ovog ili onog“ i tome slicno. Balansirani Covek ili covvek koji stremi balansu zna da je svaki aspekt zivota neophodan za razvoj. On ne gubi vreme jadajuci se nad zivotom i nalazeci gresku u njemu, jer on shvata da je zivot skola i da njegovo stvarno znacenje, da je zivot sredstvo a ne cilj po sebi.

Ovde ljudi cesto kazu:“da, ali Rad uci da covek nema volju, i kako onda on moze da promeni bilo sta?“ Rad kaze da covek nema stvarnu postojanu volju jer nema stvarno i postojano „Ja“. Ali se kaze da covek ima volju u maloj meri, u poredjenju sa malom merom slobode pokreta

63 64 65 66

67 Unutrasnje uvazavanje i spoljno uvazavanje Berdlip 22 mart 1943

Nekim ljudima je tesko da shvate sta spoljno uvazavanje znaci a drugima je tesko ra razumeju sta je uvazavanje unutrasnjeg. U Radu uvazavanje unutrasnjeg mora prestati a uvazavanje spoljnog mora biti preduzeto. Da bi se druga osoba spoljno uvazavala potrebno je pre svega staviti se u polozaj te druge osobe. Da bi ste ovo ucinili morate da zamislite da ste ta druga osoba, koja ima iste obaveze, iste teskoce, iste hendikepe isti zivot. Ako biste poceli da razmisljate o ovom preliminarnom koraku, tesko mozete reci da spoljno uvazavanje ima bilo sta zajednicko sa bivanjem indiferentnim. Staviti se na mesto drugog coveka poziva celo vase razumevanje. To zahteva usmeren napor uma i osecanja i to ne samo jednom nego vise puta iznova. I sigurno je da necete biti u stanju da to ucinite ako ste zaokupljeni vasim sopstvenim licnim problemima i nacinom na koji se postupa prema vama to jest ako zivot uvek uzimate sa polazista uvazavanja unutrasnjeg.

Secam se slucaja coveka koji je stalno bio zaokupljen uvazavanjem unutrasnjeg, uvek u patnji, koji je na grobu svoje zene ispisao: Od tvog ozaloscenog supruga.“ Vidite cak i tada on je samo mogao da misli na sebe i njegovu sopstvenu patnju. Ako spolja pocnete da uvazavate drugu osobu tokom odredjenog vremenskog perioda, morate se iznova i iznova stavljati u polozaj te osobe. Na taj nacin postajete vise svesni. Cilj Rada je da postanete vise svesni. Samo-posmatranje vas cini svesnijim sebe : spoljno uvazavanje cini vas svesnijim drugih. Kroz spoljno uvazavanje stvari kojih ranije niste bili svesni vam postaju otkrivene. Uzmimo jednostavan primer takvog jednog otkrivanja: stavite se u polozaj druge osobe i posle izvesnog vremena shvatite da od te osobe ocekujete da uradi stvari koje sami ne biste bili u stanju da uradite. Na primer ocekujete da ta osoba trpi uslove koje sami ne biste trpeli ni za momenat. Vidite li kako ste stekli svest? Ako imate uvid ovakve vrste to znaci da ste zaista poceli da uvazavate spoljno, da shvatate sta znaci staviti se u polozaj druge osobe.

Ljudi koji imaju mnogo ocekivanja i zahteva od drugih i ako ne dobiju sta ocekuju, su razocarani i osecaju kako im se duguje. To jest pocinju da formiraju veliku pozadinu unutrrasnjeg uvazavanja u svojim zivotima. To ih cini gorkim. Osecaju da imaju da poravnaju racune. Za osobu takve vrste spoljno uvazavanje postaje veoma tesko. Ali nebi trebalo da bude tako tesko za vas, sem ako ste kristalizovani. Shvatiti da ocekujete od druge osobe da uradi stvari koje nikad ne biste mislili da radite sami, predstavlja veoma dobro polaziste sa kojeg treba da pocnete da spolja uvazavate drugu osobu. To je prakticno polaziste i polaziste u Radu. Tada uvidjate da ne samo sto ocekujete od druge osobe da podnese ono sto vi sami ne biste podneli vec i da bude razlicita od vas, da se ponasa razlicito, da trpi stvari razlicito i slicno. Predpostavimo da ste se uvek poredili sa drugima povoljno i da ste mozda cak primetili da nijedna od neprijatnih stvari koje ste primetili kod drugih ne postoji u vama. Bilo bi veoma iznenadjujuce da onda otkrijete kako ste nepravedni i da ocekujete od drugih u Radu da ucine ono sto vama ni u snu nebi palo napamet da radite. Uvek je bolno uvideti da je bilo sta naopako sa vama. Kao sto je receno u ranijem tekstu, mozete cesto reci da ste krivi za nesto , ali ako se neko slozi sa vama, to je necuveno i osecate se povredjenim. Da mi se lako pretvaramo da gresimo. Ali videti to, direktno i nepogresivo je bol. To je stvarna i time korisna patnja jer svaka stvarna patnja prociscava emocije. Samo kratko vreme to traje kao prava patnja a onda biva inficirano laznom licnoscu i menja se u neko komplikovano negativno stanje, neku vrstu neprijatnog samo-sazaljenjna ili beskrajnog samo-pravdanja, sto je beskorisna patnja.

Predpostavimo sada da treba da zivite sa osobom koja ste vi. Jednom sam procitao pricu o coveku kkoji je umro i otisao na onaj svet gde je sreo mnoge ljude od kojih je neke znao i dopadali su mu se a neke je znao i nisu mu se dopadali. Ali tamo je bila i jedna osoba koju nije znao ali nije mogao da je podnese. Sve sto bi ta osoba rekla ga je razljutilo i smucilo mu se: maniri, navike, lenjost, nesigurnost, nacin govora, izrazi lica, i cinilo mu se takodje da moze da cita misli i osecanja te osobe i sve njegove tajne ukratko sav zivot. Pitao je druge ko je taj nemoguci covek a oni su mu rekli: „ovde gore imamo sasvim drugacija ogledala od onih u tvom svetu. Taj covek si ti.“ Predpostavimo da treba da zivite sa osobom koja ste vi. Mozda je to ono sto ta druga osoba treba da ucini. Naravno ako nemate samo-posmatranje to vam se moze uciniti sasvim sarmantnim i da kad bi svi bili kao vi svet bi zaista bio lepo mesto. Sujeti i samo-ljublju nema granice. Stavljajuci se na mesto druge osobe vi takodje uzimate njegov pogled i to kako vas ta osoba vidi cuje i dozivljava u vasem dnevnom ophodjenju. Vidite sebe kroz oci te osobe. Ako nemate samo-posmatranje ovo ne mozete da ucinite jer cete jednostavno uzeti sebe kao datost kao nesto sto je sasvim uredu u svakom pogledu. Ali ako postanete dovoljno obuceni u samo-posmatranju i pocnete da gubite ranije ideje o samom sebi i ako vec imate kolekciju ne samo slicica vec slika sebe u velikim formatima u vasim najtipicnijim ulogama slucaj ce biti sasvim drukciji. Bicete u stanju da vidite sebe u izvesnoj meri kako vas drugi vide i pocecete prakticno da uvidjate situaciju druge osobe i kakvi su njeni neki problemi i sta bi to moglo da znaci kad biste morali da zivite sa samim sobom. Naravno i druga osoba mora da ucini isto to. Neki od vas mogu da pomisle, kad ovo cuju, da bi bilo pravo da druga osoba treba da pokusa da vidi kako je ona naporna i teska. Ali zapazite da pocinjemo iz drugog pravca. Vi treba da uvidite kako ste teski za drugu osobu. Moram da vam kazem da sve ovo nije lako da se shvati. Mozda cete pomisliti da to vec sve znate. Mozda ste o tome vec culi, ali je barem ceo zivot potreban da se uvidi sta to sve znaci.

U Radu odnos je bitan. Odnos u Radu je nemoguc bez spoljnog uvazavanja. Uopste moramo da pristupimo jedan drugome kroz medijum Rada. Rad i njegovo ucenje mora da lezi izmedju vas i druge osobe. Morate da gledate jedni na druge kroz prozor Rada. Morate se povezivati kroz zajednicko vrednovanje Rada ali sasvim prakticno– radeci. Kad se dve osobe u Radu raspravljaju one imaju veliki Rad da obave. Oni mogu da ne budu spremni za to u kojem slucaju ce se bolna mesta naciniti, bas kao u zivotu. Mogu da odbiju da rade na sebi ili u vezi jedan sa drugim; onda ce oboje uvazavati unutrasnje, oboje ce misliti da im se duguje, i svaki ce misliti da onaj drugi treba da se izvini. Naravno ako ne radite na sebi i samo zivite i nista drugo ne radite, Rad u vama ne moze da postane Treca sila. Treca sila je sila koja dovodi u vezu. U ovom slucaju zivot ce biti treca sila a zivot deli dok Rad objedinjuje. Zivot deli jer u zivotu ljudi ne razumeju jedni druge. Nemaju zajednickog polazista ni zajednickog jezika. Ali u Radu postoji zajednicka baza i ljudi mogu poceti da govore zajednicki jezik i razumeti jedni druge. Ali u Radu je potrebno desetostruko vise spoljnog uvazavanja nego u zivotu, i sasvim drugacijeg kvaliteta, jer Rad je sila koja je sila koja povezuje. Ako se dva coveka u Radu svadjaju i spemni su da rade i zele to onda ce obojica to da rade iz sebe ne susrecuci se i razgovarajuci o tome, vec jednostavno kao sam Rad. Svaki ce se staviti u polozaj drugog i svaki ce videti sebe iz vizure drugog. Spoljno uvazavanje je veoma dobar Rad. Ne radi se o tome da li ste u pravu vi ili druga osoba. Ono povecava svest i ukljucuje drugu i trecu liniju Rada.

Ako vasu egzistenciju zasnivate na unutrasnjem uvazavanju, zavrsicete vas zivot kao vecina ljudi. Vasi su zivoti tada sasvim jednostrani, nesvareni, neobradjeni, toliko mnogo nesrecnih stvari odbaceno da tako lezi unaokolo, da trule, da tako kazemo u proslosti, toliko nasilnih i gorkih osecanja, toliko mnogo mesta za koje je covek zalepljen proslim identifikovanjem. Sve ovo je zbog ne ukazivanja sebi Prvog svesnog soka, ne dozvoljavanja da zivot padne na Rad u coveku. Mislim da moze da se vidi koliko cesto unutrasnje uvazavanje kvari zivot i kakav je to uzasan oblik identifikovanja. A ljudi koji samo mogu da uvazavaju unutrasnje i koji osecaju da su drugi ti koji treba da budu razliciti da drze jedan drugog tako pogresno i akomuliraju medjusobno masu teskog gustog negativnog materijala za koji su vezani i koji ne pustaju. Ali spoljno uvazavanje je sasvim drukcije. Ono prociscava. Oslobadja. Ono sastavlja na mestima gde fali, cineci da uvidjate drugu stranu i efekat onog sto radite. Ponistava svako osecanje da vam se duguje sastavljajuci stranu dugovanja i potrazivanja u racunu. Samo jedan sat spoljnog uvazavanja ce vas osloboditi od posledica citavih nedelja unutrasnjeg uvazavanja. I sto vise vidite sebe posmatranjem u trenutku i sto vise uvidjate kakva ste osoba bili ceo vas zivot, vise cete biti u stanju da spoljno uvazavate pravilno. Ali zapamtite da spoljno uvazavanje moze samo da pocne sa prakticnom primenom, stavljanjem sebe na polozaj drugog, i gledajuci spolja iz glave i svesti drugoga na sebe onako kako vas taj vidi. Tako da ne mojte da mislite da je spoljno uvazavanje nesto sto samo radite za drugoga.

68 unutrasnje uvazvnje i spoljno uvazavanje Berdlip 27 mart 1943

Dok god spolja uvazavate drugog sa idejom da ga promenite, to jest dok god smatrate da je druga osoba ta koja treba da bude razlicita, vi ustvari ne uvazavate spoljno vec je to unutrasnje uvazavanje. Osnova unutrasnjeg uvazavanja je da drugi treba da budu drukciji i odatle dolazi „pravljenje racuna“ protiv drugih. Vazno je da se ova stvar pravilno razume. Osecate da druga osoba ne treba da vas tretira kao sto to cini ili ne treba da vas nervira ili ne treba da bude onakva kakva jeste. U pravom spoljnom uvazavanju ne mozete da podjete od te tacke. Polazite od ideje da ste vi ispravni i da su oni u krivu. I zato sto mislite da ste vi u pravu i da su oni u krivu osecate da vam oni nesto duguju. U kom smislu vam oni nesto duguju? Osecate da oni treba da se uklapaju u vase ideje i zbog toga sto se ne osecaju da nesto fali a trebali bi. Tako vi osecate da vam duguju ispravno ponasanje shodno vasim licnim standardima sta je ispravno a sta pogresno. Vidite da sve ovo znaci da se stavljate u ulogu sudije. Sudite drugoj osobi iz sopstvenih stecenih ideja o tome kakva bi ta druga osoba trebalo da bude. To je izvor uvazavanja unutrasnjeg u odnosu na tu stranu koja se zove „pravljenje racuna“. Ukratko, osecate da vam druga osoba duguje nesto. Ako pocnete da spolja uvazavate drugu osobu sa pozicija uvazavanja unutrasnjeg, sa pozicija da bi druga osoba trebalo da bude drukcija, vase spoljno uvazavanje nece biti nista drugo do uvazavanje unutrasnjeg. Ne ulazete napor da pocnete sa prave osnove uvazavanja spoljnog sto je stavljanje sebe u polozaj drugoga. Naprotiv, polazite od sopstvene situacije a ne od situacije drugog. I u poredjenju sa sa pravim uvazavanjem spoljnog, to nije nista do oblik licemerja i verovatno cete zavrsiti slezuci ramenima i rekavsi:“pa, uradio sam najbolje sto sam mogao za tu osobu i ne mogu da ucinim nista vise“. Tako cete oprati ruke od njega u svom osecanju zasluge i vrline“. Ali uverevam vas da uvazavanje spoljnog nije u smislu Rada nista slicno tome.

Uzmite obicnog mehanickog coveka – to jest obicnog coveka. On je pun unutrasnjih brana, predrasuda, negativnih stavova, slika o sebi, sujete, tipicnih gramofonskih ploca, itd. Predpostavimo da, takav kakav je, pokusava da uvazi spoljno, da zaista stavi sebe u polozaj drugoga, u njegovu situaciju, u njegov um. Mislite li da bi bio u stanju da to uradi. Naravno da ne. On ne vidi sebe. Kako onda moze da vidi drugoga. I ako ne vidi drugu osobu, kako moze da se stavi u polozaj druge osobe. Zato se kaze da pre nego sto pocnete da uvazavate spoljno na pravi nacin, morate da dostignete izvestan stepen samo-posmatranja i samo je shodno vasem stepenu samo-posmatranja i samo-znanja da mozete da spoljno uvazavate drugu osobu. U meri u kojoj poznajete sebe, znacete pravilno drugu osobu: u meri u kojoj mozete da vidite sebe, moci cete pravilno da vidite druge. Znate li svaki od vas pojedinacno sada i ovde, kako zamorni, teski, neprijatni, s predrasudama, mozete da budete? Dali ste to primetili? Ako je tako onda ste u boljoj poziciji da uvazite druge ljude jer kad vidite njihove greske, videcete takodje i vase. Ali onakvi kakvi smo sazdani, da gledamo ka spolja svojim culima a ne na unutra na sme sebe, mi samo vidimo greske drugih ljudi, i da se izravnaju racuni uzme ceo zivot rada i uvida. Svi mi imamo slike o sebi, svi smo mi na ovaj ili onaj nacin uobrazeni, puni sebe. Dozvolite da vam dam definiciju iz recnika za rec ‘smug‘. Rec je izvedena od nemacke reci koja znaci napirlitan cime: „ birti skrupulozan u drzanju do pojave uvazavanja, biti apsurdno samo-zadovoljan i pun sebe. Jedna stvar je sigurna, a to je da sto iskrenije posmatramo sebe i ono sto je u nama, manje cemo biti naduti. I iz ovog sledi da cemo biti manje zadovoljni da mislimo da znamo kakva treba da bude druga osobade. Tako cemo manje suditi i kao rezultat toga bicemo u stanju da se stavimo u polozaj druge osobe lakse. Setite se dva primera u molitvama u jevandjeljima – covek koji se molio zahvaljujuci bogu kako nije kao i drugi ljudi, i covek koji ste tukao u grudi govoreci da je gresnik. Koji od ove dvojice bi po vasem misljenju bio bolje u stanju da uvazava spoljno? Koji od ove dvojice biste vise voleli da vam sudi? Ima izreka u Radu koju mora da ste culi vise nego jedamput, da dok god covek ne pocne da uvidja svoju nistavost on ne moze da radi ovaj Rad. Nece skociti da uhvati konopac koji je spusten odozgo da ga spasi. Ali sve to zahteva vreme: i moramo da uzmemo Rad, fazu po fazu, u nasem postepenom razumevanju njega. Niko ne moze sebe da nadmasi, to jest sopstveni nivo bica. Kako se bice menja tako se i razumevanje menja. Uvazavanje spoljnog je Rad na bicu kao sto smo rekli. Vase bice je grubo receno ono kako uzimate stvari. U zivotu ljudi zapravo ne uvazavanju spoljno jedan drugog usled njihovog nivoa bica. Kad bi ljudi zaista uvazavali spoljno jedni druge rat bi bio nemoguc. Ali rat je moguc jer je covekov nivo bica, koji je takav da samo uvazavanje unutrasnjeg, pravljenje racuna, zedj za osvetom, itd je shvacena. Tako da cete shvatiti da uvazavati spoljno u smislu Rada znaci preduzeti korak izvan vaseg obicnog nivoa bica. Ili, drukcije receno, ako zaista mozete da uvazavate spoljno, nivo vaseg bica bice drugaciji.

Svako uvazavanje spoljnong zahteva napor, dok uvazavanje unutrasnjeg je lako opojno, i mehanicko. Ukus ta dva sasvim se razlikuje. Svestan napor ima sasvim drugaciji ukus od mehanicke automatske reakcije. Ne biti povredjen ili transformisati povredjenost je tesko. Zahteva svestan napor. Zahteva mnogo misli, mnogo unutrasnjeg prilagodjavanja, mnogo prisecanja kakav je covek sam, i slicno da bi se prvi efekat bivanja uvredjenim trasnformisao. Ali to je stvarni Rad na sebi. Zelite li da pripadate uzasnom lancu uzroka i posledica koji sacinjava mehanicko covecanstvo, ili zelite da izadjete van toga? Onda ako zelite morate da radite na vasim mehanickim reakcijama. Ako sledite zakon „oko za oko“ „zub za zub“ onda cete zauvek ostati u krugu mehanickog covecanstva koji nigde ne vodi. Ezoterizam donosi nove zakone – zakon ne-identifikovanja, zakon samo-posmatranja, ustvari primenu samog Rada na dnevni zivot. Rad je ezotericno hriscanstvo. Hrist je rekao: „donosim vam novi zakon“ Rad kaze isto. Zar ne vidite kako vam Rad donosi nove zakone ponasanja, unutrsnjeg i spoljnog? Kako onda mozete da kazete da ne znate sta znaci misliti iz ideja Rada?

* * *

Mozete da uzmete za cilj da spoljne uvazavate nekoga u Radu ili nekog u zivotu, kako god zelite. Dodao bih da bi trebalo da praktikujete uvazavanje spoljnog u Radu jer je lakse ako druga osoba takodje radi, ali ako to nije moguce, ili ako to za sada nije tako lako, onda morate to isto ciniti u zivotu. Zivot moze da postane vas ucitelj. On postaje vas ucitelj cim pocnete da radite iz sebe, iz iskrenbe zelje za radom, sto znaci, vrednovanje Rada. Zapamtite da Rad moze da postane veoma hladan i udaljen ako ga ne drzite zivim, a necete ga drzati zivim, ako ga ne volite. Uvazavati spoljno nekog u zivotu je isto sto i ciniti to u Radu, samo sto necete nuzno imati pomoc druge osobe, tako da ce vasi pokusaji uvazavanja spoljnog moci lako da se okrenu u pojacan oblik uvazavanja unutrasnjeg. Morate uzeti u obzir drugu silu to jest teskoce. Bice sasvim beskorisno naravno ako pocnete sa superiornog polozaja i pokusate da ispravite drugoga. Zapamtite da kad se osecate uvredjenim pocinjete da uvazavate unutrasnje. Morate biti sasvim pasivni prema drugoj osobi i raditi na sebi sve vreme, ako mozete, i ne biti uvredjeni. Ako ste iskreni u svom cilju, mozete biti u stanju da ga se drzite. Ne smete nikad naci gresku ili pokazati da trazite gresku. Morate biti spremni da podnesete lazne optuzbe. I naravno morate biti spremni da podnosite neprijatne manifestacije drugih, i da ne izgubite strpljenje i da ne pocnete da gundjate: „eto ja sad pokusavam da cinim najbolje sto mogu“ itd. Jednom kad to pocne, onda znaci da uvazavate unutrasnje. I ako to cinite onda znaci da polazite iz veoma plitke osnove – to jest ne iz stvarnog zrelog cilja. I u spoljnom uvazavanju coveka iz zivota, sto znaci da morate sebe da menjate, morate da imate neku ideju o tome sta znaci biti „sve svim ljudima“. Morate biti u stanju da jedete pijete salite se i slusate bez ikakvog traga Rada iza vas. Mozda cete imati priliku da nesto kazete a mozda i ne. To nema veze. Osoba u cetvrtom putu Rada mora biti sposobna da bude sasvim obicna u zivotu. Ne sme biti superiornosti nikakve vrste, nikakve natuknice, nikakvog ubedjivanja, nikakvih mracnih sugestija. Ali ako radite na sebi, kad je druga osoba teska, to ce uciniti drugu osobu svesnom da ste vi razliciti. Ali ne smete to da pokazete otvoreno. Kad zivot postane covekov ucitelj, onda je najvisi Rad postignut. I onda ste na pravom putu Cetvrtog puta. Ali to je tesko –o kako je to tesko! I zahteva mnogo i dugo Rada na sebi i strpljivog razumevanja. Morate biti spremni da izdrzite patnje svih stvari u rukama ljudskim i da i dalje radite. Ali ako uvazavate spoljno coveka u zivotu , osecate se superiorno, i tako neprekidno sudite, pokazujuci to otvoreno, vi ne radite. To je put Cetvrtog puta. Postati pasivan u Radu u odnosu na drugu osobu zahteva veliki unutrasnji Rad. Ali morate sopstvenim iskustvom sta ovime mislim. Znate kako u zivotu ljudi stalno pokusavaju da poprave jedan drugog neprekidno nalazeci greske jedni drugima. To je sasvim beskorisno, i vodi beskrajnom trvenju u zivotu. Ali stavljati se u pasivan polozaj u odnosu na drugoga i raditi na sebi odatle – jer biti pasivan zahteva neprekidan unutrasnji Rad na sebi –to, uveravam vas, moze da stvori promenu u drugoj osobi, jer vas Rad stvara prostor za drugog da se menja. Ali ako reagujete mehanicki, sve vreme to ne ostavlja mesta drugoj osobi da se okrene i menja. Ne reagovanjem ostavljate prostor. S obzirom na uvazavanje spoljnog druge osobe u zivotu, zapamtite da zaista morate da ciljate da to radite. Dali to stvarno zelite ili ne? Morate imati istinit zreo svestan cilj koji polazi u svetlosti Rada i kojeg se drzite kad god se setite sebe i svaki put kad pomislite sta prakticno radite u Radu. Samo tada ce vam Rad pomoci. Ako je osnov vaseg cilja samo zivotni onda nece provoditi silu Rada. Moze biti lakse raditi iz zivotnog cilja. Receno nam je da se sprijateljimo sa

69 Uvazavanje unutrasnjeg i uvazavanje spoljnog Berdlip 3 april 1943

VII – O bivanju pasivnim (1)

Prosli put je receno u vezi sa uvazavanjem spoljnog, da je neophodno da se bude pasivan u odnosu na drugu osobu. Danas cemo govoriti o bivanju pasivnim u smislu Rada. Koja je centralna tema rada u vezi njegove prakticne strane – to jest u odnsou na rad na sebi. I u vezi sa tim, sta znaci unutrasnja promena? Praktican rad na sebi je usmeren ka stvaranju neceg u sebi pasivnim sto je trenutno aktivno i aktiviranjem neceg sto je pasivno. Licnost koja je aktivna mora da postane pasivna tako da esencija koja je pasivna moze da postane aktivna. To je centralna ideja prakticnog rada na sebi. Rad je drugo obrazovanje. Pre svega zivot mora da licnost tako da ona okruzi esenciju . To je prvo obrazovanje. Onda ako covek zeli da ide dalje u svom razvoju licnost mora postati pasivna tako da esencija moze da raste i postane aktivna. Tako da povrat mora postepeno da se dogodi. Pre svega dete kad se rodi samo je esencija aktivna. Onda zivot oblikuje licnost oko esencije i licnost je aktivna. Ova situacija ce ostati nepromenjena dok covek ne pocne da radi na sebi. Ako tako postupi, licnost ce postepeno postati pasivna a esencija aktivna. Postoje tako tri moguce orjentacije: prvo u detetu, esencija aktivna, zatim u odraslom dobu, licnsot aktivna i tree u slucaju coveka koji radi na sebi, licnost pasivna i esencija aktivna. Citav cilj rada je da ucini da se stecena licnost pasivizira. U smislu rada postati pasivan znaci unutrasnji rad na licnosti. Pre ili kasnije to znaci odvajanje od licnosti. Delovanjem zivota u svakom od vas formira se kompleksna nadgradnja zvana licnost. Ona se formira imitacijom, obicajem, uticajima vremena u kojem ste odrastali, na primer fantazijama izvedenim iz romana, drama, filmova, privlacnoscu, obozavanjem heroja, i hiljadama drugih uticaja koji deluju spolja i ulaze kroz cula iz spoljasnjeg zivota. Sve ovo formira vasu stecenu stranu i uopsteno se zove licnost. Esencija je ono sa cim ste se rodili, ili je promenjeno svim ovim stvarima koje ste stekli i prihvatili i slozili se sa njima i identifikujete se sa njima. Nova osoba raste oko originalne esencije. To je licnost. Sve ovo mora da se dogodi jer esencija ne moze da raste sama od sebe posle izvesne tacke. Covek ne moze da raste pravo iz esencije. To je jedna od onih cudnih stvari kojima rad poducava.

Kao rezultat formiranja licnosti, vas centar gravitacije svesti pomera se od esencije (u detinjstvu) ka spolj au licnost stecenu iz okolnosti u kojima ste odrastali a narocito stvarima koje su vas interesovale s jedne strane ili su privlacile vasu sujetu s druge strane. Na taj nacin gubite originalnnu osnovu i postajete nesto steceno nesto stvoreno. Vase osecanje „ja“ prelazi spolja u razne vrste osecanja izvedenih iz zivota. Covek ne oseca stvarnu unutrasnju stabilnost kad izvede osecanje sebe iz zivota. To jest uvek je uplasen da ce mu se nesto dogoditi, njegovom blagostanju, njegovom polozaju, njegovoj reputaciji. To je zbog identifikovanja sa svim sto je zivot oformio u njemu i to znaci da on sebe oseca samo kroz licnost. Ali druga osecanja sebe su moguca koja nisu izvedena iz zivota i licnosti i ta osecanja daju coveku soecaj stabilnosti da nista van njega ne moze da mu oduzme taj osecaj. I iz tih osecanja covek pocinje da oseca da se oslobodio, jer ona ne zavise ni od cega izvana, i tako ne mogu biti uskracena ili oduzeta. Takav covek vise nije rob spoljnim stvarima.

Recimo da kao decak dodjete u prvi tim u skoli. Onda pocinjete da osecate sebe kroz to i nosite dres i kapu koji vam daju to osecanje. Postajete clan tima i to vam daje najveci osecaj „ja“. Onda vas izbace iz tima. Kakva tragedija! To je neophodno u odnosu na prvo obrazovanje. Tako postajete ovo ili ono, i tako treba i mora da bude. Imate ovaj ili onaj uspeh i tako treba. To je vrsta treninga. Sve je to isprva neophodno. Sve to formira osecanje vas i vase licnosti, koja je grubo receno zivi poredeci se sa drugima. To jest osecate gubitak sebe u prisustvu osobe koja ima kapu sa vise trofeja. Ponavljam, sve je ovo neophodno, ali daje pogresan gravitacioni centar. Predpostavimo da ste veliki glumac ili bokser. Necete lako slusati pohvale drugom glumcu ili bokseru. Zasto? Zato sto vas osecaj „ja“ je izveden iz licnosti i osecacete gubitak „ja“ gubitak osecaja „ja“ ako vas neko prestigne. Ali sve ovo treba da vas obuci o iluzijama o „ja“. Jer ako imate bilo kakav trag stvarnog „ja“ u vama to je nemoguce. Stvarno ja ne postoji kroz poredjenje. Stoga cete razumeti kad se kaze da licnost zivi kroz poredjenje, dovoljno je d asamo studirate sebe ili druge u ovom svestlu za samo kratko vreme i videcete kako se lako svako uzbudjuje i uzrujava i kako je krto ovo osecanje „ja“ u kojem ljudi uporno pokusavaju da zive – to jest u osecanju „ja“ izvedenom iz nekog aspekta licnosti.

Zadrzimo se za neko vreme na velikoj formulaciji Rada koja govori o licnosti i esenciji. Treca ili neutralisuca sila zivota, cini, i mora ciniti, licnost aktivnom i esenciju pasivnom. Tako Rad kaze da ako dodjete u trecu silu Rada koja je nasuprot zivotu, licnost mora postepeno da postane pasivna i da dozvoli esenciji da se razvija. Sva individualna evolucija, sav vas stvarni unutrasnji razvoj zavisi od rasta esencije. Ako ste puni laznih osecanja „ja“ uobrazenih ideja o sebi, onda ne moze biti rasta esencije. Stvarna unutrasnja promene je razvoj esencije – to jest, onoga najstvarnijeg i najdubljeg dela vas. Jer da bi se ovo dogodilo licnost mora postepeno da postane pasivna. To je stvarno znacenje izraza postati pasivan u radu. To je postajanje pasivnim u odnosu na licnost u vama. Tako da kad se kaze da u istinskom uvazavanju spoljnog morate biti pasivni, to znaci da morate biti pasivni u odnosu na reakcije vase licnosti. A to zahteva najsvesniji i i najkoncentrisaniji rad na sebi. To jest zahteva veoma aktivno svesno unutrasnje stanje. I ne smemo predpostaviti da smo sposobni da postignemo ovo stanje u trenutku.

Usled toga sto se licnost formira, svi vi imate tipicne nacine uobicajenog reagovanja na okolnosti i dogadjaje i druge ljude. Ako ne mozete da posmatrate vasu tipicnu reakciju, vas kontinuirani mehanicki nacin uzimanja ljudi i stvari, vasa uobicajena stereotipna ponasanja, vase ponavljane neprijatne manifestacije, vase ljutnje i strogoce, itd. Onda naravno nemate pojma da uopste posedujete stecenu licnost. Uzimate sebe kao datost, kao neku vrstu cvrste cestite kvrge. Ali bez obzira sto mi tako lako uzimamo sebe kao datost, mi nismo jedna te ista osoba u razlicitim trenucima, kao sto mislimo. Mi nismo cvrsti. Kad bismo videli da nismo stalno jedna te ista cvrsta osoba, ne bismo uzeli sebe tako zdravo za gotovo . Nesto od nase sujete i samo-dovoljnosti sto povezuje licnost u celinu pocelo bi da nas napusta. Zapamtite da je licnost mnostvo. Sacinjena je od mnogih razlicitih i kontradiktornih „ja“ koji su steceni. A takodje sadrzi i razne vrste drugih sadrzaja o kojima rad cesto govori: negativni stavovi, unutrasnje odbrane, slike o sebi, mehanicke asocijacije, pesme, gramofonske zapise, tipicne oblike uobrazilje, negativna stanja, karakteristicne forme laganja, i ukratko sve ono sto nas prakticna strana Rada poducava da zapazimo i posmatramo u sebi kroz zivot. Jednom kad rad pocne da deluje na coveka istinski, sve ove razlicite forme osecanja sebe, sva ta osecanja „ja“ izvedena iz licnosti pocinju da se razvodnjavaju i gube. Ali delovanje rada u tom smislu je veoma postepeno, jer Rad deluje na ljude veoma blago i samo onoliko koliko svako od nas moze da podnese. Kad uistinu pocnete da uvidjate nesto u sebi, onda to znaci da mozete to da podnesete. Ako ne mozete da vidite nikakvo „ja“ to znaci da niste spremni. Videti sebe onakve kakvi stvarno jesmo bilo bi nepodnosljivo. Tako je delovanje Rada postepeno. Mozete poceti da uvidjate nesto – neko „ja“ – koje, recimo, bas ne volite, ali ga se necete osloboditi dok ili ne vidite neko bolje „ja“ koje vise volite, ili dok se ne oslobodite toga „ja“ bez opasnosti po sebe. Ali o tome cemo govoriti u sledecem tekstu.

Vratimo se sada znacenju biti pasivan. U punom smislu to znaci biti pasivan u odnosu na licnost, a to zauzvrat znaci biti pasivan prema sebi. Mozete li biti pasivni na vase mehanicki nastajuce primedbe makar za pet minuta? Eto, ja vam savetujem da posmatrate kako vasa licnost reaguje svakog momenta na sve i svakog. Upravo se na toj konstantnoj mehanickoj reakciji mora raditi da se postane pasivan prema sebi. A to zahteva neprekidno svesno stanje samo-posmatranja. Niko to jos ne moze da radi za dugo. Ali mozete praktikovati bivanje pasivnim u tom smislu za kratko vreme, recimo pet minuta. Zapazite kad pocinjete da imate primedbe iznutra – zapazite kakve se reakcije radjaju u vama – i pokusajte da budete pasivni u odnosu na njih, ne u odnosu na ljude koji ih izazivaju da nastanu. Dali je ovo jasno? Morate postati pasivni u odnosu na sopstvene reakcije, ne u odnosu na ljude na koje reagujete. Da biste to postigli morate iznutra biti budni i sposobni da vidite razlicite „ja“ u vama i ono sto oni zele da kazu i kako zele da se ponasaju u momentu.

Pokusajmo da to sasvim pojasnimo. Dali svi vi razumete da imate u sebi mnogo stecenih stvari koje uzimate kao da ste to vi? Slazete li se da ste obrazovanjem, imitacijom, primerom, onim sto ste naucili i slicno stekli razne ideje, ambicije, vrednosti, sudove, ocekivanja, nacine na koji pokazujete naklonosti i odbojnosti, karakteristicni nacin govora, ukratko mnoge tipicne reakcije na zivot. I dali je preterivanje reci da vi svu tu nadgradnju stecenih reakcija u vama uzimate kao da ste to vi sami. Ne smatrate li nuznim ili prirodnim da mislite da ste to vi. Ali pravi vi, ono stvarno „ja“ u vama nisu sve te stvari za koje se drzite i mislite da ste to vi. Kad biste posli od ove jednostavne osnove poceli biste da razumevate sta to znaci biti pasivan – to jest pasivan u odnosu na sebe, ili zapravo, pasivan u odnosu na ono sto ste stalno smatrali da ste vi. Biti pasivan u odnosu na sebe, covek ne sme da se uzme kao datost. Ne postoji nista sto je „ja“ u vama. Kada covek sasvim identifikovan sa svojom stecenom licnoscu, kaze, na primer, „Ja mislim ovo ili ono, odgovor Rada na to je „koje „ja“ govori? Dali uvidjate kako je mocna ova ideja? Dali mozete da primenjujete moc ove ideje Rada na sebe? Sigurno ne, ako ne pocnete da razclanite sebe na razlicita „ja“. Ako uzimate sebe kao jedinstvo, cvrstu celinu onda nema razclanjivanja sebe i nema mogucnosti promene. Rec „ja“ ce izlaziti iz vasih usta svaki cas a vi necete videti da je svako to „ja“ sasvim razlcito. Jedno ja ce uzvikivati, drugo „ja“ ce govoriti nezno i slicno. Vi ipak ne vidite da je svako „ja“ potpuno drukcije. To je veliki sok za samo-ljublje da shvatite da ne postoji takva osoba kao sto je „ja“. Alidok to ne pocne da se radja u vama necete moci da budete pasivni u odnosu na sebe. Ne mozete biti pasivni u odnosu na sebe ako ne vidite sebe putem unutrasnjeg posmatranja kao mnostvo razlicitih ljudi i spoznate vase razlicite „ja“ a narocito kojima „ja“ nikad ne smete da dozvolite da uzmu punu kontrolu nad vama. Sledeci put cemo govoriti o identifikovanju sa sobom detaljnije, i o razlicitim oblicima praktikovanja unutrasnjeg odvajanja. Dozvolite da kazem da oni „ja“ koji vrednuju rad ne smeju da izgube autoritet u vama. Zapazite „ja“ sa kojima se udruzujete. Ne druzite se sa pogresnim ljudima u vama. Zapamtite da ste vi grad, sa stracarama, i opasnim ulicama, ali ima i dobrih ljudi i dobrih ulica. Zar nase prvo obrazovanje nije bilo da se ne druzimo sa pogresnim ljudima. Nase drugo obrazovanje je da ne idemo u lose drustvo unutar nas. Nase prvo obrazovanje je spoljno: nase drugo obrazovanje je unutrasnje. Zivot nam ne daje drugo obrazovanje. Samo ezotericno ucenje nam daje drugo obrazovanje – to jest, za one koji traze nesto drugo od zivota.

70 uvazavanje unutrasnjeg i uvazavanje spoljnog Berdlip 20 april 1943

VII- O bivanju pasivnim (2)

Rad treba da oslabi licnost. To je upocetku nepovoljno jer covek seca da ne moze vise da raeaguje na uobicajeni nacin. Predpostavimo da ste od uvek navikli da udjete u odredjeno raspolozenje u odnosu na nesto a sada vise ne mozete. Osecate se slabim. Osecate gubitak. Gubitak cega? Gubitak dela licnosti. Istovremeno nesto ste drugo stekli i u stvarnosti ste jaci. Pokusajmo u ovim komentarima na unutrasnje i spoljno uvazavanje da bolje shvatimo u odnosu na sta licnost treba da postane pasivna. Cilj je da se dozvoli esenciji da raste. Svaki put kad idete protiv licnosti svesno nesto steknete. Naravno ne smete to uzeti aritmeticki. Ne mozete ocekivati da je steceno nesto egzaktno i instantno. Malo je kompleksnije i suptilnije od toga. Licnost vas drzi tamo gde jeste. Ona je stecena. Ona je postala vi ili ste vi postali to. To cini, to dela, to kaze, to nalazi gresku, to kvari lepe momente, to uzima kontrolu nad vama u svakom trenutku. Tako to drzi vas tu gde ste i vas zivot ono sto jeste. A gde ste vi? Vi ste tamo gde se nalazite u smislu onog sto je aktivno, i time ono sto dozivljavate, sta mislite da uzivate. Vidite zivot, bas tamo, van vas i mozda zedlite razne stvari ali ne mozete da stignete u zivot i da od njega dobijete stvari osim u meri u kojoj vam to vasa licnost dozvoljava. Idete u zivot shodno obliku vase licnosti. Srecete zivot, ljude i slicno kroz vasu licnost a ne direktno. Jeli to jasno? Ali vi ne vidite vasu licnost. Ona nije osvescena u vama. Tako mozda krivite zivot ili druge ljude ili se osecate razocaranim i slicno. Problem je u tome sto ste vi stekli odredjeni mehanizam za kontakt sa zivotom zvani licnost koji vam daje zivot shodno njenom obliku. I tako vi stalno nosite vasu licnost okolo vas aparat za dozivljavanje zivota, nadajuci se uvak da ce mozda u novom okruzenju, medju novim ljudima, u novoj kuci, novom odelu itd, sve biti sasvim drukcije. Kako to moze biti? Nosite sa sobom vasu masineriju za dozivljavanje zivota to jest vasu licnost. Mozete da spakujete kofere i napunite ih novim odelima i odete do Antipoda ali vi nosite vasu licnost sa vama, sa svim njenim stecenim mentalnim navikama, emocionalnim navikama, uobicajenim ponasnjima, navikama u govoru, navikama u iznalazenju greske, navikama u kretnjama, zdravstvenim navikama itd. Ovaj Rad je da se udaljite od sebe a ne od zivota. Ne udaljavate se od sebe menjanjem pejzaza. Stoga je neophodno da posmatrate sebe i uvidite kakva je vase licnost i izucavate da naucite kakav je vas aparat. Svi mi imamo razne snove o novom zivotu o idealnim okolnostima, spektakularnim ljudima i sl. Ali to su uzaludni snovi jer cak i ako bi bili smesteni u izuzetne i divne uslove, kakvi se nalaze u raju, mi bismo reagovali na njih kroz nasu licnost i rekao bih da bi se ti uslovi pokazali kao nepovoljni. Problem je u tome sto niko od nas ne zna kako da zivi, jer niko od nas ne uvidja da je problem u licnosti – to jest u receptivno reaktivnoj masini koju koristimo za kontakt sa zivotom. I nikad necemo da naucimo kako da pravilno zivimo makar malo bolje dok ne pocnemo da radimo na licnosti u nama i uvidimo sta je to u nama u pojedinacnom slucaju i kakvi se problemi radjaju iz nas a ne samo od drugih i od zivota.

Sav Rad sastoji se u imitiranju svesnog coveka. Ali ako ne radimo na licnosti ostajemo mehanicki covek. Onda ce to da dela. Masina ce govoriti. To ce se naljutiti. To ce uzeti kontrolu nad svime. I cak i ako pocnete da bivate svesni da ima jos nesto u vama, nesto dublje, sto ne zeli da dela, da govori, da oseca, da misli, na nacin na koji to cinite vi, nista necete moci da promenite – barem ne za dugo vremena. Ali cak i tako ako to uvidjate vi ste u daleko boljem polozaju nego osoba koja ne uvidja da nesto stalno uzima kontrolu nad njim i kvari sve. U Radu moramo da shvatimo da smo u milosti neceg zvanog licnost u nama i da je to masina koja nas kontrolise. Mozete lezati u krevetu ujutro u polusnu i videti sasvim jasno sta treba da kazete ucinite, osecate ili mislite ali onog casa kad ste ustali nesto je uzelo kontrolu nad vama. To uzima kontrolu i to pocinje da dela, govori n anacin sasvim suprotan onom sto ste planirali ili zeleli. Sta uzima kontrolu nad vama? To je licnost. I za kratko vreme- u trenutku – vi ste pod punom njenom vlascu i svesto ste mislili i planirali kad ste bili vise budni, vise slobodni, to jest, od licnosti, izgleda daleko ili cak besmisleno. I tako se ponasate na identican nacin kao juce. Nesto vas uhvati i vi padnete u san tako uhvaceni. To je nasa tragedija, da se ne mozemo promeniti i da cak zaboravljamo da treba da se menjamo, citav dan, nedelju ili cak duze. Jednom kad smo u licnosti sve ide po toj masineriji. Jedino, kad smo u vlasti licnosti vi ne vidimo da je to masinerija. Jedna stvar vodi u drugu lakim putem asocijacija inavika i tako je danas isto kao juce i kao sutra. I sve nam izgleda tako logicno, razumno, opravdano, prirodno. Ali kad se covek pocne malo da budi tojest, kad se malo pocne da oslobadja od licnosti – on ima momente kada vidi da je to masina za koju je pricvrscen, i pod cijom je vlascu. On vidi da je u zatvoru. Moze se cak i uplasiti te glatke, mocne samo-delujuce masine tog Frankenstajn-monstruma koji insistira da ga kontrolise, koji je zivot postepeno stvorio u njemu bez njegovog znanja. I onda on pocinje da razuzme sta Rad na sebi znaci i sta je njegov zadatak, i sa cime ima da se bori do kraja svog zivota. Ova spolja stvorena stvar u njemu, ta licnost oblikovana spoljnim zivotom, ta masina, kakvu god formi uuzme je zmaj koga treba savladati, mitoloski receno. U Cetvrtom Putu, koji lezi u zivotu, ne mozete ici u manastir ili sedeti u pecini u pustinji da biste se oslobodili vase licnosti. Ciniti licnost pasivnom je na ovom Putu onosto izucavamo, kontinuirani Rad na sebi u zivotu, metodom posmatrnja, ali ne identifikovanja sasobo, unutrsnjim odvajanjem i slicno. Celokupni Rad je o tome.

Dozvolite da citiram nesto sto je pre mnogo godina zapisao g. Uspenski, o borbi sa licnoscu. Objasnjeno je da covek mora postepeno da uci da uzima slike sebe kao celine a ne samo da posmatra pojedine detalje. Mora poceti da vidi sebe ukupno, u svim centrima, u bilo kom odredjenom momentu. Za tu svrhu, receno je, covek mora da tako kazemo da pravi mentalne fotografije sebe u razlicitim momentima svog zivotga i u razlicitim emocionalnim stanjima, i ne samo fotografije detalja, vec fotografije celine kako je vidi. Drugim recima te fotografije moraju da simultano sadrze sve ono sto covek moze da vidi u sebi u datom trenutku: njegove emocije,raspolozenja, misli, osecaje, stavove, ponasanje, pokrete, ton glasa, izraz lica isl. Ako covek uspe u hvatanju interesantnih momenata za uzimanje tih slika, skupice citav album svojih portreta, koji uzeti zajedno, ce mu pokazati jasno sta je on ustvari. Ali nije tako lako uzimati te slike sebe u najinteresantnijim i najkarakteristicnijim trenucima. Uzme vremena da se nauci kako to da se radi. Ali ako su slike uzete uspesno , i kao ih im dovoljno, videce da je njegova uobicajena koncepcija sebe sa kojom je zivo iz godine u godinu daleko od stvarnosti. Umsto onog coveka za kojeg se smatrao videce sasvim drugog coveka. Taj drugi covek je on i istovremeno to nije on.

U Radu morate da naucite da razlikujete stvarno od izmisljenog i da ih kasnije odvajate. A da biste otpoceli samo-posmatranje i samo-izucavanje neophodno je da se podelite na stvarnu i izmisljenu stranu. Covek mora da shvati da se uistinu sastoji od dva coveka. Sve to uzme vremena. Ali dok god covek sebe uzima za jednu osobu, nikad se nece nigde pomeriti odande gde se nalazi. Njegov Rad na sebi pocinje onda kada shvati da se sastoji od dve osobe. Jedan je pasivan i najvise sto moze da ucini je da posmatra sta mu se dogadja. Drugi koji sebe zove „ja“ je aktivan i goviri o sebi u prvom licu je zapravo u stvarnosti samo izmisljena nestvarna osoba. (Nazovimo tu izmisljenu osobu u coveku A).

Kad covek shvati svoju bespomocnost suocen sa A, njegov stav prema sebi i prema A u njemu prestaje da bude ili indiferentan ili nezainteresovan. Samo-posmatranje postaje posmatranje A. Covek razume da on nije A, da A nije nista do maska koju nosi, uloga koju nesvesno igra, koju nazalost ne moze prestati da igra, deo koji njime vlada, i cini da kaze ili ucini stotine gluposti, hiljade stvari koje sam nikad nebi rekao ili ucinio. Ako je iskren sa sobom, on oseca da je u vlasti A i istovremeno oseca da on nije A.

Pocinje da se plasi A, pocinje da dozivljava da je A njegov neprijatelj. Bez obzira sta bi hteo da uradi A sve presrece i menja. A je njegov neprijatelj. Zelje A, njegovi ukusi, simaptije, misli, zelje, su ili suprotne njegovim sopstvenim pogledima, osecanjima, raspolozenjima ili nemaju nista zajednicko sa njima. Istovremeno A je njegov gospodar. On je rob, nema svoju volju. Nema nacina da izrazi svoje zelje jer sta god bi zeleo da ucini ili kaze za njega to uradi A.

Kad covek stigne do ovog nivoa samo-posmatranja mora da shvati da je celokupni njegov cilj da se oslobodi A. I posto ustvari ne moze da se oslobodi od A jer on sam je A, on mora da se nametne A i natera ga da zeli ne ono sto A zeli nego ono sto bi on sam zeleo da radi. Od gospodara A mora da postane sluga.

Prva faza Rada na sebi sastoji se u odvajanju sebe od A mentalno a zatim odvajanjem od njega aktuelno fakticki, drzeci se odvojeno od njega. Ali mora se imati u vidu cinjenica da sva paznja mora biti usmerena na A, jer covek nije u stanju da objasni sta on ustvari jeste. Ali on moze da objasni A sebi, i sa ovim moze poceti, ne gubeci iz vida da on nije A.“

Zapazimo da je u gornjem citatu naglaseno da covek ne moze da se menja dok god uzima sebe kao jednog. Ali kad se podeli na posmatranu stranu i posmatrajucu stranu prvi korak ka mogucoj promeni je preduzet. To jest covek mora da postane posmatrajuce „Ja“ i licnsot. Sve sto onda covek moze da posmatra u sebi mora da uzme kao A za pocetak, to jest kao licnost. Ljudi predpostavljaju da samo jedna stvar dela u njima, i dok god uzimaju sebe za jedno, ne mogu drugacije da misle, i tako nalaze ideju samo-posmatranja veoma teskom. Sta treba da posmatramo pitaju oni. Odgovor je – sve- za pocetak. Ali, reci ce oni, sta god da posmatram sam sigurno ja. Odgovor je da i ne u smislu Rada. Sve sto posmatrate morate da uzmete kao licnst isprva. Licnost u vama vlada vama i deo koji posmatra je bespomocan u odnosu na nju ispocetka. Poredak stvari je pogesan. Komanda je na pogresnom mestu. Unutrasnje ne moze da kontrolise spoljno. Ono sto treba da komanduje je subjekat, a ono sto treba da bude subjekat komanduje. Unutrasnji deo koji posmatra vidi spoljni deo koji sebe zove „ja“ i tako postupa u njegovo ime i ne moze nista da ucini ispocetka. Zapazite ovde da je deo koji posmatra uvek dublji od onog koji se posmatra. Unutrasnje moze da posmatra spoljno ali spoljno ne moze da posmatra unutrasnje. Iako je unutrasnja tj posmatrajuca strana isprva bespomocna, ona postepeno ojacava idejama Rada koje je hrane. Unutrasnje moze samo postati jace Radom. Zivot ne moze da ga hrani. Covek onda pocinje da zeli da se oslobodi od licnosti, od A, od masine u cijoj je vlasti. Neutralisuca sila zivota odrzava licnost aktivnom; neutralisuca sila Rada hrani unutrasnju posmatrajucu stranu. Ukratko covek pocinje da shvata da je njegov celokupni cilj da se oslobodi od A, od licnosti. I da opet citiramo „posto ne moze da se oslobodi od A, jer to je on, on stoga mora da savlada A i ucini da A radi ne ono sto A odredjenog momenta hoce, nego ono sto on hoce da cini. Od gospodara A mora da postane sluga.

71 Uvazavanje unutrasnjeg i uvazavanje spoljnog Berdlip 1 maj 1943

IX – O bivanju pasivnim (3)

U poslednjem tekstu receno je da covekov rad na sebi pocinje od momenta kada pocinje u sebi da oseca dva coveka. Jedan je pasivan i najvise sto moze da ucini je da zapazi i posmatra sta mu se dogadja u rukama onog drugog. Onaj drugi koji sebe zove „ja“ je aktivan. On o sebi govori u prvom licu. Sebe tretira kao da je stvarni covek, on licno. Zapazimo da je receno da covekov rad pocinje u sebi da oseca dva coveka, jednog pasivnog i drugog aktivnog. Sta mislite koliko vas dostize ovu fazu? Dozvolite da vas pitam sledece pitanje: „Da li ste jasno stigli do ove faze tako da neprekidno uvidjate da u vama ima jedna aktivna strana koja uzima kontrolu nad vama svakog momenta, i strana koja je pasivna koja samo moze da gleda i postaje svestna da je to tako, i sasvim je bespomocna suocena sa ovom aktivnom stranom?“ Ako mozete da odgovorite sa sigurnoscu da ste stigli do ove faze, onda vam treba cestitati jer to naci da se dogodila stvana i veoma vazna unutrasnja podela, neophodna za sve dalje faze rada. Upravo je ova pasivna strana, koja se odvojila od aktivne strane ta koja moze da raste. Evolucija coveka u smislu rada je evolucija njegove pasivne a ne njegove aktivne strane. Ali to je zato sto je ova unutrasnja podela u aktivnu i pasivnu stranu tako teska da se postigne, i uzme dugo vremena i mnogo inicijalnih neuspelih pokusaja, tako da se licni rad zaustavlja ili se vrti u krug.

S obzirom da je ovo veoma vazna stvar i teska da se shvati, dozvolite da vam postavim pitanje na drugi nacin: „dali uvidjate vasu mehanicnost, i dali je uvidjate kontinuirano? Sta to znaci uvideti sopstvenu mehanicnost? To naci da pocinjete da uvidjate da ste vi masina koja reaguje na spoljne uticaje. To ne postupa nego reaguje. Sve sto ste smatrali kao individualnu i svesnu akciju je mehanicko. Drugim recima, shvatiti sta je mehanicnost, znaci shvatiti da ne mozete da se ponasate drugacije od onog kako se ponasate. Svako misli da je slobodan i moze da postupa kako zeli. Svako misli da moze da kaze ovo ili ono po svom izboru, ili uciniti ovo ili ono po izboru. Rad uci da je to iluzija. Kaze da je to prva velika iluzija koja mora biti demistifikovana prakticnim radom na sebi. Covek ne moze da cini. Da bi cinio covek mora biti slobodan da postupa. Da bi mogao da cini covek mora prvo da bude. A da bude covek mora da postane jedinstven. Onda je slobodan. Ali kako covek nije slobodan, iako rado zamislja da jeste. Sta god da cini to je njemu diktirano od njegove masine, tj od vrste masine koja je u njemu stvorena okolnostima, obrazovanjem, imitacijom, fantazijama, negativnim stanjima, stavovima, misljenjima i slicno. To je jedan od fundamentalnih principa psiholoskog ucenja Rada. Covek ne moze da cini. To cini u njemu – to jest masina cini. To je ono sto se misli izrekom da covek mora da dostigne fazu, kroz dugotrajno i cesto bolno unutrasnje posmatranje, shvatanje da su u njemu dva coveka, jedan aktivni i drugi pasivni. Aktivni covek „radi“ sve reagovanjem na utiske. Pasivni covek – jednom kad je postao svestan svog postojanja u pocetku nista ne moze da uradi. Moze samo da zapazi sta aktivni covek „radi“ i za dugo vreme mora da se podvrgne tome, bez obzira koliko bi taj pasivni covek hteo da stvari budu drukcije. Postajanje pasivnim u odnosu na sebe je prva faza Rada. To zahteva veliku unutrasnju aktivnost paznje. Pitanje kontrole licnosti dolazi kasnije (ne ovde). Pre nego sto se bilo kakvo pitanje kontrole postavi, covek mora da izucava sta to znaci biti pasivan u odnosu na sebe. Sta to znaci ne identifikovati se sa sobom u svakom trenutku – u suprotnom bice stalno identifikovan sa sobom. To ukljucuje celog coveka – sve sto moze da posmatra u procesu vremena, ne samo ono sto on misli da je lose nego sve. Zato se cesto kaze da proces samo-posmatranjam mora biti nekritican. Ako je kritikujuci onda cete samo posmatrati jedan deo a necete nikad misliti da posmatrate drugi deo koji zapravo mogu biti povezani. Pasivni covek jos nema snage da bilo sta menja u aktivnom coveku to jest da ga kontrolise. Na zalost ljudi od samog pocetka pokusavaju da kontrolisu, pokusavaju da cine. To je nemoguce, dok se ne uspostavi pravilan oslonac kontrole. Pravilan oslonac kontrole dolazi od postepenog jacanja pasivnog coveka.

* * *

Cesto se kaze u Radu da je covek u zatvoru. Originalni razgovori su cesto o „zatvoru“ i o „bekstvu iz zatvora“. Ali da bi pobegao covek mora prvo da shvati da on jeste u zatvoru i da vidi u cemu se zatvor sastoji. Citiracu nesto sto je jednom receno o ovome: „Ako covek koji je u zatvoru zeli da ima bilo kakvu sansu da pobegne, on pre svega mora da shvati da je u zatvoru. Ako zamislja da je slobodan, kako ce onda uopste poceti da misli o bekstvu iz zatvora? Gledace na celu tu ideju kao na besmislicu. Dok god ne uvidja da je u zatvoru, dotle ce misliti da je slobodan. Tada on nema nikakve sanse. Niko mu ne moze pomoci. Niko ga ne moze osloboditi silom, protiv njegove volje suprotno njegovim zeljama. Ako je oslobadjanje moguce, onda je to prvi zahtev da covek oseti da je u zatvoru i pocne da studira zatvor u kojem se nalazi i sredstva izbavljenja. Slobodu moze samo steci kao rezultat dugog rada i napora – a ovim se misli svesni napor usmeren ka definitivnom cilju. Ali da bi izbegao iz zatvora, coveku je potrebna pomoc. Mora mu se reci sta treba da radi i to mu se mora reci mnogo puta od strane onih koji su se izbavili i koji su preneli svoje znanje drugima, koji su shvatili da su u zatvoru i poceli su da se izbavljuju.“

Ovo sto je u gornjem citatu receno ne odnosi se ni na kakav fizicki zatvor niti to znaci da je telo taj zatvor. Ono sto se ovde misli je psiholoski zatvor iz kojeg se mora pobeci. Svako je u zatvoru samog sebe. Kad bi covek mogao da stoji iza sebe – to jest da stoji iza svake manifestacije sebe, bez obzira dali je smatra dobrom ili losom, onda bi bio u stanju da vidi zatvor u kojem zivi. Ali da bi to ucinio mora postati pasivan u odnosu na sebe. Mora videti sve svoje reakcije, bez obzira dali ih tretira kao dobre ili lose, pasivno. Mora videti svoje stavove. I kad stigne u ovu fazu, dugim samo-posmatranjem, onda je zaista podeljen na dva coveka – jedan aktivan i drugi pasivan. Pasivan covek stoji unutra ili iza aktivnog coveka. Pasivan covek je u ovoj fazi nemocan ali iako je nemocan pred aktivnim covekom, on je sada svestan njega. On vidi svoj zatvor. To je polaziste stvarne promene. Sada vas ponovo pitam pitanje koje sam vam ranije postavio: „ dali ste stigli u fazu da uvidjate da postoji jedna aktivna strana u vama koja uzima kontrolu nad vama svakog momenta i pasivna strana koja samo moze da gleda i sasvim je bespomocna suocena sa aktivnom stranom?“

Sto se manje identifikujete sa samim sobom, vise cete biti pasivni prema sebi.

72 Uvazavanje unutrasnjeg i uvazavanje spoljnog Berdlip 9 maj 1943

X- O bivanju pasivnim (4)

O identifikovanju sa sobom

Deo I- Ako treba da prodjete iz jedne sobe u drugu, bice nemoguce da to uradite ako ste zavezani za nesto u prvoj sobi. Predpostavimo da ste zaglavljeni u fotelji. Bice nemoguce da se krecete, izuzev zajedno sa foteljom. A ako su vrata uzana, necete moci da prodjete. Morate da zamislite da smo vezani za veliki broj stvari koje nas sprecavaju da predjemo na novi nivo bica. Secam se, jednom prilikom, da je g. Uspenski govorio o nama kao da nosimo veoma mnogo kaputa. Rekao je da je neopohodno da ove kapute jedan po jedan skidamo. U suprotnom smo previse kabasti da prodjemo kroz vrata. Covek koji veruje u sebe, u svoju vrlinu i zaslugu i slicno je kabast u psiholoskom smislu. Tako da ne moze da prodje kroz „uzana vrata“ ili kroz „iglene usi“ On je kamila. Kamila je veliko i kvrgavo stvorenje. Naravno ovde se misli na coveka koji je u psiholoskom smislu kamila. U jevandjeljima, osoba koja je vrlo identifikovana sa samom sobom se naziva bogatim covekom. On ima cvrstu ideju o sopstvenoj vrednosti. On misli da zna, on je siguran da moze da cini i siguran da su dobro i lose njemu jasni. Takav covek je veoma identifikovan sa sobom. To je bogat covek iz jevandjelja za koga je Hrist rekao da je lakse kamili da prodje kroz iglene usi nego bogatom coveku da udje u carstvo bozije. U slucaju koji se navodi u jevandjeljima, bogat covek oseca da poseduje dobrotu i da je stekao zasluge u svemu sto je cinio. On je identifikovan sa samim sobom. Tako da sve sto je ucinio otislo je u pogresnu njegovu stranu. Zbog ovoga Hrist mu je rekao: „Idi rasprodaj sve sto imas“. Bogat covek je bio tuzan jer je imao „velike posede“ to jest bio je identifikovan sa sobom kao fariseji koji su se molili govoreci „Boze hvala ti da nisam kao ostali ljudi zelenas, nepravedan, preljubnik, ili cak kao ovaj skitnica. Postim dva puta nedeljno; dajem deseticu svega sto imam, dok se skitnica molio „Boze smiluj se na mene gresnika“. Farisej je izniman primer identifikovanja sa sobom. Moramo jasno da shvatimo da covek moze biti veoma dobar u zivotu i obavljati svoje duznosti i slediti ucenje verno i suociti opasnost sa velikim heroizmom i biti i dalje bogat covek iz jevandjelja. To znaci da je identifikovan sas sobom u svemu sto radi i zadovoljan sobom. Znate da u radu ima fraza koja kaze da se covek ne moze menjati dok ne uvidi sopstvenu nistavost. Poceti uvidjati sopstvenu nistavost kao prakticno iskustvo znaci poceti prestajati biti bogat covek. Drugim recima to je pocetak prestajanja identifikovanja sa sobom.

* * *

Deo II – razgovarajmo sada o identifikovanju sa sobom sa drugih strana. Pocnimo sa izredkom da gde god da ste identifikovani sa sobom, tamo ne mozete biti pasivni u odnosu na sebe. Biti identifikovan sa sobom znaci da ste zavezani za nesto u sebi sto uzimate kao da ste to vi. Predpostavimo da ste vezani za ideju da ste istinoljubiva osoba. To znaci da ste zavezani za tu sliku o sebi. Vi imate sliku o sebi, za vas, kako ste uvek istinoljubivi. I tako gde god ste, da tako kazem, nosite tu sliku sa sobom. Nemate egzistenciju van te slike. Vi jeste ta slika. Ona vas svuda prati, cak i onda kad ne govorite istinu. To ne nije od uticaja za sliku koju imate o sebi i za koju ste cvrsto zalepljeni. Ako vas za momenat okolnosti dovedu do toga da osecate da niste bas sasvim istinoljubivi u nekoj prilici, onda smesta pocinjete da se pravdate, objasnjavate dokazujete sve dok se ponovo iznutra ne osetite udobno, i u slozi sa tom slikom koja vama dominira. To znaci biti identifikovan sa sobom. Naravno ima more slika. Ali svako ima posebne slike o sebi sa kojima se identifikuje. Jedan od izvora nase unutrasnje disharmonije i nasih negativnih stanja lezi u slikama. Kad je slika, da tako kazemo, dodirnuta, mi takodje pokazujemo nasu dirnutost ili bivajuci depresivni ili bivajuci ljuti, ili jednom recju, negativni. Kad imamo mnogo slika koje nosimo o sebi, mi smo vrlo identifikovani sa sobom. A sto smo vise identifikovani sa sobom, imamo vise duznosti da se uznemirimo, obeshrabrimo, razocaramo i slicno. Naravno nisu samo slike te koje nas cine da se osecamo uznemirenim ili odgovornim. Slike se stvaraju iz sujete i maste – to jest one pripadaju laznoj licnosti koja je imaginarno „ja“. A mi se posebno identifikujemo sa svime onim sto pripada laznoj licnosti. Kada bismo samo direktnim uvidom mogli da vidimo da nismo sve ono sto zamisljamo onda bi moc lazne licnosti oslabila. S jedne strane bi izgubili, ali bi s druge strane, zapravo dobili daleko vise nego sto bi izgubili. Ali mi se uvek branimo, cak i kad znamo bolje. To je zato sto nam dva velika giganta zvani Gordost i Sujeta ne dozvoljavaju da ustupite, bar ne pred drugima. I zbog ovog razloga jedino samo-posmatranje moze da pomogne. Vi sami, videvsi sebe, mozete da ustupite pred sobom. Zato podela mora biti napravljena u sebi i9zmedju posmatrajuceg i posmatranog dela sebe. I u pocetku sve mora biti posmatrano pasivno, i stavljeno pod svetlost svesti bez kritikovanja. Ako imate sliku o sebi kao nekom ko je stalno istinoljubiv, onda morate da zapazite tokom vremena koliko cesto lazete. Samo ta unutrasnja realizacija ce unistiti moc slike sa kojom ste se identifikovali i kojoj robujete.

* * *

Deo III, – „Dok god covek uzima sebe kao jednu osobu nikad se nece pomeriti odande gde jeste.“ „Da, ali zasto? Zato sto je onda kompletno identifikovan sa samim sobom. Njegov rad pocinje kada oseca dva coveka u sebi. Jedan je pasivan i to je covek koji posmatra: drugi je aktivan i to je covek koji je posmatran. Taj aktivni covek zove sebe „ja“ Pasivni covek je pocetak puta ka stvarnom „ja“. Ali on je zadugo slab i nista ne moze da uradi. Ali kako se osecanje ja izvlaci iz aktivnomg coveka tako onaj slabi psotepeno jaca dok ne dodje vreme da aktivni postaje pasivan a pasivan se aktivira. To jest obrt nastaje i unutrasnje pocinje da kontrolise spoljno a ne da spoljno kontrolise unutrasnje.

Pokusajmo ovo da shvatimo jasnije. Dok god covek uzima sebe kao jednog on ne moze postati drugaciji. Dali vidite zasto je to tako? On ne moze da se menja, jer je identifikovan sa sobom i sve u sebi uzima kao da je to on. Njegove misli, misljenja, raspolozenja, osecanja, opazanja i, ustvari sve uzima kao „ja“. On kaze „ja“ svemu tome. Seticete se sta rad kaze o identifikovanju. Citiracu par stvari: „Identifikacija je tako uobicajeni kvalitet da je za svrhu posmatranja tesko odvojiti je od svega drugog. Covek je uvek u stanju identifikacije i zbot ovog ili onog razloga ne moze da se seti sebe. „Identifikovanje je jedan od nasih najvecih neprijatelja. Neophodno je videti i izucavati identifikovanje do njegovog korena u nama. Identifikovanje je glavna prepreka samo-secanju. Covek koji se identifikuje sa svim je nesposoban da se seati sebe. Da bi se setio sebe neophodno je da se covek ne identifikuje. Ali da bi prestao da se identifikuje covek pre svega mora da se ne identifikuje sa samim sobom. Mora da se seti da u njemu postoje dva, jedan koji u pocetku moze samo da posmatra, a drugi ima kontrolu nad njim u svakom momentu i govori u njegovo ime i sebe naziva „ja“. Mora da pokusa da se ne identifikuje sa tim drugim cvoekom koji ga kontrolise i oseca da se od njega razlikuje i da u njemu postoji neko drugi. Ali ako se ovo odvajanje ne dogodi i neprekidno obnavlja, on ostaje jedan covek i u njemu nista ne moze da se promeni.“

Videcete da Rad poducava da je stanje coveka takvo da se on sa svime identifikuje. Na primer, covek se identifikuje sa svojim znanjem. Jedan covek ima jednu vrstu znanja, kao sto je znanje o svetu, drugi ima znanje nauike, treci ima znanje kuvanja, cetvrti znanje biznisa, peti znanje o knjigama i tako redom. Ali u bilo kom slucaju covek se identifikuje sa svojim znanjem. Znate kako ljudi koji imaju slicno znanje se raspravljaju i kako u takozvanom obrazovanom svetu, razne vrste neobicnih ljubomora postoje zasnovane na identifikovanju. Doktori, se na primer stalno ne slazu. I stalno su identifikovani sa svojim znanjem. Kuvari se takodje ne slazu kao ni poznavaoci knjizevnosti, ni vojnici, ni svestenici niti majke, itd. Mozda se secate u detinjstvu kada prvi put pocnete da se identifikujete sa vasim znanjem i kako ste se osecali zadovoljnim kad ste saznali nesto sto drugi ne znaju i kako ste osecali neku vrstu moci. Identifikovanje daje osecaj moci. Nije naravno znanje to za koje ste zainteresovani, vec cinjenica da mozete da se ’pravite vazni’.

Uzmimo sada predmet identifikovanja sa Intelektualnim centrom. Izmedju ostalog ovde postoje, stavovi, misljenja i misli. Znate li, ili tacnije, da li ste zapazili, da se identifikujete sa vasim misljenjem? To je drugi oblik identifikovanja sa sobom. Naravno misljenje niste vi, vec sasvim distinktno. Ali ako ste identifikovani, osecaj „ja’ postaje zavezan za to. Mozda osecate da nemate misljenje. Ali u svakom slucaju imamo misli. Mozete li reci „ja“ vasim mislima? Ili tacnije dali im kazete „ja“ bez razlike. Sigurno da ako verujete da je sve u vasem unutrasnjem svetu „ja“ onda je to evidentno tako. Ali mozete isto tako reci da ste vi i sve ono sto je u spoljnom svetu. Cesto dolaze vrlo depresivne i kompleksne misli. Ako se covek sa njima identifikuje one dobijaju svoju punu moc. Onda je covek identifikovan sa svojim mislima. Ustari, veoma je neophodno da covek sve ovo nauci, i sto je moguce pre. Pomaze coveku mnogo u radu na sebi i u svakom smislu. Nemoguce je zaustaviti misli. Mozete da pokusate, ali tek kao vezbu u samo-posmatranju. Ali covek moze da nauci da se ne identifikuje sa mislima, i mora poceti da ih posmatra. Neke su misli vrlo interesantne za posmatranje, zamrsene kompleskne teske misli sa kojima je veoma opasno da se covek identifikuje. Ako se ne identifikujete sa necim u vama, pocinjete da se oslobadjate njegove moci. Sledeci put govoricemo vise o identifikovanju sa sobom u vezi Intelektualnog centra, a kasnije u vezi sa drugim centrima.

73 Uvazavanje unutrasnjeg i uvazavanje spoljnog Berdlip 22 maj 1943

XI – O bivanju pasivnim (5)

Nastavljamo danas da govorimo o predmetu ne-idnetifikovanja sa sobom. Opet vas podsecam da ljudi uzimaju ono sto nazivaju sobom za datost, i takodje uzimaju to kao samo kao jednu stvar, vec joj dozvoljavaju da kaze „ja“ svemu sto cini, misli ili oseca.

* * *

Prosli put smo govorili o identifikovanju sa sobom sa stanovista centara i poceli smo sa Intelektualnim centrom. Kada vas prvi put poducavaju o samo-posmatranju kaze vam se da pokusate da posmatrate rad razlicitih centara da biste videli kako tri coveka u vama odgovaraju njima. Aktivnosti Intelektualnog centra su mnoge. Poslednji put nesto je receno o misljenjima i mislima koje pripadaju intelektualnom centru. Covek se obicno identifikuje sasvim sa svojm misljenjima, koja su posudjena od drugih, iz tekstova, itd. Onda govorimo o identifikovanju sa nasim mislima. Nase misli nisu vidljive drugim ljudima, niti nama samima. Ali one su sasvim definitivne stvari, sastavljene od defintivnih supstanci. Mozemo biti manje ili vise svesni nasih misli. Kada posmatrate misao, vi niste identifikovani sa njom. Sta to znaci? To znaci da dok god ne posmatrate intelektualni centar i ono sto se u vama desava imate sklonost da njegovu aktivnost uzmete kao da ste to vi, uzecete to kao datost. Verovacete vasim mislima ili cete ih uzeti zdravo za gotovo. Identifikovacete se sa njima. Dajete im kvalitet istine i ili kazete „ja mislim“ ili vise interno uzimate misao kao da ste to vi. Onda one imaju moc nad vama i vrse svoj uticaj nad vama. Neprijatna misao, sumorna, teska misao, sumnjicava misao, pesimsticna misao, zla misao, i slicno – sve ove misli postaju vi sami.: i tako to jeste vi, kroz identifikovanje sa njima. Ali vi niste vase misli. Bilo koja misao moze da udje u um. Razne vrste beznadeznih, losih, beskorisnih, glupih amorfnih i imbecilnih misli moze da udje u um. I ako kazete „ja“ njima svima gde cete vi biti. Reci cete ’da’ svima njima. Slozicete se sa svima njima. Ukratko, identifikovacete se sa njima, jer cete sve vreme govoriti „ja“ njima i verovacete da ih „ja“ misli i da su to vase misli. Ali kao sto sam rekao bilo koja misao moze da udje u um, bas kao sto bilo ko moze da udje u vasu kucu. Veoma malo koja misao je vredna pracenja i da biste poceli da mislite pravilno, skoro sve misli koje dodju slucajno u vas um moraju da budu odbacene kao beskorisne ili gore. Osoba moze da zaista ima opasne misli, posebno ako ih prihvata kao njegove. On je tako naivan da veruje da sve misli koje dolaze u njegov um su njegove i da ih je on smislio. Tako on kaze „ja“ njima ne znajuci nista bolje. Ali ako pocne da razumeva da mora da posmatra svoje misli, uskoro ce imati sasvim drugu tacku gledista.

Secam se pre mnogo godina kad je Gdja. Nicoll i ja smo napustili Institut u Francuskoj i otisli u Skotsku u kucu mog dede, proveo sam mnoge mesece gledajuci teoloske knjige u biblioteci mog dede koje su razni sveti Skotlandjani pisali. One su sve naravno cisto formatorne. Sve su one o temi doktrine i o slovu zakona i bave se raznim cepidlacucim argumentima. Ali jedna od njih je privukla moju paznju. Pisac je rekao da ljudi moraju das e sete da je djavo poslao mnoge misli u njihov um i da nikad ne smemo da mislimo da su to nase misli. Objasnio je da ovu ideju detaljno i cak naglasio „nase misli nisu nase“. To je bio covek koji je poceo da razumeva nesto psiholosko i citanje njegovog dela je bio dah svezeg vazduha medju svim tim mrtvim groznim tomovima, u kojima nije bilo traga nikakvom razumevanju, i nista nije receno na psiholoskom nivou, i sve je uzeto na bukvalnom nivou, na nivou kamena. Taj pisac kaze da mi nismo odgovorni za nase misli ali da jesmo odgovorni za nase misljenje. Misao moze da bude prisutna ili ne. Misao ulazi u um i trazi da vas privuce. Ako uspe vi „pocinjete da je mislite“ to jest da mislite iz nje. Pocinjete da je uvecavate, posvecivanjem paznje njoj i misljenjem iz nje, dok ne pocne da raste u svim pravcima, i formira malo drvo misli u vama, koje nosi plodove, i semenke i druge slicne misli. To je sasvim jasno ako se setimo sumnjicavih misli.

Shvatate da msiao i misljenje nisu isto. Predpostavimo da misao udje u vas um da g. X laze. To nije samo misao. Vervatno ste rekli sebi:“moram da razmislim o tome“. Ali ako verujete misli odmah se identifikujete sa njom. Vasa misao je sad transformsala g. X u lazova. Misli sa kojima se identifikujemo menjaju stvari veoma. Na primer, neki ljudi, po navici se identifikuju sa sumornom, mucnom, nepoverljivom klasom misli. Oni vole misli te boje i oblika. Tako oni prihvataju te misli i odbacuju druge. Ove misli menjaju stvari za njih, kao tamna stakla. Identifikovani su sa tim mislima tako da ne mogu da ih vide. Oni su te misli i tako ne mogu da ih posmatraju i vide da su to odredjene misli i da razne vrste drugih misli postoje koje su sasvim drugih oblika i boja. Covek moze da ima bilo koje misli. Bilo koja misao moze da udje u coveka. U jevandjeljima se kaze da ne ogadjuje coveka ono sto udje u njega vec ono sto izlazi iz coveka. Bilo koja vrsta misli moze da udje u um ako kad se identifikujete sa njom i postupate iz nje ili tacnije reagujete – to je druga stvar. Ako se identifikujete sa misli kazete joj „ja“ i verujete joj. Tako cete misliti iz nje i postupati iz nje. Misao koja je laz, pogresna misao, pogrsno povezana, izvrnuta misao, depresivna misao, misao koja se uhvati za jednu stvar i ignorise sve ostalo ili ona vrsta misli koja samo porice i suprotstavlja se itd – ako se osoba identifikuje sa takvim mislima, on ce misliti i delati iz njih. Njegov umm ce biti haos. Ideje Rada sluze da izgrade um u pravilan proedak tako da sve moze biti pravilno povezano. U centru oma stoji Zrak nastajanja to jest Skala Bica. Od najviseg ka najnizem sves tvari padaju na njihova prava mesta. Ali dok god se um ne izmeni Radom, on nastavlja da misli da su sve njegove misli stvarne. I istinite. Um je onda kao sator koji lezi na gomili zemlje bez centralnog uspravnog stuba. Asvi njegovi delovi dodiruju jedan drugi na pogresan nacin. Nisu rasireni. Metodom obuke u Tadu i ucenjem da se misli iz onoga sto Rad uci, covek pocinje da biva u stanju da razlikuje izmedju ispravnog i pogresnog misljenja. Pocinje da uci kako da misli u pravilnoj skali, i kako da ne mesa skale, i slicno. Sve to mu pomazse da se ne dientifikuje sa njegovim mislima. Daje teziste njegovom misljenju.

Rad treba da nacini coveka da misli ispravno. Zato je tako vazno da se pokusa da se usvoji ono sto Rad poducava. Znate da prilikom ucenja, recimo hemijek, ili ako zelite, stranih jezika, veoma je vazno da se slusa ono sto se poducava, i da se to aranzira u vasoj glavi i da se misli o onome sto je nauceno. Mnogi ljudi nikad ne misle o onome cemu su poducavani. Ali u Radu to je neophodno. Zasto je to neophodno? Zato sto to izgradjuje novi sistem misli i misljenja u vasoj glavi. Ustvari cini da vas um pocinje da radi na pravi nacin, tako da mozete da pocnete da mislite.

Dozvolite da podvucem da misao i misljenje misli nisu isto. Misao moze da udje u vas um, ali vi mozete ili ne morate da je mislite. I cak i ako je mislite, ne morate nuzno da se identifikujete sa njom. Ali postoje mnoge razlicite vrste misli, vise i nize, velike i male, koje ulaze u um, ali to pripada kasnijem ucenju. Ono sto je sada neophodnoda se shvati je da su misli od svih mogucih vrsta i da nisu vase, ali ih usvajate tako sto se identifikujete sa njima. I ako to cinite, onda vas mogu vuci u raznim pravcima. Postoji nauka o mislima. Rad sa svim svojim idejama i ucenjem i instrukcijama, ima veze sa pravom naukom misli i misljenja. Iz tog razloga svi vi koji ste vec vise godina upoznati sa idejama rada treba da znate sta to znaci naci gresku u svojim mislima i sa svojim misljenjem, i trebalo bi da ste u stanju da zapazite pogresne misli, negativne misli, beskorisne misli, lazne misli i slicno. Prva promena koja se zahteva u ovom Radu, kao i u Jevandjeljima, je promena misli. Ali da bi se „promena misli“ dogodila, morate da pocnete da mislite iz Rada, i onoga sto on poducava. Kasnije mozda mozete da pocnete da postupate iz Rada. Ali pre svega novi nacin misljenja je neophodan. U ovom tekstu govorimo o tome sta Rad poducava. On kaze da u vas um mogu da udju bilo koje misli, i one nisu vase misli. Kaze da mozete da ih mislite a i ne morate. I kaze jos da mozete da se identifikujete sa njima ili ne. Kad ovo cujete kao deo ucenja Rada i primenite ga tako sto posmatrate sebe u Itnelektualnom centru, videcete da je to potpuno tacno. Kad ovo shvatite, onda se moze reci da msilite u nov nacin o sebi.

Ako mozete da shvatite u praksi – to jest iskustvom – da mozete da budete pasivni u odnosu na vase misli tako sto se necete identifikovati sa njima, vec ste stigli do definitivne faze u radu na Intelektualnom centru. Ali ako uzimate sebe kao jedno nikad necete stici do ove tacke. Ostacete zaglavljeni u iluzijama da vi jeste sve vase misli i sva vasa osecanja ili tacnije „ja licno“. Necete imati uvid u ogromni unutrasnji svet visine i dubine koja sadrzi hiljade stanovnika, dobrih i losih, koje uzimate kao datost kao jednu osobu, koju vi smatrate samim sobom, i kome u uobicajenom stanju uspaavnosti kazete „ja“ u svakom trenutku. Sve sto se desava u vama, vi cete nazvati „ja“. I tako se nikad necete pomeriti sa mesta na kome ste, jer sebe uzimate za jednoga, i tako nikad necete razumeti sta to znaci postati pasivan prema sebi.

U gornjem tekstu govorili smo o prakticnom radu koji vodi ka postajanju pasivnim prema mislima. To pripada intimnom radu na Intelektualnom Centru. To je predmet ovog teksta. Tekst je o dugom prakticnom radu na ne-identifikovanju sa mislima.

74 Uvazavanje unutrasnjeg i uvazavanje spoljnog

XII – O bivanju pasivnim (6)

Poslednji put smo razgovarali o neophodnosti da u Radu covek treba da je us tanju da nadje gresku sa svoi mislima i da se ne identifikuje sa njima. Veceras cemo da govorimo o nuznosti nalazenja greske sa svojim emocijama. Daleko je teze postati pasivan na aktivnosti Emocionalnog Centra nego na aktivnosti Intelektualnog centra. Covek moze lakse da misli drukcije nego sto moze da oseca drukcije. Sasvim je moguce postati pasivan na mnoge misli koje je covek navikao da sledi i da se sa njima identifikuje, ali to nije isti slucaj u odnosu na oblast emocija i osecanja. Razlog tome je sto se mnogo vise identifikujemo sa nasim osecanjima nego sa mislima. Nasa osecanja ili emocije, nasa raspolozenja, nas hvataju. Zapazite i sami, kad se iznervirate. Dali je lako je ne-identifikovati se sa uobicajenim dnevnim emocionalnim stanjem? Mozsete da se semeskate i da kazete da kazete radosne stvari i da se pretvarate da je sve u redu ali izunutra vas drzi kao da ste u procepu. Iako jedna vasa strana moze ne zeleti da bude ozlojedjena, ipak neka druga strana insistira da tako bude. Ili recimo da je dodirnuto nesto sto pripada samo-vaznosti, sujeti, – dali je lako prestati biti identifikovan sa time? Dali je lako ne biti povredjen? Jedan razlog je sto su emocije veoma brze. One operisu sa veoma „brzom“ energijom, daleko brzom nego sto je energija koju koriste obicne misli. Drugi razlog je sto retko gledamo u nase emocije. Ne posmatramo ih jer ih uzimamo kao datost. Nas emocionalni zivot je vrlo siromasna stvar. Ne primecujemo kako je jadan i neprijatan i zloban. Jer da primecujuemo, poceli bi da ga nevolimo. Poceli bi da ne volimo nasa emocionalna stanja – cak bi poceli i da ih mrzimo. Ali uzme dosta vremena pre nego sto stignemo ovu fazu svesti. Tesko da je preterivanje reci da ustvari nismo svesni nasih uobicajenih dnevnih emocija, koje su prakticno uvek negativne, zlobne, ljubomorne, tricave – ili ukratko neprijatne. Nasa ljubav prema neprijatnim emocijama je izuzetna i veoma volimo da ne samo komuniciramo nase neprijatne emocije drugima i inficiramo ih vec i da cujemo neprijatne stvari, skandale i sl. Mi ne znamo sta radimo. Sve to radimo u snu. Ne mozemo da vidimo nase emocije jer smo toliko identifikovani sa njima. Kad bismo mogli jasno da vidimo jasno nase uobicajene emocije, bili bismo uzasnuti. Ali srecom nismo u stanju da ih vidimo, jednostavno jer to nebismo mogli da podnesemo. To bi nas izludelo da vidimo kvalitet naseg emocionalnog zivota. Mi svi imamo otmene slike o nama samima. A Rad nam nikad ne dozvoljava da vidimo ono sto ne mozemo da podnesemo. Njegovo delovanje je veoma sporo, vrlo postepeno, veoma nezno. Ali mozemo da vidimo rezutate nasih emocija i to je polaziste. Mozemo da na primer vidimo da povredjujemo ljude. Ali cak i ako to shvatimo, moze nam uzeti godine samo-posmatranje pre nego sto shvatimo da imamo neprijatne, podmukle, gadne emocije, koje drugima nanose bol, i to je sve nasa greska. Morate da razumete da je budjenje veoma spor i mukotrpan proces. Budjenje znaci postajanje vise svestan sebe – o tome kakav je covek ustvari. U emocionalnoj sferi to je veoma tesko. Koliko cesto ljudi zamisljaju da su ucinili za druge najbolje sto mogu, a da ustvari, nista nisu ucinili nego se izrazili najneprijatnija, najzajedljivija, najskodljivija i cesto najgore emocije, kojih bi ustvari trebalo da se stide. Ustvari izrazavanje neprijatnih emocija je ono sto se u zivotu cesto zove „biti iskren“ ili „pokusati da pomognes“ i slicno. Ljudi ustvari misle da je ljubaznost da kazu svakojake neprijatne i grube stvari jedan drugome i zamisljaju da ako se slatko osmehuju da praktikuju milosrdje i dobronamernost. To je problem sa nasim emocionalnim stanjima. Nismo ni milosrdni niti imamo dobru volju, i jedna od prvih stvari je shvatiti to do dna i mrzeti to. Mi sebe volimo u svemu. Volimo sve sto nagradjuje nasu sujetu i ne volimo nase bliznje ako nam ne laskaju i osecamo da im udeljujemo zivot. I iako u nama ima i boljih „ja“ koji druge ljude mogu bolje da shvate i cak i da se o njima brinu, cak i kad nam ne laskaju, ipak manja zlobnija „ja“ koja pripadaju samo-ljublju , samo-interesu, samo-zadovoljstvu obicno se ispostavljaju kao daleko jaca – izuzev mozda posle dugog perioda samo-posmatranja, ili kad se utihnu posle iscrpljenja jakom bolescu, koja vodi ka pasivnosti licnosti. Kad je u pitanju umiranje ljudi zele samo da im drugi oproste . To je zato sto vise nisu u malim „ja“. Ali ova skrusenost moze da se dogadja postepeno delovanjem Rada – to jest kroz uvecanje svesti o tome kakav je covek ustvari – putem dugog i strpljivog samo-posmatranja i celog unutrasnjeg bolnog uvidjanja da zivot ne moze biti onakav kakav je u nasoj masti.

Skicirajmo sada osobu koja je puna sujete, samo-zasluge, uobrazensoti, samo-ljublja, samo-vasnosti, nadutosti samo-zadovoljstva is licno. Ta osoba je veoma identifikovana sa sobom. To je bogata osoba. Takvi ljudi nemaju predstavu da ne mogu da cine. Takva ideja bi ih zaprepastila. Takodje nemaju predstavu da ne znaju. Sigurni su da najbolje znaju. Osecaju se depresivnim samo kad njihova sujeta se sudari sa proverom, ili se bez sumnje osecaju veoma ozlojedjeni. Ali oni ne vide sebe. Mogu biti veoma ljubazni dok god su nagradjeni pohvalom i zahvalnoscu. Oni pomazu sirotinji, oni daju novac onima u nevolji, pod uslovom da dobijaju odgovarajucu zaslugu, i da osecaju da su pravilno tretirani. Takvi ljudi mogu biti veoma korisni u mehanickom zivotu, ali u Radu, koji je pod obrnutim znakom od zivota, mogu da se osecaju izgubljenim. Secam se pre mnogo godina da su neki ljudi te vrste koji su bili u Radu odlucili da se sakupe i da ucine da Rad zaista „krene“. Osecali su da je to sve suvise sporo i da oni mogu da ga brzo nacine velikim uspehom i bez sumnje su videli sebe kako sede na patformi nekog velikog sastanka u Albert Holu ili tako nekom mestu poklanjajuci se pred hiljadama ljudi. Osecali su da iz njihovog ’bogatstva’ – govorim psiholoski – mogu da uvecaju Rad. Ali Rad raste od covekovog „siromastva“. Rad ne raste od bogate licnosti vec od izgladnele i stvarne esencije. Zato se kaze da Rad preokrece sve i aktivno cini pasivnim a pasivno cini aktivnim. Dali bilo ko od vas pomislja sta bi bilo kad bi Rad zaista postao veliki uspeh uzivotu i kad bio bio prenosen medijma dan i noc dali bi zadrzao ista od svoje unutrasnje tajne sile i znacenja.? Savetujem vas da o tome porazmislite sami. Sto se mene tice, davno sam shvatio da Rad ne moze biti uspeh u zivotu i da se o njemu nikad ne moze govoriti otvoreno, osim indirektno. I ako dublje razmislite videcete zasto to mora biti tako, to jest, ako razmisljate od ideje aktivnih i pasivnih znakova, u odnosu na licnost i esenciju.

Razmotrimo sada pitanje postajanja pasivnim prema privlacnosti i odbojnosti. Ovaj deo rada na Emocionalnom Centru, u vezi generalnog ucenja o postajanju pasivnim u odnosu na aktivnog sebe koji kontrolise stvari i kontrolise nas. Pokusajte da zapazite ono sto vas privlaci i odbija, i kako se gubite u smesnim privlacnostima i odbojnostima. U Radu ima jedna vezba u tom cilju: „Pokusajte za odredjeno vreme da volite ono sto vas odbija i da ne volite ono sto vas privlaci“. Postoji slicna vezba u odnosu na intelektualni centar koju sam trebao ranije da spomenem – naime: „Pokusajte da posmatrate sa kojim misljenjima se slazete i u govorite u prilog suprotnog.“ Biti identifikovan sa mehanickim privlacnostima i odbojnostima drzi coveka vezanog u emocionalnim navikama. Cesto se dogadja da ono sto vas odbija moze lako da vas privlaci i obratno. Nase mehanicke privlacnosti i odbojnosti su vrlo slabo utemeljene. Svakog momenta se menjaju. Ipak pripisujemo im toliko mnogo znacaja. A u Radu cesto dodjete do toga da pocnu da vas privlace ljudi koji su vas odbijali. To je znak da se menjate. Ali ne mozete da se menjate ako se identifikujete sa svkom od vasih trenutnih privlacnosti i odbojnosti. Jedna stvar ovde moze da pomogne – naime da ne pricate beskonacno o onom sto volite i nevolite praveci od toga nesto vazno. Nekad je jedini oblik razgovora medju ljudima o tome sta vole i sta ne vole. Kao da stvarno zamisljaju da je to vazno! Nikakav drugi oblik razovora nije toliko egoistican i zamarajuci. Praktikovanje za kratko , u intervalima, da budete svesno pasivni u odnosu na mehanicke volim i nevolim je veoma korisno, ali ne uvek , narocito ne za one koji su suvise bojazljivi da izraze sta zele. Uopsteno govoreci, Rad je uvek protiv onog sto je mehanicko u vama. Ako mehanicki nemate dovoljno volim i nevolim treba da imate vise i obratno.

Porazgovarajmo sada o jednom aspektu bivanja pasivnim u odnosu na volim i nevolim. Razmotrimo bivanje pasivnim u odnosu na asocijacije. Znate da Rad kaze da mi sve sagledavamo iz asocijacija. Ipak mozemo imati osecaj da je nesto prepoznatljivo i da je nesto strano u isto vreme, ali ta osecanja nisu na istom mestu u nama. Prema nasim malim „ja“ koji zive u malim delovima centara, stvari mogu izgledati bliske pukim asocijacijama koje ako se sagledaju iz svesnijih „ja“ postaju strane. Stoga jedan drugog drzimo kao da nesto susrecemo prvi put. Za momenat vidimo bez asocijacija. Utisci tada padaju iza masinerije mehanicke licnosti. Tada je sve strano, novo i zivopisno. Tada utisci padaju na esenciju. Navikavamo se na stvari usled asocijacija i tako vise ne vidimo jedan drugog ili bilo sta, vec samo nase asocijacije sa kojima se sasvim identifikujemo. Uzimamo drugu osobu shodno nasim asocijacijama. Identifikujemo sa tim asocijacijama i tako mislimo da vidimo i znamo nekoga. Sasvim je moguce posmatrati na delu asocijacije sa kojima se identifikujemo, i biti odveden ustranu. Moguce je posmatrati asocijacije o drugima posebno ako covek pocinje da shvata da mu nisu poznate. Na primer ljudi uzimaju zdravo za gotovo da poznaju jedan drugoga. To je iluzija. Mi smo skoro nevidljivi jedan za drugoga. Ali ako mislite da „znate“ necete biti u stanju da „vidite“ bez mehanickih asocijacija. To znaci da prvo morate poceti od realizacije da ne znate druge ljude, bez obzira kako bliski da su vam. Tako je i sa svim drugim. Mi ustvari ne znamo. Ali sigurni smo da znamo. Pocnite od ideje da ne znate i da nikad niste znali. To jest, pocnite od neznanja. To je strana „niscih“. I to da je novi zivot jer pocinjete da sticete nove utiske, nova gledista, novo razumevanje. Kad utisci padaju na esenciju vidite na nov nacin. Bogata osoba, vrlo identifikovana sa sobom, ne moze da ocekuje da vidi stvari bez ascocijacija ili da stekne bilo kakve nove utiske koji bi pali na esenciju, koja je tacka covekovog rasta. On ce uvek ziveti u asocijacijama – u proslosti. Takodje covek pun misljenja , covek ili zena uveren-na da zna ispravno od pogresnog, covek ili zena otvoreno ili potajno zaljubljen u samog sebe, sigurni u sebe i sopstvenu vrlinu i polaziste, takav covek ili zena, sasvim identifikovan sa sobom, nece biti u stanju da se podeli na dva dela. To jest, nece biti u stanju da pomere svoju poziciju, vec ce zauvek ostati tamo gde su i ono sta su na skali bica. Na ovoj skali gde i sta su isto. To jest nivo bica gde se covek nalazi je takodje ono sta on jeste. Ako pocnete da sagledavate sebe pasivno pocecete da vidite nivo bica za koji ste zakovani, vasom aktivnom, samo-aktivnom stranom – stranom koja sebe zove „ja“ i koja, u mom slucaju, ocekuje da se zove „Maurice Nicoll“. Ta strana, u svakome, uzurpira tron i sedi na njemu. Bezbroj legendi, mitova i parabola odnosi se na ovu pogresnu situaciju u coveku. Tesko je poverovati da se ta situacija dogadja kod svakoga i da svako od nas ima pogresnog vladara na tronu, i da se to svakome dogodilo davno. Bar u svojoj kuci covek misli da je gazda. Upravo to nije slucaj. Covek nema pravog gospodara na tronu unutrasnjeg sveta to jest u sopstvenoj psihologiji. Morate da shvatite da kad bi sve sagledavali iz proslih asocijacija nebismo bili u stanju da bilo sta vidimo na razlicit nacin. Mozemo da zamisljamo da vidimo drugog ali to ce biti iz nasih asocijacija. Na tajnacin mi jedan drugog drzimo u zatvoru nasih asocijacija o drugima. Tako ne dopustamo drugima da pstoje van onog sto o njima mislimo asocijacijama. To je velika tragedija. Pustiti ljude, dozvoliti im da budu drugaciji, ovisi od naseg dopustanja da budu. To jest zavisi od toga da ne pokusavamo da zamislimo sta su oni po nasim mehanickim asocijacijama. Svi ocevi i majke imaju tu teskocu sa decom. Ali to se moze primeniti i na sve druge odnose u zivotu. Zapamtite da mi vidimo jedan drugog asocijacijama, jednom kad postanemo familijarni, kako se to obicno kaze, jedan sa drugim. Ono sto ne razumemo je da vidjenje oseobe svojim asocijacijama sa tom osobom nema nikakve veze sa tim kakva je ta osoba ustvari. Pokusajte da vidite drugog bez asocijacija. To je pocetak neceg novog. I cesto se dogadja da ljudi imaju sasvim pogresne asocijacije o drugima i nikad ne steknu cak ni letimican pravilan uvid o njima. Sigurno da nikad necu reci: „ znam tu osobu – znam je ceo svoj zivot“. Sto ce reci da o toj osobi ne znam nista izuzev nekoliko svojih asocijacija o toj osobi.

* * *

Jedna od najtezih stvari u Radu je nastaviti stabilno rad kada udari u covekovu sujetu. Ovo nam pokazuje makar koliko mnogo cinimo stvari iz sujete a da toga nismo ni svesni. Sva eksplozivna britka svadljiva osetiljivost zivota je zbog dva emocionalna giganta Gordost i Sujeta. Mozete li se drzati necega ako vam se kaze da u tome niste dobri u tome? Vasa sujeta moze biti povredjena, ali vas ponos moze da pomogne. Bilo kako bilo, ako mozete, mozete biti prilicno sigurni da ne postupate iz licnosti sasvim vec iz neceg izvornog, dubljeg i samim tim stvarnijeg. Ipak to moze biti samo gordost okrenuta ka spolja, koja nastupa da spasi povredjenu sujetu. Istovremeno covek moze da se drzi rada kroz ponos okrenut ka unutra, i konacno nadje izvorne razloge koji nemaju nista zajednickog sa povrsnim osecanjima bec izvire iz stvarne valuacije samog Rada. To znaci dostici emociju iza samo-emocije. Morate da zapamtite da u potpuno razvijenoj skoli ovog Rada, vasa ce Sujeta biti izlozena udarima svakodnevno, i mnogi ce napustiti uvredjeni. U Institutu u Francuskoj receno nam je na ulazu da „licnost ima jedva kakvo pravo da postoji na tom mestu“. Ali mi jedva da smo culi tu frazu. Nismo shvatili sta znaci – sve do kasnije. Govoreci sa daleko vise skale setimo se koliko je mnogo ljudi napustilo Hrista jer su se u njemu osecali uvredjeni“. To znaci da su bili emocionalno identifikovani sa sujetom svoje sopstvene vrednosti. Biti takav je zaista zamorno. Videcete zasto to kazem, ako vec ne znate ali postoji dublja stran svega ovoga, to jest, tamo gde vas Rad istinski suocava sa vama samima. Tu je gde cesto ljudi zaborave rad i jednostavno se osecaju izgubljenima. To je mesto gde je moguce da covek zudi da ne bude toliko identifikovan emocionalno sa onim sto jeste. To je kao biti zaglavljen za neku iluziju od koje ne mozete da se odmaknete i ne moze da vas galvanizuje. Morate, medjutim, poceti da uvidjate da ste zaglavljeni za iluziju koju nazivate „ja“ i da iza te iluzije mozete da imate stvarne stvari – to jest iste stvari ali drugacije.

Uzmimo sada drugi aspekt bivanja emocionalno identifikovanim koji ilustruje jednu od mnogih teskoca postajanja pasivnim u odnosu na sebe, u odnosu na tu osobu zvanu A, u odnosu na tog Frankestajn monstruma koga je covek bio doveden da nacini, i koji sada gazduje u covekovom malom svetu i uzima kontrolu nad covekom govori kao da je on „ja“ i potpisuje razne stvari, pompezno-govoreci, busajuci se kao i skruseno i skromno. Taj mosntrum, ta masina, za koju ste zavezani – sta mislite o njoj? Dali vam se dopada? Svako je zakacen za svoju masinu. Zapamtite da Rad uci da je svako masina ali da ih ima raznih vrsta – neke su glasne kao puske, nege su glagoljive kao tastature, a neke su tihe kao strujomer koji se nalazi na zidu. Ljudi porede sebe sa drugima. To jest masine porede sebe sa masinama i identifikuju se kroz poredjenje sa sobom. Ako ste glasna masina, mozda osecate da ste superiorniji u odnosu na tihu masinu. A ako ste tiha masina, zahvaljujete se bogu sto niste glasna masina, i slicno. To je jedan od izvora emocionalnog identifikovanja sa samim sobom, to jest, sa jednim izvorom samo dopadanja. U jevandjeljima se kaze da covek mora da stigne dotle da mrzi sebe. Rad koristi razlicite termine ali sustinski ima isto znacenje. Rad kaze da covek mora da postane pasivan u odnosu na sebe. Ali veoma je bolno ici protiv uobicajenog nacina na koji covek reaguje na zivot. Osecate da gubite toliko toga. Ipak ne gubite nista stvarno i vremenom osecate nove forme zivota da ulaze u vas. Vracate se na iste scene , ali vi ste drugaciji. Spoljni svet je isti ali ga vi uzimate sasvim drugacije. To je ista vrsta stvari, ista vrsta dogadjaja ali vi se prema njima odnosite sasvim drukcije. Prelazeci iz jednog nivoa bica i iskustva ka novom nivou, ima procep koji je bolan. To je kao da napustate nesto blisko. Ako se drzite Rada, vremenom ce te uvideti da opet sve mozete da dozivite u njegovoj punoci ali na razlicitom nivou – to jest na nov nacin.

75 Uvazavanje unutrasnjeg i uvazavanje spoljnog Berdlip 5 jun 1943

XIII – O bivanju pasivnim (7)

Asocijacije

Um bi trebalo da se prilagodi da misli iz ideja Rada. Covek moze da misli samo iz svojih ideja. Ako uvek mislite sa vasim uobicajenim idejama, vase misli ce uvek pratiti iste krugove. Ice cete neprekidno u krug u vasoj glavi. Po pravilu to je nase uobicajeno stanje. Kad ste poslednji put imali misao koja je bilo gde vodila? Ideje Rada postoje da promene vas nacin misljenja. One su veoma mocne. Misliti iz neke ideje rada – kao sto je ona da je covek u snu na ovoj zemlji i da je to stvarni razlog zasto je sve u haosu u kakvom jeste – misliti iz tako jedne mocne ideje znaci misliti na novi nacin. To znaci da nove veze i nove asocijacije su nacinjene u umu i da psihicka energija pocinje da ide preko novih puteva. To je uvek dobro iskustvo. To stvaranje novih veza otvara um i daje novu snagu. Misliti stalno na isti nacin, kao sto se cesto kaze, kao seteti gore dole stazom uvek istim uzanom trasom. Rezultat je da se trava utaba bas na tim mestima. Ali usled ogromnog mehanickog sile koja vuce i kojoj smo podvrgnuti na ovoj udaljenoj planeti, navike misli stvaraju se veoma brzo i traju kroz ceo zivot. Zato je veoma tesko ostati pasivan na tipicne asocijativne nacine misljenja, narocito buduci da ih uzimamo kao datost i kao istinite. Za nas istinu predstavljaju nase mentalne navike. Nista nije evidentnije nago cinjenica da ljudi postaju do te mere identifikovani sa svojim nacinom misljenja da to nista ne moze da promeni. Ali to ne vazi samo za druge ljude. To vazi i za nas same. Mi ne shvatamo da imamo mentalne navike, kako ih rad naziva, bas kao sto imamo i navike osecanja, navike pokreta, navike apetita. Navike postoje u svim centrima jer svi centri postaju ispunjeni mrezom asocijacija, kao sine koje vode preko terena. Kad bi mogli da pocnemo sa novom masinom sve bi bilo drukcije. Ali pocinjemo sa prljavom i istrosenom masinom. Ipak, i sve sto je to tako, ne identifikujuci se sa tipicnim navikama uma i osecanja (za pocetak) veoma mnogo vrednog moze da se postigne.

Uzmimo jedan primer. Fizicki instrument misli je mozak. Mozak sadrzi nesto kao 14,000,000,000 razlicitih nervnih celija, svaka sa oko 100 grancica ili veza sa drugim nervnim celijama. Pogledajmo to na veoma redukovanoj skali kao mali dijagram.

Ovaj mali dijagram pokazuje nervne ili psihicke impulse koji ulaze u polje pod obzervacijom u tacki A i prolaze kroz nervnu celiju (1) do nervne celije (2) a zatim do (3) preko samo jedne putanje, pokazane debelom reckavom linijom. Ali zapazicete da impuls koji ulazi na A moze da krene mnogim drugim putevima. I ako se secate da ima 14,000,000,000 nervnih celija svaka sa 100 ruku ili grana ili veza, onda cete shvatiti na koliko razlicitih nacina nesto moze biti uzeto, to jest duz koliko mnogo puteva impuls moze da putuje teoretski. Ali usled navika impulsi nalaze naviknute utabane puteve i tako proizvode iste rezultate.

Pokusajte da vizualizujete neogranicen broj mogucih puteva koji jedan utisak moze da ima. Ali ustvari to je poput staze po kojoj stalno hodamo, nekoliko utabanih staza. Sto ce reci mi zivimo po asocijacijama. Mislimo po asocijacijama i osecamo po asocijacijama. I zasigurno krecemo se po asocijacijama i to je govoreci uopsteno, ali buduci da cesto gresimo, neki od tih puteva mora u krajnjoj liniji biti prekinut. Ali ovde govorimo samo o asocijativnim mislima, i asocijativnim osecanjima – to jest mehanickom misljenju i mehanickom dopadanju i nedopadanju, mehanickim negativnim emocijama i slicno. Govoreci iz sasvim drugog ugla, Rad kaze da zivimo u sopstvenom podrumu nas samih. Podrum znaci mehanicka podela centara. Podrum Intelektualnog centra je formatorni deo to jest pokretni deo intelektualnog centra. Podrum emocionalnog dela je pokretni ili mehanicki njegov deo. U tim delovima zivimo u celosti po mehanickim asocijacijama. Ustanemo, zevnemo, jedemo dorucak, pravimo uobicajene komentare, izrazavamo uobicajene misli, koristimo uobicajene fraze, uobicajene sale, maifestujemo nase uobicajene volim nevolim, i slicno. U toms mislu zivimo u podrumu, i takodje, u prilicno istom smislu, zivimo po asocijacijama. Ako nesto nedostaje, ili ako je nesto neobicno, iznenadjeni smo i verovatno se bunimo. Ali ako sve prepoznajemo na prvi pogled, ako je sve rutina, i prepoznatljivo, mi smo zadovoljni. To je nas mehanicki zivot. Svi bi trebalo da smo svesni ovoga samo-posmatranjem. I ako nemamo zelju da budemo drugaciji onda nema razloga da bi trebalo. Ali covek moze stici tu tacku budjenja, ili tu tacku samo-svesti gde shvata svoju mehanicnost i pocinje prvo da biva veoma iznenadjen, a zatim da oseca nelagodu, i da konacno oseca da se sam sebi ne dopada. Naravno beskorisno je da se covek sebi nedopada na samo neodredjen nacin. Mnogi to osecaju. Mnogi se krecu izmedju osecanja sopstvene vrednosti i osecanja ocaja. Ali to nigde ne vodi. To je samo njihanje klatna. Ono sto ne volimo mora biti uhvaceno. Na primer u odnosu na rad Intelektualnog Centra sa gledista asocijativnog misljenja, covek mora da posmatra neke tipicne lance asocijacija ili misli koje zeli da menja i da postane pasivan u odnosu na njih. To znaci, covek ne sme da kaze „ja“ tome, niti da veruje sta „ja“ misli, vec da je to masina asociativnog misljenja. To je misljenje toga a ne „ja“. Da biste se ne-identifikovali morate da izuzmete sve osecaje „ja“ iz toga. Ali kao sto znate, tokom veoma dugo vremena, uzimamo sve psihicke dogadjaje u nama, to jest svaku misao i osecanje za nas same kao „ja“. I taj stav naseg unutrasnjeg psihickog sveta je jednako sulud kao i odgovarajuci stav spram spoljnog sveta putem nasih cula. Ja ne uzimam sto za sebe kao „ja“. Niti treba svoje misli da uzimam na taj nacin.

Govorili smo o zivljenju u podrumu- to jest u asocijacijama koje pripadaju mehanickim delovima centara. Veceras zelim da govorim o 3 kategorije asocijacija koje su za nas moguce, shodno ucenju Rada – naime, asocijacije proizvedene nevoljno, asocijacije proizvedene voljno, i asocijacije viseg poretka, koje se u nama zasnivaju vezama ideja Rada. Uzmimo te tri kategorije jednu po jednu.

Glavni deo nasih asocijacija se stvara nevoljno. To su asocijacije koje se jednostavno dogadjaju u okolnostima – kao sto su, da ste kao dete jeli krusku i gadan crv je izmileo iz nje. „Kruska“, njen ukus, miris, oblik itd je postala povezana sa „gadnim crvom“ jednostavno zato sto su se dve stvari dogodile istovremeno. Tako je jedna asocijacija polozena izmedju te dve stvari, jedna prijatna i jedna neprijatna. Ako se isto iskustvo ponovi, verovatno da nikad nece voleti kruske mnogo i to ce biti u celosti zbog putanje asocijacije koja je nevoljno uspostavljena u masini. Objekat „kruska“ ce pozvati „objekat“ „crv“ automatski. Odnosno na rec kruska sekretarica ce smesta dodati rec „crv“. Ili striktnije govoreci, prizor kruske ce inicirati rolnu da se okrece koja ce automatski pokrenuti drugu rolnu na kojoj je secanje na „crva“ zabelezeno. Radi se o tome da je to sve mehanicko, deo mehanizma, i da je nastalo nevoljno. Samo cu ovde da dodam da mnoge bolesti duguju svoje poreklo nevoljnim asocijacijama koje su postale uobicajene.

Dolazimo sada do sledece klase asocijacija koje zovemo voljnim. Ovoj klasi pripadaju asocijacije formirane u masini obukom svake vrste. Ove asocijacije nisu nevoljno uspostavljene vec su uspostavljene voljno iako mogu biti povezane sa nevoljnim asocijacijama. Covek koji je naucen da cita i pise ima psoebne veoma kompleksne skupove asocijacije koje su u njemu uspostavljene voljno, delimicno voljom drugih, a delimicno njegovom voljom. Covek koji je naucen da jase ili kliza ima takodje veoma komplekan set asocijacija povezanih sa pokretskim centrom. Covek koji je postao matematicar ima slicne voema kompkeskne voljne asocijacije formirane u njegovoj glavi tokom dugog perioda, koje je namerno stekao. Ukratko celokupno obrazovanje treba da uspostavi asocijacije koje su voljno uspostavljene ali one nisu nuzno tako formirane. One mogu delimicno biti uspostavljene nesvestno to jest nevoljno. Ali ako covek radi uceci nesto i koristi svoju usmerenu paznju, onda su voljno formirane asocijacije polozene u njemu.

Treca klasa asocijacija je formirana, ukratko govoreci, u trenucima samo-secanja i radu na samom sebi. Kad covek vidi istovremeno sebe i predmet, ili vidi sebe i drugoga simultano, onda rezultati ove vise psihicke aktivnosti formiraju asocijacije svoje vrste.

Izlazuci ovaj kratki pregled koristio sam izraz „nevoljne i voljne asocijacije“ .Striktno govoreci, trebalo je da kazem „asocijacije formirane nevoljnim opazanjem utisaka i asocijacije formirane voljnim opazanjem utisaka“. Citiracu sada iz razgovora koji se dogodio pre mnogo godina. Mr. Uspenski govori o tome sta je razmisljao:

„Moderni covek nikad ne postupa iz svog nahodjenja, vec samo manifestuje postupke stimulovane spoljnim uticajima. Moderni cvek ne misli, vec nesto misli za njega; ne postupa, jer nesto dela kroz njega; on ne stvara jer je nesto stvoreno kroz njega; on ne postizava, nesto je postignuto kroz njega.

U novorodjenoj bebi tri razlicita dela centra opste ljudske psihe mogu se uporediti sa sistemom prazne gramofonske ploce na kojoj pocinje da se snima, od dana kad je dosao na svet, spoljni znacaj predmeta i subjektivno razumevanje njihovog znacaja, osecaj za rezultata svih dela koja se dogadjaju u spoljnom svetu, i u unutrasnjem svetu koji se vec formira u njemu; sve je to zapisano shodno odnosu prirode i tih dela i prirode i onih specificnih sistema koji se formiraju u coveku.

Razne vrste ovih zapisanih rezultata spoljnih dela ostaje nepromenjen na tim rolnama za ceo zivot, u istom poretku i u istom medjusobnom odnssu sa utiscima predhodno zapisanim kada su i opazeni.

Svi utisci zapisani na ovim relativno nezavisnim delovima, cineci covekovu generalnu psihu, kasnije proizvode u odgovornom uzrastu razne vrste asocijacija u raznim kombinacijama.

Ono sto se zove ’razlog’ u coveku kao i u svim drugim spoljnim oblicima zivota, nije nsista vise nego skup rezultataimpresija razlicitog kvaliteta ranije opazenog; i stimulacija i ponavljanje ovih izaziva razlicte vrste asocijacija u bicu. Zabelezeni utisci imaju tri izvora njihovog porekla, i predmet su tri razlicita zakontia uticaja.

Jedna kategorija aasocijacija formira se od utisaka opazenih nevoljno koji diretno dolaze iz spoljnog sveta kao i iz unutranjeg covekovog sveta, kao rezultat odredjenih predhodnih konstantnih i automatski ponavljanih asocijacija.

Druga kategorija se formira voljno opazenim utiscima koji ili izviru is spoljnog sveta ili su kristalizovani u covekovom unutrasnjem svetu putem namernog aktivnog misljenja i proverom stvarnosti.

Treca kategorija vodi poreklo od procesa koji je poznat kao transformacija utisaka, gde se utisci svih vrsta kako spoljnog tako i unutrasnjeg porekla opazaju i dovode u vezu sa slicnim utiscima, vec zapisanim i povezanim sa njijhovim odgovarajucim centrima.

76 Komentar na samo-posmatranje Berdlip 3 juli 1943

Dok god covek uzima ono sto posmatra za sebe on ne moze da se odvoji od toga. To je kao stajati na dasci i pokusavati da je podignes. Uzeti ono sto posmatrate u sebi kao sebe znaci identifikovati se sa time. Onda ne mozete to da promenite. Za dugo vremena smo uspavani u odnosu na znacaj samo-posmatranja i njegovog stvarnog cilja, koji je unutrasnje odvajanje. Ali ako sve iznutra u vasem psihickom svetu kojem samo vi imate direktan pristup, koje se neprekidno okrece i okrece, a vi ga sve uzimate kao da ste to vi sami , vi jos niste ni poceli putovanje da se pronadjete sebe, kojeg ste izgubili.

Dozvolite da vas upitam: “Zasto je tako tesko uspostaviti radni odnos sa sobom?“ Zato sto je sve u vama uzeto kao jedno, kao „ja“. To je nasa najaca iluzija koja dan za danom porazava delovanje Rada na nas. I ako i mnoge mocne iluzije pod kojima zivimo, njena svrha je da nas spreci u budjenju. Ipak sta cini Rad, koji pokusava da nas probudi, kaze insistirajuci o nasem stanju bica. Kaze da je karakterisano nedostatkom jedinstva, nedostatkom celovitosti delovanjem mnostva, mnostranosti mnogih „ja’ umesto jednog trajnog postojanog „ja“ ciji pogled pokriva celo polje naseg zivota. Do sada bi trebalo da prakticno poznajemo neke „ja“ u nama i dali im mozemo ili ne verovati onome sto govore ili ne. Lako je upasti medju lopove, koji ne samo da kradu od nas nego nas i povredjuju, ostavljajuci nas skoro mrtve, kao coek koji je“ krenuo dole iz Jerusalema za Jeriho i dospeo medju lopove, koji su mu sve poskidali ostavljajuci gapolumrtva“ (Luka X 30) Zapazite da je on krenuo dole . To je stanovito otkrice koje mozemo da postignemo, naime da imamo „ja“ u nama , koja ako sledimo, vuku nas dole u odnosu na ezotericne ideje, koje se zaista, bori protiv svakog novog razumevanja i zeli da nas ubije u tom smislu. Ipak mi sebe uzimamo kao da sa nama nije nista naopako. To znaci iluzija. To znaci da nismo poceli da se posmatramo u svetlosti ezotericnog ucenja dali od Rada ili Jevandjelja ili bilo kog drugog izvora drevnijeg. Upravo u coveku borba izmedju „da“ i „ne“ mora da otpocne u odnosu na ezotericne ideje. A to znaci da svako ima „ja“ koji ce pruzati otpor Radu, odupreti se svakoj formi ezotgericne ideje, takoda moramo da posmatramo nas tok misli. Iz kojih „ja“ oni dolaze, koji ce da se protive Radu. Ako sa sobom nemate radni odnos, sve vase misli cete uzeti sve vase misli, bilo koje dokone msili kao „ja“ i reci njima „da“. Kako onda mozete da radite na sebi. Dali ste toliko budalasti da verujete u svaki i bilo koji tok misli? Zar ne vidite gde Rad na sebi lezi u odnosu na sferu misljenja. Dali mislite da vi sami mislite vase misli. Dali jos uvek uzimate svaki licni psihicki dogadjaj, to jeste svako raspolozenje koje imate svaka misao koju imate kao da ste to vi sami kao „ja“ – i dajete joj snagu i potpis vas samih. Ako je to tako vi ne razumete sta znaci raditi na sebi. Vi uzimate sebe kao da ste jedna osoba. Pokusavate da primenjujete Rad a bez da ste to uopste poceli, da ni ne vidite gde on pocinje. Vi ste kao neka musica od balege koja neprekidno ruje po masi negativnog djubreta koje odlaze po fijokama vase glave kao vase licno blago. Zasto biste isli za svim vasim mislima.

77

78 Komentar o samo-posmatranju i „ja“ Berdlip 17 jul 1943

III posmatranje „ja

Posle izvesnog vremena u Radu covek bi trebalo bi da moze da sasvim jasno raspozna jedno ili dva „ja“ u sebi. On ce naravno biti nesposoban da to uradi ako i dalje ostaje pod uticajem „zamisljenog „ja““ jer ce u tom slucaju imati iluziju da je on jedna celovita osoba, jedan postojani ego. To ce ga spreciti da pocne ozbiljnije potrazi „ja“ u sebi. Ali kao sto znate Rad poducava da je licnost sacinjena od velikog broja egoa koji svi sebe nazivaju „ja“ i uzimaju kontrolu nad nama u odredjenim trenucima. Stoga je nas zivot u rukama mnogih lica koja su nam nepoznata i koja zive u nama i na nama, neki od kojih mogu biti pozeljni ali mnogi su nepozeljni. Obicno ne vidimo te ljude, uzimajuci ih greskom za nas same. Ovo je interesantna iluzija ako malo razmislite. Ustvari trebalo bi da o tome stalno mislite da bi poceli da prozirete taj trik, i kako je lukav i kako je jednostavan.

Pojedini od egoa u nama su veoma opasni i nikad im se nebi smelo da dozvoli da govore kroz nas ili da sebe nazivaju „ja“. Medjutim to je lako reci a veoma tesko uciniti. Neki su opasni na jedan nacin a neki na drugi. Uzmimo sumnjicave „ja“ kao jedan ekstremni primer. Ta „ja“ su medju najopasnijima u nama. Oni imaju izuzetnu moc da vezuju coveka za svoj uticaj. Njihovo delovanje lezi u transformisanju stvari ili tacnije njihovom povezivanju na drugi nacin. Njihova predstavljenost u intelektualnom centru je veoma suptilna. Oni transponuju cinjenice tako da se uklapaju u njihovu centralnu teoriju – to jest sa prirodom sumnje. Oni preuredjuju odnose stvari u secanju i misljenju tako da sve izgleda da podrzava i potvrdjuje sve ostalo. Na taj nacin oni izgradjuju organizovan mentalni sistem ne od istine vec od lazi. U emocionalnom centru oni bude svoja odgovarajuca osecanja, koja se razlikuju od ljubomore, zavisti osvete mrznje i pruzaju zanimljivu uzbudljivost kao i sva destruktivna osecanja. Delovanje sumnjicavih „ja’ je takvo da se za tili cas rasire kao ferment u svim pravcima u nama i uspostave ili fiksiraju materijal uma i emocija kao da je koagulirao. Oni takodje deluju na pokretski centar podsticuci necujnost, i neobicnu tisinu telesnih kretnji i slicnol. Sumnja uzima sve na najnizem planu i zato je tesno povezana sa „grehom protiv svetog duha“ pomenutim u Jevandjeljima koje govori o vidjenju najgore strane svega i svakoga. Sumnjicavi „ja“ vole razgovor sapatom, ako ih primetite na delu.

Ideja Rada je da stvori jedno veliko posmatrajuce „ja“ koje stoji van Licnosti i uzima slike svih „ja“ u coveku. Sto vise fotografija uzmete, jace ce biti posmatrajuce „ja“ i imacete vise sanse da u nov zivot dodjete oslobodjeni nuznosti i navika starog zivota. Ali osim cinjenice da je tesko uzimati bilo kakve slike uopste, ili bar poceti, kasnije postaje jasno da je neke „ja“ veoma tesko fotografisati. A to je usled njihove hipnoticke moci nad nama. Zapamtite da su sva „ja“ specijalizovana to jest razlicite vrste. Jedan voli ovo drugi ono. Jedan voli da kaze ili ucini ovo ili ono drugi da kaze ili ucini ovo ili ono. Neka od tih ja nas privlace jace nego neka druga. Njihova unutrasnja hipnoticka moc je veca. Ovo narocito vredi za sumnjicava ‘ja’. Ova „ja“ koja postoje u svakom, mogu igrati samo malu ulogu a mogu uzeti mnogo vece razmere. Oni su medju najsubjektivnijm ja i mogu da angazuju rasudjujucu moc formativnog centra za svoje svrhe tako da covek pocne da zivi u drugacijem svetu njegovih sopstvenih izmisljotina sasvim odvojene od objektivne ili stvarne situacije. Svako ja stvara mali trenutni svet u koji skliznemo kad se identifikujemo sa njim, ali sumnjicava „ja“ ako se sa njima slozimo i hranimo ih voljom, osvajaju unutrasnji zivot i organizuju drugi trajni zivot pakla.

Moc posmatrackog ja da se ne identifikuje sa onim sto posmatra varira sa vrstom „ja“ koje se posmatra. To ste morali svi da primetite. Hipnoticka moc sumnjicavih „ja“ kao ona od ljubomornih „ja“ ili zavidnih „ja“ je toliko jaka da je nezavisna moc posmatrackog „ja“ cesto prevazidjena. To jest posmatracko „ja“ se identifikuje sa onim sto posmatra. To nece tako lako biti slucaj ako posmatracko ja ima iza sebe mnoge jake misli o Radu – to jest neke definitivne radne „ja“ i jaka osecanja takodje. Ali kad se ljudi uhvate Rada i uistinu cele ideje ezotericizma labavo i na trivijalan nacin, i time zapravo stave malu vrednost na njega, onda posmatracko „ja“ je veoma slabo i nepodkrepljeno i lako moze biti potopljeno kao brod bez krme pramca jedra kompasa i kapetana. Slabo posmatrajuce „ja“ je usled nedostatka vidjenja o tome sta je Rad ustvari, i ako covek ne uvidja u cemu se sastoji Rad to znaci da covek ne pokusava da misli o tome. Ezotericizam je kroz stoleca, je nesto veoma veliko. Covek ne moze da se nosi sa tim sa malim trivijanim „ja“. Bolje je i ne pokusavati da se to radi.

Dozvolite da kazem jos nesto o ovom izuzetnom primeru koji smo uzeli o sumnjicavim „ja“. Sto manje uvidjate sopstvenu varljivost vise cete imati tendenciju da sumnjicite druge. Kljuc je u tome da su to ja formirana dugotrajnim navikama, da se mozete da odvojite od njih i da ne idete sa njima i da im ne verujete da se ne slazete sa njima.

79 80 81 82 83

84 Suprotnosti Berdlip 15 septembar 1943

Deo V,- Vecerqas govorimo o Trecoj sili. Kao sto je receno Rad poducava da postoje 3 sile u svim manifestacijama, u svim dogadjajima, u svim stvorenim stvarima, i one se zovu Aktivna, Pasivna i Neutralisuca, ili Prva, Druga i Treca sila. Koncept Tri Sile jos nije poznat nauci na bilo koji odredjen nacin, izuzev pozitivnog i negativnog naboja cestica u atomu kojima je dodat neutron. Nauka je primerno bila sazdana na konceptu dve sile – to jest akcija i reakcija. To je u skladu sa uobicajenim misljenjem shodno formatornom centru koji ne moze da vidi Trecu Silu. Ne moze da ga shvati i zato je potreban novi um – nov nacin misljenja. Akciju i reakciju mozemo da razumemo: uzrok i posledicu manje vise mozemo da vidimo. Udarite u pasivni sto i on vam pruza otpor. Vas prst na nozi je aktivan a sto je pasivan i vi se povredite. Ali koncept Trece Sile je daleko teze razumeti. Ipak je ona na delu medju svima nama i nekad uzima oblik onoga sto izgleda kao cudo- kao sinhronizovanost, ili ista vrsta stvari se istovremeno dogadja zajedno, sto nazivamo koincidencijom.

Zelim da sada obratim vasu paznju na rec koja se u Radu koristi da oznaci ono ne-vidjeno ili ne prepoznato Trecu silu. Zasto se zove Neutralisuca Sila? Uzmimo taj detalj za pocetak. Termin ocigledno sadrzi ideju neutr. (Iz latinskog ne uter)

Po rodu neutr znaci ni musko ni zensko. Od glagola ne znaci ni aktivno ni pasivno, te tako neprolazno – to jest, ne prelazno u definitvni objekat. U opstim crtama pripadanje ni jednoj od dve specifikovane suprotnosti ili definitivna stanja. Od neutr dolazi neutralno. Neutralno u politickom smislu znaci ostati izmedju dve suprotstavljene partije. U hemiji neutralna so nije ni kiselina ni baza. Vojno, biti neutralan znaci ne pomagati ni jednu stranu i tako ostati u relativnoj nezavisnosti i slobode. U sferi elektriciteta to znaci nemati ni pozitivni ni negativni naboj. U mehanici to znaci tacku gde su razlicite sile u ravnotezi. Opet, neutralnost znaci „stanje u kome se ne tezi ni u kom pravcu: odsustvo ekstremnih vidjenja, uzdrzavanje od zauzimanja jednostranog gledista- neutralizujuce. Neutralizovati u znacenju iz recnika znaci „ni aktivno ni pasivno“ kontrateza, uciniti neefektivnim sredstvom suprotne sile, stvoriti ravnotezu.“ Gornja definicija iz recnika samo delimicno daje pravo znacenje u kojem se termin „neutralisuca sila“ upotrebljava u Radu .To nije iznenadjujuce jer termini i koncepti i ideje Rada se nemogu naci ni u jednom recniku. U isto vreme, mnogi radni termini imaju referencu u terminima u obicnoj upotrebi. Postoji korespondencija. Kada Rad naziva Trecu Silu Neutralizujucom Silom to znaci da je je njena priroda takva da nije ni aktivna ni pasivna i sasvim je posebna u odnosu na njih. Tako je neutr u recnickom znacenju reci, to jest – niti – ali, iako niti, to je nesto. Takodje kad recnik govori da neutralizovati znaci „protivteziti da se nesto ucini neefektivnim putem suprotne sile“ to je korektno u smislu Rada, jer je nekada prvi efekat neutralizujuce sile se pojavljuje kroz pojacano delovanje ili aktivne ili pasivne sile, kako bi se odrzala ravnoteza. Ali Neutralisuca ili Treca Sila je odvojena i posebna sila koja potice iz prvog trojstva ili trijade sila, koje stvaraju prvi poredak svetova na noti Si u zraku nastajanja i izvoriste je svih potonjih nivoa nastajanja ponavljanjem. U prvom redu stvorenih svetova samo tri sile deluju, i one reflektuju volju apsoluta, ali u tri forme: u drugom poretku svetova sest sila – to juest dve trijade deluju: i tako dalje do nivoa tamo dole nase zemlje 48 sila to jest 16 trijada deluje, daleko odmaknutih od volje apsoluta i time relativno mehanicki. Jer to je interakcija i ukrstanje svih tih sila koje proizvodi kako komplikacije i mehanicka ogranicenja nase egzistencije u ovom ekstremitetu Univerzuma. Ovde dole nikakva sloboda nije moguca, kakvi god drustveni zakoni da se nacine, zbog ovih sila i zakona. Govoriti o slobodi je nemoguce. Ali covek u sebi radom na sebi moze da podpadne pod manji broj zakona.

Da bi se to desilo prva stvar koju mora da uradi je da se seti sebe. U zivotu covek se ne seca sebe. Sa ovog gledista zelim veceras da vam govorim o Trecoj Sili. Tacka u kojoj covek moze da postaje vise slobodan lezi izmedju suprotnosti, u zoni sredsta hoda klatna, a cinom samo – secanja covek pocinje da se priblizava tom mestu, psiholoski govoreci. Bilo bi nemoguce opisati sve razlicite nacine samo-secanja, cak i kad bi ih covek znao. Emocionalni uvid u nas polozaj na ovoj maloj udaljenoj beznacajnoj planeti, beznacajnoj za nase licno postojanje, moze doneti izvestan stepen samo-secanja. Nekad je i samo gledanje u nebo nocu, na milione zvezda momentalno proizvodi stanje slicno samo-secanju, tako sto nas izvlaci iz licnih osecanja. Sve sto oduzima snagu od licnosti moze da stvori tragove samo-secanja. Ali je prepoznavanje ukusa tog stanja ono sto je vazno. Jer je to ono stanje i samo to stanje ono u kojem „pomoc“ moze da nas stigne. Osecanje Rada i cela pozadina ezotericnog ucenja moze da donese stanje Samo-Secanja cija snaga u krajnjoj liniji zavisi od razvijenosti mentalnog i emocionalnog vrednovanja Rada, pored prolaznih oblika uzrokovanih manje vise slucajno.

Jacanje osecanja Rada kao snaznijeg od Zivota i njegovih uzlaza i padova i njihanja od i ka izmedju suprotnosti donosi stanje samo-secanja koje nije posledica slucaja niti je samo prolazno iskustvo. Ali tokom dugog perioda mi mesamo Rad sa nasim asocijacijama, sa masinom licnosti, koju vozi zivot regujuci mehanicki na to. I to je neizbezno jer je samo postepeno odvajanje moguce. Covek ne moze biti odjednom otrgnut od licnosti. To bi ga unistilo. Te tako iako pokusavamo da radimo, identifikujemo se sa reakcijama licnosti koja izgleda vise opipljiva i stvarna ili sto bi rekli vise „prirodna“. U isto vreme dobro znamo da treba da se setimo sebe, i cak to zelimo i da uradimo i nismo u stanju. Nismo u stanju jer smo identifikovani sa reakcijama licnosti. Vidimo incident, sta god da je to, kroz licnost – to jest kroz sve stavove, brane, asocijacije, pretvaranja, slike, negativne emocije, i slicno ukratko, kroz sve tipicne reakcije koje pripadaju nasoj licno stecenoj personi. To jest, vidimo to sa gledista zivota a ne sa gledista Rada – a to, iako ne zaboravljamo Rad, i cak pokusavamo da radimo. Ako smo identifikovani sa reakcijama nase licnosti i u isto vreme pokusavamo da se setimo sebe nalazimo da je to nemoguce. Nije samo da im je ukus kontradiktoran, ta dva stanja su zapravo inkompatibilna. Sto smo vise identifikovani, time smo vise pod zakonima mehanicnosti ove planete. Sto smo vise u stanju samo-secanja vise smo pod svesnim uticajima. U Radu ideja samo-secanja- to jest Treceg Stanja Svesti, gde jedino moze da nas stigne pomoc je uvek data u konjukciji sa neidentifikovanjem. Rad kao treca sila stize nas kad smo relativno probudjeni to jest u izvesnom stupnju samo-secanja. Originalna ideja molitve je da nas stavi u stanje samo-secanja da otpustimo nase nevolje, ili sto bi se reklo da zatrazimo pomoc i spoznamo nasu nemoc da cinimo. Ali molitva je u tom smislu veoma teska. Moliti se mehanicki, ili siledzijski ili tragicno ili iz duznosti ili skruseno, ne moze dati rezultate. Molitva moze biti samo uslisena kad sva tri centra saradjuju. A tri centra mogu samo da saradjuju kad su u „fokusu“ a to je slucaj kad smo negde u sredini njihanja klatna a ne na jednom kraju. Cin samo-secanja je pokusaj da se stavimo negde u sredinu tog njihanja. Biti u sredini je biti u stanju samo-secanja. Rad na identifikovanom bicu je odvanjanje sebe tako da covek nije zanjihan sa jednog kraja na drugi. Moze se reci da samo-secanje je teznja da se bude u Trecoj Sili i da je ne-identifikovanje napor da se ne bude u dvema suprotstavljenim silama. Kad pokusavamo da delamo iz jednog ili drugog kraja klatna, kao kad u zivotu kazemo „ovo je previse – to jest, kad delamo iz identifikovanja – ne mozemo ocekivati nista vise od uobicajenog akcija-reakcija delanja suprotnosti. Ja udarim tebe: onda ti udaris mene: onda ja udarim tebe. I tako beskrajno. Za duze ili krace vreme ja trijumfujem, onda po mehanickom njihanju stvari ti trijumfujes i tako dalje. Sad si ti prvi: sad sam ja prvi. Sad sam ja gore: sad si ti gore. To je zivot, njihanje izmedju suprotnosti. To je uspon i pad . U toj celokupnoj igri suprotnosti nema resenja. Zato se u Radu zivot zove nerastvorivim. Imas samo zadovoljstvo suprotnosti, koji su lopovi. Uzmimo naprimer ljubomoru i njene neprijatne trijumfe. To zadovoljstvo, kao recimo, trijumfovanja nad vasim neprijateljima je prolazno. Ako , medjutim, radite na vasim mehanickim reakcijama, vi pocinjete da izbegavate od ove dvo-cilindricne masine zivota, u kojoj se jedna pozicija uvek krece gore a druga dole i obratno. Kad osecate neobicnu silu Rada pocinjete da shvatate da ne mozete da resite teskoce jednostranom silovitom akcijom. Ali uzme mnogo vremena i truda da se ovo shvati. Dostici bilo sta kao sto je resenje moramo da naucimo kako da se krecemo malo u jednom pravcu pa malo u drugom dok ne stignete do sredine. To je veoma tesko. Ali ovim metodom mozete stici Trecu Silu, u kojoj oboje i dobro i istina leze to jest pravo znacenje i tako resenje.

Zelim veceras da dodam jos jednu stvar. Radi se o unutrasnjoj tisini. U Radu na sebi i zapazanju kako njihanje klatna u vama ide i kako to mislite i osecate, a zatim mislite i osecate suprotno, i u neidentifikovanju sa bilo kojom stranom, koliko god je to moguce, u covekovom postojecem stanju, postoji nesto sto se u Radu zove „unutrasnja tisina“. Razliciti „ja“ okupljeni duz orbite njihanja zele da kazu sad ovo sad ono, kako ih svetlost svesti dodiruje i budi u trenutni zivot. Do izvesnog stepena covek im moze dozvoliti da govore, ako covek ima jasnu ideju da nijedna strana nije u pravu. Unutrasnja tisina znaci biti tih u sebi. To znaci ne drzati stranu u sebi i tako biti tih. To je nemoguce ako se identifikujete sa svakim ja. Mozete da dozvolite da ova ili ona strana progovori ali vi to posmatrate i u sebi ste tihi.

Ovaj tekst je o dostizanju sredine klatna gde Treca Sila moze da nas dodirne. Cilj samo-secanja je da dostignemo ovo mesto, koje nije ni ova ni ona krajnost, vec novo iskustvo, i tako nova svest i razumevanje. Sve identifikovanje pripada krajnostima.

85 Tri linije Rada Berdlip 29 Septembar 1943

Veceras cemo ukratko govoriti o tri linije Rada i uvazavanja spoljnog. Sve tri linije su neophodne. Prvo je Rad na sebi. On ukljucuje rad na strani znanja i Rad na strani bica. Rad na znaju zianci ovde Rad na znaju Rada. Rad na bicu znaci posmatrati sebe sa gledista onoga sto Rad poducava tako da covek ustvari vidi svoju licnost, svoja negativna stanja, uvazavanje unutrasnjeg, identifikovanja, mehanicki govor, mehanicke odbojnosti, samo-pravdanje i slicno i da se bori sa njima. Mehanicnost i san sprecavaju da promenu bica. Neophodno je razumeti da poznavanje covekovog bica je potrebno pre nego sto mozemo da radimo na sebi, a ovo se stice kroz napor paznje zvani samo-posmatranje. Prvi korak je realizacija da covek nije jedno vec mnostvo, i da se nase bice odlikuje odsustvom jedinstva. Samo-izucavanje se razlikuje od izucavanja znanja Rada. Oba su medjutim potrebna. Cesto ste culi da se kaze da nas ovaj Rad tera da mislimo. Nemoguce je upoznati ovaj sistem ucenja ako covek ne ucini licni napor na sebi. Zapisivanje u svesku nije isto sto i misljenje, ali zapamcivanje sta je receno zahteva napor usmerenog misljenja. Prva linija Rada treba da vodi saznavanju o nasem stanju bica i stanju znanja. U suprotnom ne mozemo da se promenimo. Posmatrati je prva stvar, ali ono mora biti bez kritike i analize. Receno je, jednom prilikom, da nemozete promeniti nisata dok ne znate celog sebe.

Druga linija Rada je Rad u konjukciji sa drugima u Radu. Ako ne praktikujete prvu liniju Rada. Ako ne praktikujete drugu, nemozete pravilno praktikovati prvu. Ima nekoliko razloga tome sto bi bilo korisno za grupu da diskutuje.

Treca linija Rada je –o za nas prisutne- da pomognemo Radu uopsteno i da pokusamo da vidimo sta se zahteva od nas i da ne govorimo naopako i da ne povredimo Rad. Ispravno vrednovanje i pravilan stav prema Radu pripada trecoj liniji ali oni prodiru u sve, jer ako covek nema vrednovanje i pravilan stav covek nece raditi niti na sebi ni sa drugima ni za Rad. Kao sto je vec receno sve tri linije Rada su neophodne. Covek koji radi za sebe i samo za sebe nemoze nikud stici. Za pocetak nema snagu za to.

Da se vratimo prvoj liniji Rada i licnom Radu na sebi. Neophodno je znati Rad i primeniti njegove ideje na sebe. Onda postoji mogucnost da se Rad shvati. Ali ne mozete primeniti idejr Rada na sebe ako ne posmatrate sebe i sta se u vama desava u svetlosti tih ideja. Samo-posmatranje pusta zrak svetlosti u nasu unutrasnju tamu, ali samo onda kad ga prati Rad – to jest kad covek posmatra sebe u svetlu ideja ucenja. Sta vas Rad poducava da posmatrate u sebi? Veoma je korisno sastaviti spisak a zatim proveriti da li ste to stavili u prasku – to jest, dali ste zapravo primenili Rad ili mastate da radite.

Druga linija Rada ne moze biti ucinjena dok ne steknete znanje vaseg bica. Dok ne posmatramo sebe i ne zapazimo kako govorimo i mislimo o drugima koji su u Radu mi ne ozemo da se stavimo u njihov polozaj. To nas dovodi do uvazavanja spoljnog, koje pripada drugoj liniji Rada. Uvazavanje spoljnog je stavljanje sebe u polozaj bliznjeg svog. U Novom zavetu to se zove „ljubi bliznjeg svog“. Da bi smo se stavili u polozaj drugoga u Radu, morate poznavati sopstveno bice, kakva ste osoba. U suprotnom izostavicete sebe. Vas sused vas naravno vidi. Ali ako se sami ne vidite , kako mozete da se stavite u polozaj drugoga? Covek bi trebalo da misli o ovome jer to objasnjava zasto toliko mnogo laznog ili pogresnog uvazavanja spoljnog postoji, koje samo izaziva iritaciju a mozda i mrznju. Druga prakticna stvar o drugoj liniji Rada, da sprecimo nepotrebnu frikciju, je da ne uzimamo negativne utiske o drugima u Radu. Oni se akumuliraju i stvaraju otrov. Videti samo lose strane u drugima je naravno, biti uspavan. Kad neki utisak padne na negativni deo centra, postoji kratak momenat u kojem ste budni, i mozete ga neprihvatanjem ponistiti. Ako, medjutim, se identifikujete, bez obzira koliko malo, ono se zadrzava u vama i prikuplja druge slicne sebi. Poslednja stvar koju zelim da spomenem je da bi svi trebalo da pokusaju da zaustave mehanicke privlacnosti i odbojnosti, i vrstu razgovora koja iz njih proizlazi. Ne mozemo ocekivati da steknemo snagu od utisaka ako sve pada ili na mehanicka dopadanja ili na mehanicke odbojnosti. Niti mozemo ocekivati bilo kakav razvoj druge linije Rada u nama, u kom slucaju prva linija ce biti zadrzana.

86 86 Varenje utisaka Berdlip 10 Oktobar 1943

Prosli put, nakon sto je odgovor na prva tri pitanja bio procitan, receno je nesto o razgovoru u Berdlipu od predhodne subote kada sam govorio o varenju utisaka. Mozemo da nastavimo razgovor na ovu veoma vaznu temu.

Cesto smo govorili oo transformaciji utisaka. Svi znate da Rad neprekidno usmerava na to kako primamo ulazece utiske. Rad poducava da su utisci najvisa hrana koju uzimamo i zato su najvazniji. Cesto se kaze da svesto vidite, cujete, ljudi koje znate, knjige koje citate ulaze kao utisci. Drugi su za vas utisci. Dodirujete ih cujete ih vidite ih i slicno.

Prvo mesto Rada na sebi je oznaceno kao mesto Prvog svesnog soka. Znacenje prvog svesnog soka koje se nekad u opstem smislu naziva Samo-secanje, je da transformise utiske. Neke utiske mozete da prihvatite a neke da odbacite bas kao sto se obicna hrana koja ulazi u telo kao vodonik 768 moze da bude prihvacena ili odbacena u stomaku. Tako pre svega dolazi do prihvatanja ili odbacivanja utiska, a zatim dolazi do varenja utisaka, sto je tacno uporedivo sa varenjem hrane, iz koje izdvajate odredjene delove, a ostale izbacujete ili odbacujete. Saciniti pravilan stomak u najvisem delu 3-spratne kuce je cilj Rada. Rad moze da formira, kad je dovoljno shvacen, stomak koji odbacuje ili prihvata –to jest stomak koji vari. Transformacija utisaka je bas uporediva sa varenjem hrane u stomaku. Hrana je unete i svarena – to jest transformisana u finije i finije materije. Secate se da 768 prelazi u 384 a zatim u 192 i slicno. Utisci ulaze u ljudsku masinu u gornjem spratu kao 48 i mogu da budu transformisani u 24 i u 12. Ali Rad poducava da se obicno ovo ne desava izuzev u veoma malim kolicinama. Kada postanete aktivni u odnosu na vas zivot, kad pocnete da uzimate stvari cesto iz perspektive Rada a ne sa prirodnog mehanickog pogleda vi pocinjete da varite utiske. Ova ideja transformacije ili varenja utisaka se susrece u Jevandjeljima kao sto vam je poznato. Sve moramo da uzmemo na nov nacin. Obicni ljudi bi uzeli stvari na obican nacin, ali u Radu moramo da uzmemo stvari na sasvim nov nacin. To se u jevandjeljima zove metanoja. Kao sto znate mnogi su ljudi pisali o znacenju ovog cudnog izraza koji je pogresno preveden kao pokajanje. De Queency je sugerisao „transformaciju uma“. Predpostavljam da ste svi shvatili da primate utiske kroz postojecu sadasnju formu vaseg uma. Vidite stvari kroz vas mentalni aparatus. Uzmite obicnu mentalno neobrazovanu osobu koja vidi slona. Ta osoba bi rekla „tsc tcs“ mozda vidite sta mislim. Svi imate mentalne stavove i mentalni aparatus za prijem, skup ideja koje uzimate za apsolutno istinite, kao potpuno tacne. Kad postanete obrazovaniji vas se um pomalo menja i tako postaje malo transformisan. Ono sto vam se ranije cinilo nemogucim ili pogresnim sad se vise ne vidite kao sto ste ranije mislili. Svako od vas je ogranicen njegovim misljenjem. Naravno da to jos ne vidite. Iz nekog razloga mi svi mislimo da imamo sva moguca gledista i sve moguce misli. To je sasvim pogresno. Svako od vas je sasvim ogranicen malim spektrom misljenja koje ste stekli vasim mentalnim predrasudama, stavovima i slicno. Zivot vam se prikazuje onakav kakav je zbog vaseg mentalnog nivoa. Ne mozete da uzmete stvari na nov nacin dok ne pocnete da menjate nacin na koji mislite dok se vas mentalni nivo ne promeni. Kao sto sam rekao izuzetno je da svi mislimo da smo u stanju da prihvatimo bilo koje iskustvo ili da razumemo bilo sta bas onakvi kakvi smo. Dali vidite da nemamo aparatus, nemamo moc prijema da shvatimo izvan naseg ogranicenog mentalnog pogleda i ogranicenih mentalnih funkcija?

Metanoja (pogresno prevedena kao pokajanje) znaci stici iza covekovog sadasnjeg uma- ne da izadjemo iz naseg sadasnjeg uma nego da odemo izvan naseg sadasnjeg uma, transformisati covekov celokupni nacin misljenja o sebi, o drugim ljudima, i slicno. Novi um u novom telu znaci razvoj sasvim razlicitog razumevanja koje vodi formiranju drugog tela u coveku. Rad poducava mnogim novim idejama o znacenju zivota uopste i o vasim zivotima. Ako ove ideje ne usvojite o njima licno ne razmisljate vas ce um ostati bas onakav kakav jeste ista gomila balege kakva sada jeste. Cesto ste culi izraz da Rad treba da nas ucini da mislimo i da mislimo na novi nacin. Uzmite sada ovaj izraz i primenite ga svuda gde ste se u Jevandjeljima susreli sa recju pokajanje. Predpostavimo da je vec prevedeno sa „misliti na nov nacin“. Onda cete mozda da uvidite kako je Rad smisljen da promeni celokupni namesaj mozga i preuredi celokupno mentalno bice.

Sto se tice varenja utisaka- varenje utisaka zavisi od stomaka, a stomak u ovom slucaju je Rad. Rad treba da nam da mentalni stomak da varimo njime utiske. Mozete da svatite vas dan samo necim cime mozete da varite, necim sto je u vama usptostavljeno asimilacijom i prihatanjem i vrednovanjem Rada. Kad povezujete stvari sa radom odmah cete naci nesto sto ce vam pomoci da vase dnevne utiske poredjate pravilno. Naucicete da stvari uzimate lako i sa lakocom koje obicni ljudi uzimaju vrlo negativno i tesko a takodje cete nauciti da ozbiljno uzimate stvari koje drugi tretiraju sa lakocom. Uzmimo primer: neko vam se obraca na nacin koji vam se ne dopada- osecate u sebi kako se sve vase mehanicke reakcije bude, osecate da vam se ta osoba ne dopada i slicno. Predpostavimo da se identifikujete sa ovom mehanickom reakcijom, sto znaci saglasavanje sa osecanjem „ja“ i sled za mehanickim reakcijama koje su automatski izazvane u vama i tako kazete: „ne podnosim ovo“ ili „ne mogu da izdrzim ovo“ ili „to mi se toliko ne dopada ova osoba koja se ovako ponasa ili govori“. Naravno ako se to dogodi vi ne transformisete utiske, vi uopste ne radite na sebi. Uzmimo drugi primer: osoba koja vam je mehanicki odbojna vam kaze nesto u cemu vidite istinu. Mozete da prezirete tu osobu, mehanicki govoreci, tj sa zivotnog gledista, ipak ta osoba je rekla nesto sto prodire na neki nacin. Mozda vec mislite da je smesno da osoba te vrste moze da kaze bilo sta od ikakve vrednosti za vas, mozda zato sto mislite da ste mnogo bolji, ipak istovremeno tu ima nesto sto morate da prihvatite i da svarite. Ono sto treba da odvojite je vase osecanje prezira i slicno. Videcete da su vasi najbolji savetnici, vasi najbolji izvori znanja ljudi koje biste inace sasvim zanemarili. Uvek sam mislio da je veoma interesantno da se Hrist rodio u stali, mestu od najmanjeg znacaja sa zivotne tacke gledista. Posto govorim o ovoj temi zeleo bih da dodam nesto sto je davno receno – frazu koja dugo nije upotrebljena. Pokusajte da vidite ono cemu se suprotstavljate svi vi. Pokusajte da vidite osnovu vaseg samo-zadovoljstva. Videcete da ako ova osnova nije sasvim razgradjena ne moze biti nikakve promene bica.

Iz ovih primera mozete da vidite da ako utisci ulaze i zvone na istim mestima da tu ne moze uopste biti varenja utisaka. Vi tada ne pokusavate da transformisete utiske. Mozete da razgovarate nadugacko o Prvom svesnom soku ali ga ne praktikujete jer on treba da transformise utiske. Predpostavimo da ste dovoljno zainteresovani i dovoljno svesni da zapazate kako ovi utisci padaju na vas mehanicki i predpostavimo da imate dovoljno vrednovanje Rada da zelite da transformisete ove utiske sto znaci ne dozvoliti im da padnu na njihova uobicajena mesta, stimulisuci vasa uobicajena nedopadanja i mrznje. Da biste to ucinili morate da imate moc varenja utisaka, i to je ono gde Rad dolazi. Znate da Rad kaze da su ljudi mehanicki. Predpostavimo da primenjujete ideje Rada te vrste u momentu kad neko na vas ostavlja uobicajeno negativan utisak. Ako razumete nesto od onog sto znaci kad se u Radu kaze da su ljudi mehanicki, onda necete tako lako prihvatiti utiske. Shvaticete da to nije krivica te osobe. Shvaticete da osoba to kaze i tako postupa jer je masina. Ali naravno vi vec znate da nikad necete videti na pravi nacin mehanicnost druge osobe dok ne vidite sopstvenu mehanicnost, i kako i sami radite istu stvar. Mozda cete videti sta mislim ovim ilustracijama transformisanja utisaka. Ako imate te radne misli u vezi sa osobom utisci ce padati na sasvim nova mesta u vama. Bice svareni. Ali pre svega morate da imate nov nacin misljenja, izvestan stepen metanoje pre nego sto budete u stanju da transformisete utiske. Ako budete to mogli da uradite onda cete se zateci na pocetku veome neobicnog puta koji necete za dugo vremena moci da razumete. Mozda cete teziti vasim starim nacinima misljenjna jer ne mozete da razumete i ako to uradite nacinicete veliku gresku. Misliti na nov nacin o drugima znaci da ste vi sami poceli da se menjate a kad pocnete da se menjate osecacete da gubite iz vida sebe. Ali ako stalno imate sebe u vidu – to jest ako ostanete kakvi ste vi ne mozete da se menjate. Da biste se promenili morate da izgubite vas uobicajeni osecaj identiteta. Na primer da bih se promenio ja ne mogu da ostanem dr. Nicoll ili Nicoll. Promena bica, ili promena coveka znaci da postajete sasvim razliciti. Ali ako primenite Rad kao transformisuci agent na vas zivot na vas i na ljude oko vas i na utiske koji oni ostavljaju na vas, pocinjete da se menjate. Rad je smisljen da vas menja. Uzimanje stvari na drugi nacin naime iz ucenja Rada – ce neizostavno dovesti do izmene celokupnog odnosa sa drugim ljudima, ali to se nece dogoditi dok ne varite utiske sredstvima alhemije Rada.

Zelim da govorim o varenju utisaka na kraju dana. Kad bismo mogli da radimo svesnije, mi bismo varili utiske u trenutku kad oni ulaze, ali posto nemamo tu moc, posto nismo dovoljno svesni jso, mozemo da varimo utiske koje smo uzeli tokom dana uvece ili cak sledeceg dana. To znaci da mozemo da re-aranziramo u nasem umu shodno onome sto nas Rad uci da je dobro ili lose. Secate se da je u Novom zavetu receno da sunce ne treba da zadje na nasem gnevu. Vazno je kako odlazimo u san i vazno je kako se budimo. Prosli momenti sna prosli momenti identifikovanja sa pogresnim ja u nama moze u izvesnoj meri ponisteno svesnim prolazenjem kroz celu situaciju u nasem umu naknadno. Nikad ne treba da pomislite da ne treba da preispitate situaciju iz proslosti. Nikad ne mojte da mislite da je ne mozete izmeniti. Mozete da menjate sadasnjost, mozete da menjate proslost, i mozete da menjate buducnost. Reci cu vam jednu od najvaznijih ideja Rada.

Zivot na zemlji ne moze biti shvacen izuzev u odnosu na drugi svet. Sve sto Rad poducava je o tome kako da se obrazujemo u odnosu n adrugi zivot drugog nivoa bica, drugog nivoa covecanstva zvanog svesno covecanstvo. To je jedna od najvecih transformisucih ideja sadrazana u Radu. Znate da moramo da pocnemo da imitiramo visi nivo covecanstva. Svi smo mi u podrumu ali ako se uzdignemo mozda cemo stici do sobe za slikanje. Celokupno ucenje Rada o ne-identifikovanju o negativnim emocijama, o samo-secanju i sve ostalo je o uzlazenju. Naravno, ako ovaj zivot i sve sto se u njemu desava uzmete kao jedinu stvar i nemate nikakvu prestavu da bilosta drugo postoji nikad necete biti u stanju da transformisete utiske. Ostacete zauvek pod A uticajima.

87 Beleska o “na cemu ste zasnovani” Berdlip 24 Oktobar 1943

Znate da je mnogo toga receno u ezotericnoj literaturi sto naravno ukljucuje i Jevandjelja, o tome na cemu je covek zasnovan, i u vezi sa ovom idejom morate da razmislite o tome sta vam zivot moze oduzeti. Svi razumete da ako ste zasnovani na necem drugom, tj sasvim identifikovani onda ta osnova moze biti oduzeta od vas i vi necete biti sposobni da se setite sebe. Ili opet ako ste zasnovani na vasoj imovini , vasim posedima, vasem polozaju, vasem novcu, vasoj reputaciji, vasoj proslosti, i slicno, sve to moze biti oduzeto od vas i tada biste osetili potpuni gubitak sebe i mozda osecali da je samoubistvo jedini izlaz – mislim, dali je vasa glavna osnova je na takvoj stvari koja niste vi. Samo vam jedna stvar nikad ne moze biti oduzeta a to je vase razumevanje. Ako imate tacku polaziste u radu, koje je jedina stvar koja daje razumevanje u pravom smislu, bili biste u stanju da izdrzite gubitak mnogih spoljnih licnih stvari. Secate se parabole o skakanju da se uhvati konopac. Ako nadjete konopac na vas licni nacin kao sto svako u radu mora, onda cete biti podrzavani od neceg sasvim razlicitog od zivota i njegovih promena. To se uistinu zove imati tacku u radu. Drugi vas ljudi mogu razocarati ili izdati ogresiti se i slicno. Spoljni zivot moze uzeti veoma neprijatne oblike. Ipak vas drzi nesto izvan zivota – to jest nova sila.

Secate se nekih parabola iz jevandjelja o tome na cemu se zasniva covek. Na primer ima parabola u kojoj Hrist govori o osnovama na kojima treba zasnovati svoju kucu.

Hrist kaze:“Stoga svako koji cuje ove reci moje i po njima postupi ce biti medju mudrima, koji napravise svoju kucu na kamenu: i kisa pade, i dodje potop, i vetri duvahu i udarahu u kucu i ne srusi se, jer je bila zasnovana na kamenu. Svako ko je cuo ove moje reci i ne ucini tako zna se da je budala, ko kucu dize na pesku: i pade kisa i dodje poplava i duvahu vetrovi i savladase kucu i ona pade: a njen pad bejase velik. (Matej VII 24-27)

Zatim ima parabola o coveku koji je spremio blago u stalu.

Hrist rece: „ osnova izvesnog bogatog coveka donese obilje: i on se ovako razmisljase i rece, sta da radim jer nemam gde da drzim moje voce? I rece sebi ovako cu: srusicu moje stale i sazidacu vece; i tamo cu da pohranim sav moj kukuruz i moje blago. I reci cu svojoj dusi, Duso imas pred sobom mnoga dobra polozen za mnogih godina, uzmi ih jedi pij i bi srecna. Ali mu bog rece, Budalo jedna sad tvojoj dusi treba ovo; a stvari koje si pripremao cije ce one biti? Tako je onaj koji odlaze bogatstvo za sebe i nije bogat ka bogu. (Luka XII 16-21)

Ovde „bog“ se kontrastira sa „moje“.

Secam se jednom da je G. Drzao razgovor u Francuskoj o tome sta od nas moze biti oduzeto. Razumecete da ako ste zasnovani na laznoj licnosti stojimo na osnovi koja ce nam neprekidno davati glavobolje u odnosu na nase odrzavanje balasiranosti. G je reako da se covek moze porediti sa kucom koja ima 3 sobe. Neko vreme je govorio o te tri sobe i o tome da je sve u neredu i da su sudovi pobrkani. Zatim je nastavio da kaze kako je covek stalno u dugu, stalno insolventan, uvek potencijalno pozvan da odgovara, bez obzira koliko novca ima. Naravno morate da razumete da je govorio o covekovoj insolvenciji na odredjeni nacin, ustvari na nacin da se o coveku govori cesto u nekim od parabola kao, naprimer, o slugi to jest vama koji bogu duguje milione talanata. G je rekao da izvrsitelj moze da udje u stan i oduzme vam sve izuzev vaseg „kreveta“ koje je ustvari unutrasnja ili treca soba. Zato molim vas razmislite najintimnije na cemu vi pocivate. Ima nesto sto vam se ne moze oduzeti. Jeste li stigli do tog mesta? Sve ostalo mogu vam ti izvrsitelji oduzeti, koji mogu doci bilo koji cas i uzeti sve sto nije vase.

88 Kratak komentar o znacaju individualnog napora u Radu Berdlip 30 oktobar 1943

Veceras bih zeleo da vas podsetim na temu o kojoj smo ranije vise govorili. Zapazio sam da su mnogi bili zainteresovani pa cu pokusati da temu ponovo formulisem. Radi se o ideji Rada da je covek „organizam koji se samo-razvija“ i mora da ucini individualni napor. Svako mora da razvija sebe na sve strane.

Pocnimo ovako. Vecina ljudi ne cini napor van svoje dnevne rutine, jer misle da ako je neko sposoban da nesto uradi bolje od njih onda je uzaludno pokusavati da se to ucini. Uistinu to je uobicajeno glediste u zivotu. Ljudi kazu: kakva je vajda da pokusavam da uradim ovo ili ono kad to drugi rade daleko bolje? Ovo je jedan potpuno pogresan stav. Ciniti napor van ove tacke je pocetak individualnog rasta. Upravo taj stav sprecava ljude da imaju individualna iskustva, ili radije od rasta u njihovim centrima licnim iskustvom. Pokusajmo da shvatimo sta se ovde kaze. Ako vi- bas vi koji tu sedite – mislite da ne vredi ici dalje od vaseg tekuceg kruga dnevnog zivota onda ne znate sta to znaci individualni napor. Mozete reci: „ kakva je svrha pokusavati da razumete ovo ili ciniti naopor izvan onog sto sada radim?

Svi ste vec culi da svako mora da ucini mehanicki napor. Organski zivot stvara takve uslove da svaki zec, svaka lisica, svaka zivotinja, svaka biljka, i svaki covek i zena, mora da ucini mehanicki napor da bi ziveo. Svesni napor je iza ovog nivoa.

Rad mozete ili paktikovati ili ne. Ali svi morate da shavtite da ako sada praktikujete Rad, u ovom momentu (ne sutra) vi cinite napor izvan mehanickog napora. Sustina Rada je da se dnevni zivot transformise. Tako se kaze da ako samo slusate Rad a ne praktikujete ga, nista se u vama nece promeniti. Predpostavimo, na primer, da mnogo puta cujete da morate da posmatrate svoje razlicite „ja“ i da pokusate da se ne identifikujete sa nekim od njih. Da, naravno o ovome mozete da slusate iz dana u dan, iz godine u godinu, i reci cete da sve o tome znate i zasto se nista drugo ne govori. Medjutim, culi ste da Rad kze da ovde da praktikujete odredjenu definitivnu stvar na sebi sada, ovog momenta, da bas ovog momenta.

Sto se tice datog primera- izbor „ja“ u vama i odbacivanje drugih „ja“ ima jedna zanimljiva parabola o ovome. Znaci, na jednom nivou ovo o cemu govorimo. Radi se o unutrasnjem izboru i unutrasnujem odbacivanju raznih „ja“. Znate kako cesto Rad kaze: „ne idite za pogresnim „ja“. To znaci da morate da uvidite samo-posmatranjem da imate razlicite „ja“. ( Ovde bih voleo da pitam svakog od vas dali ste ovo vec shvatili.)

Parabola o izboru „ja“ glasi ovako:

„Carstvo nebesko je kao ono u mrezi koja je zabacena u more, i skupila od svega vrste: sto ce reci, kad je popunjeno izvuce se na obalu; i onda sedei skupe dobro u sud a lose odbace. „ (Mateja XIII 47-48)

Pomislite sta znaci „staviti dobro u sudove“ Imate li sud? Jeste li do sada kroz samo-posmatranje stekli neku snagu unutrasnje selekcije – to jest odbacivanje negativnog „ja“ i negativnih misli i emocija i zadrzavanje dobrih ideja osecanja i iskustva i odbacivanje ostalog?

Psiholoski komentari na ucenje Gurdjijeva i Uspenskog (prvi tom) Deo I str.236-343

61

63 64 65 66

77

79 80 81 82 83

Leave a Reply Cancel reply

Email Subscription

Recent Posts

Blog Stats

komentari i sugestije

Psiholoski komentari na ucenje Gurdjijeva i Uspenskog (prvi tom) Deo I str.236-343

61

63 64 65 66

77

79 80 81 82 83

Share this:

Like this:

Leave a Reply Cancel reply

Email Subscription

Recent Posts

Blog Stats

komentari i sugestije