89 Dalja beleska o “sta je vas oslonac” berdlip 2 novembar 1943
U odnosu na razne stvari koje su recene prosle nedelje, sasvim je tacno da se kaze da mi svi se oslanjamo na nesto sto nismo mi sami i sto stoga moze biti oduzeto od nas. Cini mi se da je to najbolji nacin da o tome pitanju pocne da se misli na dublji nacin, sta ste zapravo. Jedan covek pociva na njegovom polozaju, drugi na reputaciji, izgledu, proslosti, i slicno. Mislite sta vam moze biti oduzeto na primer u revoluciji. Sva ova pitanja pripadaju onome kroz sta se osecate koje „ja“ se oseca kao vi licno. Zahvaljujete se bogu na razne nacine sto niste kao drugi. Secate li se parabole o dva coveka koja su se molila? Receno je „onima koji verovahu u sebe da su ispravni i sve druge poslali kvragu“ Hrist kaza: „ dva coveka odose da se mole u hram. Jedan farisej a drugi gradjanin. Farisej je stajao i molio se u sebi bogu zahvaljujuci mu se sto nije kao ostali, ucenjivaci, preljubnici, nepravednici ili cak i kao ovaj obican. Postim dvaput nedeljno; dajem deseticu od svega; Ali gradjanin koji molise pored njega ni oci nije podizao ka nebu vec u svoja njedra kaze, boze smiluj se meni gresniku. Kazem vam. Ovaj covek je usao u svoju kucu opravdan pre nego drugi, jer svako ko se uzdizao bice unizen; ali onaj koji je skrusen bice uzdignut. (LukaXVIII-10-14)
Cuo sam da je jednom receno da je jedna od najtezih stvari za coveka koji dostize tajs tepen razvoja kad dolazi u kontakt sa najvisim ucenjem je da mora da se odrekne svoje religije. Moze da oseca sebe kao velikog „katolika“ ili „kvekera“ veoma dobar „protestant“ dobar „muhamedanac“ i slicno, to jest on pociva na toj osnovi zahvaljujuci bogu da nije kao drugi kao nevernici.
Na najvisim stepenima unutrasnje evolucije sve takve razlike moraju sasvim da otpadnu. Mozda mozete da mislite za sebe kako to moze biti. A to isto vazi i za mnoge druge strane.
Postati nista, ili radije poceti uvidjati sopstvenu nistavost, bi bilo sasvim nemoguce dok god je covek siguran da je bolji od drugih po osnovu reputacije, religije, polozaja, gotovine. Mozete li da shvatite tu ideju? Kroz ove „iglene usi“ ne moze niko da prodje dok god je bogat. Secate se da je Hrist rekao mladom bogatom coveku: „Lakse je kamili da prodje kroz iglene usi nego bogatom coveku da udje u carstvo nebesko.(“Matej XIX 24) Ono na sta se u sebi oslanjate je onosto vas cini da se osecate bogatim i stoga ono sto nas sve pretvara u „kamile“ u odnosu na Rad.
Govoreci na drugoj skali, pokusajte da vidite gde se lako vredjate, gde osecate da niste pravilno tretirani. Ako mozete da posmatrate to videcete delimicno osnovu na kojoj psiholoski pocivate, deo peska na kojem ste podigli kucu. Ili opet, pokusajte da posmatrate kad i gde prezirete druge ljude i osecate se superiornijim od njih, ili barem mislite da su inferiorniji od vas i sasvim nevazni. I ovo ce vam pokazati delimicno osnovu na kojoj pocivate. Ili posmotrite gde se osecate polaskanim, gde se ugadja vasoj sujeti. To ce vam opet pokazati deo osnove na kojoj pocivate. Ali sve ovo mora biti ucinjeno sasvim prakticno posmatranjem a ne teorijskim diskutovanjem.
Kad prestanete da imate ideje o sebi , slike o sebi, mozete poceti da menjate unutrasnje stanje. Promeniti svoje unutrasnje stanje znaci preci dug put. Postoje fizicka i psiholoska putovanja. Ne mozete promeniti vase unutrasnje stanje ako se drzite za ono na cemu se zansivate, bas kao sto ne mozete napustiti sobu ako se drzite za komade namestaja i govorite „to je moje – to jest ’ja’. Mozete doci do stanja gde idete na dugacka putovanja koja ne postoje u fizickom prostoru. Mozete sresti nove vrste ljudi koji zive drugde. Ali to se ne moze dogoditi ako se drzite za sebe i drzite se onog sto je „ja“ i „moje“, drzite se za osnovu onog na cemu svako od vas pociva na tako imbecilan i samo-zadovoljan nacin. Znate ono kad gori kuca a ljudi koji moraju da je napuste uhvate se za nesto sasvim glupo suludo kao sto je papagaj. To je zato sto se osecaju da postoje putem spoljnih stvari. Oni su zasnovani na njima. Oni vise nemaju uopste dozivljaj sebe na drugi nacin. Osecanje stvarnog „ja“ moze da stigne u vas samo onda kad su sva ostala ’ja’ splasnula. Svi vi mozete da mislite da nikad niste govorili kao taj covek sto je molio „hvala ti boze sto nisam kao ostali“ ali dali ste uistinu posmatrali koliko cesto to biva a da to i ne izgovorite, koliko cesto delate sa te baze? Cesto mislimo da ne radimo budalaste stvari , da vidimo sta drugi rade, i tako zakljucujemo da smo bolji nego oni; ali zar ne vidimo glupe i sulude stvari koje sami radimo. Nacina da ljudi da budu budalasti i suludi i zli ima veoma veoma mnogo. Svako je razlicit. Zirafa misli da je crv bradavice smesan, svraka msili da je lasta ima slabasan glasic i slicno.
Dali ste ikad stajali u mestu us ebi na kojem gotovo da mozete da kazete: Tu nema mene uopste“ ili osecajem poredjenja ili osecajem sujete ili bilo kojom drugom procenom? Mozda kad ste bili veoma bolesni ste dodirnuli takvo stanje. Tu sve otpada i sasvim ste sami ali bez ikakvog straha. Iz takvog stanja covek obicno moze da vidi na cemu se zasniva. Covek moze da ugleda sve „ja“ koji se neprekidno hrane na coveku kao oblaci lesinara, sakala i insekata. Veoma je zanimljivo uzeti Rad sa gledista izucavanja kako se osloboditi sebe. Ezotericno znanje nas moze osloboditi ali samo ako ga praktikujemo. Secate se fraze: „Istina ce te osloboditi“ Ali koliko treba da uzme dok ucenje Rada ne postane istina za nas cak i u najudaljenijem smislu?
90 Kosmologija Berdlip 6 novembar 1943
Sada cemo kratko govoriti o Kosmologiji. Postavicu vam svima ovo pitanje: Koji kosmoloski sistemi su vam poznati? Dali znate koje ideje o kosmosu i njegovom nastanku postoje? Striktno govoreci, kosmologija znaci sistem koji tretira kosmos kao neki uredjenu celinu formiranu na osnovu nekog definitivnog plana. Rec kosmos, koja znaci poredak, je prva koristila da njome oznaci svemir Pitagorejska skola, iz koje je sva evropska nauka izvedena. Sva ezotericna ucenja ucenja smatraju kosmos kao uredovani formiran na defintivnom planu. Ali rec kosmos je dospela da znaci bilo koje vidjenje svemira nezavisno od bilo koje ideje o poretku ili poreklu. Posto je jasno svima nama da zivimo u svemiru i da je ova zemlja mali njegov deo, mnogi mislioci iz proslosti su promovisali razlicite kosmoloske ideje koje se grubo mogu podeliti na one sto ga objasnjavaju kao slucajni i haotican, i one sto ga objasnjavaju kao uredovan i inteligentan.
Mozete misliti da za pojedinca nije od znacaja dali veruje u ovaj ili onaj kosmoloski sistem ili dali uopste razmislja o toj stvari. Gresite ako tako mislite. Sa gledista Rada covek ima razlicite centre, razlicite delove centara i lsicno. On nikako nemoze biti u visim delovima centara ili u visim centrima, ako pogresna kosmoloska koncepcija vlada njegovim umom. Znate da Rad moze otpoceti samo kod onih koji imaju Magnetski centar tj kod onih koji su uvereni da postoji nesto vise od njih samih. Kako mozete da ocekujete da dostignete ista vise u sebi ako ne verujete da ista vise postoji.
Pocnimo sa kosmoloskim sistemom koji se poducava u Radu. Ovaj sistem pocinje od Apsoluta i silazi u stepenima ili notama dole do najudaljenijih i najmanjih delova. Ovde imate veoma jasno izrazenu ideju viseg. Da ponovim, iz ove kosmoloske koncepcije izvedena je ideja viseg i nizeg Coveka – svesnog i mehanickog covecanstva. Ta koncepcija poducava nas da iza znacenja postoji znacenje, nivo iza nivoa, i takodje nas poducava da sve pocinje od znacenja. Citav svemir u svojim velikim i malim podelama je izveden iz krajnjeg znacenja i stoga iz uma i inteligencije. Takodje nas poducava da sve malo, dole i nisko je izvedeno iz neceg sto je vise i vece. Iz ovog potice ideja Rada da citava skala stvaranja tezi da raste da se uzdize, da dostigne nesto bolje nego sto jeste. Tako Rad kaze da je nas mesec, nasa mala grancica golemog kosmickog drveta, tezi da raste i da dostigne stanje na zemlji, i da zemlja tezi da eventualno postane sunce i slicno.
Znate da u nauci imamo ideju evolucije, kako je Darvin formulisao. Ali naravno ideja evolucije je postojala i pre Darvina i ona je zapravo drevno ezotericno ucenje. Znate da ta ideja gleda u nas iz svake stranice Novog Zaveta. Covek je sposoban da evoluira, – to jest da se uzdigne u Zraku Nastajanja. Ovde se secate bocne oktave od sunca, Jakovljevih stepenica. Darvin je video evoluciju pod aspektom mehanicke selekcije na osnovu slucajnih varijacija koje se dogadjaju tokom dugih vremenskih razdoblja. Hocu da kazem da je video ideju evolucije, ali je vide33o na odredjeni nacin, naopcke da tako kazem. On veruje da je od majmuna postao covek. Nije video um, znacenje koje kontrolise svemir, i stoga nije iznenadjujuce da se zalio da je izgubio „visi estetski ukus“.
Znate da uvek mozete da objasnite stvar njenim malim delovima; mozete objasniti kucu ciglama, ali vi dobro znate da je cela kuca postojala u arhitektovoj glavi dugo vremena pre nego sto se manifestovala u vremenu i prostoru. Mozete objasniti sliku polazeci od mineralnih boja, ali dali mislite da tubice boje cine sliku ili um umetnika? Kad imate objasnjenje jedne organske celine, kao sto je ljudsko telo, iskljucivo u relacijama njegovih malih sastavnih delova, i da ne mozete da shvatite da stvar mora biti povezana u svim svojim delovima i da oni nisu mogli nastati slucajno, vas um je zatvoren za svako vise znacenje. Vi onda vise objasnjavate nizim. Objasnjavate motor automobila njegovim srafovima i maticama i slicno a ne idejom iza automobila koja je sve te delove povezala u celinu. Svakako da mozete tvrditi da automobil ne moze da postoji bez odredjenih delova ili da jedna uljana slika ne moze da postoji bez tubica boja, ali dali mislite da imate pravo objasnjenje kad ovako razmisljate na ovaj nacin? Zar ne vidite da ako samo ovako razmisljate odozdo nagore, vas um ostaje zatvoren za razmisljnje odozgo nanize> Zar ne vidite ako razmisljate na ovakav nacin odozdo nagore vas um ostaje zatvoren za razmisljanje odozgo nanize? Svakako da ideja automobila predhodi njegovoj konstrukciji. Dali mislite da ideja automobila predhodi svojoj realizaciji u vidljivom obliku kao sto je automobil koji mozete dodirnuti i njime upravljati? Sta dolazi prvo?Dali je prvo um ili je mehanizam kao sredstvo uma prvo?
Svi znate da je veliko znacenjeizgubljeno u proslom stolecu, ili tacnije od Reformacije, koja je omogucila da naucnici postoje. Potpuno nov kosmoloski sistem je koncipiran kad se takozvana Renesansa dogodila sto se manje vise podudarilo sa Reformacijom. To je svakako bilo neizbezno i neophodno. Predhodno, kosmoloska koncepcija je bila da je Bog glava svih stvari. Ova koncepcija je postala istrosena, i zloupotrebljena do te mere da nikom nije bilo dozvoljeno da misli svojom glavom, samo je kanon svetog pisma bio dozvoljen. Onda je jedno sasvim novo kosmolosko glediste nastalo. Pre svega zemlja nije vise bila centar kosmosa a drugo, ceo svemir je vidjen kao pod mehanickim zakonima. Cesto se kaze da jednom kad je dokazano da zemljanije centar svemira velika revolucija se odigrala. Ja bih dodao da revolucija u osecanju nije usledila. Izgledamo uzaludni kao sto smo oduvek bili. Nauka je i danas cak nevoljna da prizna da zivot postoji i drugde u nepreglednom svemiru izuzev na nasoj zemlji i jos ubvek pripisuje sebi sopstvena otrkica ne shvatajuci da izucavanje svemira prevazilazi ljudski um i njegove sposobnosti.
Zadatak buducnosti je da izimir stara i nova gledista. Zato Rad kaze da je jedan od njegovih ciljeva da „sjedini mudrost Istoka sa naukom Zapada“. Osim ako nauka ne otkrije ono sto se zove religija i osim ako religija ne otkirje ono sto se zove nauka, ljudski um ce biti razdvojen na dve nepomirljive strane i zaista mozemo misliti da ceo svet danas pati od sizofrenije.
Ako vas kosmoloski sistem (ako ga imate) je zasnovan na ideji da ima mnogo atoma koji su odnekud izvedeni i kondenzovali se da oforme milijarde i milijarde galaksija i svetova, i da je na ovaj ili onaj nacin zivot negde poceo i da su nekako nastale razne zivotinje, drvece, ribe, ptice, covek zena, postepeno, malo po malo, onda vas um nije pravilno opremljen potrebnim idejama i razumevanjem uz pomoc kojeg biste stigli do visih centara, i konacno sami visi centri koji sacinjavaju kompleksni organizam coveka. Gledacete dole kao stoka i bicete nesposobni da gledate gore. Videcete objasnjenje najdivnijih stvari kao sto su svest, misao, osecanje, osecaj islicno na malim instrumentima koji ih cine mogucim. Kuvacete umetnicku sliku i analiziracete hemiju. Onda ce se dogoditi da cete biti sve vise i vise pod uticajem materije, videci u materiji objasnjenje za sve. Rezultat ce biti da cete unutar sebe biti sve vise i vise pod uticajem masina, ili spoljnih organizacija koje dolaze spolja. Ali ako pocnete da mislite da nema nista sto biste izucavali u bilo kojoj grani nauke a da to nije cudo, ako shvatite da svojstav materije me mogu biti objasnjena samo u relaciji materije, onda ce se nesto u vama okrenuti na drugu stranu i pocece da gleda u izvor znacenja.
Secate se definicije koju je Platon dao o razlici izmedju coveka koji je zalepljen za cula i coveka razumevanja? Rekao je: „Prvi veruje da materija stvara um, dok drugi veruje da um stvara materiju“. Koje vi mislite da predhodi na skali? Mislite li da su um i svest nastali slucajno iz neke slucajne kombinacije atoma cije poreklo ne mozete da objasnite, mislite li da je um stvorio materiju i sve njene mogucnosti i da zivite u jednom inteligentnom i uredjenom svemiru? Od ova dva pitanja zavisi u ovom trenutku citava buducnost covecanstva. Ako kazete da ne postoji nista, onda dobro. Ako kazete da ima nesto, tim mnogo bolje. Ja sa naukom nisam u sukobu nikad. Nauka je ocigledna. Majka Evrope tj Grcka postavila je sve formulacije nauke dugo pre Hrista, Onda je nastalo Hriscansko ucenje u ovom kratkom razdoblju od 2000 godina, u ovom eksperimentu nad covekom stvorenim kao samo-razvijajuce bice. Izgleda da je zamisao bila da se ujedine dva aspekta istine, spoljni i unutrasnji, i ova ideja ne ocigledno propala, iako na pocetku Pitagorejci su poducavali i religiju i nauku zajedno i u ta vremena niko nije mislio da postoji bilo kakva kontradikcija izmedju naucnih cinjenica i bogova. Svaki centar ima dve strane, jednu okrentu ka spoljnim culima i bukvalnom znacenju svega, i drugu stranu okrenutu ka visim centrima koji predstavljaju vise nivoe u Zraku Nastajanja. Balansirani covek mora da nauci da koristi obe strane i da ih razume i dovede u vezu tako da nema kontradikcije, i ako jedan iskljucuje radi drugog ostaje nerazvijen.
Beleska
Ponavljam da nije nauka ta koja je pogresna. Cinjenice nauke su perfektno tacne, iako fluktuirajuce. Interpretacija nauke je ta koja je pogresna.
91 O ponovnom radjanju Berdlip 13 novembar 1943
G je rekao jednom prilikom da se mnogo stvari pojavljuje u Jevandjeljima o unutrasnjem ucenju o Covekovoj prirodi i mogucnostima ali da su sustinski detalji izostavljeni. Ili su izostavljeni ili su dati u pogresnom redosledu i izgledaju nepovezano. U izvodu iz G-ovih govora koje cu ovde da citiram govori se o 3 glavne ideje: smrt, radjanje i san. Svako zna da Novi Zavet kaze da covek moze ponovo da se rodi ili da se preporodi, ili da postane nov, ili rodjen odozgo (bukvalno interpretirano). Hrist kaze Nikodejcima: „Sem ako se covek ne rodi ponovo, on ne moze videti Carstvo Bozje“ (Jovan III 3). To znaci u jeziku Rada da covek ne moze da udje u Svesni Krug Covecanstva dok nije iznova rodjen ili rodjen iz Rada. Striktno govoreci Rad bi reako „Dok nije rodjen“ jer fizicko rodjenje nije isto sto i rodjenje u ezotericnom smislu. Kad covek prestane da bude mehanicki covek, kada postane svestan, kada se stvarno „Ja“ pojavi u njemu onda je on Covek. U 7 kategorija coveka koje su date u Radu br. 1, 2 i 3 koji cine vecinu covecanstva pripadaju krugu mehanickog covecanstva, krugu pobrkanih jezika, babelu, gde se nikad niko ne slaze i niko nikog ne razume. Mozemo da kazemo da oni koji su rodjeni se slazu jedan sa drugim, i razumeju jedan drugoga jer su to iste stvari. Medju svesnim krugom covecanstva vlada razumevanje. U ovom Radu trazimo zajednicki jezik da bismo jedan drugog malo bolje razumeli. U krajnjoj liniji mi tezimo tome da se rodimo, ali da bi se rodili moramo da umremo, a da bismo umrli moramo prvo da se probudimo. U recima koje mu se pripisuju Hrist jednostavno kaze: Osim ako se zrno zita ne padne na tle i umre, ostace samo… (Jovan XII 24). Videcete u onome sto sledi kako su stvari pogresno uredjene, stvarno kao da ljudi zaista nisu razumeli ono sto su culi. Predpostavimo da je ucenje bilo jasno u Jevandjeljima da se covek mora probuditi pre nego sto ucini bilo sta drugo i da to ukljucuje postajanje svesnim o onome sto covek jeste. Covek bi rekao da u tom slucaju ceo tok Hriscanstva kakvog ga znamo bi imao drugaciji tok. Ako za momenat razmislite videcete kako je nemoguce umreti u sebi ako se covek nije probudio u odnosu na sebe, bez obzira kako bolno budjenje moze da bude.
Dodacu jos jednu stvar ovde. Secate se da je receno da C uticaji koji dolaze direktno od svesnog kruga Covekanstva su uvek okrenuti u B uticaje kada silaze u zivot. Iz onih skola koje su povezane sa Hristom nista nije izaslo u spoljni zivot za najmanje pola veka. Jedino u atmosferi skole C uticaji mogu zaista biti sacuvani. Bez te atmosfere ljudi ce to prilagoditi sebi i njihovim nivoima razumevanja i onome sto oni smatraju za ispravno i pogresno. Posledica toga je da se sustinski delovi gube, stvari su pogresno povezane, sve teske stvari su izostavljene, i stvari koje izgledaju neverovatne iz zivotne perspektive su takodje izostavljene. Stavise sve je zacinjeno sa opstim predrasudama, obicajima i moralnim pogledima vremena. Onda morate da se setite da je u to vreme svaki rukopis morao da bude prepisivn rucno i prepisivaci bi nuzno menjali recenice koje ne razumeju ili se sa njima ne slazu, ili bi ubacivali stvari za koje su mislili da treba da budu recene. C uticaji ne mogu da postoje u zivotu, i uvek se okrecu u B uticaje. Um coveka utemeljen na culima mora da bude izdignut tako da on vise ne- da samo jedan primer navedemo- misli u terminima Da i Ne o svemu.
Zeleo bih sada da vam procitam nesto sto je G rekao pre mnogo godina:
„Cesto me pitaju pitanja u vezi sa raznim tekstovima, parabolama, i slicno iz Jevandjelja. Po mom misljenju nije jos doslo vreme da govorimo o Jevandjeljima. To zahteva jos znanja. Ali s vremena na vreme uzecemo neke tekstove Jevandjelja kao polazista za nasu diskusiju. To ce vas nauciti da ih na pravi nacin tretirate, i da, iznad svega, shvatite da u tekstovima koji su nama poznati najsustinskiji delovi su izostavljeni.
Za pocetak uzmimo dobro-poznato seme koje mora da umre da bi se rodilo. „ Sem ako seme kukuruza ne padne na tle i umre, ostace samo; ali ako umre donece mnogo ploda.“
Ovaj tekst ima mnogo razlicitih znacenja, i cesto cemo mu se vracati. Ali je pre svega neophodno znati principe sadrzane u tom tekstu, u punoj meri i primenjene na coveka.
Ima knjiga aforizama koja nikad nije objavljena, i verovatno nikad nece biti objavljena. Pominjao sam tu knjigu vec u vezi sa znacenjem znanja i citirao sam jedan aforizam iz te knjige.
U odnosu na ono o cemu sada govorimo, ta knjiga kaze sledece: „Covek moze biti rodjen ali da bi bio rodjen mora prvo da umre, a da bi umro mora prvo da se probudi“.
Na drugom mestu kaze: „Kad se covek probudi on moze da umre; kad umre onda moze biti rodjen.“
Moramo da otkrijemo sta to znaci. Probuditi se, Umreti, Biti rodjen; to su tri sukcesivne faze. Ako pazljivo izucavate jevandjelja, videcete da se referenca obicno pojavljuje u odnosu na to biti ponovo rodjen; vise referenci ima za nuznost da se ’umre’ i ima veoma mngo referenci na nuznost „budjenja“. Pazite jer ne znate cas, i slicno. Ali to su tri mogucnosti za coveka, probuditi se znaci ne spavati, umreti i biti rodjen, nisu povezane jedna sa drugom. Ipak u tome je cela stvar. Ako ocvek umre a da se nije probudio on ne moze biti rodjen. Ako se covek rodi a da nije umro, moze postati ’besmrtna stvar’. Stoga cinjenica da nije umore sprecava coveka da se rodi, a cinjenica da se nije probudio sprecava ga da umre; a ako bi se rodio a da nije umro sprecava ga da bude.
Vec smo govorili dovoljno o znacenju biti „rodjen“; to se odnosi na pocetak novog rasta esencije – pocetak formiranja ’individualnsti’ pocetak javljanja jednog nedeljivog „ja“.
Ali da bi bio u stanju da stigne dotle, ili makar da krene u tom pravcu, covek mora da umre, to jest mora da oslobodi sebe od hiljada malih vezanosti i identifikacija koje ga drze tamo gde se nalazi. On je vezan za sve u svom zivotu, vezan je za svoju imaginaciju, vezan je za sopstvenu glupost, vezan je za svoje patnje, a za svoje patnje je vezan vise nego za bilo sta drugo. On mora da se oslobodi tih veza. Vezanost za stvari, identifikacija sa stvarima, drzi u zivotu hiljade beskorisnih „ja’ u coveku. Ta „ja“ moraju da umru, da bi se veliko „ja“ moglo da rodi. Ali kako se oni mogu uciniti da umru? Oni ne zele da umru. Na ovom mestu nasatje mogucnost budjenja kao spasenje. Probuditi se znaci shvatiti sopstvenu nistavost, znaci shvatiti sopstvenu kompletnu i apsolutnu mehanicnost, i sopstvenu apsolutnu i kompletnu bespomocnost. I nije dovoljno da se to samo shvati filozofski recima. Neophodno je za coveka da da to shati u jasnim jednostavnim i konkretnim cinjenicama, u njegovim sopstvenim cinjenicama. Kada covek pocne da upoznaje sebe pomalo, videce u sebi mnogo stvari koje moraju da ga uzasnu. Dok god covek nije uzasnut sobom, on nista o sebi ne zna. On odlucuje da to odbaci, zaustavi, stane tome na kraj. Ali koliko god se trudi, oseca da ne moze to da ucini, da sve ostaje kao sto je bilo. Ovde ce videti svoju nemoc, bespomocnost, svoju nistavost. Ili pak kad pocne da upoznaje sebe, uvidja da nije nista sto je on sam, to jest da sve sto smatra sobom, njegoviukusi, misli, uverenja, obicaji cak i greske mane i poroci, da to nista nij enjegovo vec da je odnekud uzeto vec pripremljeno. U osecanju ovoga, covek moze da oseti svoju nistavost. I u osecanju nistavosti, covek bi trebalo da se vidi onakvim kakav jeste, ne za sekundu, ne za momenat, vec konstanto, nikad ne zaboravljajuci.
Ova kontinuirana svset o svojoj nistavosti i svojoj bespomocnosti daje coveku snagu da „umre“ a to znaci da „umre“ nesamo mentalno ili u svojoj svesti bec da „umre stvarno“ i da odbaci uistinu i zauvek one aspekte sebe koji su ili nepotrebni sa gledista unutrasnjeg rasta, ili ga onemogucavaju. Ti aspekti su pre svega lazno „ja“ i onda sve one fantasticne ideje o svojoj „individualnosti“ „volji“ „svesti“ i „mogucnosti da se uradi“ njegove snage, inicijative, determinacije i slicno.
BELESKA
Zeleo bih da kazem da bi trebalo da stalno razumemo i da ne izgubimo iz vida da u ovom Radu mi ne pokusavamo da ostanemo onakvi kakvi smo, vec da se menjamo, i da promena ne znaci da cemo ostati kao sto smo bili. Sva promena je unutrasnja i pocinje od unutrasnjeg – da covek od pocetka vidi kakav je. Niko ne moze ostati isti kao sto jeste i promeniti se. Brane, stavovi, slike o sebi, mehanicko ponasanje, tipicni oblici uvazavanja unutrasnjeg, zlopamcenje drugih, sve nase ideje o zivotu i nacini nsaeg misljenja i svi oblici samo-uvazavanja, iznad svega nacini na koje se identifikujemo – sve te stvari u nama moraju da se promene ako cemo se mi promeniti. Ne mozete, dok god se drzite vasih brana, i ugradjenih nacina uzimanja stvari i prosudjivanja o stvarima, vaseg samo-uvazavanja, i vasih tipicnih reakcija, postati izmenjen u sebi, cak i ako biste otisli u pustinju da zivite na casi vode dnevno. Da bi se promenili neophodno je da ljudi rade na sebi i da pokusaju da se odvoje od onoga sto jesu, i da posmatraju sebe u skladu sa onim sto Rad govori.
92 Kratak govor o snovima Berdlip 20 novembar 1943
[Dr. Nicoll ovde govori o snovima sa gledista ucenja onog sto je naucio od Dr. Junga]
Deo I,- Ovaj Rad ne govori direktno o snovima. Ipak, odredjene stvari recene su o snovima. Glavna stvar koja se kaze je da je beskorisno izucavati vase snove i da svi psiholoski sistemi zasnovani na izucavanju snova su fantasticni jer cim pocnete da izucavate vase snove oni se menjaju. Neki od vas znaju da u modernoj fizici postoji otkrice da kad se na mikro-fizickom planu pojava posmatra tj na nivou atoma, vi uticete na ono sto izucavate. Vasi instrumenti istrazivanja uticu na ono sto se izucava. Svi znate da je jedna od teskoca u samo-posmatranju, kao sto je posmatranje vasih misli, u tome sto posmatranje utice na vase misli. To je posebno tacno kada zelite da posmatrate vase oblike imaginacije. Cim pocnete da posmatrate imaginaciju ona prestaje. To jest instrument posmatranja utice na posmatrano. Kao grub primer zamislimo da ste zapalili sibicu u mraku da vidiete dali ima mis u prostoriji, vi se mesate u ono sto posmatrate i mis verovatno pobegne. U slucaju snova, Rad kaze da onog casa kad pocente da ih posmatrate vi uticete na njih i tako ih menjate. Upravo iz ovog razloga izucavanje snova kao psiholoski metod pristupa sebi se definitivno ne preporucuje. Ali Rad poducava nesto dalje o snovima : naprimer Rad kaze da postoji mnogo razlicitih vrsta snova koje covek moze da ima koje zapadna psihologija ne raspoznaje. Snovi, kaze Rad, su svakojakih vrsta jer mogu da dodju od bilo kog centra i iz svakog dela centra. U jednom razgovoru koji sam imao sa G rekao je da vecina snova dolazi iz pokretskog centra, od slucajnih veza koje se uspostavljaju u pokretskom centru. Striktno govoreci, vecina snova dolazi od Instinktivno- pokretskog centra, odjeci onog sto je vidjeno tokom dana senzacije i pokreti. Takvi snovi su odjeci zivota instinktivno – pokretskog centra za vreme dana. Oni nemaju znacenja i time su nevazni. Ali snovi mogu da dodju i od drugih centara. Instinkt-pokretski snovi su, opste govoreci, haoticni. Zatim, moze neki emocionalni utisak kao sto je strah povezuje sebe sa ranijim strahovima sa kojim se covek saglasio i protiv kojih nije radio. Ali ono sto ovde zelim da naglasim je ra Rad poducava da postoje razlicite vrste snova koji poticu iz razlicitih centara i razlicitih delova centara. To znaci da postoje intelektualni snovi, emocionalni snovi, seksualni snovi, pokretski i instinktivni snovi a postoje i snovi koji dolaze iz visih centara, viseg emocionalnog centra i viseg intelektualnog centra. Ovde bih rekao jednu stvar: snovi koiji dolaze iz visih delova Emocionalnog centra ili cak iz Viseg Emocionalnog centra su uvek karakterisani kao nesto sto se grubo moze nazvati dramaticna formulacija.
Predpostavimo da covek dozivi veoma dramatican i dobro uoblicen san. Pita se zasto mu se dogodio takav san koji naizgled nema nikakve veze sa njegovim obicnim zivotom. Kako, kaze on sebi, moze nastati takav san koji nema nikakve veze sa mojim mislima i iskustvom? Zasto mi se dogodio takav san? Iz kog izvora je doslo tako cudno iskustvo? Ima li nekakvo znacenje ili ne? Vecina nas ce priznati da povremeno imamo cudne snove, nekad divno izvedeni i puni znacenja koje ne mozemo da uhvatimo. Ako biste se svi sada setili Zraka nastajanja i o tome kako svi u sebi imamo vise i nize centre i vise i nize delove centara i kako uticaji silaze od Zraka Nastajanja sa visih nivoa, nije iznenadjujuce ako nadjemo da postoje uticaji u nama koji pokusavaju da nas izlece, da nam omoguce da razumemo sebe i nasa unutrasnja stanja bolje. Ali jasno je da je jezik snova nije nas obicni jezik. Predpostavimo da Zrak Nastajanja i sve sto on znaci je sasvim tacno., predpostavimo da vise inteligencije i da je ideja Jakobovih stepenica sasvim tacna, predpostavimo i to da „andjeli“ duvaju trube u nase usi da bismo mogli bolje da cujemo, predpostavimo da visa inteligencija radi na nama i da u svakom trenutku samo mi mozemo da razujmemo njene reci ili razumemo njeno znacenje. Dali je to izuzetno da mozemo da primimo uticaje i da budemo u vezi sa umom visim nego sto je nas? Secate li se sta Rad poducava o visim centrima? On poducava da su visi centri potpuno razvijeni i da nam neprekidno prenose znacenje ali mi ne mozemo da ih cujemo. Ne cujemo njihove finije vibracije. Mi smo okrenuti zivotu na zemlji i ka svojih pet cula. Cesto je G govorio da samo treba da slusamo sebe i kad bismo samo slusali sebe pre nego sto se upustimo u neki poduhvat shvatili bismo koliko je beskorisan. Ali sta mi slusamo u nasem obicnom dnevnom zivotu – tj nasim zivotima obicnog sna? Slusamo one najgrublje „ja“ najmehanicnije „ja“ je ono „ja“ koje je okrentuo spoljnom zivotu, i njegovim malim avanturama. Slusamo nasa ljubomorna „ja“ nasa uvredjena „ja“ nasa negativna „ja“ i slicno. I onda je u tom smislu da ne cujemo nase vise centre. Cak ni razloge tj vise delove nasih obicnih centara. A ipak sve vreme tu su uticaji tako jasno izrazeni u dijagramu zraka nastajanja, koji pokusavaju da nas dodirnu i da nam omoguce da razumemo bolje, i izlece nad od nasih zivotnih boljki i tako nas odvedu u nas sopstveni unutrasnji razvoj. Nekad nas ti uticaji stignu u formi snova. Kad smo odseceni od nasih pet cula spoljni svet koji ona registruju bledi u daljini i mi prelazimo u drugi svet, nas unutrasnji nevidljivi svet koji je predmet Rada.
Predpostavljam da je svako od vas imao san koji vas je ucinio da se zacudite, neki san koji niste zauvek zaboravili, neki san koji ima neki neobicni kvalitet u vezi sebe. Za one od vas koji ste imali svoje trenutke samo-secanja u zivotu kad ste videli neke sasvim obicne stvari ili ljude na sasvim nov nacin nece biti iznenadjujuce ako kazem da takvi trenuci imaju odredjeni kvalitet unutrasnjeg ukusa kao sto ovi retki i neobicni snovi imaju. Iznenada vidite novo znacenje a u slucaju snova osecate da imaju znacenje istog reda (ali ne mozete da ga shvatite) kao kad shvatite Zrak Nastajanja u sebi a narocito Bocnu-Okavu od Sunca. Kad pocnete da uvidjate njihovo znacenje necte biti iznenadjeni ako kazem da u vama postoje sile koje sve vreme rade na tome da vas probude, da vas izlece – ako biste ih samo slusali. Grmljavina licnosti onemogucava da to cujemo. Neprekidno delovanje lazne licnosti sa svim svojim intrigama nas bukvalno cini gluvim slepim i tupavim tako da je sve pseudo, cak i ono sto nazivamo nasim najiskrenijim momentima. Shvatate sta glup covek znaci u jevandjeljima? Covek koji nikad ne govori iz sopstvenog razumevanja je tupav covek. Covek koji neprekidno govori iz „ja“ lazne licnosti je tupav covek jer on nikad ne kaze nista stvarno. Bas kao sto je i slep covek onaj koji nikad ne moze da vidi nista i ne vidi nikakvo znacenje; a gluv covek onaj koji nikad nista ne cuje i kad mu se nesto mnogo puta ponovi. On nema mentalne usi da cuje. Mi smo svi gluvi tupavi i slepi prema ucenju kakvo je dato kroz vekove, i samo Hrist tj Rad moze da nas izleci. Ne samo to nego smo gluvi slepi i tupavi prema nasim visim centrima koji nam neprekidno govore sta da radimo, samo sto mi ne razumemo njihov jezik. Stoga shvatite da svi imate Rad u sebi vec, svi vi, i da je spoljna forma Rada i ucenja i izucavanja i praktikovanja otovrena za vas i ono sto je vec u vama onome ca cim smo izgubili vezu usled toga sto smo pali u san. Stoga nije cudno da nekad imamo iskustvo koje naizgled nema nikakve veze sa onim sto verujemo da je nas jedini oblik zivota, i da nekad kad su spoljna cula umirena mi dozivljavamo izuzetne snove o kojima nista ne razumemo. U odnosu na snove koji imaju tragove Emocionalnog ili viseg emocionalnog centra u njihovom formiranju, jednostavno cu da kazem da su oni prakticno uvek o sebi. Oni vam govore o vasoj unutrasnjoj situaciji i unutrasnjem ukusu. Nekad oni predstavljaju vase unutrasnje stanje s obzirom na ljude i situacije. Ljudi mogu ili ne predstavljati razlicite „ja“ u vama. Opsta situacija u kojoj se psiholoski nalazite moze biti predstavljena zgradama prizorima i slicno. San moze biti sasvim subjektivan tj sasvim o vama i vasem unutrasnjem stanju, ili moze takodje imati i neke objektivne reference i odnositi se na to kako se zapravo ponasate prema nekome. Ili moze predstavljati vase unutrasnje stanje na takav nacin da vam pkaze kako nesto uzimate sasvim pogresno kao iz nekog ranijeg pogresno-zivotnog nacina na koji uzimate stvari. Znate da sve moramo da uzmemo na nov nacin u Radu. Ponekad san koji ima tragove Viseg emocionalnog centra za sobom ce vam dati sliku Rada i vaseg odnosa sa njim. Naravno da ce biti pomesana sa licnim asocijacijama tj. sa licnoscu ali opsta forma i znacenje moze biti preneta. Citiracu jedan primer sna takve vrste koji je o zivotu i Radu i o opasnosti da se pomesaju u covekovom misljenju i vrednovanju. Odnosi se na ccinjenicu da ako covek zeli da radi mora biti veoma paoziljiv kako koraca u zivotu. San je sledeci:
„Ziveli smo na nekoj vrsti farme. Ljudi iiz Rada su bili oko nas. Posebnost te farme je bila u tome da gde god ste isli morali ste da se krecete po platformama za patke podignutim na stupovima nad mocvarama svakojakog djubreta i gliba kakvog nalazite na farmama. Kad se okliznete padnete u to i sta vam ispadne zauvek je izgubljeno. Kad smo sedeli za stolom i razgovoru zaboravljali sta se nalazi pod nama, iznenada bi se probudili u odnosu na cinjenicu da nam noge vise nad tim prljavim glibom. Morali smo neprekidno da se secamo da ih drzimo podignute nad tim glibom.
Evo cudnog sna. Ako bismo ga uzeli bukvalno on je o platformama o stupovima o blatu i sl. Covek moze da kaze prilikom budjenja kakve veze imam ja sa tom farmom u blatu na kojoj je veoma vazno kako se hoda. Ali zasto bi ovaj dobro formiran san dosao. Sta on predstavlja u svojim prizorima? Kakve ideje leze u ovom snu. Dali naprimer mislite da covek treba stalno da se seca sebe kad hoda kroz zivot. U ovom snu se kaze da ako nesto ispustite ono je izgubljeno za vas. Rad kaze da sve sto uradite mehanicki je izgubljeno za vas. A sta Rad kaze o govorenju? Zar ne kaze da se u tome najvise gubimo? A ipak vam kazem da je ovaj san bas ovakav kako sam ga sanjao bez znanja o njegovom znacenju. Razmislite o ovom snu jer je on u izvesnom smislu za sve u Radu. Dali mislite da bi zivot trebalo da bude kao ono sto ocekujete – ili ste porasli i shvatili nuznost da sami pravite vas zivot? Zivot je prljavstina osim ako ne naucite vestinu hodanja po platformama i stupovima i slicno.
Ali vecina ljudi je uronjena u ovaj glib i zeli tamo i da ostane. Jezik snova nije nas formatorni jezik. San nije u obliku reci. On je stavljen u jezik slika. Bas je uporediv sa jezikom parabola. Sasvim je istinito da su parabole izrazene putem reci , ali one sugerisu slike. Svi znate da ne sanjate u recima ali ako zelite da opiste svoj san morate da ga okrenete u reci i ubrzo gubite njegovo znacenje. Ustvari samo na redukovan nacin mozete da prevedete san u reci. Parabole su zaobilazni put. One su izrazene recima obicno veoma jednostavno ali one prenose energiju. Parabole daju slike znacenjem reci: znacenje naprotiv ne lezi u recima vec u slikama. Bukvalno-orjentisana osoba moze da pomisli da je neki pravi sejac posao da seje seme po kamenoj podlozi, i slicno, ali cela parabola sejaca i semena prevazilazi reci sasvim i prelazi u jezik viseg emocionalnog centra koji koristi samo slike i tako je univerzalno razumljiv – to jest mi vidimo pocetak univerzalnog jezika koji je jezik Viseg Emocionalnog centra.
* * *
Jena od najneobicnijih stvari je da ljudi zamisljaju da su oni povezani samo sa spoljnim svetom. Rad poducava da smo povezani sa unutrasnjim nevidljivim svetom i to gde se nalazimo u unutrasnjem nevidljivom svetu je najvaznija stvar. Mnogi snovi se odnose na to gde se nalazimo u unutrasnjem svetu iz kojeg poticu nase more, i iz koga dolazi mnogo nase nesrecnosti. Svako od vas je povezan sa razlicitim „ja“ sa razlicitim delovima ogromne gradjevine, o kojoj nekad mozda sanjate. U kojoj ste sobi? U nama ima soba u kojima mozemo da zivimo udobno ili neudobno i u nama imamo radio koji mozemo da navijemo na jedan skup uticaja ili na drugi. Danas je svet toliko otisao u spoljnim culima i materijalnim stvarima koje cine veoma cudnim vecini ljudi da postoji drugi svet sa kojim treba da uspostavimo odnos i treba da bismo imali mir u dusi i bilo koji tezisni centar, unutrasnji svet koji covek moze poceti da shvata jedino samo-posmatranjem svojim Posmatrajucim „ja“ koji je unutrasnji organ cula. Pokusajte da zapazite gde ste u sebi u ovom momentu, kojim se mislima priklanjate, sa kojim se osecanjima identifikujete. Dali ste do sada postigli moc unutrasnje slobode od sebe, od vasih mehanickih reakcija, vasih mehanickih misli i osecanja indukovanih spoljnim okolnostima. Ili jos uvek uzimate sve isto onako kako ste ga uzimali oduvek? Vas unutrsnji nevidljivi svet je mnogo veci i sadrzi daleko interesantnije stvari nego spoljni svet na koji uvek gledate kroz pet prozora vasih cula i u ovom vasem nevidljivom svetu uticaji visih i nizih centara se stalno preplicu i svi visi uticaji pokusavaju da vas izlece, pokusavaju da vam pojasne kako da zivite u ovom svetu. Ali kao sto znate, dok god ste identifikovani sa svim vasim patnjama, sa vasom laznom licnoscu, branama, crnim racunima, samo-sazaljenjem, secanjem na proslost, sa onim za sta mislimo da ce nam dati srecu, onda ne mmozemo da osecamo uticaje koji nas mogu osloboditi omoguciti nam da rastemo.
93 Komentar na sujetu i ponos (gordost) Berdlip 27 novembar 1943
Komentar na odgovor na psiholosko pitanje
PITANJE: :“Receno je u Radu da dva giganta zvani Ponos i Sujeta koracaju ispred nas i sve unapred uredjuju. Dali mozete is licnog posmatranja ili iz posmatranja drugih da izvucete bilo kakvu razliku medju njima? Dali mislite da su ta dva giganta jedini koji idu ispred nas i uredjuju stvari za nas.
Prva stvar koja treba da se kaze za sujetu i ponos je da oni moraju biti posmatrani u sebi licnim posmatranjem. Covek moze o njima znati teorijski a da nema nikakvu ideju kako se oni u coveku manifestuju. Svako ima svoj oblik sujete i ponosa koji se u razlicitim slucajevima razlikuje i morate zapamtiti da se oni izgledaju sasvim razlozno i prirodno tako da ih ljudi ne primecuju. Ponos i sujeta su povezani sa samo-ljubljem i iako imaju tu vezu njihova manifestacija moze biti sasvim razlicita tako da jedan je suprotstavljen drugome, na primer neko vam da kompliment i vasa je sujeta razdragana a vas ponos vas cini da se osecate nelagodno.
Celovito gledano ljudi su se slozili da je sujeta zasnovana na necem sto je nestvarno u nama a ponos na necem sto je stvarno. Citiracu jedan intresantan odgovor:
„iz licnog posmatranja, rekao bih da sujeta dolazi iz iskljucivo iz lazne licnosti, Ponos moze pripadati dobrim „ja“ covekove licnosti a mozda cak i njegovoj esenciji ili bicu. Sa pravilnom neutralisucom silom „ja“ koji su sad ponosni mogu postati deo volje. Covek uvek deluje i reaguje iz sujete ali ponos moze biti i pasivna ili ogranicavajuca sila.“
Da, sasvim je tacno reci da Ponos moze da postane deo Volje ali Sujeta ne moze. U izvesnom smislu mozemo videti da je gustina ponosa veca nego gustina sujete, tako da se tu moze vise uciniti, moze se vise izdrzati od Ponosa, i u tom smislu on podseca na volju. Uzgred, dali mislite da je Lucifer pao sa neba zbog Ponosa ili Sujete? Ova dva giganta koji hodaju ispred nas i sve za nas uredjuju, mogu nekad da saradjuju ili mogu da budu suprotstavljeni. Zato je tesko definisati bilo koje odredjeno delanje kao rezultat iskljucivog Rada bilo kog od njih. Sujeta ima razliciti unutrasnji ukus od ponosa. Jedan covek je rekao mozete biti ponosni na svoj automobil i sujetni kad u njemu sedite. To je sasvim istinito i osecanje ima razlicit ukus. Mozete takodje biti ponosniji na neki star auto a svakako ne sujetni kad sedite u njemu. To je sasvim tacno i osecanje je drugacije. Takodje mozete biti ponosniji na neki star auto i svakako ne sujetan sedeci u njemu! Zene ne vole stara kola po pravilu.
Vise ljudi mi je skrenulo paznju da je sujeta obicno povezana sa ostavljanjem utisaka na druge ljude. Istina je da sujeta uvek trazi paznju. Cak i kad se zamisljate u situaciji dok se sami dosadjujete zamislicete efekat na ljude kako vas zatim gledaju. Ne bisti mislili o zamisljanju da ste jedini stanovnik na zemlji, ali da ste jedan od dva, verovatno biste, a narocito da ste jedan od tri stanovnika. Ali sujeta nije nuzno zainteresovana samo za spoljnu pojavu kako pogresno neko rece. Gadni grbavi Papa je bio poznat po svojoj sujeti, nije imao iluzija o svom izgledu ali je bio sujetan o svojoj visprenosti i polozaju u literarnomm sveetu. U jednom odgovoru razlika izmedju sujete i ponosa je u tome da „Sujeta ce mozda zeleti da se pokazem vazan, i moze biti da ce me ponos spreciti u tome.“ Jos jedna razlika koju sam zapazio je da ponos cini da se stidite sto nesto ne znate, dok sujeta cini da se pretvarate da znate. Ne slazem se sa osobom koja kaze: „Ponos samo-pravda mnogo toga. Obicno je sujeta ta koja cini da se samo-pravdamo, sto se kasnije pojavljuje kao izraz lazne licnosti koja se samo-definise. Ponos nas moze uciniti da se stidimo samo-pravdanja. Jedan od vas je sasvim ispravno pokusao da ucini razliku ponosa i sujete po izrazu lica, nacinom na koji su te dve emocije predstavljane u pokretskom centru u izrazu ili telesnom stavu. Mislim da se sasvim slazete da je ponosan izgled sasvim drugaciji od sujetnog izgleda. To je koristan ugao da se o njemu razmotri. Koji vas cini da najvise pocrvenite? Neko je rekao da Ponos zivi vise u intelektualnom centru. Ali teziste pravde nije intelektualni centar. To je jedna emocija koja se radja iz samoljublja koja moze da se manifestuje u bilo kom emocionalnom delu centara, ukljucujuci emocionalni deo intelektualnog centra. Nekoliko ljudi je diskutovalo ispravan i pogresan ponos. Citiram jedan odgovor:
“Kad je ponos okrenut ka spolja moze biti saucesnik sujete… ako je okrenut naunutra moze biti od koristi da ucinimo napor da se setimo svog cilja u Radu“
Da, kad je covekov ponos okrenut ka unutra ka sebi moze uciniti da se postidimo sto se ne drzimo cilja u Radu. Citiracu drugi odgovor koji pravi dobru razliku izmedju sujete i ponosa:
„ Iako na mnogo slicnih nacina, ponos i sujeta mi izgledaju toliko razliciti u kvaltetu kao da su dve sasvim razlicite stvari tako razlicite u intenzitetu kao sto su ljubomora i zavist razlicite. Sujeta izgleda kao da je povezana sa perifernim stvarima u zivotu, vise spoljnim, dok ponos izgleda da pripada permanentnijem u unutrasnjijem delu sebe. Covek moze biti sujetan na ono sto cini ali ponosan na ono sto jeste (ili misli da jeste) Udarac u sujetu cini nas ljutim , uvredjenim, vise nego povredjenim. Tezak udarac na covekov ponos boli dublje i cini da se covek oseca ubilacki- kao da uzdize neki instinkt, ili da tako kazemo, psiholosko samo-odrzanje. Mislim da se covekova lazna licnost pokrece sujetom i ponosom, ali narocito sujetom. Covek moze da se ponosi recimo svojim radom, da bude ponosan na njega ili da bude sujetan u vezi sa tim. U predhodnom slucaju iako covek ne voli kritiku, mislim da moze da je prihvati ako je u ime rada, docim ako je covek samo sujetan covek odbija i odbacuje kritiku. Mislim da je sujeta ta koja duva svoju trubu. Ponos cuti.
Ponos izgleda da ide dublje od lazne licnosti ili licnosti. Nekad mi se cini da je povezan sa esencijom i izgleda kao neki integralni deo sebe. Ne mogu da vidim kako sujeta moze ikad biti usmerena igde sem ka spolja (na primer covekova postignuca), docim osecam da ponos moze biti re-usmeren ako covek moze da ga posmatra i njegove korene dovoljno duboko. Mislim da moze biti u stanju da usmerava energiju interno umesto spoljno, iako ne mogu da vidim jasno kako. Moze biti sramota. Mozda moze da vodi do osecaja sopstvene nistavosti – ne samo klacenjem klatna; ponos nije izgleda podlozan istom putu klatna kao sto je iskustvo sujete ako se zaista moze zapaziti i usmeriti. Sujeta mora nekako da nestane; ponos moze biti iskoriscen ako nije covekov gospodar, ali to moze biti i zato sto je tako blizu da nevidim sta je zapravo.“
Ovo je veoma dobar odgovor. Sad moramo da mislimo o Sujeti i Ponosu iz perspektive onog sto je korisno i sto je beskorisno u vezi sa radom. Ponos se moze okrenuti u sramotu i izvorni ponos se moze okrenuti u istinski stid i poniznost u prisustvu neceg viseg. Covek bez pravilnog stida i tako covek bez pravilnog ponosa nije ustvari pogodan za Rad. U njemu nema dubine. Ali sujeta je uvek pogresna izuzev u veoma malim dozama. Kao sto znate G je govorio uvek da licnost jedva da ima pravo da postoji. Kad sebi pripisete neki uspeh on ide da ojaca licnost i tako poveca sujetu u vama. Covek sme samo veoma malo sebi da pripisuje, za kratko vreme, ali nasa nevolja je u tome da volimo da pricamo o nasim pobedama, i o tome sta smo rekli ili ucinili. A cak i kad cutimo mi mislimo o tome.
A sad o gigantima. Neki od vas su dali veliku listu giganata a neko od vas je izmislio jednog i nazvao ga „Podignuta Obrva“ ali sigurno da je to sujeta. Slazem se sa vama koji kazete da je jedan veliki gigant Lenjost koja neprekidno trazi nase posede. Jedan od vas je ovako opisao:
„Ja isto mislim da je Lenjost gigant koji govori ispred nas i koji sve uredjuje unapred. Preuredjuje nase akcije mehanicki da bi izbegao umaranje bas isto kao i Sujeta i Ponos. Srecom ovaj gigant moze da uzmice pred drugim gigantima i onda nasi dani postaju borbe medju njima. Ponos obicno neda da covek popusti pred Lenjoscu, dok sujeta uredjuje ono sto ce im oboma goditi.“
Ovo je dobro. Onda ima gigant Strah. Mozemo zaista da kazemo da nas Ponos, Sujeta, Strah i Lenjost vladaju nasim zivotima i kontrolisu nas. Sa svima koji kazu da su Brane giganti ja se ne slazem. Baferi su kao drveni blokovi koji nam ne daju da vidimo kontradikcije. Nasa sujeta ih kreira. Baferi nisu giganti. Niti je lazna licnost. Ona je sacinjena i zasnovana na tome tj na Sujeti i Masti. Mozete reci da imaginaciju koriste giganti i govoricete veoma duboko ako to kazete, secajuci se mozda price o ovcama i madjionicarima koji su ih ucinili da zamisljaju da su lavovi i tigrovi. Znate i sami kako su blisko povezani masta i sujeta i masta i strah. Govorim o emocionalnom strahu ne o strahu koji se radja iz instinktivnog centra . Negativne emocije, a posebno samo-sazaljenje su takodje giganti.
U literaturi ima veoma interesantnih giganata. Ima jedan interesantan gigant opisan u pocetku Per Ginta. Zatim ima gigant Ocaj.
Zeleo bih sad da vam procitam neke G-ove reci o Sujeti.
„Osnovni uzrok svih nesporazuma koji nastaju u unutrasnjem svetu coveka kao i u zajednickom zivotu ljudi je uglavnom zbog psihickog faktora formiranom u covekovom bicu u ranom periodu zbog pogresnog obrazovanja i stimulaciji koja u njemu radja impulse „Sujete“ .. Svecano izjavljujem da sreca i samo-svest to jest samo-secanje koje bi u pravom coveku trebalo da postoje zavise u vecini slucajeva iskljucivo od odustva osecanja sujete. I ja sam sebi dao cilj u Radu sa svojim ljudima da nemilice udaram po svakoj manifestaciji ovog faktora koji sprecava sav razvoj i sprecava bilo kakav istinski i stvarni odnos prema covekovom unutrasnjem zivotu, u harmonicnom prilagodjavanju u kojem jedina istinska sreca moze biti pronadjena.“
Jos jednom moram da vas usmerim na ono sto sam na pocetku rekao: da morate da izucavate Ponos i Sujetu u sebi i sve njihove razlicite gradacije. Dali znate sopstvene forme Sujete i koliko mesta zauzimaju u vama. Znate li gde lezi vas ponos? Gde osecate da volite sebe da cenite sebe?: Gde najvise osecate da se potpuno razlikujete od drugih ljudi? Gde ste najvise puni sebe? O cemu se hvalite? O cemu cutite? Sujeta je obicno vrlo pricljiva, dok je ponos cutljiv. Sta je dublja rana, ranjena sujeta ili ranjeni ponos? Sta ne mozete da oprostite? Sta je to sto ne mozete da oprostite rezultat nekog oblika samo-ljublja koji u idealnom slucaju treba da bude smrvljen u vama.
94 O Snovima Berdlip 7 Decembar 1943
Deo II,- u nasoj kratkoj diskusiji o snovima, receno je da snovi mogu da dodju iz bilo kog centra i da je jedna od najinteresantnijih stvari o snovima je da iako su vase oci zatvorene vi mozete da vidite stvari i ljude, cak i ljude koje nikad niste sreli, i hodate zgradama i osecate se osramoceno ili samouvereno. Drugim recima, sve sto dozivljavate u u spoljnom zivotu kroz vasa cula izgleda da se dogadja kad su sva vasa cula odsecena, tj kad vasa cula ne vide svetlost ili sunce ili svetlost baterijske lampe ili bilo cega slicnog. Ipak ste u svetu koji je sasvim realan za vas. Predpostavljam da je to prva stvar koja trebada nas ponuka da pocnemo da se pitamo dali je svet nasih cula jedini svet u kojem zivimo. Ljudi mogu da imaju nocne more, ljudi mogu biti ophrvani nesrecnim snovima koji se pojavljuju kao stvarni ako ne nauce da se ne identifikuju. Nase nevolje ne leze samo u spoljnom svetu. Da bih se vratio u san o kojem sam govorio u poslednjem tekstu opet cu da citiram:
„Ziveli smo na nekoj vrsti farme. Ljudi iiz Rada su bili oko nas. Posebnost te farme je bila u tome da gde god ste isli morali ste da se krecete po platformama za patke podignutim na stupovima nad mocvarama svakojakog djubreta i gliba kakvog nalazite na farmama. Kad se okliznete padnete u to i sta vam ispadne zauvek je izgubljeno. Kad smo sedeli za stolom i razgovoru zaboravljali sta se nalazi pod nama, iznenada bi se probudili u odnosu na cinjenicu da nam noge vise nad tim prljavim glibom. Morali smo neprekidno da se secamo da ih drzimo podignute nad tim glibom.“
Secate se da ima dosta snova koji nemaju nikakvo znacenje, ali ovaj san ima znacenje. Dali san ima znacenje ili ne zavisi od toga iz kog centra dolazi. Uticaji svake vrste stizu do nas na skali stvari. Ako ste poceli da razumevate Zrak Nastajanja znate da vas uticaji sustizu neprekidno i da su oni razlicitih kvaliteta. Ovi uticaji su registrovani od strane naseg psihickog aparata shodno njegovom nivou, ili drugim recima, primamo nize i vise uticaje shodno nasem nivou bica. U Radu nam se kaze da pokusamo da cujemo sebe. Naravno ako nema sta da se cuje to bi bio apsurdan savet, ali ako razmisljate o zraku Nastajanja i uticajima koji se spustaju od njega mozda vam nece biti apsurdno. Moramo uvek da se setimo da postoje visi uticaji pod kojima se nalazimo, ali da smo mi zakucani za nasa cula i potpuno identifikovani sa svime sto radimo, ne mozemo da budemo svesni tih uticaja.
Mozda se secate da je receno u Propovedima „ Snovi se ostvaruju u mnostvu poslova.“ Nesto vam govori. Kao da neko hoce nesto da kaze nekome ko bi mu govorio veoma ozbiljno o njegovim poslovima sa kojima je potpuno identifikovan i koje uzima kao sve ono sto ima neko znacenje za njega. Bio bi gluv za ono sto se kaze. Mnostvo poslova u kojima zivimo cini dnevnu buku. Ne mozemo da cujemo. Kasnije mozda pocnemo da slusamo kada odlucimo da moramo postati jednostavniji i odvojiti se od nasih uloga u zivotu. Dozvolite da pomislimo o ovom snu koji diskutujemo sa stanovista da se san ostvaruje kroz mnostvo posla. Zapazicete da struktura sna ima veze sa mocvarnim tlom i da covek mora da zna kako gazi i da bude veoma oprezan. Rekao sam veomra kratko da to znaci zivot i kako hodamo. Covek moze uvek biti sasvim zaokupljen situacijom koje zivot neprekidno proizvodi, dali u poslu, u kuci ili licnim odnsima ili u opstim problemima svakodnevice, kao sto je ova nasa danasnja. Ali ceo Rad je o ne-identifikovanju sa svim tim glibom i izrazeno vidljivim senzualnim jezikom prabola, novo znacenje je da moramo da drzimo nasa stopala izvan gliba. Glib nije vac coveka vec u coveku. Uzmite za primer glib negativnih emocija. Dali je on u coveku ili van coveka. Uzmite sve covekove nacine o pravljenju crnih racuna, osecanje da se coveku duguje, osecanje da ogorcenosti zbog toga i slicno. Znamo o tome pomalo. Sta to znaci imati platforme i stule i biti pazljiv da se ne stane u sve to blato. To znaci da moramo da budemo veoma pazljivi kako hodamo u sebi. To je psiholoski to jest o coveku iznutra.
Sada cu da citiram neke interesantne pasuse koje sam nasao u starom zavetu koje mozete razumeti u vezi sa snovima koje diskutujemo. Moram da uvedem rec rupa. Shvaticete da san govori o ne odlazenju u rupu i ne upadanju u glib. Mozete lako da odete na scenu zivota i mnogi ljudi ostaju samo na toj sceni) stvaranja u vama rupe negativizma, neznadja, samo-sazaljenja, uvazavanja unutrasnjeg, i tako priprisivanjem svega spoljnim okolnostima ljudima izvana i konacno bivanju sasvim identifikovanim sa spoujnim stvarima koje nemaju nikakvu vrednost. Takodje covek moze da upadne u rupu od ne ulaganja nikakvog napora nad sobom.
Citiracu sad iz svetog pisma nekoliko citata koji se odnose na ovo:
„ bog me izvede iz rupe, iz glibave gline, i stavi moje noge na kamen“
( bog je ezoteric no ucenje)
Otisao sam na dno planine i zemaljske resetke su bile nadamnom. Ipak si mi izbavio zivot iz rupe (Rad moze da izvuce coveka iz rupe)
95 Komentar coveka na odnos prema samom sebi 14 decembar Berdlip 1943
Svako od nas je povezan sa tri stvari. Prvo smo povezani sa nasim telom, o kojem prakticno ne znamo nista. Telo je nekad bolesno nekad dobro i tome slicno. Mozemo steci odredjena znanja o nasem telu, ali zapravo o njemu nikad ne saznajemo jer je njihova komplikovana organizacija daleko iznad nase moci razumevanja. Postoji medjutim sasvim definitivna strana nasih zivota koja se odnosi na odnos prema nasem fizickom telu. Uopsteno gledano Instinktivni centar brine o nama u tom smislu ako ne zloupotrebljavamo svoje telo previse. To je nas prvi definitifni odnos. Ako covek nema neprilika sa svojim telom veoma je iznenadjen kad neprilika te vrste pocne.
Nas sledeci odnos je prema spoljnom svetu prema ljudima i odnosima koji se odvijaju oko nas, i takvim stvarima kao sto su prijateljstvo, posao, politika, rat, i svi nasi odnosi materijalnim uopsteno, u odnsou sa stvarima, sa kuvanjem, , sa stolarijom, sa gradjenjem, i takodje sa upravljanjem ljudima, nalazenjem posla, sastavljanjem kraja s krajem, i ne samo sa cinjenjem da se krajevi sretnu nego i sa vezivanjem masne.
Uopsteno govoredi zivoti vecine ljudi su usmereni na ova dva odnosa i uspeh i neuspeh su moguci u oba slucaja. Mislim da covek u prvom odnosu moze imati velikih neprilika sa svojim telom, moze biti cesto bolestan i slicno ili moze naci kako da bolje odrzi zdravlje. Sto se tice drugog odnosa odnosa prema spoljnom zivotu moze propustiti da se prilagodi bilo kome ili bilo cemu ili moze biti vise uspesan. Moze naci nesto u spoljnom zivotu u cemu je dobar.
Sada moramo da govorimo o trecem odnosu koje je ustvari predmet ovog ucenja, naime odnosu coveka sa samim sobom. Za vecinu ljudi ovaj odnos je nepotreban. Covek je obicno zabrinut sa prva dva odnosa, samo u izvesnoj meri su ova dva povezana; ako covek gladuje na primer, on ima los odnos prema svom telu i stoga mora naci bolji odnos prema spoljnom zivotu da bi ishranio telo. Ali ovaj treci odnos je drugaciji. Za svrhe mehanickog zivota on nije potreban. U mladoj zemlji cete naci da se samo ubrajaju prva dva odnosa. Hrana, zdravlje, posao su glavne preokupacije. I telo i preokupacije sveta su spoljne za nas. U kom smsilu su spoljne? Spoljne su u odnosu na treci moguci odnos. Razmisljajuci o sebi iz ugla ovog Rada, ponekad sam nalazio da je koristno misliti o tim odnsima i, drzati ih u glavi jasno, pokusati zapaziti u kom odnosu Ja jesam, posebno, u gresci. Mogu biti u pogresnom odnosu, spram svog tela ili mogu biti u pogresnom odnosu spram spoljnog zivota, ili mogu biti u pogresnom odnosu sa sobom. To jest sto se tice treceg odnosa, mogu da razmisljam tamo gde treba da osecam ili osecati tamo gde treba da mislim. Ili opet mogu da spavam u odnosu na sebe. To vazi za sve. Ako osecamo da nesto nije kako treba mi gledamo ka napolju. Mozda odlucimo da smo bolesni to jest gledamo spolja na nasa tela ili mozemo da odlucimo da su drugi ljudi u krivu , u kom slucaju gledamo spolja jos jednom. Ipak covek moze da odluci da je covek u sebi sam pogresan da nije u pravim „ja“ da ne neguje dovoljno ovaj treci odnos prema sebi. Mozda je zaista radio na sebi neko vreme. Mozda nije povezao misli koje su dolazile iz visih delova centara – to jest, nije slusao sebe i propustio je ono sto mu je receno. Ima mnogo izreka u drevnoj ezotericnoj literaturi koje se odnose na covekov odnos prema njemu i svim razlicitim delovima u njemu visim i nizim koji se odnose na nuznost odrzavanja odredjene temperature u njima. Znate da jaje iz kojeg treba da se izleze ne sme dugo biti ostavljeno hladno. Takodje ste culi u ovom ucenju da vatra mora biti nalozena tako da greje alhemijsku retortu u kojoj su sadrzani metalni prahovi koji pre ili kasnije treba da se stope. Dok god to nije tako svako cvrkanje po zidovima retorte uzdrmava pudere. To znaci da svaka promena koja se dogadja u zivotu pomera nas iznutra i nemamo moc unutrasnjeg otpora na spoljni svet i njegove promenljive dogadjaje. Ili mozete porediti coveka kakav je sa kaleidoskopom na kome svaki dodir menja obrazac. Predmet treceg odnosa ka sebi je da se u krajnjem ishodu uspostavi nesto permanentno. Pre svega u hijerarhiji razvoja nastaje Posmatrajuce Ja. Onda iznad ovog nastaje formiranje Pratiocevog pomocnika, koji je skup „Ja“ koji zele da rade. Neki od ovih „ja“ zaista zele da rade, a neki se samo prave da to zele. Ali kad je pomocnik pratioca dovoljno jak, onda postoji mogucnost i da sam Pratilac dodje nad kojim je mogucnost da se uspostavi stvarno „ja“ nesto trajno i nepokolebljivo. Kad se to dogodi postoji pravi covek – covek kakvog ne znamo u obicnom zivotu.
U ovom komentaru zelim da govorim o tom trecem odnosu. Propustamo mnoge prilike da radimo jer zaboravljamo na ovaj treci odnos. Mozemo biti deprimirani bolescu ili spoljnom situacijom u zivotu sa kojom smo u vezi u odredjenom trentuku, i ne nalazeci dovoljno utehe u bilo kojoj od njih, mozemo se osecati izgubljenim. Ali iznad i povrh oba ta odonsa lezi mogucnost treceg odnosa. Mi zaboravljamo da prizovemo Rad bas onda kad treba da ga prizovemo. Nase obicne misli povezane sa nasim obicnim dnevnim brigama ne vode ka idejama Rada. Moramo da skocimo: moramo namerno da napravimo vezu sa radom i moramo da neadjmo razlicite nacine kako to da postignemo. Svi shvatate kako nas Rad gura u san, kako nasa preokupacija zivotnim problemima nas odseca od uticaja Rada. Definisao bih dva razlicita uslova u kojima se bilo ko iz ovog Rada moze zateci. Jedan je jednostavno da se covek zatice u uslovima u kojima oseca da je zaronjen u stvari; oseca se prilicno depresivno, zabrinuto, anksiozno i slicno i onakav kakav je nemocan da podigne svoju glavu ka gore, vidi zivot duz staza svojih sopstvenih negativnih osecanja. Drugi uslov se dogadja kad covek zna da je u losem stanju sa perspektive Rada i ne moze da nadje kako da se izbavi iz toga. Mislim da je ovo drugo stanje koje je najineresantnije da se izucava u sebi. Covek zna da je uspavan, covek zapaza da nesto nije kako treba, ali ne cini nista da sebi pomogne. Upravo ovde se radjaju najnegativnije misli o Radu. Covek je izvan Rada u sebi da tako kazem, izvan onih ja koji mogu da ga prenose i ipak iako to covek zna nista ne moze da uradi. I ovo stanje moze biti podeljeno na dva. Mozete biti u nekom teskom indiferentnom stanju i ne zeleti da ucinite bilo sta, iako shvatate vasu situaciju. Ili mozete biti u tom izazovnom stanju koje se zove „izazivanje Boga“. Mozda osecate da vam treba pomoc. Ali u oba slucaja nemate razvijenu tehniku u sebi koja moze da iznova uspostavi neku vrstu harmonije u vama. Ovde jedan od mnogih aspekata Lukavog Coveka nastupa. Mozete ici unaokolo u bednom stanju zaleci se da ne osecate Rad i ocekivati da vam se ukaze pomoc odozgo. Ali ako osecate da ste izgubili kontakt sa sobom, ako osecate da ovaj treci odnos, o kojem je Rad je otisao u pogresnom pravcu i zelite da se povezete iznova sa sobom mozete naci neki nacin da to ucinite namerno a da ne provodite vreme bivajuci jadnim.
Sta je covekov zadatak u tim okolnostima? Covekov zadatak je da ode u razlicite delove centara i u razlicite „ja“ koji osecaju uticaje Rada. Posmatrajuci sebe pod tim uslovima pocinjem da namerno mislim o Deset Zapovesti, pokusao sam da ponovim prvih pet i zapazio sam da ih nisam poznavao dovoljno jasno. Kao sto znate prvih pet zapovesti su psiholoske i iako su i drugih pet takodje psiholoske, u svom krajnjem znacenju one sepre svega odnose na nas odnos ka spoljnom zivotu. Ali prvih pet se odnose se odnose samo na nas odnos prema sebi. Uzmimo prvu: Imaj samo jednog gospoda boga. To je tako mocno. Ako ovo ucenje koje dolazi od svesnog kruga covecanstva bilo tako mocno da covek ne sluzi nicemu drugom, naime, da je sve na drugom mestu, covek bi bio u stanju da izdrzi sva zla tela i zivota. Mozda vidite sta mislim. Bili biste drzani sve vreme silom koju nista ne moze da savlada. Onda se setim sta je Hrist rekao: Volite boga vaseg svim svojim srcem, dusom, umom i snagom: to je prva zapovest. ( Marko XII 30) I samo misleci o ovim referencama sledeci volju visih bica od kojih je ovo ucenje doslo, osetio sam da se u meni dogodila kompetna tranformacija u meni koja je bila kao sok, i odjednom je sve pocelo da izgleda drukcije – ljudi su izgledali drukciji i ja sam celim svojim telom osecao odredjenu lakocu. Znate kako Rad poducava da ako sebi date sok samo-secanja on menja cak i celokupno funkcionisanje tela tako da sve celije u telu primaju drugaciju hranu. Siguran sam da svi vi ovo moze da iskusi svako od vas. Zapamtite da ono sto najvise vrednujete je Bog za vas. Ono sto najvise vrednujete vi bogopostujete a ono sto bogopostujete je bog. Ono sto najvise vrednujete kontrolise vase bice. U tom smislu Bog je refleksija vasa i bog se spusta na vas nivo razumevanja. Mi bogopostujemo neobicne stvari i imamo neobicne bogove.
Ali ima mnogo drugih puteva kako covek moze da se izbavi iz loseg unutranjeg stanja. Morate da razumete da nikakav Rad nije moguc ako ne stignete do tih losih stanja, jer su ona testovi ili ako vise volite iskusenja, koja su apsolutno neophodna da bi nas ucinila vestim da se njima bavimo. Necete nauciti da dobro plivate ako vas ne bacaju u vodu dovljno cesto. I uvek je iznenadjujuce da neki od vas misle da ako predjete u lose stanje da je tozato steo nemozete da radite Rad. Bas u tim losim stanjima da covek moze da radi i da nauci u cemu se Rad sastoji. Jedan veoma interesantan pogled je iskazan pre dosta vremena u odnosu na losa stanja kao nesto u vezi cega morate biti pametni i iskoristiti svaku mogucu inteligenciju i tehniku da izadjete iz njih. Ima mnogo razlicitih oblika samo-secanja i lukavi covek je jednom definisan kao „covek koji u razlicitim situacijama i momentima zna kako da se seti sebe“. Nekad kad je covek u losem stanju i pokusava da izadje i to mu ne uspeva, moze biti svesno pasivan u odnosu na to, bez da bude negativan i bez da se identifkujesasvim, imajuci unutrasnjusigurnost da ce to proci i pod uslovom da ne dozvoli negativnoj masti da radi i ne slaze se sa njenim prisustvom. To je oblik samo secanja i bas je u tome sto covek zna da mora da saceka jer pljusti jako i covek bas ne moze da u tom momentu izadje napolje a ipak oseca sigurno da ce se razvedriti. Rad postoji za coveka kao dodatni nacin zivota. To je ekstra. Svi drugi odnosi prema sebi zavise od osecanja integriteta u odnosu na Rad kao necem posebnom i vrednom. Jednom kad je to uspostavljeno u vama, naime, da jasno vidite u vasoj unutrasnjoj viziji da je Rad nesto posebno i vredno – Rad ce poceti da vas dodiruje i da nadje nacin za vas.
96 Uvodna beleska o prakticnom Radu Berdlip 14 Decembar 1943
Govoreci o unutrasnjim stanjima beskorisno je poceti sa nekim neodredjenim generalizacijama. Na primer govoriti o „haoticnom stanju“ kao sto je jedna od Londonskih grupa cinila prosli put, je beskorisno. Govoriti na taj nacin znaci govoriti haoticno. Jedan od ciljeva samo-posmatranja je da se nesto ustvari posmatra. Moram ovde da kazem da uzeti u obzir izraz u Radu „covek ne moze nista da ucini“ na takav nacin da covek ne ulaze napor, je veoma dobar primer haoticnog misljenja u Radu. Postoji jedna stvar za koju se kaze da mozete da uciniteu odnosu na sebe je da mozete da posmatrate sebe, da mozete da posmatrate Rad razlicitih centara i da mozzete da posmatrate razlicite „ja“ u sebi, da ih posmatrate dok uvazavate unutrasnje, da mozete da posmatrate dok ste negativni, da mozete da posmatrate kad ste identifikovani, da mozete da posmatrate dok se samo-pravdate i slicno. Tad sluzi tome da sastavi coveka da ga obuhvati i da ga ucini da ima jasniji odnos prema svemu sto se u njemu desava. Iz ovog razloga vam se prvo kaze da treba da posmatrate sebe, a zatim da posmatrate sebe sa odredjenih dobro-definisanih uglova. Covek mora sebe da obuhvati, mora da ucvrsti sebe, mora da pokusa da pusti svetlo u sebe da vidi sta se u njemu desava i samim tim gde se on krece u sebi. Takodje mora da posmatra i zapazi gde pogresno govori, gde se zali a ne radi, gde govori stvari mehanicki koje bi trebalo da pripadaju samo-posmatranju.
Rad mora da se praktikuje. U svakom pogresnom stanju apsolutno je neophodno proveriti sebe sa pozicija onog sto Rad poducava i pokusati videti gde se covek nalazi. Ako nikad ne dozivate Rad da vam pomogne on nece biti u prilici da vam pomogne. Vas odnos prema Radu je jedan unutrasnji odnos koji lezi izmedju vas i Rada duboko u vama. Covek moze da govori do mile volje o teskocama sa radom. On moze ceo Rad da propusti kroz svoje male „ja“. Moze povezati Rad sa nekom malom odlikom u sebi i okrenuti ga u izvor zacudjenosti i brige. Covek moze da tretira Rad na hiljadu razlicitih nacina .Ali vazno je kako covek tretira Rad. On moze stvoriti velike tenzije u coveku. Njegov cilj je da to proizvede. Ali je neophodno da nas Rad, nenasilan, kao nesto sasvim cisto sto ne moze biti protivreceno i koji istovremeno govori coveku, kad bi samo slusao sta govori, kad bi se covek samo doveo u vezu sa onim sto poducava. Sasvim je lako reci da neko ne razume Rad, ali postoji pravi nacin da se to kaze i pogresan nacin. Sasvim je beskorisno slegnuti ramenima mentalno govoreci i sasvim je beskorisno misliti da posle nekoliko godina uzgrednog praktikovanja covek misli da je razumeo Rad. Neophodno je ogromno strpljenje, a strpljenje je majka volje. Zateknemo se u gomili ljudi u nama i neki od njih kazu jedno a neki drugo. Ako postoji vrednovanje i ako uporkos svim teskocama mozemo da osecamo da postoji ovde nesto sto mozeeventualno da nas odvede od naseg sadasnjeg stanja, i ako uprkos neuspesima ovo vrednovanje prevagne, onda ce se formirati centar tezista, takca u Radu ce biti zasnovana, i kad je to tako onda je to veoma blagosloven uslov.
Stoga, nemojte olako da se zalite, jer kao sto svi vi znate uzme veoma dugo vremena da se bilo sta nauci na pravilan nacin cak i u zivotu. Znate kako cesto se kaze da ako biste zaista dobro hteli da naucite kineski uzelo bi vam ceo zivot. Stoga nemojte da imate kratkovidan uvid. Nemojte da mislite da kad pocnete da posmatrate sebe i u sebi otkrijete haos treba da budete pesimisticni. To je ustvari prvi korak u Radu, prvi korak ka realizaciji. Sta onda, covek moze da se zapita, mogu da ucinim? Odgovor je da morate da poceti da sledite sto god postenije i iskrenije mozete da posmatate u praksi sve stvari koje vam Rad govori da posmatrate i da se odvajate od njih. Intiligentan obazir sebe, praksa direktnog zapazanja sebe, primena ne-identifikovanja sa odredjenim svojim stanjima, prisecanje da odredjeni „ja“ slabe cvoeka i podrivanu sve sto on radi – sve to znaci biti vodjen radom. Ljudi se ne predaju Radu za dugo vremena. Oni pokusavaju da rade stvari sami shodno njihovom sopstvenom svetlu umesto da rade stvari u skladu sa radom. Oni nastavljaju da cine i dalje iste zivotne napore kao i pre ali ne cine radne napore. Ali kroz sve ovo mora da se prodje i covek mora da prodje kroz tu dzunglu, kroz tu gustu sumu, tu vrstu tame dok covekne pocne da razlikuje Rad i ono sto on govori. Za dugo vremena poslednja stvar o kojoj uopste mislimo je da radimo na sebi shodno onom sto Rad poducava. Vrpoljimo se, kao sto bi se reklo, riba na udici i ne prepustamo se neznom povlacenju najlona koje bi nas odvelo u drugu atmosferu. Ipak padamo u losa stanja i smesta se u njima identifikujemo. Onda sve vidim kroz prizmu tog loseg stanja ali se mislimo da vezbamo neidentifikovanje sa tim losim stanjem, uvidjanjem da to nisam „ja“. Naprotiv, mi tome kazemo „ja“ tome, i ulazimo u raspravu iz ovog loseg stanja, koje uopste nije ni podobno da nas vodi bilo gde, izuzev u gore stanje. Mi smo kao ljudi koji stoje na provali oblaka zaleci se kako ce da se prehlade i opisujuci kako se lose osecaju dok je u neposrednoj blizini njihova sopstvena kuca u koju mogu da se sklone. Cesto dok stojimo na toj potopskoj kisi u tom losem unutrasnjem stanju, neodredjeno mislimo o pokusaju da radimo na sebi i unutrasnjem odvajanju od toga unutar nas, cinom svesti i volje ali neko malo ja ispliva i kaze „Rad je suvise tezak za mene“.
U vezi sa idejom o tome da se stvari unutar nas ucine jasnjim u nama napisao sam kratak komentar o tri razlicite vrste odnosa koje mogu da zaokupe nasu paznju. Veoma je neophodno da se pokusa da uspostavi precizna svest o tome gde se covek nalazi. Ne mislim ovde na to gde se covek nalazi u fizickom prostoru nego gde je covek u svetu odnosa , koji je stvarni svet u kojem zivimo. Sve lezi u odnosima u tome kako odnosite sebe prema stvarima. Nemozete da promenite stvar po sebi ali mozete vas odnos prema njoj. Sav ovaj Rad je o promeni odnosa i prema sebi i prema zivotu. Reci da ne mozete da ucinite nista znaci uzeti ideju Rada sasvim pogresno. Zivot ne mozete da promenite. U tom smsilu ne mozete da ucinite, ali mozete promeniti sebe u odnosu na sve. To je ono sto Rad neprekidno naglasava. Mozemo da promenimo sebe kroz medijum C uticaja pod uslovom da smo ih prepoznali – to jest pod uslovom da smo prepoznali postojanje viseg uma. Ali ne mozemo da promenimo zivot uopste niti mozemo da menjamo druge ljude. Ne mozemo da stvaramo novi svet i ako mislimo da mozemo onda smo ono sto se zove „ludaci“ u Radu. Zapamtite da je celokupno pitanje sadrzano u tome da se izmeni odnos prema stvarima, tako sto ce se stvari uzimati na nov nacin i tako i misliti o svemu na drugaciji nacin.
BELESKA:
S tim u vezi zapamtite da platforme za patke i stule su one stvari koje menjaju vas odnos prema tom mulju koji je jednako i spoljni zivot i nase uobicajeno stanje unutrasnjeg sna. Da promenimo metaforu Rad poducava da smo u zatvoru i da to uopste nije lep zatvor. Neki imaju bolje celije od drugih. Neki cak i uzivaju u zatvoru. Ali postoji izlaz iz tog zatvora i tajna se prenosi sa generacije na generaciju. To je zanimljiva tajna, bas kao sto je i zatvor zanimljiv, jer zatvor nije sacinjen od bukvalnih kamenih zidova i puskarnica i strazara i jili bukvalnih tamnica i lanaca. Cinjenca kojoj duguje svoj nastanak je je nas pogresan pogled na svet oko nas u pogresnom pravcu. Savetujem vam svima da procitate Mit Pecine u Platonovoj Republici i da razmislite sta znaci. Pomoci ce vam da shvatite kako je drevno i autoritativno ovo ucenje.
Maurice Nicoll: Psiholoski komentari na ucenje Gurdjijeva i Uspenskog 