33 Zakon Sedam, Berdlip, Mart 2, 1941
Zakon Sedam i Ideja Soka
Deo VIII- U zivotu mnoge stvari zapocnu koje kasnije se okrenu na nesto sasvim drukcije od onog sta se od njih ocekivalo. Pocetak bilo cega moze biti predstavljen notom Do. Sledeca faza u njegovom razvoju je Nota Re, a sledeca Nota Mi. Kad bi razvoj stvari bio lak nebi bilo nikakvog razloga da bilo koja stvar ne dostigne svoj potpuni razvoj. To jest, oktava bi bila kompletirana. Ali ovo sprecavaju dva faktora. Pre svega, prolaz izmedju note Do i Re i izmedju Re i Mi zahteva napor da se odrzi pravac razvoja u pravilnom poretku sa pocetnom tackom. Uzmimo neki primer. Kad se nesto zapocne, recimo neko medjunarodno drustvo za ocuvanje mira, ili nesto takve vrste, pocetna tacka zvuci notu Do. Ali kako se razvoj ovog drustva odvija, zbog nerazumevanja i neslaganja i mnogih drugih faktora, originalna linija nije odrzana sasvim. Pocinje da se otklanja u jednu stranu ili drugu od svog originalnog pravca. Umesto da se razvije u pravu liniju kao na (Fig. 1) njegov pravac pocinje da zaokrece kao na (Fig 2).
Fig. 1 Fig. 2
Mi
Re Re
Mi
Do Do
Rezultat je da stvari u zivotu zapocete sa jednim ciljem mogu da se okrenu i da daju sasvim kontradiktorne rezultate – tj. drustvo za mir moze da postane izvor rata. Drugi faktor u sprecavanju punog i uspesnog razvoja stvari je tacka suzenja ili usporenja izmedju nota Mi i Fa. Kad se bilo sta razvije do faze Mi, neizostavno se dolazi do mesta prepreke i ako spolja ne nastane sok oktava se nece nastaviti. To znaci da dalje razvojne faza te stvari nece biti dostignute. Tako, pored tendencije ka devijaciji takodje postoji tacka gde zastoj ili provera nastaje, takozvano mesto soka. Sve se razvija u fazama, ali moze da se razvije pravilno samo ako ispunjava Zakon Sedam. Devijacija ne nastaje po zakonu i stati na mestu soka je neuspeh. Svaka nota mora biti oglasena u potpunosti na svakoj fazi. Na primer, da bi govorilo, citalo i pisalo dete mora da nauci slova pre nego sto nauci reci. Reci mora da nauci pre nego sto nauci fraze, i onda ce dobiti sok od zivota jer je okruzen ljudima koji svi govore citaju i pisu. Onda ce preci u Fa. Ali ako nije pravilno oglasio notu Do, nikad nece pravilno nauciti svoja slova, ili ako Re nije dovoljno dobro oglasio, nece nauciti reci pavilno iz svojih slova itd. Njegova moc da govori cita i pise bice shodno tome biti ogranicena. Svi znate amatera koji svoj predmet nikad do kraja ne zna, a s druge strane svi razumemo sta se misli kad se kaze da je covek dobro zaokruzen. Kad covek razvije svoju vestinu ispravnim fazama u punu vestinu i prodje kroz sok koji mu zadaje ucitelj, onda imate razvoj koji se odvija u harmoniji sa Zakonom Sedam i pravilno se povezuje zajedno.
U slucaju cudesnog razvoja coveka iz jedne jedine celije, na odredjenim mestima se daje sok u progresivnoj evoluciji razlicitih delova i tela kao celine. Jedna celija deljenjem na dve , na cetiri , cetiri u sesnaest, dok se ne dostigne 50 faza deobe u 9 meseci, proizvede 100 000 000, 000, 000 zivih celija. Proces deobe je rezultat Zakona 3. Uredjenje organizacija i povezivanje celog razvijajuceg coveka zivih celija sa sokovim datim u odredjenim trenucima kontrolise Zakon Sedam. Prvi sok u prvoj oktavi je naravno dat samim procesom oplodjenja.
Ima mnogo nacina na koje se moze sagledati kako su stvari dostigle odredjenu fazu i ne mogu da idu dalje bez pomoci spolja – tj bez soka. Dali ste ikad razmisljali da priroda dovede stvari do odredjene tacke i stane? Ali covek moze da zada sok i da ih uzme dalje u njihov razvoj. Mislite o zitu na primer. Vekne hleba ne rastu u polju zita. Razmislite o svrhama za koje covek koristi sirovine.
Razmere
Deo IX – Porazgovarajmo za momenat o dijagramu. Dijagram je samo sredstvo razumevanja. To je kao mapa. Mapa je dijagram zemlje koja daje polozaj i odnose stvari. Ceo Zrak Kreacije ukljucujuci i Oktavu sa Sunca je mapa. Ali to je vrlo cudna mapa. Obicne mape su ili na jednoj ili na drugoj razmeri. Mozete imati mapu grada u kome zivite koja pokazuje polozaj vase kuce. Ili mozete imati kartu zemlje u kojoj zivite koja pokazuje vas grad ali ne i vase kucu. Ili mozete imati kartu sveta koja ne pokazuje ni vas grad ni vasu zemlju. Mozete imati kartu solarnog sistema u kojoj se svet pojavljuje u kojoj se svet pojavljuje kao jedna tackica. O tome mislimo kad kazemo razlicite razmere. Ali Zrak Kreacije je jedna posebna mapa zato sto nije u jednoj razmeri vec u mnogo razlicitih razmera. Uzmimo notu Si (koja stoji za Sidera ili zvezde) u velikom zraku. Ova nota se zove svi moguci sistemi zvezdanih svetova. Ako uzmemo zrak u njegovom fizickom ili spoljnem znacenju ova nota Si predstavlja kartu koja pokazuje sve zvezdane sisteme. Precnik fizickog svemira kako se vidi sa 100 in teleskopu je 600 miliona svetlosnih godina i u ovom nepreglednom prostoru 100 miliona ogromnih zvezdanih sistema postoji i svaki u sebi sadrzi stotine hiljade miliona sunaca. Sledeca nota La u nasem Zraku je samo jedan od tih zvezdanih sistema, u nasem slucaju Mlecni Put (La= Mlecni put Galaksije). Ova nota je na daleko manjoj skali. Sledeca Nota Sol predstavlja samo jedo od hiljada miliona sunaca u nasoj galaksiji – naime, nase Sunce, itd sve do naseg malog meseca. Svaka nota predstavlja kartu na odredjenoj skali i ovaj poredak skala na razlicitim nivoima je usled delovanja Zakona Sedam koji nam omogucava da nadjemo polozaj nase Zemlje u svemiru. Zato se za Zakon Sedam ili Zakon Oktave moze reci i da je zakon koji odredjuje odnos dela prema celini. Ali za ovaj zakon kreativno delovanje Tri sile nece biti povezane ni u kakav fiksni ili cvrst poredak – to jest nisu uredjene vec prosto nagomilane. Morate razumeti da je svemir jedan nepregledan zivi ko-ordinirani Organizam. I sve sto je stvoreno, stvoreno je na odredjenoj tacki u u odredjenoj razmeri u ovom nepreglednom organizmu u kojem je sve povezano i nista nije nezavisno i izolovano. Sve je stvoreno i povezano zajedno sa visina i dubina svemira dvostrukim delanjem Zakona Tri i Zakona Sedam.
Ovde dolazimo do onoga sta se misli u Radu kad se kaze «relativno razumevanje». Da bi bilo sta razumeli pravilno morate da znate nesto o celom pre nego sto cete moci da razumete deo. Na primer ne mozete da razumete zemlju polazeci od nje same. Morate nesto da razumete o Solarnom sistemu, i onda o galaksiji i tako dalje, da biste imali pravo razumevanje o zemlji. Na isti nacin ne mozete da razuemte grad u kojem zivite ako ne znate ponesto i o zemlji u kojoj se nalazi, i o kontinentu i konacno o svetu u kome zivite. Objasniti stvar njome samom kao nesto izolovano, je nemoguce, jer je povezano sa necim drugim i zavisi od neceg drugog, jer je ceo Univerzum povezan. Ovo je osnova onoga sto se zove relativno razumevanje u radu. Mozete da znate veoma malo o celini da biste razumeli deo o kojem mozete da znate daleko vise ali dok ne pocnete da razmisljate relativno vase razumevanje ce biti pogresno. Beskorisno bi naprimer bilo da pokusavate da razumete svecice u motoru ako ne znate nista o kolima kao celini i o elektricitetu i o Coveku i njegovim potrebama. To je ono sto nauka danas nalazi naime da je svaki deo nauke povezan i da se nista ne moze razumeti odvojeno a to je posebno slucaj sa medicinom, jer svaki deo tela zavisi od drugog dela i sve je povezano da formira jedinstvo celog covekovog tela. I kad dostignemo tu tacku, razumecemo Coveka samog i znacaj njegovog postojanja na Zemlji.
Zrak kreacije u okviru Sunceve Oktave daje nam relativno razumevanje coveka. To je relativan dijagram i kao takav mora da bude shvacen. Primetio sam da neki od vas misle da ima samo jedan zrak stvaranja. To je naravno sasvim pogresno. Ima ih neogranicen broj. Govorimo o nasem Zraku Stvaranja, onom u kojem se mi nalazimo. Njime mi nalazimo nas polozaj u odnosu na ceo univerzum. Zamislite veliko drvo. Nepodeljeno stablo je apsolut, prve velike grane su nota Si „svi moguci sistemi“ Treba da zamsilite 100 miliona velikih grancica na kraju. Onda uzmemo nasu veliku granu, nasu galaksiju. Svaka velika grana deli se u 10,000 miliona manjih grancica. To su sunca. Uzmemo nase Sunce i tako najzad dodjemo do grancice gde mi obitavamo u ovom gigantskom drvetu Sveta i na kraju nase grancice pupoljak zvani Mesec. Ali sigurno ne mozete da zamislite da je ovo jedina grancica i pupoljak, i da Apsolut zavrsava kreaciju na nasem usamljenom Mesecu.
Sunceva Oktava
Deo X- Neophodno je da svako formira neku svoju odredjenu koncepciju u vezi sa Oktavom od sunca. U obliku dijagrama ova oktava predstavlja covekovu mogucnost razvoja. Mozemo da razumemo ovu oktavu bukvalno u fizickim razmerama ili psiholoski.
Fizicki, mozemo da vidimo za sebe da zivot na zemlji zavisi od toplote i svetlosti od Sunca i mozemo, predpostavljam, da verujemo da je na neki nacin fizicko vidljivo Sunce stvorilo organski zivot na zemlji. Mozemo da uzmemo tri note La, Sol, Fa, oglasene suncem na zemlji koje formiraju osetljivu materiju na zemlji da predstavljaju naprimer, ljudski, zivotinjski i biljni zivot. Mozemo uzeti notu Mi koja prelazi u Zemlju kao mineralni otpad od nekad zivih oblika-mrtva tela zakopana u zemlju, naslage uglja, krecnjacke stene, koralni sprudovi, itd. Koji su svi nekad bili ziva bica i mozemo da uzmemo notu Re oglasenu na Mesecu kao neku razmenu vrlo fine energija-materije elektrona atoma molekula- kako prelaze izmedju Zemlje i Meseca, jer znamo da u slucaju Zemlje stotine tona veoma fine energija materije padaju svaki dan na zemlju iz svih delova svemira. Ali nezavisno od ovog bukvalnog razumevanja postoji i drugi oblik razumevanja zvani sistem psiholoskog razumevanja. Kad se kaze da je covek u svemiru i da je svemir u coveku, prva fraza znaci da covek stoji u bukvalnom spoljnjem vidljivom svemiru. A ako uzmemo zrak u ovom smislu onda ga uzimamo kao spoljasnji u smislu cula, tj u smislu objekata vidljivih teleskopom. Ali druga fraza – univerzum je covek- moze samo biti shvacena psiholoski. Bas kao sto je svemir spolja na razlicitim nivoima – jer je ocigledno da galaksija uzeta kao jedan ceo fizicki organizam sunaca stoji na visem nivou nego bilo koje pojedinacno sunce koje je samo jedan beskrajno mali do njega, – tako je Univerzum uzet iznutra, kao u coveku, na razlicitim nivoima. To jest covek imajuci kosmos u sebi (priblizno) ima u sebi razlicite nivoe, i ovi nivoi u njemu su nivoi bica, nivoi znanja, nivoi razumevanja tj psiholoske stvari postignute samo u njemu iznutra. Covek koji dostize nivo sunca u tom smislu stize do nivoa predstavljenog spolja fizickim suncem a interno inteligencijom koja pripada tom nivou. To jest on dostize sveti nivo, jer je inteligencija sunca za nas sveta. Za nas je to relativno govoreci apsolut. Na ovom nivou moramo da stavimo svesnog coveka br. 7. Na ovom mestu moramo da stavimo centralnu temu jevandjelja – carstvo nebesko- to jest potpuno razvijenog coveka. I od ovog nivoa moramo da razumemo da celokupno ezotericko ucenje silazi ka coveku na Zemlju. Jer je cilj celokupnog ezotericnog ucenja da podigne coveka na njegov visi nivo jer covek je stvoren radi ove svrhe. Ako mislimo o suncevoj oktavi na ovaj nacin to jest psiholoski onda mozemo da razumemo kako svaka nota ove oktave predstavlja moguce stanje coveka. Covek moze da se uzdize ili pada duz ove skale izmedju Sunca i Meseca. On moze biti pod vise ili manje zakona i da se zatekne u zatvoru daleko losijem od Zemlje, zatvor od 96 redova zakona, a moze da se uzdigne dok ne podpadne pod poredak od 24 zakona, i konacno pod poredak od 12 zakona. Akoje dobar domacin na zemlji bice pod 48 zakona. Ako prevazidje liccnost bice pod planetarnim zakonima, tj 24 reda zakona, jer esencija je pod 24 reda zakona. Ako se esencija razvije, podpasce pod 12 redova zakona i biti na nivou Snage, inteligencije i bica predstavljenog Suncem.
34 Psiholoski govor, Berdlip Maj 18, 1942
Sada cemo da govorimo o posmatranju veza izmedju centara u obliku raznih „ja“. Kao sto znate rad pocinje samo-posmatranjem jer je njegov predmet ona nevidljiva stvar zvana „taj neko“ koga obicno uzimamo kao datost, i koju samo svako sam za sebe moze da posmatra individualno. Pre svega treba shvatiti da vi niste jedna te ista osoba bilo u razlicito ili isto vreme. U prvoj praksi samo-posmatranja receno vam je da zapazite kako imate sasvim razlicite centre i umove u sebi koji rade simultano. Imate misli, osecanja i pokrete, uzimajuci samo ta tri centra , naime Intelektualni centar, Emocionalni centar i Pokretski centar. To su potpuno tri razlicite stvari. Svaka osoba je saborni centar svojih „ja“. Razlicita „ja“ u vama imaju svoju zastupljenost u sva tri centra u manjoj ili vecoj meri. To znaci da svako “ja“ u vama ima svoju zastupljenost u sva tri centra ili uma i tako se predstavlja razlicito u svakom centru – ustvari, toliko razlicito da uzme dosta vremena pre nego sto mozete da vidite manifestaciju nekog „ja“ u sva tri njegova oblika.
Iako postoje drugi centri, recimo par reci ovde o Intelektualnom, Emocionalnom i Pokretskom Centru. Svako „ja“ u coveku je predstavljeno u ova tri centra.
Ljudska masina kao tri centra
Intelektualni
Centar
Emocionalni
Centar
Pokretski
Centar
U pokusaju da se kontrolise neko posmatrano „Ja“ morate zapamtiti da je to nesto sto misli oseca i krece se. Tj njegova zastupljenost u svakom centru se razlikuje. Kontrola ljudske masine je teska stoga sto sve sto je u njoj formirano psiholoski – naime kao neko „ja“ je predstavljeno na tri potpuno razlicita nacina, koji na prvi pogled izgledaju nepovezani. Na primer mrstite se. To je u pokretskom centru. Ali mrstenje je predstavljeno i u emocionalnom centru kao osecanje, predstavljeno je i u intelektualnom centru kao misao ili gramofonski zapis, tj serija misli koje idu ukrug mehanicki . Puno posmatranje nekog «ja» je posmatranje njegovog nastajanja u sva tri centra simultano.
Uzmimo sad neki primer za generalnu diskusiju. Uzmimo brige.
Pitanje: Sta je briga? Dali Rad kaze nesto o brigama? Kako ih mozemo zaustaviti?
Odgovor: Briga je jedan oblik identifikovanja. U bukvalnom smislu, rec ima znacenje cepanja i uvrtanja, davljenja i stezanja, izvorno je bila povezana sa recju «zavrnuti» i jos se koristi u frazi «zavrtati nekom ruku», jedan od spoljnjih znakova brige. Seticete se da svako psiholosko ili unutrasnje stanje nalazi neku spoljnu manifestaiciju kroz pokrete odredjenih misica kontrakcije itd. Zapamtite da svako psiholosko ili unutrasnje stanje nalazi neku spoljnu manifestaiciju kroz centar pokreta, tj predstavljeno je u narocitim misicnim pokretima, kontrakcijama i sl. Mozda ste primetili da je stanje brige cesto reflektovano u mrstenju cela i krsenju ruku. Stanja radosti nikad nemaju ovu manifestaciju. Negativna stanja brige, straha, anksioznosti, ili depresije, predstavljena su u misicnim kontrakcijama, pogurenosti, dok su suprotna emocionalna stanja reflektovana u pokretskom centru kao sirenje, stajanje uspravno, izduzenost udova, opustanje napetosti i osecanje snage. Ljudi koji brinu i stoga mrste celo, stiscu sake ili skoro da prestaju da disu, da bi prestao da brine covek treba da pocne ovde, opustanjem misica izrazavanjem emocionalnog stanja, i oslobadjanja daha. Opustanje uopsteno ima iza sebe, ezotericki receno, ideju prevencije negativnih stanja. Negativna stanja su manje u stanju da dodju kad je osoba u stanju opustenosti. Zato se kaze tako cesto da je neophodno praktikovati svaki dan opustanje prelazenjem paznje po telu i namernim opustanjem zategnutih misica.
Kontrola emocionalnog centra tesko se sprovodi direktno, delimocno zato sto on tako brzo radi 30,000 puta brze od formatornog dela intelektualnog centra tako da covek postaje zabrinut i negativan pre nego sto to uopste moze da zna. Ali emocionalni centar se nekad u radu poredi sa nekontrolisanim divljim slonom sa dva kontrolna slona sa svake strane, naime intelektualni i pokretski centar. Pogresna emocionalna stanja, uobicajena stanja brige, ljutnje, itd, moraju prvo biti primecena u sebi. Po pravilu ljudi ne vide svoja stanja nego postaju ta stanja. Sledece, jedan od kontrolisanih slonova mora biti iskoriscen. Razmotrimo sta znaci koristiti intelektualni centar u ovom smislu. To znaci da morate da primetite misli koje prolaze kroz intelektualni centar – da mozemo da kontrolisemo misli u malim razmerama. Zaustavljanjem ili ne povodjenjem za njima, ne verovanjem, ne uvazavanjem briga, jedan slon, da tako kazemo, je priveden s jedne strane nekontrolisanog emocionalnog centra. Drugi slon koga je mogce kontrolisati je pokretski centar ka kome mozemo da usmerimo paznju nasom voljom. Mozemo da opustamo misice i tome slicno. Kao sto znate u uputstvima datim u Radu o relaksiranju receno je da mali misici treba da budu opusteni. Mali misici lica, misici izraza narocito, To ukljucuje misice oka, misice oko usta i brade, jezik grlo i slicno.
Da se vratimo na brige. Brinuti se je pogresan rad centara. To je uvek beskorisno. To je oblik unutrsnjeg obzira tj identifikovanja. To neprekidno mesanje negativne imaginacije sa nekoliko cinjenica cini samo pogresne veze u centrima. To je vrsta laganja, medju mnogim drugim oblicima laganja koji se odvijaju u nama i brkaju nase centre. Lako je brinuti se, posto to daje olaksanje i neka je vrsta samo opravdanja. Blisko je samo-sazaljenju i nasilju. Brinuti se nije isto sto i razmisljanje. Um kad je vodjen brigom kao emocionalnim stanjem je zamagljen. Paznja usmerena na bilo sta uvek pomaze jer nasa usmerena paznja vodi u svesnije delove centara. Briga nije misljenje o drugima. To nije uvidjavnost okrenuta ka spolja. Briga je izmesana je sa unutrasnjim u coveku i uzme dugo vremena dok se dobro ne sagleda. Izucavanje kako da zivimo sa stanovista Rada, tako da mozemo da zivimo svesnije u zivotu tj. da zivimo u Radu u zivotu, a ne samo u zivotu bez icega izmedju nas i zivota, pokazuje nam kako je briznost samo jedna od stvari koju ako posmatramo dovoljno dugo i bez kritikovanja ce nam pokazati nesto o nama. Ali ne smete da mislite da je suprotnost briznosti indiferentnost. Trebalo bi i morali biste da osecate ‘anksioznost’ zbog toga sto je neko driugi u opasnosti – da osecate mesavinu nade i straha, ali zabrinutost je nesto sasvim drugo, jer tada masta stupa na scenu. Bivanje zabrinuim postaje navika, bas kao i druga negativna stanja, ljudi cak zamisljaju da su bolji od drugih zato sto ih imaju, i osecaju zaslugu u bivanju briznim. Ljudi cak misle da je ispravno brinuti se o svemu, o proslosti i buducnosti, o sebi, o drugima itd. To jednostavno nije nista dugo do ozbiljna negativna bolest teska za lecenje, jer kad covek jednom postane nista drugo nego ka sebi okrenuta masina za brigu, razne vrste pogresnih veza se uspostavljaju i sve radi na pogresan nacin, i posto je jedina stvar u kojoj uziva briga, uskratiti mu to, gde je moguce, znacilo bi unistiti njegov glavni interes. U vezi sa tim, seticete se jedne od izreka Rada, – da se od vas iznad svega trazi jedna stvar a to je da napustite vas specificni oblik patnje. To zvuci lako. Pokusajte. Razlog zbog cega je to tesko je zato sto postupiti tako znaci unistiti citav sistem „ja“ u sebi koji uziva da vas muci, a da vi mislite da patite.
Da se vratimo na pitanje. Sta je briznost? Posto je to obliik identifikacije to znaci da je rezultat toga gubitak snage. Ljudi koji se brinu mnogo iscrpljuju se, prazne se od snage. Ako primetite sami kad brinete, to je zaista kao da se unutra kidate i trzate i rvete se iznutra, korespondirajuci sa spoljnim misicnim pokretima koji su ranije opisani. Nema gravitacionog centra. Nema pravca ni jasnog cilja; sve je u neredu; sve ide svojim putem u coveku u svakom pravcu. To je kao da su razlicita „ja“ u coveku ustala i ustrcala se unaokolo u coveku, krseci ruke i govoreci bilo sta sto mu negativna masta, koja dominira scenom sugerisse. Ne kazem da je moguce nikad ne brinuti. Postoje situacije, posebno danas, gde je nemoguce ponekad prestati brinuti se. Ja vise govorim o tendencijama navike da se o svemu brine i da se sve uzima kao izvor brige. Formilisati jasno sta ce covek da radi – imati neko usmerenje – pomaze prevenciji ovog nereda, koji je kako je receno, vrsta unutrasnjeg a ne spoljnog uvazavanja. Unutrasnje smatranje je uvek mehanicko. Spoljnje uvazavanje je uvek svesno, to je svesno stavljanje sebe u neciji polozaj i posto ovo zahteva usmerenu paznju izvodi vas van briga. Ako obratite paznju primeticete da mali oblici zabrinutosti pocinju vrlo rano ujutro. Veoma je dobra stvar, koju vredi praktikovati, raditi na sebi rano ujutro, pre nego, sto bi se reklo, spustanja u zivot i obaveze. Malo svesnog rada u to vreme, primecivanje malih oblika briga ili negativnih misli ili samo-sazaljenja, itd Rad na neidentifikovanju znaci kazati tome „ne“ izdici se iznad toga- ne smatrati kao da ste to vi – sav taj napor ili Rad na neidentifikovanju sa odredjenim mehanizmima, odredjenim «ja» u rano jutro , moze da izmeni ceo dan. Napor na tome neidentifikovanju pripada ideji oprosta dugova, otpustanja svih unutrasnjh racuna sa ljudima – ako je moguce. Onada nesto novo i sveze pocinje dan, i ustajalost zivota je tako onemogucena, sto je ustvari ustajalost samog sebe koji uvek reaguje na isti nacin na sve. Rad na sebi moze da ima cudesne rezultate – ako se setite da ste u zivotu u radu a ne u zivotu od kojeg vas ne deli nista izmedju. Rad treba da transformise nas odnos prema zivotu. Sve prakticne stvari recene u Radu njemu imaju to za cilj. To znaci raditi na sebi. To je biti u radu u zivotu – ne u zivotu. Sta je vas zadatak? Zasto ste ovde? Sta ovde treba da promenite? Sta treba da naucite o sebi, toj stvari koju uzimate zdravo za gotovo, toj stvari koja je vas aparat za zivljenje. Dobro je poceti uvidjati da ste vi ustvari definisani kao onaj nacin na koji uzimate zivot. Dali vam vas aparat za zivljenje daje rezultate koje zelite? Vi, vasa licnost, je aparat je aparat koji koristite za zivljenje. Treba poceti uvidjati da je vas nacin na koji uzimate zivot jeste vas zivot i da mozete da pocnete da radite na nacinu na koji uzimate zivot- a to znaci raditi na sebi i vasim mehanickim reakcijama na sve sto se dogadja. Jer vase mehanicke reakcije na zivot ste vi i to cini vasu nesrecu ili srecu i ta stvar koja se zove vi sami je aparat za zivljenje zivota koji ste nacinili i koji je nacinjen u vama hiljadama zaboravljenih uzroka. To je stvar koju iskotrljamo svako jutro da se sretneemoda danom. To je ista stvar o kojoj govori rad u svakoj svojoj fazi, stvar na kojoj moze da se radi i da se menja. Pokusajte da mislite da nije zivot ono sto mozete da menjate, nego ste to vis u vasoj reakciji na zivot. Tu pociva prva ideja o tome sta znaci rad na sebi. Jednom kad uvidite tu ideju, onda, kakvi god da su uslovi zivota, imate snagu u vasem shvatanju cija cena je iznad cene. Pocinjete da shvatate biser, sta zivot na zemlji zaista znaci.
Veoma dugo apsorbujemo svaku vrstu negativne emocije, identifikujuci se sa njom i uzimajuci je kao nas same, tretirajuci je kao nuznu, istinitu, i pokusavajuci da radimo na njoj onda kad se vec formirala. Ali doci ce dan kada vise nece sama od sebe nastajati. Efekat ne povodjenja sa mehanickom reakciom u sebi i osecanje da smo se oslobodili od nje je potpuno magican. Zapazicete sta se dogodilo. To je veoma interesantno ali je to u domenu licnog iskustva. Mozda cete tada shvatiti da rad nije samo tupi kuluk. To je narociti unutrasnji napor koji ima samo-oslobadjajuci efekat iznutra i zove se rad na sebi.
Tokom Marta i Aprila 1942 Dr. Nicoll je pisao seriju radova o Jevandjeljima.
35 Psiholski komentar, Berdlip Maj 28, 1942 (original 144)
II O BICU
Deo I – Veceras cemo govoriti o Znanju i Bicu. Dali se secate necega sto je receno ranije o Znanju i Bicu? Dozvolite da vas podstetim da ovo ucenje koje studiramo kaze da postoje dve strane coveka i da covek mora da ih razvija postepeno tokom svoje transformacije. Stranu svog znanja i stranu svog bica. Culi ste mnogo puta da pre svega treba da znate ovaj sistem a to uzme vremena i napora. Ali to vodi definitivnom razvoju znanja i istovremeno trebalo bi da vodi samo-saznanju ako covek radi. Nije tesko da se shvati da postoje razliciti nivoi znanja. Ali nije tako lako razumeti da postoje razliciti nivoi bica. Hajde da jos jednom pokusamo da razumemo sta je to bice. Cesto ljudi mesaju bice sa egzistencijom. Kamen egzistira, biljka egzistira, covek egzistira, ali oni egzistiraju sasvim razlicito. Ovde se susrecemo sa idejom bica. Na primer bice kamena, bice biljke, bice zivotinje, bice coveka i sveto bice su svi na razlicitim nivoima. Zametak se desava pre rodjenja. Uzmimo na primer bice zivotinje. Sve zivotinje egzistiraju pre rodjenja. Konj postoji, krava postoji, pas postoji. Oni imaju zajednicko postojanje. Ali bice krave, konja, ili psa su razliciti i to od zaceca a ne od radjanja.
Vratimo se coveku. Covek se razlikuje od zivotinje. Njegovo bice je u stanju da se razvija. On je rodjen kao samo-razvijajuci organizam i tako je nedovrsen i na nizem nivou bica nego sto mu je namenjeno kako je stvoren. Zivotinje su potpune. Takodje za rzliku od zivotinja covekov odgoj se proteze kroz dugi period tokom kojeg stice mnoge stvari u svom bicu – obrazovanjem, oponasanjem i obicajem. To je jedan od razloga zasto bice jednog coveka nije slicno bicu drugog coveka. Mozemo da razumemo da znanje jednog coveka ne mora biti na istom nivou kao znanje drugog coveka. Ali ne vidimo tako jasno da nivo bica moze takodje biti razlicit. Sa stanovista ovog ucenja covecanstvo nije uzeto kao jedno. S obzirom na njihovo bice ljudi nisu isti. Koncept coveka u ovom ucenju razlikuje sedam kategorija bica sa: Covek br. 1, ciji centar tezista je u njegovim instinktima i pokretima, u njegovom fizickom zivotu, onda Covek br. 2, cije je teziste u njegovom emocionalnom zivotu, onda Covek br.3, cije je teziste u njegovom intelektualnom zivotu. Ove tri kategorije formiraju mehanicko covecanstvo, spoljni krug ljudskog roda, koji jedan drugog ne razumeju. Kao sto znate ovo se zove krug zbrke jezika ili krug Babela. Zatim postoji Covek br. 4, cije teziste nije u instinktivnom pokretskom centru, niti u emocionalnom centru, niti u intelektualnom centru vec je rasporedjeno medju njima. To je balansirani covek , u kojem razvoj vise nije jednostran i koji je poceo da se budi. Postoji i krug svesnog covecanstva: br. 5, br. 6, br 7 covek, i to su ljudi koji su prosli razlicite stepene transformacije ili preporoda ili razvoja- ukratko koji su imali novo zacece. Ovih sedam podela opsteg pojma coveka znace sedam stepena ili kategorija bica. Uzmimo coveka br 1, 2 i 3. Oni pripadaju mehanickom krugu covecanstva ili „uspavanom covecanstvu“ ali pokazuju velike razlike u svom bicu. Sva tri mogu ziveti samo pod zivotnim uticajima – tj uticajima A, naime uticaji stvoreni u zivotu kroz istoriju, kroz proslost, kroz obicaj, kroz tok stvari. Ali neki mogu biti pogodjeni uticajima i A i B. Podseticu vas da B uticaji nisu kreirani zivotom vec dolaze izvan mehanickog zivota, iz kruga svesnog covecanstva, i ponovo cu vas podsetiti da su jevandjelja primer B uticaja. Ponovo da kazem da neki ljudi mogu biti vise pod A nego B uticajima, ili vise pod B nego pod A uticajima. Neki su mozda dosli i u kontakt sa C uticajima, naime sa onima koji pripadaju svesnom krugu covecanstva, sa nekim ko je bio iznova rodjen, ponovo zacet, kao sto su Hristovi ucenici dosli u vezu sa njim. Neki su mozda vec na putu da postanu covek br.4. Sva ova razlicita stanja znace razlicite nivoe bica. Mozda ste primetili da ova ideja o covekovom nivou bica uvek ulazi u religioznu misao i smatrala se vaznijom nego bilo sta drugo. Nivo bica sveca drugaciji je od nivoa bica gresnika. Dobar covek, los covek, zao covek, istinoljubiv covek, lazov, posten covek, strpljiv covek, hipokrit, uobrazen covek, sujetan covek itd, su sve termini koji se odnose na stranu bica a ne znanja u coveku. Danas ljudi dolaze do saznanja da ono sto covek jeste nije od znacaja s obzirom na ono sta zna. Cak misle da je covek kriminalnog bica moze biti veliki mislilac i veliki naucnik ili veliki umetnik ili pisac.
Deo II – predjimo sad na znanje ovog rada i njegov odnos prema nasem bicu. Ovaj Rad je dat kao znanje i tako mora biti naucen, kao bilo kakva druga vrsta znanja sto mora biti naucena. Ali rad dolazi od viseg uma. To nije obicno znanje. To je znanje o transformaciji, bas kao sto su jevandjelja znanje o ponovnom rodjenju, ili biti rodjen ponovo, preporod, i dali to zovemo transformacijom ili ponovnim rodjenjem nema razlike. To je znanje koje dolazi od onih koji su postigli pun unutrasnji razvoj i dostigli rastom i transformacijom njihovog bica, stanje svesti zvano objektivna svest. Znanje koje se stice u ovom Radu mora postepeno postati vase znanje- tj ono sto rad poducava, pre svega, mora postati vase znanje, a za to je potrebno vreme i napor. Ali posto ovo znanje dolazi od nivoa covecanstva koje je daleko iznad naseg nivoa bica, puno razumevanje ovog znanja nece biti moguce dok nas nivo bica ne odgovara sa nivoom znanja koje Rad poducava. Kao sto znate, jedinstvo izmedju znanja i bica je neophodno pre nego sto usledi razumevanje. Stoga znanje koje izucavate mora biti primenjeno na vase bice a sigurno ga ne biste primenjivali kad ne biste vrednovali ideje Rada. Uporedni razvoj znanja i bica je neophodan. To jest, morate da radite na svom bicu saglasno znanju koje izucavate da podignete nivo vaseg bica. Sa nivoom bica koje posedujete sada mozete da razumete znanje Rada do odredjene tacke. Ako u vasem bicu ima nesto dobro, bicete u stanju i da razuemete nesto od rada a ne da samo imate saznanje o tome. Postoji izreka u radu da morate da imate zlato da biste dobili zlato. To se odnosi na kvalitet bica koje covek ima. Ako u njemu postoji dobro on vec ima malo zlata. Niko ne moze da razume izvan nivoa njegovog bica.
Videcete zasto covek sa losim bicem, degenerik, lazov, moralna gnjida, kriminalac, itd ne moze da razume Rad, i takodje cete videti zasto je receno u odnosu na nove ljude koji ulaze u rad da moraju da budu na nivou Dobrog Domacina. Ali cak i tako oni moraju da budu ljudi koji traze nesto, ljudi koji ne veruju sasvim u zivot i osecaju da mora da postoji nesto drugo, neko drugo znacenje nase egzistencije na ovoj planeti.
Deo III – Toliko stvari je receno o ovom ucenju o bicu da je nemoguce o tome govoriti na jednom mestu samo. Dozvolite da spomenem jednu stvar koj je recena o bicu koja je mene veoma zainteresovala kad sam prvi put cuo za rad. Izreka kaze: Vase bice privlaci vas zivot. Ova izreka mi je najednom ucinila jasnim da postoji veza izmedju onog sto je spoljnje i onog sto je unutrasnje. Na primer, u opstim razmerama, nivo bica covecanstva privlaci rat. Da je nivo covecanstva na malo visem nivou rat kakav je sada bio bi nemoguc. U individualnim razmerama, covekovo bice privlaci njegov zivot. Uvek ce privlaciti iste vrste stvari iste situacije istu vrstu prijatelja, istu vrstu ljudi, iste probleme itd. Promeniti bice znaci promeniti covekov zivot, ali promeniti jednu formu zivota za drugu ne znaci promenu bica. Menjajuci svoje spoljnje uslove, necete promeniti vas zivot, jer ce vase bice nastaviti da privlaci odredjenu vrstu zivota. Konj privlaci na sebe odredjenu vrstu zivota koja je razlicita od zivota krave ili psa i mozete da razumete da je to zbog njihove razlike u bicu. Menjajuci oblik zivota krava se nece promeniti. Ne biste zeleli da sedite sa kravom pored kamina ili da bude u vasem krevetu, ne samo zbog toga sto bi to bilo neprakticno, vec i zato sto je njeno bice toliko razlicito od bica psa. Uopsteno govoreci, vidite da bice zivotinja ih povezuje sa odredjenim zivotom. Lasica je privucena zivotom lasice, zmija zivotom zmije, i tako dalje. Ali ne vidimo na slican nacin kako zakon koji kaze da „nase bice privlaci nas zivot“ predstavlja malu razliku u bicu kod ljudi. Naravno vi treba da izucavate vase bice, da uvidite da imate odredjenu vrstu bica, i da izucavate vas zivot, da uvidite da imate odredjeni zivot. Ljudi ne uvidjaju lako da imaju sasvim odredjene i ogranicene okvire. Oni misle da su slobodni i nesputani. Misle da mogu da budu sta god bi zeleli i da rade sta god zele, i da zive kako izaberu. Ali ako covek pocne da izucava svoje bice i istovremeno svoj zivot- covek ce otkriti da ima odredjenu vrstu bica. To je veoma dugotrajan zadatak. Rad kaze izucavanje naseg bica je apsolutno neophodno.
Znate da rad kaze da smo mi masine vodjene spoljnim utiscima. Dok god covek nema znanje o svom bicu, on je zasigurno masina. Masina ne moze da poznaje samu sebe. Kad bi mogla nebi bila masina. Ali covek-masina moze da zna sebe. Kad covek pocne da saznaje sebe nije vise masina. Moze zaista cak postati covek. Ali to uzme dugo vremena i mnogo napora. Zahteva se razlicita vrsta napora od onog koje je potrebno da se sazna znanje o Radu. To jest Rad na liniji bica i Rad na liniji znanja zahtevaju razlicite napore. Covek ne moze da upozna sebe dok ne posmatra sebe sa unutrasnjom paznjom i ne moze da posmatra sebe inteligentno osim ako nije stekao definitivno znanje o tome sta da posmatra i uvidja razlog zasto je to tako. Postoje odredjeni posebni faktori u nasem bicu koji sprecavaju njegov razvoj. Jedan na primer su negativne emocije, kao sto su samo-sazaljenje, itd. Ovi posebni faktori se moraju pre svega poznavati kao stvar znanja. Stoga prvo ucite znanje Rada. Zatim morate da ga primenite tako da steknete aktuelno znanje vaseg bica u svetlosti ovog ucenja. Znanje vaseg bica je samo-spoznaja. Ali u ovom ucenju to je narocita vrsta samo-spoznaje jer ovo ucenje upucuje na odredjene stvari u covekovom bicu koje moraju biti zapazene i napokon promenjene kroz uvecanje volje da se izmene. Ako jedino znamo da su negativne emocije lose i da nas drze na nasem nivou bica nije dovoljno. Ali cesto se desava da ljudi ne posmatraju sebe na nacin kako se poducava, ili uzimaju za gotovo sve sto kazu urade ili misle i ne vide da tu ima bilo sta da se posmatra. Kako, onda, covek moze da ocekuje da se menja kad sve u sebi uzima za dato. Onda je covek masina a ne covek. Sok je neophodan. Ali sok cesto coveka cini negativnim. Ipak tada nesto primecuje.
Deo IV, – Svako postupa iz osecanja dobrog, iz onoga sto on smatra dobrim. Niko ne postupa iz zla. Ali covek postupa po onom sto misli da je dobro shodno svom nivou bica, to jest, iz onog sto se njemu pojavljuje kao dobro. Lopov krade zato sto oseca da je dobro krasti. Revolucionar ubija ljude zato sto misli da je dobro da ih pobije. Tako se dobro bori sa zlim. Kao sto je znanje relativno tako je i dobro relativno. Dobro je relativno shodno nivou bica. Ono sto ljudi smatraju dobrim razlikuje se od slucaja do slucaja. Mozda ste primetili da ono sto ste nekad smatrali dobrim danas vise ne smatrate. To znaci da se vas nivo bica promenio. Ako se nivo bica promeni samo malo, smesta imate novu percepciju o onom sto je dobro. Na primer, mozda ne volite da budete negativni onako kako ste nekad bili. To je zbog male promene u nivou bica.
Znanje ovog Rada je o ostvarivanju viseg nivoa i tako drugacijeg zivota ovde. Ali to mora biti nauceno i provereno u primeni na covekovo bice kroz samo-posmatranje i kroz licno razmisljanje o tome. Kad istinu o tome pocnete da uvidjate za sebe, vozac ili um u vama pocinje da se budi iz zivot-sna. Kad pocinjete da uvidjate dobro ziveci i cineci Rad, vase bice pocinje da se menja. Kad uvidite da je dobro setiti se sebe, dobro da se zaustavi unutrasnje samouvazavanje, dobro u tome da se izadje iz smesnih iluzija i slika o sebi, iz sujete, samozadovoljstva lazne licnosti, dobro da se ne vole negativna stanja, dobro da se uvidi sopstvena nistavnost s vremena na vreme, dobro da se bori protiv stalnog identifikovanja, dobro da se misli o svemu sto Rad poducava, dobro da se to vrednuje, sve ove i mnoge druge stvari , onda sticete novu percepciju dobrog, a to znaci da se nivo vaseg bica menja i dobro viseg unutrasnjeg nivoa zamenjuje predhodni nivo dobrog.
41 Psiholoski komentar, Berdlip 4 jun 1942
III O bicu (nastavak)
Deo I – Svako ko je ovaj rad uzeo ozbiljno i razmisljao o njegovom smislu i znacenju sredstvima koje svi posedujemo ali slabo koristimo,naime, razmisljanjem svojom glavom, trebalo bi da bude sposoban da svesno udje u polozaj drugih i da ih razume. Ovaj razvoj bica je od sustinskog znacaja za nas u Radu. Niko ne moze da se razvije sam. Odnos je moguc samo kroz kontakt unutrasnjih svetova. Mi se srecemo kroz nase unutrasnje svetove. Da biste razumeli drugog morate uci u njegov unutrasnji svet, ali to ne mozete ako niste usli u vas sopstveni svet . Stoga je prvi korak prema svesnom ulazenju u polozaj drugog i razumevanju drugog se postize kroz ulazenje i razumevanje sopstvenog polozaja i ako ovaj korak nije ucinjen, do najveceg moguceg stepena, nema mogucnosti da se udje u polozaj drugog i da se drugi razume. Ulazenje u sebe pocinje sa samo-posmatranjem, a razumevanje sebe pocinje sa dugotrajnim izucavanjem sebe u svetlosti znanja ovog ucenja ciji je krajnji cilj postepeno ali definitivno transformisanje sebe. Samo iz ovog razloga misliti da je covek u stanju da se stavi u polozaj drugog i da razume polozaj drugog, i cak da pomogne, onakav kakav je- a ova iluzija je veoma uobicajena- znaci ne razumeti sustinu ljudskog kontakta i univerzalne teskoce koje prate ovaj impuls koji isto tako cesto zavrsava u propasti i nekoj vrsti kompromisa koji je isto tako plodno tle za gorcinu, uzajamnu kritiku, nepriteljstvo i cak gora emocionalna stanja i tokove misli. Niko, onakav kakav je mehanicki, to jest kako je formiran zivotom i njegovim uticajima ne moze uci u polozaj drugog i razuemti ga kakav je i odatle pruziti pomoc, sve dok predhodno vec nije upoznao sebe svojim samo-posmatranjem, samo-izucavanjem, i uvidom i radom na sebi. Samo uvidevsi i razumevsi sta je u nama mozemo da razumemo sta je u drugome. Jedno od najvecih zala ljudskih odnosa je da ljudi ne pokusavaju da udju u polozaj drugog vec samo kritikuju jedan drugog bez ikakvog ustrucavanja i nemaju nikakvu unutrasnju zadrsku u odnosu na mehanicko kritikovanje usled nepostojanja bilo kakvog uvida u sebe i sopstevenu upadljivu sirovost, greske i nedostatke. Kao rezultat toga ne samo da ne pomazu jedan drugome, nego je normalna ravnoteza stvari poremecena, a ovim mislim na akomulirani pogresan i zao psiholoski sadrzaj koji se dnevno formira u ljudskim odnosima i ustvari u zivotu svakog coveka, koji nikad nebi postojao kad bi ljudi videli sebe i druge u isto vreme, i na ovaj nacin neutralisali efekte svog ponasanja dan za danom. Ovaj nedostatak psiholoske odgovornosti i prema sebi i prema drugima je mozda posebno karakteristican za moderno vreme i predstavlja izvor jednog dela rasprostranjenog modernog nedostatka srece koja oznacava sadasnje vreme, u kojem, izmedju ostalog, cak i obicna ljudska ljubaznost opada, sa rezultirajucom krutoscu koja je medju najopsanijim faktorima u odnosu na buducnost, i koja efektivno onemogucava sav moguci pravilni razvoj emocionalnog zivota.
Ljudi u Radu koji su imali priliku da se emocionalno razviju, trebalo bi da narocito obrate paznju na precutnu ili iskazanu kritiku drugih kao kontinuirani pogresan faktor u sebi, koji neprekidno u nama stvara pogresan psiholoski materijal i da se posteno osvrnu na ono sta rade. U mnogim slucajevima, tvrdoglavost i neznanje su temeljni uzroci, iako postoje mnogi uzroci, kao sto je neobican stepen sujete, i samo-zadovoljstva, osecanja da je covek u pravu, samozasluga, osecanje vrline i superiornosti, i drugi cinioci ove vrste koji naravno onemogucavaju put bilo kakvoj unutrasnjoj promeni. Ovde posebno spominjem, u vezi sa mehanickim osecanjem zasluge i samo-savrsenosti, one koji ocekuju druge da se menjaju a ne polaze od sebe, i koji cak sude o Radu po efektima na druge, ne shvatajuci izgleda da imaju mnogo da rade na sebi pre nego sto ce moci da sude drugima, i takodje da i drugi njih sude na bas isti nacin na koji oni sude drugima – cinjenica koja ih uvek iznenadi. Mehanicko kritikovanje drughih rezultira u mnogim psiholoskim teskocama za onog koji kritikuje – to jest, mnogim „ja“ koji onemogucavaju njihov unutrasnji razvoj i slobodu. Mozda ovo nije jasno. Ono sto se zeli da kaze je da ako dozvoljavate kritikovanje i negativne „ja“ da se slobodno razviju u vama, oni ce se okrenuti na vas u Radu i onemogucavace vase razumevanje i vas sopstveni razvoj. Ono sto cinite drugima cinite sebi. Sve je uredjeno na ovaj nacin. Sve pogresno postepeno reaguje na vas u Radu. Posle izvesnog vremena cete nauciti da ne mozete da dozvolite ‘luksuz’ da isuvise spavate i da govorite i postupate mehanicki i dozvoljavate da vas zivot bude u rukama pogresnih „ja“. Pocecete da uvidjate sami za sebe da zaista morate da zivite svesnije i u vezi sa vasim unutrasnjim svetom u kojem svi prosli racuni moraju da budu ponisteni. Ziveti svesnije u vasem unutrsnjem svetu za pocetak ne znaci ici za svojim losijm ‘ja’. Zapamtite da ako ste u Radu da se stavljate pod vise zakona nego drugi – naime, pod zakone Rada. Stavljate se u polozaj u kojem morate da postujete sta Rad poducava.
Deo II – Ciscenje emocionalnog zivota u Radu moze se vestacki podeliti na dve strane za svrhu prakticnog samo-posmatranja. Prvo cemo se baviti emocijama koje nastaju iz lazne licnosti ili izmisljenih ‘ja’, iz onog nestvarnog dela sebe ciju paznju Rad neprekidno doziva i koji bi morao da bude predmet dnevnog samo-izucavanja i Rada, u svetlosti cinjenice da je to izvor velikog svakodnevnog nesporazumevanja, nesrece i napada. Ova stvar, koju sami formiramo, i koja se formira uticajima sredine u kojoj odrastamo, i koja kao obojeni mehur stoji nad povrsinom naseg psihickog zivota, zbunjuje i iskrivljuje nas celokupni unutrasnji svet. Ona formira deo naseg stecenog bica. Osnovni uzroci skoro svih nesporazuma koji nastaju u unutrsnjem svetu coveka, kao i u sferi zajednickog zivota ljudi i svih mogucih odnosa medju ljudima je psihicki faktor zvani Lazna Licnost, koja se formira u pripremnoj fazi zivota. Stimulacija ovog psihickog faktora u coveku, kako pre tako i za vreme odgovornog zivota, predstavlja osnov emocija sujete i uobrazenosti. Ove emocije koje se radjaju iz stimulacija lazne Licnosti, stoje na putu normalnom razvoju emocionalnog centra. I moze se takodje reci da one stoje na putu razvoju svesti uopste. One onemogucavaju trece stanje svesti stanje samo-svesti. Stepen srece i samo-svsti koji bi trebalo da postoji u stvarnoj osobi, stvarnom coveku, kao i u miroljubivoj zajednickoj egzistenciji ljudi, zavisi skoro u potpunosti od odsustva u coveku sujete i uobrazenosti. Ali ove emocije mogu da imaju veoma suptilne oblike i zahtevaju dugorocno i iskreno unutrasnje posmatranje i veliki samouvid i postepeno samo-ostvarenje. Ali cesto ljudi cak zamisljaju da ih nemaju, i bez obzira sto su cesto uznemireni onim sta drugi o njima govore ili kako se prema njima odnose oni ne uvidjaju da to ima bilo kakve veze sa njihovom sujetom i uobrazenoscu. Vremenom kako se zakopana svest budi ove emocije se mogu prepoznati po unutrasnjem ukusu. To su neciste emocije. To je uistinu ono sta se uglavnom misli u religioznim spisima kad se kaze „necisto“ i sto se u jevandjeljima toliko napada kao u slucaju Fariseja, koji sve cine da bi ih ljudi videli to jest iz pobuda sujete i uobrazenosti. Znate da kad cinite dobro drugima i kad osecate zaslugu, to je vase samo-ljublje kojem cinite dobro. To je necistost emocija. Ali ako nesto cinite iz ciste ljubavi onda je to cisto. Na zalost to se dogadja po pravilu samo sa zadovoljavanjem nasih apetita. Drugi faktor u vezi prociscavanja emocionalnog zivota je kao sto svi znate faktor negativnih emocija. Necu sada govoriti o njima osim da vas podsetim da mogu da uzmu veoma suptilne oblike. Vremenom mogu biti prepoznate unutrasnjim ukusom. Sve one smrde. Setite se takodje da na rodjenju nema Lazne Licnosti. Ali rodjen medju uspavanim ljudima koji uzivaju sopstvene negativne emocije, one se prenose na dete kao zaraza. Zadovoljstvo koje ljudi imaju bivajuci negativnima dete imitira, i istovremeno formiranje lazne licnosti u detetu pomaze proces jer kroz emocije sujete i uobrazenosti stvaraju se nacini da se covek lako vredja u svojoj beskrajnoj raznovrsnosti.
Nas nivo bica karakterisu necista stanja emocionalnog zivota gore opisana. Rad na bicu, u odnosu na Emocionalni Centar, stoga zahteva, izmedju ostalog, napor da se posmatra i uvidi postojanje ovih emocija u sebi, da se zapazi njihovo poreklo, pravac njihovog delovanja, i posledice koje stvaraju. Kad smo pravilno svesni neceg u sebi mi smo na putu da to promenimo. Sama svest o tome ako je potpuna, pocece da ga menja. Jednom kad ste nesto zapazili jasno u sebi, u svom bicu, vodice vas da vidite nesto drugo. Shvatite da bice mora da se promeni u svakom bez izuzetka i mora se promeniti sad i ovde. Religiozni ljudi smatraju da ce se oni promeniti na onom svetu: ili zamisljaju da bas kakvi su, sa nivoom bica koje imaju, i svim negativnim emocijama, sujetom, uobrazenoscu, malicioznim govorom, ljubomorom, neprijatnim radoznalostima i slicno ce stici do boga. I ima mnogo slicnih iluzija, od kojih su sve rezultat toga da covek ne vidi nivo svog bica koji zapravo odredjuje covekovo mesto na skali svih bica koja vodi ka svetom bicu. Svako se nalazi negde na toj lestvici. U ovom Radu na psiholoskom aspektu , dato nam je znanje o tome kako da menjamo bice, i to znanje mora da bude primenjenona vase sopstveno bice kroz posmatranje sebe shodno onom sta vas znanje poducava da posmatrate. Tako dolazite do saznanja o vasem bicu i mozete da pocnete da radite na svom bicu. Ako pocnete da posedujete neko stvarno znanje o svom bicu i radite na tome, onda cete biti u stanju da se stavite u polozaj drugoga i da mu pomognete, ali samo u meri u kojoj ste poznavalac samog sebe i sopstvenih teskoca. I medju ostalim stvarima, bicete u stanju da znate kada govorite iz sujete ili osecaja superiornosti, ili iz negativnog osecanja, zelje da povredite ili samo kritikujete i slicno. Ukratko bicete u stanju da bolje razlikujete izmedju cistog i necistog u sebi i iz tog polazista da govorite jedan drugome cistije. Ako dok govorite vidite u sebi ono sto vidite u drugome govoricete cisto ili cistije, a ono sto je cisto u tom smislu ne moze povrediti drugog ili ga uvrediti vec mu samo pomoci. Ako dok govorite drugom ne znate dali govorite ispravno a ipak govorite iz dvostruke svesti o sebi i o drugoj osobi, sto je govorenje iz stanja samo-svesti, naime gledajuci istovremeno i spolja i unutra, onda cete znati naknadno po naknadnom ukusu. To jest Rad ce vam pokazati, za sve sto ste ucinili iskreno, iz osecanja Rada, bice sacuvano za vas i pokazano vam u svom pravom svetlu, ako slusate a ne padate u san.
Deo III,- U tekstu koji smo procitali prosli put, receno je da u religioznim spisima mnogo je receno o bicu. Ljudi se dele shodno njihovom stanju bica u svece i gresnike, dobre i lose ljude i slicno. Mnogo toga je receno u jevandjeljima koje se odnose na bice. U paraboli o sejacu koji seje seme bozije reci medju ljudima, razlicite kategorije ljudi koje se spominju dele se shodno njihovom bicu u odnosu na seme reci i njihov prijem iste. Na drugom mestu ljudi sa pogresenim bicem se zovu trnje ili bodlje u odlomku gde Hrist kaze: Dali ljudi skupljaju grozdje ili trnje smokve ili bodlje?“ Hrist zatim poredi ljude shodno njihovom nivou bica sa drvecem i kaze“svako dobro drvo radja dobro voce ali zlo drvo radja zlo voce.“ Sve ovo znaci da je covekov nivo od najveceg znacaja. Kao sto znate neophodno je misliti o nivou covekovog bica pre nego sto se uvede u Rad. Ovde je rec o necem veoma ozbiljnom i sada bi trebalo da pocnete da razumevate sta je to. Danasnja tendencija da se kriminalci prave herojima je potpuno pogresna. Postoje dva snaga bica u vezi ljudi koje mozda zelite da uvedete u Rad. To moraju da budu odgovorni ljudi i moraju da imaju neki magnetski centar. Druge stvari su recene u proslosti o ovom pitanju i pokusacu da se prisetim nekih od njih. Nezavisno od ideje Dobrog Domacina i magnetskog centra, covek koji stupa u Rad treba da ima prirodni osecaj sramote. Znate da mnogi takozvani moralno defektivni nemaju osecaj sramote i to je veoma los znak. I zapazite ovde da bivajuci tvrdim i nikada ne osecajuci sramotu, zarobljavate razvoj sopstvenog bica. Ljudi koji ulaze u Rad treba da imaju neki osecaj religije, neki trag u njihovim zivotima religioznog impulsa, to jest naravno povezano sa magnetskim centrom, proslim utiscima i obrazovanjem. Zatim treba da osecaju ponesto od smrtnosti, da imaju neku svest o sopstvenoj smrtnosti. Svi ovi faktori i nekoliko drugih formiraju polazisne tacke u njihovom bicu iz kojih se ideje i ucenje Rada mogu da razviju.
37 Beleska o molitvi, odgovor i zahtev, Berdlip Jun 19, 1942
U tekstu koji je procitan poslednji put o ideji molitve koja je data u jevandjeljima (koji nije ukljucen u ovaj tom) receno je da je Univerzum moze biti uzet kao odgovor na zahtev. Covek potrazuje a Univerzum u svojoj punoj i totalnoj realnosti, spoljnoj i unutrasnjoj odgovara shodno zahtevu. U odnosu na ono sto je receno prosli put zelim da obratim vasu paznju na ovu cinjenicu: mnogi ljudi dobijaju odgovore na svoje zahteve, na zahteve za koje ni ne razumeju da ih cine. Kada bi Univerzum, vidljivi i nevidljivi, materijalni i psiholoski, grubi i fini, bio shvacen spolja culima a iznutra umom i srcem, kao odgovor na zahtev videli bi kako je vazno kakva vrsta zahteva se cini da bi se razumelo ono sto dobijate za odgovor. Rad kaze: „vase bice privlaci vas zivot“ Dali vidite vezu? Bez da zna covek moze da postavlja zahtev i dobija od univerzuma ono sto ne voli. Oni vide samo posledice a ne uzrok. Misliti samo iz efekata je jedna stvar. Tako mehanicki ljudi misle. Misliti iz uzroka je druga stvar. To pripada svesnijem misljenju. Nivo vaseg bica ulazi u zahtev isto toliko ili vise nego vase znanje. Mozete intelektualno da zahtevate srecu, a da ne vidite kako cinioci koji vladaju vasim bicem , kao na primer ljubav prema vasim negativnim stanjima, skrivene ljubomore, zalopojke, lenjost ustvari traze nesto sasvim drugo i da univerzum odgovara na te faktore u vasem bicu koje tajno zelite i afirmisete i ne uvidjajuci da to cinite. Morate da shvatite da pun zahtev mora da sadrzi oboje i misao i izraz volje i emocionalnu zelju. Strana znanja je strana misli i covek moze da misli samo iz svog znanja. Strana bica hoce, a covek hoce samo ono sto zeli. Ako volite negativna stanja onda je vase htenje ovog kvaliteta. Vasa ljubav je vasa volja; ona ce privuci odgovor koji joj pripada. Samo samo-spoznaja ce vas uciniti svesnim vaseg stanja bica a ovo pocinje samo-posmatranjem. Dovoljno je bilo reci ovde o toj stvari, naime, da covek moze da dobije odgovor koji ne ocekuje ili ne zeli a da ne vidi da ga sam privlaci, jer ga trazi a da toga nije ni svestan.
* * *
Sada cemo da govorimo o stvarima direktno ili indirektno recenim u radu, o molitvi.
38 Ucenje o molitvi u radu, Samo-secanje
Deo I – Ucenje Rada o ideji molitve i ideji samo-secanja su tesno povezane da jedna ne moze biti odvojena od druge. Bez samo-secanja, molitva je nemoguca. Pogledajmo sta to znaci. Covek onakav kakav je ne moze da se moli. To jest, covek u svom uobicajenom dnevnom stanju ne moze da se moli. Da bi se molio covek mora biti u stanju samo-secanja. Moliti se onakav kakav je u svom uobicajenom stanju, je moliti se u stanju sna, a moliti se u stanju sna je beskorisno. Nista se ne moze dogoditi. Takva molitva ne moze biti uslisena jer takva molitva nigde ne ide. Setimo se sta je receno o stanjima svesti u radu. Cetiri stanja svesti su moguca, ali obicno covek zna za i zivi u samo u dva, i u radu se oba zovu stanje sna. Prvo stanje svesti ili najnize je stanje obicnog telesnog sna, koje je pasivno stanje u kojem covek lezi u krevetu skoro bez pokreta. U ovom stanju covek provodi trecinu ili cak vise svog zivota. Drugo stanje svesti je stanje u kome ljudi provode ostatak svog zivota, u kojem se krecu hodaju govore pisu knjige ucestvuju u politici, ubijaju se medjusobno, i ovo stanje smatraju aktivnim i nazivaju ga stanjem „jasne svesti ili budnim stanjem svesti“. Nije preterano da se kaze da termini jasna svest ili budno stanje svesti izgleda kao da su dati uz podsmeh posebno kad, kroz licno samo-posmatranje pocnete da shvatate sta jasna svest u stvarnosti treba da bude, i sta je ustvari stanje u kome covek zivi i dela. Jer u takozvanom budnom stanju covek nije svestan ni sebe ni drugoga. On zivi i umire u mraku. U izvesnom smislu bi za njega bilo bolje kad bi ostao pasivan u prvom stanju svesti jer nebi mogao da se krece i ubija bliznjeg svog.
Trece stanje svesti je samo-secanje ili samo-svest ili stanje samo-uvida. Obicno se smatra da smo mi vec u tom stanju i da smo uvek svesni sebe i da delamo, mislimo i osecamo sa punom svescu onoga sto radimo. Ali zapadna nauka je previdela cinjenicu da mi nemamo ovo stanje svesti. Ne mozemo ga stvoriti u sebi pukom zeljom samo, ili odluciti da cemo od sada uvek ziveti u stanju samo-svesti. Ali ovo trece stanje predstavlja prirodno pravo coveka kakav je, a ako ga covek ne poseduje to je zbog pogresnih uslova njegovog zivota. Danas se ovo stanje svesti desava samo u obliku retkih bljeskova i samo dugotrajnom praksom, pokusajem i pogreskom, covek moze poceti da ponovo uspostavlja stanje samo-secanja u sebi.
Stanja svesti
| Pomoc mogucaCovek probudjen | 4-to stanje | Objektivna svest (kad covek moze da vidi stvari onakvima kakve jesu) |
| SVETLOST | 3-ce stanje | Samo-svest, svest o ‘ja’, samo-secanje |
| Pomoc nije mogucaCovek u snu | 2-go stanje | Takozvana jasna svest ili budno stanje. Telesno aktivan covek. Covek aktivan u odnosu na svoje snove. |
| MRAK | 1-vo stanje | San sa sanjanjem. Covek spava i sanja. Telo mirno. Covek pasivan kao sto je masina pasivna u odnosu na snove. |
Pomoc moze da stigne samo do treceg stanja svesti. Ne moze da stigne do tame u kojoj ljudi zive svoje svakodnevne zivote u kojima su tako cesto zadovoljni da egzistiraju. Stoga moliti se iz stanja sna- moliti se iz tzv budnog stanja – je isto sto i sanjati da se covek moli, jer u tom drugom stanju svesti mi takodje sanjamo i sve je neralno, jedino sto ne primecujemo da sve sto radimo je u snu dok ne iskusimo momenat svesti koji pripada trecem i cetvrtom stanju svesti i vidimo razliku. Jer kad covek moli on mora da se seti sebe. Mora da oseca da je zaista „ja“ u njemu koje se moli a ne grupa malih ‘ja’ ili grupa mehanickih ‘ja’ fromiranih navikama. I konacno, covek ne moze ni da se moli ni da se seti sebe ako oseca da postoji visi nivo njegovog unutrasnjeg stanja, niti da postoji nesto sto je vise od njega.
Moramo da razmotrimo cetvrto stanje svesti u vezi sa celim redom molitva koje se mogu nazvati molitvama za prosvetljenje. Kad se covek moli za prosvetljenje moli se da vidi stvari kakve one stvarno jesu, odvojeno od njegove imaginacije i njegovih subjektivnih ideja. U religijama svih naroda postoje indikacije o mmogucnosti takvog stanja svesti koje se zove ‘Prosvetljenje’ i druge slicne reci, ali koje se nemogu opisati recima jer prevazilazi sve reci. Kad se covek moli za prosvetljenje moli se za objektivnu svest. Ali on predhodno mora da bude u trecem stanju svesti jer jedino je trece stanje svesti to koje moze biti dodirnuto i moze zadrzati znacenje bilo kog iskustva ili pomoci koja dolazi od onih koji su u cetvrtom stanju svesti. Ali morate da shvatite da ako se covek moli za prosvetljenje, recimo o sebi, moli se da se probudi, a ako je covek sasvim probudjen u odnosu na sebe i vidi sebe onakvog kakav jeste, to jest objektivno, poludeo bi. Bolje je misliti o molitvi za vise razumevanja. Ali to ce naravno biti beskorisno ukoliko ne cinite bilo kakav napor da sebe razumete bolje. Ako covek u radu ne radi na liniji znanja niti na liniji bica i samo se moli za vise razuemvanja, njegov pogled na univerzum je veoma naivan. Mora da svhati surovost i cenu koja mora biti placena da bi se oslobodio detinjastih i sentimentalnih pogleda. Moram da ponovim da moliti se za nesto za sta treba da radite i mozete da radite ako biste pokusali, je sasvim nekorisno. Ali ljudi imaju beskorisne poglede i ne mogu da se probude u odnosu na opasnost od samog sebe. Morate se boriti za rad i boriti se da ga odrzite a necete ga odrzati ako ne skocite da se uhvatite za njegovu nit i insistirate da je se drzite.
Tri brata u coveku
Deo II – Sledeca stvar koju Rad kaze o molitvi je da svi centri u coveku moraju da mole. Za pocetak, ako se samo um moli a ne i srce, ne moze biti odgovora. Ceo covek mora da moli a ceo covek je pre svega sva tri coveka – tri brata koja se ne slazu. Ako ova tri centra, u trospratnoj kuci koja je covek, rade u slozi, covek bi vec bio u trecem stanju svesti. Bio bi dovljno probudjen da primi pomoc, da dobije odgovor na svoj zahtev. Ali ova tri brata u coveku ne saradjuju a to je narocito u ovo vreme slucaj. Iz tog razloga, dozvolite da ukratko pogledamo na neka ucenja data u Radu o stanjima nasih centara danas.
Znate da studija o mnostvu naseg bica koju karakaterise nas nivo bica pocinje sa posmatranjem nasih centara. Tri centra rade nezavisno zbog abnormalnih uslova modernog zivota, koja proizvode jednostrani razvoj. Svaka svesna percepcija i svaka manifestacija coveka, sve sto je primljeno unutra i sve sto izlazi napolje treba da bude rezultat ko-ordiniranog Rada tri centra, svaki od kojih treba da obezbedi svoj deo asocijacija, znanja i iskustva. Na mesto ovog, rad tri razlicita centra je skoro sasvim nepovezan danas. Kao posledica toga intelektualni, emocionalni i instinktivno-pokretski centar ne saradjuju jedan sa drugim i tako koriguju i dopunjuju jedan drugog, nego se krecu i putuju duz razlicitih putanja koje se retko srecu. Iz ovog razloga covek je veoma retko svestan, i opet iz istog razloga covek je za pocetak ne jedna osoba, vec tri razlicita coveka koji nisu u harmoniji. Prvi misli u potpunoj izolaciji od ostatka; drugi oseca na isti takav nacin; a treci dela mehanicki, shodno starim-utvrdjenim navikama. Kad bi razvoj ova tri coveka u coveku bio normalan, intelektualni covek, emocionalni covek i instinktivno-pokretski covek, bi formirali jednog coveka u kojem bi sve njegove unutrasnje strane bile uskladjene. Ali covek je u sebi u stanju disharmonije. On je pre svega tri coveka, tri brata koja se retko slazu, i koji zaista provode svoje vreme frustrirajuci jedan drugog, svadjajuci se jedan sa drugim i dominirajuci jedan drugim kako koji stigne. Bilo kakav opsti rezultat njihove kombinovane akcije, u kojoj svaki od njih je u slozi i svaki potpisuje svoje ime na, da tako kazemo, sporazumu, je veoma redak, ali kada se dogodi, covek je za momenat u drugom stanju svesti. U smislu ucenja Rada on je ustvari svestan, jer je u simultanom posedu sva tri svojstva i svestan u svakom od njih. Njegova svest obuhvata sve centre u isto vreme, uzmesto da je svedena na ovaj ili onaj centar ili njegov mali deo u odredjenom trenutku. Ova ekstenzija i ekspanzija svesti koja istovremeno ukljucuje sva tri centra u isto vreme nije supernormalna vec je ustvari ono sto normalan covek moze da ima. To je trece stanje svesti , stanje samo-secanja ili samo-svesti koje je covekovo pravo sa kojim je rodjen ali koje gubi vrlo brzo zbog efekta uspavanih ljudi koji ga okruzuju. Kroz pogresne uticaje, pogresno obrazovanje i pogresne uslove zivota modernog zivota covek se odvojio od svesti, koja je njegovo prirodno pravo, i koja kad bi je posedovao bi ucinila nemogucim da se on danas ponasa na nacin kako se ponasa.
* * *
Deo III – Sada cu da govorim o par stvari o kojima Rad govori, koje se indirektno odnose na molitvu. Rad kaze da u bozjoj molitvi, kao i u parabolama i izrekama Jevandjelja postoji znacenje u okviru znacenja. Zato se u Radu kaze da su jevandjelja test za covekov nivo razumevanja i takodje da kad se covek menja tako se i Jevandjelja za njega menjaju. U bozijoj molitvi ima bezbroj ideja. Svaka fraza ima unutrasnje oktave. Toliko stvari ima u njoj za coveka koji je formirao ideje Rada u svom umu da govoriti uopste u potpunosti o molitvi znaci govoriti o svakom aspektu i svakoj pojedinacnoj stvari u samom Radu. Citati molitvu i misliti o svim njenim vezama, pocinjuci sa oktavom svete inteligencije sunca u kojoj je Covek kreiran i o svemu sto Rad kaze o coveku i njegovim unutrasnjim stanjima i sta mora da uradi da bi se probudio znaci upotrebiti molitvu u pravom smislu. Ponavljati reci je beskorisno.
Sada bih se osvrnuo na jednu od izreka Hrista navedenu u predhodnom tekstu o Molitvi, gde je receno da covek mora da se moli za stvar i da ima veru da je ima i dobice je. „sve stvari za koje se molite i koje trazite, imajte veru da ih imate i da cete ih imati“ (Marko XI, 24). Receno je u Radu da covek ne sme da ceka dok ne stekne snagu da nesto uradi nego mora da radi, ako je to njegov cilj, kao da je vec ima i on ce je privuci. Cekati dok ne steknete snagu i razumevanje da nesto uradite- govorim ovde o Radu – cini nemogucim da se to uradi. Ali o ovome svako od vas mora da sam misli.
Jos par stvari. Sve molitve iz samo-sazaljenja su naravno beskorisne. Molitva za druge je samo moguca kroz razumevanje njihovih teskoca i tako kroz razumevanje sebe, jer je vase razumevanje drugih moguce samo u onoj meri u kojoj razumete sebe. Sav Rad je priprema nizih centara za prijem uticaja koji dolaze iz visih centara. Covek ima dva centra potpuno razvijena u sebi koja pripadaju visim nivoima inteligencije, ali iako oni u njemu rade neprekidno on ne moze da ih cuje. Njihov uticaj dodiruje stanje samo-secanja, ali ne ide dalje. Tako je sav rad molitva: jer sva stvarna molitva je da se covek poveze sa Nebom, i sav rad na sebi je ciscenje nizih centara i uspostavljanje pravog reda u umu kroz usvajanje istinskog znanja, tako da uticaji visih centara mogu biti primljeni.
Mozemo da govorimo o razlicitim vrstama molitve:
- Molitva za Prosvetljenje ili Razumevanje
- Molitva o Iskusenju
- Molitva o sebi i o drugima
U odnosu na „2. Molitva o Iskusenju“, ovo se odnosi na iskusenje o Radu. Nije neophodno uslisena jer ce Rad da odgovori na nju ako se borite da se drzite njegovog ucenja i da ga primenite i koristite. Zapamtite da je iskusenje u Radu i u vezi sa radom je neophodno da bi se covek menjao i sledi da ako se molite u vezi sa tim, vasa molitva nece biti uslisena, ali ako umesto toga radite dobicete odgovor. Kao sto sam rekao beskorisno je moliti se umesto da radite, ocekujuci pomoc onda kad je potreban napor. Tri sile moraju da udju u molitvu, i o ovome je sada suvise tesko govoriti, ali mozete to pronaci u bozijoj molitvi ako o tome dovoljno mislite.
Za vreme jula 1942, dr. Nicoll je nastavio da pise njegove tekstove o jevandjeljima.
a39. Beleska o negativnim emocijama, Berdlip Avgust 15, 1942
Razgovarajmo o Radu. Razgovarajmo o tome sta znaci rad na sebi u vezi sa negativnim emocijama. Rad kaze: „imate pravo da ne budete negativni“. Primetite da Rad ne kaze: „nemate pravo da budete negativni“. Jedan od znakova kad mozete da razlikujete izmedju lazne licnosti i pravog ucenja je u tome da lazno ucenje insistira na tome ili namece pravila o tome da uradite nesto sto nemozete. To je znak laznog ucenja, na primer, da vas ucini da obecate nesto ili da se zakunete na nesto ili da uzmete zavet cutanja i slicno. Covek – obican covek- ne moze da odrzi obecanje pod bilo kakvim okolnostima, zato sto on nije jedna osoba vec vise osoba. Jedan covek u njemu, jedno „ja“ moze da obeca ili cak da se obaveze zakletvom. Ali drugo „ja“ u njemu nece o tome znati nista. Podrazumevati da covek moze da obeca je isto sto i podrazumevati da je on jedan, jedinstven to jest, covek koji ima samo jedno stvarno postojano „ja“ koje ga kontrolise i tako ima jednu volju. Ali covek ima mnoga „ja“ i tako mnoge razlicite volje. Predpostavimo da Rad ima pravilo sa sledecim efektom: „Ne smete biti negativni“. Morate da se zakunete da nikad necete biti negativni. Ako prekrsite obecanje, morate da napustite Rad.“ Kad bi Rad to nametao, to bi znacilo da Rad uzima za gotovo da covek moze da cini. Ali Rad kaze da covek onakav kakv jeste ne moze da cini i ovo je jedna od stvari kojih morate postati svesni kroz samo-posmatranje. Ako jos zamisljate da mozete da cinite, ako jos mislite da mozete uvek da se setite i da se drzite svog cilja onda necete imati mesta za Rad u sebi i Rad nece biti u stanju da vam pomogne. Kako vam Rad moze pomoci? Osecacete vasu unutrasnju bespomocnost. Ako pocnete da osecate unutrasnju bespomocnost na pravi nacin osecacete potrebu Rada da vam pomogne. Kako vam Rad moze pomoci? Moze vam pomoci samo ako ga slusate. Morate pokusati da uvazavate Rad. Naravno, ako nista ne razumete, nemozete se pokoriti Radu. Tako da morate da mislite sta je to sto Rad poducava i da to jasno shvatite vasim razumom. Morate da mislite, vi, u vasim najintimnijim stvarnim mislima, sta Rad govori vama sve vreme. Ako ste mislili na ovaj dublji, intimni, privatni nacin, videcete da vam Rad govori vise o tome sta da ne radite nego o tome sta da radite. Ljudi cesto pitaju: „sta treba da radim“. Na tu temu Rad kaze samo dve definitivne stvari: „setite se sebe“ i „posmatrajte i primetite sebe“. To je ono sto morate da pokusate da radite. Ali s druge strane Rad navodi mnoge stvari koje ne treba da radite. Kaze, na primer, da morate da pokusate da se borite protiv toga da se identifikujete, da se borite protiv mehanicnosti, protiv mehanickog i pogresnog govora, sa svakim oblikom unutrsnjeg smatranja, sa svakim oblikom samo-opravdavanja, sa svim razlicitim slikama o sebi, sa razlicitim oblicima zamisljanja, sa mehanickim nesvidjanjima, sa razlicitim oblicima samo-sazaljenja i samo-postovanja sa sopstvenim ljubomorama, sa svojim mrznjama, sa sujetom, unutrasnjim pretvaranjima, sa vasim lazima negativnih emocija, sa uvredljivoscu, sa stavovima, predrasudama itd. I otvoreno govori o borbi sa vasim negativnim emocijama u celini uzev. Nekad sretente osobu u Radu koja je vrlo namerna da zna sta da radi. Ovo narocito pitaju ljudi koji samo imaju spoljnu paznju i nikakvu unutrasnju paznju. Kao sto znate, Rad pocinje sa unutrasnjom paznjom. Covek mora da pocne da vidi sebe kakav je i sta u njega ulazi – na primer mora da pocne da vidi kroz unutrasnju paznju sopstvene negativne emocije umesto sto samo vidi druge ljude sa svojom spoljnom paznjom. Covek mora da vidi sta znaci identifikovati se sa svojim negativnim emocijama a sta znaci ne identifikovati se sa njima. Jednom kad to uvidi on ima kljuc Rada u svojim rukama gledano sa prakticne strane. Prve faze u Radu nekad se zovu „ciscenje masine“. Covek koji neprekidno govori „Sta treba da radim?“ nakon sto je mnogo puta cuo prakticnu stranu ucenja Rada lici na coveka cija je basta puna korova a neprekidno se pita „Sta bih zasadio u svojoj basti? Sta da uzgajam u njoj?“ On prvo mora da ocisti bastu. Tako Rad stavlja veliki znacaj na sta ne raditi– to jest na ono sto treba obustaviti, u sta se vise ne sme upustati, sta mora biti ocisceno iz ljudske masine. Jer niko od nas nema lepu novu masinu kad ulazi u Rad, vec zardjalu, prljavu masinu kojoj treba svakodnevno i zaista dozivotno ciscenje, za pocetak. Jedan od najvecih oblika prljavstine su negativne emocije i prepustanje njma po navici. Najveca prljavstina su negativne emocije. Osoba koja je po navici negativna je prljava osoba u smislu Rada. Covek koji uvek misli ruzne stvari o drugima, govori ruzne stvari, svako mu smeta, ljubomoran je, uvek se zali na nesto, ili oseca neki vid samo-sazaljenja, uvek oseca da nije pravilno tretiran itd. Takva osoba ima prljav um u najrealnijem i najprakticnijem smsilu, jer su sve ove stvari oblici negativnih emocija a sve negativne emocije su prljavstina. Rad kaze: imate pravo da ne budete negativni. Kao sto je naglaseno ne kaze se nemate prava da budete negativni. Ako razmislite o razlici videcete koliko je velika. Osecati da imate pravo da ne budete negatrivni znaci da ste uveliko na putu ka stvarnom unutrasnjem radu na sebi u odnosu na negativna stanja. Biti u stanju da se to oseti znaci povlaciti ka sebi silu koja vam pomaze. Onda stojite uspravno u sebi u celokupnoj masi svoje negativnosti i osecate i znate da nije neophodno da lezite u toj masi. Izgovoriti ovu frazu u sebi na pravi nacin, osetiti znacenje reci „Ja imam pravo da ne budem negativan“ je ustvari oblik samo-secanja, osecanja tragova stvrnog „ja“ koje vas uzdize iznad nivoa vasih negativnih „ja“ koje vam sve vreme govore bez prestanka da imate svako pravo da budete negativni.
* * *
Deo II – Svi ste culi o postojanju razlicitih nivoa, ali neki mozda ne razumeju sta visi nivo znaci u prakticnom smislu. Sta je visi a sta nizi nivo u vama? Rad treba da nas dovede da zivimo na visem nivou u sebi. Na primer, predpostavimo da pocnete da se iznutra uvazavate. Pocinjete da stvarate racune, da predstavljate sebi da su vam drugi duzni, da mislite da vas ne tretiraju fer,da se brinete o tome sta drugi misle o vama, i tome slicno. Ovo je aktivnost vaseg nizeg nivoa. To jest ne mozete da zivite na boljem nivou u sebi ako cete stalno da se upustate u unutrasnje uvazavanje. Predpostavimo da pocinje da vam se ne dopada ukus unutrasnjeg uvazavanja, onda kad unutrasnje uvazavanje pocinje u vama i vi ga primecujete pocinjete da se osecate nelagodno. Zasto? Zato sto ste vec poceli da osecate kako izgleda visi nivo. Osecate se nelagodno zbog kontrasta. Videli ste nesto bolje. U prilici ste da napravite unutrasnji izbor. Ili obratno, nalazite se u negativnom stanju, nalazite se na nizem nivou sebe. Nalazite se na nizem nivou i necete biti u stanju da osetite kakav je ukus viseg stanja dok god se bez uzdrzavanja prepustate negativnim stanjima. To je uvek pitanje unutrasnje odluke, ili unutrasnjeg izbora. Ako se zainteresujete za vasa bolja stanja i posmatrate sta ih kvari pocinjete praktican Rad na sebi. Bolja stanja pripadaju visim nivoima u vama. Ona su u vama kao razliciti nivoi. Mozete da zivite u podrumu ili iznad. Ali sve ovo morate sami da uvidite i shvatite gde se nalazite u sebi. Upitajte se: „Gde sam?“ Sa kojim mislima i osecanjima idete, sa kojim raspolozenjima, sa kojim „ja“? Covek mora da nauci ne samo sa kim da zivi u sebi nego i gde da zivi u sebi.
* * *
Jos jedna primedba. U Radu sa negativnim stanjima gledajte u „ja“ u sebi a ne u osobu u odnosu na koja ste negativni. Pravi uzrok negativnog stanja je „ja“ koje govori vama i u vama koje slusate. Ako dozvolite tom „ja“ da govori i vi ga slusate, postajacete sve vise negativni. Njegova jedina svrha je da vas ucini negativnim i apsorbuje sto je moguce vise vase energije. Svako negativno ‘ja’ ima samo jednu svrhu – da vas osvoji, da se na vama hrani i da ojaca na vas racun. Stvarni uzrok vasih negativnih stanja je u vama – u negativnim „ja“ koji zive samo da vas ubede sa svojim poluistinama i lazima i da vladaju vama i da pokvare vase zivote. Sva negativna „ja“ samo zele da vas uniste, da uniste vas zivot. Ovo je veoma dobra vezba da se praktikuje.
Maurice Nicoll: Psiholoski komentari na ucenje Gurdjijeva i Uspenskog 