Psiholoski komentari na ucenje Gurdjijeva i Uspenskog (prvi tom) deo I str. 161-201

Uvodna beleska za poglavlje o dobru i istini, Berdlip, Avgust 25, 1942                  

 

Celokupno ezotericno ucenje razmatra coveka izmedju dva nivoa, koji se ponekad nazivaju „Zemlja i Nebo“. Celokupno ezotericno ucenje takodje kaze da je Covek na zemlji odvojen od svih uticaja koji dolaze od visih nivoa. Covecanstvo ce nestati. Bas kao sto postojanje fizicke prirode, kako je data u spoljnem vidljivom svetu, zavisi od uticaja iz visih sfera. Kad ove uticaje niko na zemlji nebi primao Covek je odsecen i nestace. Jedan od problema ezotericizma je kako da odrzi u zivotu ovu vezu. U razna vremena u istoriji razlicite metode su pokusavane ali sve sa jednim ciljem pred sobom. Na primer razlicite skole ili „crkve“ postoje, koje su za neko vreme odrzavale ovu vezu. Ali pre ili kasnije bilo koja od ovih „crkvi“ ili fokusa stvorenih za prijem i transmisiju visih uticaja bi umrla. Ali novi fokus se uvek pojavljuje. Smrt „crkve“ ako koristimo taj termin se nekad naziva potopom u jeziku parabola. Nova crkva je barka koja ga nadzivljava i sadrzi predstave o svim oblicima znanja i dobra neophodnog za novi pocetak.  Bilo je mnogo faza Coveka, u vezi sa njegovim kontaktom sa uticajima iz viseg nivoa, i sa ezotericke tacke gledista covek je psiholoski degenerisao u tom smislu. Govoreci jezikom Rada, covek vise ne zivi u trecem stanju svesti, on se vise ne seca sebe, i tako je van kontakta sa visim centrima u sebi i njihovim uticajima na njega. U starom zavetu ima mnogo referenci na razlicite oblike ucenja u „crkvama“ drevnih vremena. Na primer mnoge od dugackih referenci na tog i tog koji je postao takav i takav i ziveo stotine godina su zapisi o razlicitim skolama ili ograncima „crkava“. Postojala je skola ili crkva zvana „Noje“. Druga je postojala u mesopotamiji i kad je izumirala zvala se Babel od Vavilona. Jevrejska crkva pocela je mnogo kasnije. Ustvari stari zavet je tajni zapis istorije ezotericizma.

 

Jedan od problema ezotericizma je kako da se podigne nivo bica coveka nezavisno od njegovog nivoa znanja, to jest, da se uzdigne na nivou dobra , jer dobrota je od bica a znanje je od uma. Covek ne moze vise da direktno vidi dobro ili da bude poducen direktno od dobra.  Njegov um mora da se menja prvo, tako on mora prvo da stekne znanje ili istinu o visem nivou bica. Ali cilj znanja je da izdigne covekov nivo bica.

 

Tokom meseca Septembra 1942 Dr. Nicoll je nastavio da pise tekst o Jevandjeljima.

 

46 Sledeca beleska o znanju i bicu, Berdlip, Oktobar 2, 1942

 

I

 

Pocecemo vecerasnji razgovor sa daljeim razmisljanjima o dve strane coveka koje se u Radu nazivaju strana Znanja i strana Bica. Posto sam primetio da ove dve strane Rada nisu dovoljno obradjene upitacu vas sledece pitanje: Recimo da imate nekog ko je veoma primitivan veoma nerazvijen u obicnom smislu, vrlo sujeverean i recimo, vise kao neka zivotinja nego kao ljudsko bice. Predpostavimo sada da je vas zadatak da ovu osobu izdignete u bolje stanje. Kako biste to poceli da radite? Ako razmislite o ovom pitanju videcete da imate dva zadatka koja su pred vama i da ustvri pocinjete da shvatate zasto Rad kaze da covek ima dve strane, Znanje i Bice. Pocecete da shvatate da ono sto Rad kaze o dve strane koje u coveku moraju da se razviju je sasvim tacno. Covek sa kojim vi morate da se pozabavite ne zna nista: i takodje ova osoba laze krade i ponasa se neposteno i tako dalje. Sa kojom stranom cete odpoceti? Morate da sami smislite odakle biste zapoceli. Dali biste zapoceli poducavajuci ga znanju ili delovenjem na njegovo bice, sa, recimo, velikom motkom? Dali sad shvatate jasnije da ove dve strane, stanje Znanja i stanje Bica, predstavljaju coveka u psiholoskom smislu i da ako sami zelimo da rastemo mozemo samo duz ove dve linije?

 

*          *          *

 

II

 

 Razgovarajmo sada o nivoima Bica. Koji su znaci nivoa Bica u coveku u smislu Rada? Kako mozemo da razumemo sta to znaci da se svaki covek nalazi ili na visem ili na nizem nivou Bica? Mozemo svi da razumemo, makar u izvesnoj meri, sta je covek na visem nivou Znanja. Znaci mozemo da razumemo relativnost Znanja. Mozemo da shvatimo da neko zna vise ili zna manje od nas o nekoj stvari. Namerno ovde kazem da to mozemo da shvatimo u izvesnoj meri. Ovde ne govorim o razlicitom kvalitetu znanja, vec jednostavno u opstem smislu o sveukupnom znanju. Danas, metodom ispita, covek je testiran  u odnosu na stepen njegovog znanja, dali naucnog ili komercijalnog, matematickog, klasicnog itd. Svi smo spremni da kazemo da je znanje ovog ili onog coveka o recimo astronomiji, finansijama, francuskom jeziku, automobilima, literaturi,  itd moze biti na visem nivou nego nase. Ovaj standard znanja verifikovan ispitima, danas je glavni standard u praksi po kome se o ljudima prosudjuje. Ali u Radu je drugacije. Ljudi u Radu se ne cene sa strane znanja samo, vec i sa strane Bica. U Radu nije rec samo o tome sta covek zna vec i o tome sta covek jeste. Ono sto covek zna pripada strani njegovog Znanja, ono sto covek jeste pripada strani njegovog bica – to jest, bice nekog coveka moze biti na relativno visem nivou nego nekog drugog coveka. U tom smislu, kao sto znate Rad kaze da covek mora biti na nivou bica zvanom Dobar Domacin, pre nego sto moze biti prihvacen u Radu. Stoga na strani Bica, pocinjemo sa covekom koji je na nivou Dobrog Domacina.  Primetite rec dobar posto bice ima veze sa dobrotom. Tu rec ne mozete da primenite na znanje. Znanje moze biti ili pravilno ili pogresno Znanje, istinito ili lazno znanje. Mozete da naucite istinu o tome kako da napravite automobil. To je istinito znanje. Termini istinito i lazno pripadaju strani znanja. Ali u slucaju bica ove reci ne mogu biti  uzete sasvim na isti nacin . Covek je dobar domacin ili los domacin. Dobar covek i los covek su izrazi sasvim razliciti od ispravnog i pogresnog kako se primenjuju na znanje, ili znanje koje je istinito i znanje koje je lazno. Covek moze biti u obicnom smislu, dobar covek i posedovati pogresno Znanje o recimo tome kako se prave automobili. S druge strane, moze da bude, u obicnom smislu los covek cak kriminalac, i imati veoma dobro znanje o tome kako se prave automobili. Drugim recima nije samo iskljucivo Znanje ono sto definise coveka u Radu. On je definisan u s obzirom na njegovo bice takodje – i ustvari kao polaziste u Radu, pre svega je uzet s obzirom na njegovo bice. Sto znaci da nije uzet s obzirom na njegovo znanje kao polaziste vec s obzirom na njegovo bice. To ne znaci da je covekovo Znanje beskorisno u Radu, u cetvrtom putu koji mi ovde izucavamo. Ali ono sto se pre svega uzima u obzir je njegov nivo bica – kakav je on covek. On mora da bude, ili blizu nivoa Dobrog Domacina, a ako nije, bez obzira sta zna, on nije od koristi za Rad. Ali posto smo vec mnogo puta govorili o tome sta znaci Dobar Domacin, veceras cemo da govorimo o nivou bica i sta to predstavlja. Pocecu sa frazom iz Rada: “Prva saznanja o Radu covek razume i jedino moze da razume iz svog nivoa Bica.“ Rad prvo dolazi kao Znanje. Ali znanje i razumevanje su dve razlicite stvari. Mozete znati dosta i ne razumeti nista od onoga sto znate. Rad ulazi u coveka kao novo Znanje i bice shvacen tacno u skladu sa vasim nivoom bica i zavisice dali imate Magnetski Centar ili ne. Ovo je drugi znak Bica u Radu.

 

Re-kapitulirajmo sada polako da bi ucenje o bicu bilo pravilno shvaceno. Prvo, u odnosu na Bice, covek mora biti na prosecnom nivou Dobrog Domacina. Mora biti pristojan odgovoran covek.  Ne sme biti skitnica ili ludak, a o znacenju ovih tehnickih termina Rada smo ranije govorili na drugom mestu dovoljno. Drugi znak bica na pocetku je Magnestki centar. U obicnom govoru to znaci da je kandidat za ucenje mora da bude covek koji je razmisljao o zivotu i pitao se o smislu sopstvenog postojanja na zemlji i o tome imao mnogo svojih licnih razmisljanja, koje su ga dovele da neodredjeno oseca da mora da postoji nesto drugo, neki drugi poredak i znacenje stvari osim onog o kojem je poducavan, neko drugo znacenje u ziovtu nogo ono koje mu je do tada otkriveno u skoli.  Grubo receno bez tehnickog jezika on mora biti covek koji nije sasvim zadovoljan sa polozajem, novcem, posedom, upsehom itd, i ugledao je nesto iza sveta cula, iza pojavnog sveta. Ili tehnicki gledano, covek sa Magnetskim Centrom u svom Bicu je imao momente kad je osecao da zivot ne moze biti interpretiran i ne moze biti shvacen jednostavno u terminima njega samog. Ponekad u prirodi, u sumi u polju vidimo ponekad nesto sto cini da se osecamo daleko ne samo od nas samih vec i od svakog stvarnog znacenja. Ili, moze biti da su neke reci iz jevandjelja koje smo culi u crkvenoj skoli delovale da nam skoro zaustave dah. Ili nas neki iznenadni prizor probudi iz cudnog osecanja da smo zaboravili nesto sto bi uvek trebali da pamtimo. Ili smo dotakli neku misao u nekoj knjizi koja izgleda ispunjena znacenjem koje nismo mogli da dosegnemo a ipak ga prepoznajemo. Kad je covek uveren u svoje unutrasnje i najlicinije misli – misli koje nije lako staviti u reci, da mora da postoji nesto drugo iza zivota, a ipak u isto vreme on ispunjava svoj zadatak u zivotu i obavlja svoj posao i postaje ono sto mora – vojnik, mornar, doktor, svestenik, advokat, itd – on je oboje i dobar domacin i covek koji ima tragove Magnetskog Centra. On moze biti dobar domacin ali ne sasvim u smislu Rada. Jer u pravom smislu Rada dobar domacine je covek koji ispunjava svoje duznosti u zivotu na odgovoran nacin, ali vise ne veruje u zivot. Ne veruje vise da zivot po sebi vodi bilo gde, ali veruje da u datim okolnostima on mora da obavlja svoju duznost. Ne verovati dalje u zivot i biti sposoban ispuniti sve za cim tragamo je jedna stvar: a verovati da postoji nesto drugo za cim treba da tragamo je druga stvar, jer ovo potonje znaci da covek ima Magnetski Centar –o nesto u sebi sto ga upucuje u odredjenom pravcu koji ne podleze obicnim zakonima kompasa.

 

Re-kapitulirajmo ponovo ucenje o Bicu. Prvo, covek mora da bude u zivotu i da je ziveci  stigao do adekvatnog polozaja i znanja o zivotu  postavsi Dobar Domacin sposoban da se nosi sa obicnim problemima i teskocama ljudske egzistencije to jest Rad nije za ljude koji bi da izbegnu normalne zivotne teskoce. On je za normalne pristojne ljude i pocinje od tog nivoa Bica. Veoma je vazno da svako treba da razume ovo. Drugo, covekovo bice mora da ima neke tragove Magnetskog Centra u sebi. To znaci da u ucenju Rada o tome sta Bice znaci covek koji nema Magnetski Centar, bez obzira ko je i sta god da je u zivotu, je na nizem nivou bica nego covek koji ima Magnetski Centar. Ovde, kao sto cete videti ucenje Rada o Bicu odstupa potpuno od uobicajene koncepcije o bicu. Covek koji je na opstem nivou bica koje se naziva Dobar Domacin  i ima Magnetski Centar je na visem nivou bica nego covek koji je u opstem smislu na nivou Dobrog Domacina. Nadalje, covek koji ima Magnetski Centar a nije na nivou bica Dobrog Domacina ali pripada kategoriji „skitnice“ ili „ludaka“ is na nizem nivou bica nego dobar domacin bez Magnetskog Centra. Jos jednom naglasavam da je veoma vazno shvatiti ovo osnovno ucenje Rada o Bicu. 

 

Mnogo stvari moze ovde da se doda, ali nastavicu da razmatram sta Rad kaze o znakovima Bica u njegovom razvoju.

 

Sledeca tehnicka stvar recena u vezi kvaliteta ili nivoa covekovog bica, pored posedovanja Magnetskog Centra je da ga karakterise mnostvo. I bas posredstvom mnostva covekovog Bica njegov razvoj moze biti shvacen. Covek ima mnoge razlicite „ja“ u sebi i ova odlika je karakteristika njegovog bica. Najvise Bice koje covek moze da dostigne je kad samo jedno postojano „ja“ vlada njime. To jest, sav razvoj bica lezi u pravcu sjedinjavanja i konacno se postize jedinstvom Bica za razliku od njegovog mnostva.  Ceo covek treba da formira jednog coveka. Ali kakvi jesmo mi nismo jedno vec mnostvo. Covek predstavlja sabor u kojem cas jedna cas druga osoba ustaje i govori kao kuca puna sluga koji se svadjaju i koriste jedan telefon i svi govore u ime gospodara. Covek je kuca u neredu. Covek je legija. Ipak, iznad njega na njegovom visem nivou postoji stvarno „ja“, cije postojanje ponekad oseca, posebno u uslovima velike opasnosti ili velike iscrpljenosti. To jedno postojano i stvarno „ja“ je najvise bice coveka i svaki covek ga ima. Stoga je celokupni razvoj Bica u smislu Rada, opredeljen pristupom tom stvarnom „ja“ koje objedinjuje sve sto je u njemu i skriveno je za svakog u njegovim dubinama i nalazi se iza svih urednih stvari koje covek cini i govori svojom drugom stranom, a pocinje da se uvidja samo-posmatranjem. Ljudi u Radu koji pocinju to da osecaju, vec imaju vise jedinstveno Bice. Zasto je to tako? To je stoga sto slede nesto sto ih iznutra ujedinjuje. Ako izvestan broj ljudi misli i praktikuje istu stvar oni su vise u jedinstvu, i ne samo to, oni su i u sebi bolje integrisani. Jedino ucenje koje ima kvalitet Rada u sebi, moze da proizvede neku vrstu jedinstva ili u samom sebi ili u vezi sa drugima.  Ako uvidjate istinu ovog ili onog ucenja Rada, to ce vas unutar vas dovesti do pocetka jedinstva u vama, jer ovaj Rad vodi jedinstvu sa stvarnim „Ja“ i to mu je cilj. Pocecete da i sami uvidjate da ne mozete da idete sa – negativnim stanjima- jer stvarno „Ja“ ce vam se nece nikad pribliziti ukoliko niste isprobani u odnosu na sva samo-osecanja.

 

Stoga imamo jasnu definiciju sta visi nivo Bica znaci. Visi nivo bica znaci pristup jedinstvu ili jedinstvenosti Bica. Kad nebi bilo niceg iznad nas, nikakv cilj da se dostigne, razvoj bica nebi bio opredeljen.  Ali cilj postoji. Da bi se taj cilj postigao neophodno je  da se slede specificne direkcije – sto znaci ucenje- o tome kako ga dostici. Nikakav visi nivo bica ne moze se postici osim onog koji je stecen u zivotu i osim posebne sile koja deluje nadamnom. Jedinstvo bica se ne moze ostvariti kroz zivotne uticaje. Ono je samo moguce putem uticaja koji dolaze od onih koji su postigli ovaj vrhunski razvoj Bica. To znaci neophodno je posebno znanje koje mora biti primenjeno na Bice. Ako se osvrnete na ovo ucenje i spoznate za sebe sta je to, uvidecete da se radi o podizanju nivoa bica ka jeedinstvu. Svi kosmoloski dijagrammi vode jedinstvu. Nemmoguce je u ovom razgovoru da idemo u detalje svega sto je receno o tome. Poznato vam je da je jedna od velikih prepreka razvoju bica odbojnici koji nas sprecavaju da vidimo unutrasnje kontradikcije i da samo produzenim posmatranjem i iskrenom zeljom da budete drugaciji moze da vam omoguci da vidite unutrasnje  protivrecnosti. Mislite li da je covek pun odbojnika i time ispunjen unutrasnjim protivrecnostima moze dostici bilo koju dalju fazu ostvarivanja unutrsnjeg jedinstva? Predpostavljate li da covek koji nema uvide o sebi moze da dostigne bilo koju fazu u objedinjavanju svog  Bica. Kontnuirano delovanje Rada kroz zapazanje sebe pocinje da razbija mnoge kontradikcije u covekovom Bicu i da cini mnoge pogresne izraze Bica manje i manje mogucim. Na primer jedan znak Bica je sposobnost da trpimo neprijtne manifestacije drugih. Zasto je to znak viseg Bica? Odgovor  je da ne mozete da to niste u stanju dok god u sebi ne vidite ono sto ne volite u drugima. Drugi znak viseg Bica je sposobnost da se pamti i odrzava cilj. Zasto je to znak viseg Bica? To znaci da ste vise u vasim visim „Ja“ koji se krecu u pravcu stvarnog „Ja“ u vama. Ako do sada niste naucili da ne verujete i samim tim da se ne identifikujete sa onima „ja“ za koje znate da vas odvlace u pogresnu stranu, kako ocekujete da Bice ojaca u vama? Dozvoljavate da najgora „ja“ komanduju i vode vase Bice. Niste poceli da birate – da odvajate- da odbacujete lose i ostavljate dobro u vasoj posudi. Ako zelite da promenite nivo bica morate da vidite kji je vas nivo bica, tj. Kakav ste vi covek tokom vremena, ili preciznije, kojim vrstama „Ja“ je dozvoljeno da gospodare vama tokom razlicitih perioda vremena i zapamtite sta ste zapazili. Ako bilo koje „ja“ moze da skoci i govori na vasa usta onda je stanje vaseg Bica mehanicko i ne moze se menjati. U vama ne radi nista svesno. Vi ne radite na sebi, i stoga Rad ne utice na vas i vi zapravo ne postojiite.

 

47 Identifikovanje Berdlip Oktobar 10, 1942

 

Veceras govorimo o identifikovanju. Razmislimo o tome stanju u kojem se nalazimo kad se identifikujemo. Svi moramo da se borimo protiv stanja u kojem smo identifikovani i svi moramo da se opiremo zivotu. Pocecu sa pitanjem koje postavljam svakom od vas: „Gde locirate vase osecanje „ja“? To je kao lociranje glasa. Tamo gde se osecanje „ja“ nalazi na najvise mehanicki nacin oznacava gde se najvise identifikujete. Ako biste mogli da osecanje „ja“ smestite u samo-secanje, i sve sto ono znaci, vi se ne biste identifikovali. Ali to je svesno smestanje, jer samo-secanje nikad nije mehanicko. Setiti se sebe je svestan cin, svesno smestanje „ja“ koje za pocetak zahteva paznju.

 

Stoga razmotrimo paznju. Kad obracate paznju dali ste identifikovani? Pocnite sa unutrasnjim identifikovanjem. Covek moze biti sasvim identifikovan sa svojim unutrsnjim stanjem; mozez biti deprimiran ili uplasen ili povredjen ili ljut, itd i jednostavno biti to stanje u kojem se nalazi. U tom slucaju njegovo osecanje „ja“ i njegovo stanje su jedno te isto. To je unutrasnje identifikovanje. Covek je poistovecen sa sobom. Njegovo osecanje „ja“ nalazi se u njegovom raspolozenju. Predpostavimo da on posmatra svoje stanje. To zahteva paznju. Kao sto znate paznja nas stavlja u svesnije delove centara. Shvatite jasno da niko ne moze da se posmatra mehanicki. Moze da zamislja da se posmatra, ali to ne cini, i tako ne saznaje nista novo o sebi vec se jednostavno vrti u krugu. Zapravo, mehanicko samo-posmatranje je jedna od mentalnih navika koju treba posmatrati. Upitajmo ponovo ovo pitanje: „kad obracate paznju dali ste identifikovani. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje u vezi sa unutrasnjim identifikovanjem to znaci: „kad ste identifikovani sa vasim unutrasnjim stanjem i kad ga posmatrate, dali ste i dalje sasvim identifikovani? Kako mozete biti?

 

U rddu svi mi imamo vrlo mocan instrument u nama koji se zove ne-identifikovanje. Ali koliko uzme bilo kom od nas da vidi sta to znaci i da ga iskoristi. Ako je covek uvek identifikovan  sa svojim unutrasnjim stanjem trenutka, sa svojim mislima i raspolozenjima itd, onda on ne moze da se menja. Da bi se covek pomerio iz onog polozaja u kojem je on mora da se podeli na dva dela. To jest, mora biti u stanju da posmatra svoje stanje. Ako je on svoje stanje, onda nista ne moze da se dogodi. Ako podeli sebe u posmatranu stranu i stranu koja posmatra, to jest postane dva- onda on pocinje da se izmesta iz svog polozaja da se menja iznutra. Dali shvatate dubinu ove ideje? To je izlaz iz sebe kao unutrasnjeg zatvora.

 

U odnosu na ideju identifikovanja sa zivotom, uzmimo prvo ovaj primer: ako pazljivo obratite paznju na konje u konjskim trkama, na one na koje se kladite, dali ste identifikovani? Odgovor je: Da i Ne. U meri u kojoj posvecujete paznju niste identifikovani .U meri u kojoj ste anksiozni dali ce  vas konj pobediti, vi ste identifikovani i ne mozete da obracate paznju. Tako su dva stanja: stanje paznje i stanje identifikovanosti u frikciji i bore se medjusobno. Uzmite drugi slican primer: Ako ste u velikoj zurbi da zavrsite neko vazno pismo, onda ste identifikovani. Ali ako posle mnogo neuspesnih pokusaja shvatite da je neophodno da onome sto pisete pazljivo pristupite vi niste identifikovani, dok ste u tom stanju paznje, iako u pozadini mozete ostati identifikovani , to jest mehanicki delovi centara mogu i dalje biti identifikovani, ali posto ste morali da se pomerite u svesnije delove centara, da biste pravilno napisali pismo, dok ste u njima vi niste identifikovani. U navedenim primerima covek je svestan u okviru mehanicnosti. Primetimo jos da je moguce i biti mehanican u svesnosti.

 

Razmotrimo sada uopsteno stanje identifikovanosti sa zivotom. Sta je zivot? Ne nameravam da ovo pitam u filozofskom ili teoretskom smislu, vec prakticno. Zivot je serija dogadjaja na razlicitim skalama. Nisu stvari, ljudi, predmeti vec dogadjaji koji stvari ljude i predmete dovode u razlicite odnose sa vama u razlicita vremena. Olovka na stolu nije po sebi dogadjaj ali postaje deo malog dogadaja kad je uzmete da biste potpisali cek. U ovom primeru olovka, cekovna knjizica, sto, mastilo, vi i osoba na koju pisete cek  itd. Postaju odjednom povezani. To je jedan dogadjaj. U sledecem momentu sve te stvari, pero cekovna knjizica itd otpadaju ustranu i leze nemo i nepokretno. Vasa slavina nije nikakv dogadjaj osim kad se kupate ili kad curi. Vas krevet nije dogadjaj osim kad idete da legnete. Ekser moze stajati na vasem kaminu. To nije dogadaj. Iznenada zelite da okacite sliku. Onda ekser biva uhvacen u neki dogadjaj. Vas prvi sused moze biti vama nepoznat covek. On nije dogadjaj. Ali ste culi da vas je nazvao budalom i odjednom dogadjaj nastaje izmedju vas i vaseg suseda. Lisce na putu lezi nepokretno dok ga kovitlac ne pretvori u dogadjaj. Dogadjaj povezuje stvari, pokrece ih, i prolazi. Razmotrite svetski dogadjaj rata. Ovo je dogadjaj na nivou covecanstva. Zemlje Velika Britanija, Francuska, Nemacka, Italija itd nisu dogadjaji po sebi, ali kad se rat iznenada spusti kao kovitlac i vitla ih ukrug, dovodeci ih nasilno u odredjene odnose jedne sa drugim, pokrece ih, i onda kad prodje predmeti, stvari rata, ce otpasti i svako ce otici kuci.

 

Kad biste mogli da posmatrate zivot kao dogadjaje, ono sto zapravo posmatrate je zakon tri sile, koji kaze da je svaka manifestacija rezulatat tri sile. Stvar nije dogadjaj dok ne provodi jednu od tri sile u trijadi: i svaka tvar ili osoba moze da provodi jednu ili drugu od tri sile u razlicto vreme i tako moze biti na razlicit nacin dovedena u vezu sa odredjenim dogadjajem. Dali razumete sta ovo znaci? Postoji stap i dva coveka. Nema dogadjaj. Samo tri stvari. Onda se dva coveka sporeckaju i jedan udari drugog stapom. Svi sada sprovode sile trijade i manifestacija je rezultat tj. dogadjaj. Otvorite stari ormar i nadjete staru krpenu lutku. Nekad je bila deo mnogih malih dogadjaja. Sad je samo stvar. Zatvorite ormar i ona ostaje stvar koja nije deo nikakvog dogadjaja.

 

Ukratko: zivot moze i treba da bude vidjen kao serija dogadjaja, ne kao stvari i ljudi, samo kao vidljivi objekti. Ako mozete da vidite cime ste uhvaceni kao sa odredjenom vrstom dogadjaja, za to je potreban cin paznje, koji cini mogucim da se ne identifikujete. Svi dogadjaji se ponavljaju. Postoji samo odredjeni broj. Svi moguci dogadjaji na svetu da tako kazemo su delo coveka. Covek je stvoren svojim zivotom, sa svim dogadjajima koji mogu da mu se dogode. Dogadjaji su na razlicitim skalama. Upitajte se: U kakvom sam dogadjaju? Dali sam sasvim identifikovan sa njim? Ovo vas stavlja u stanje paznje. Sprecava da se sasvim identifikujete sa dogadjajem. Zivot drzi coveka u snu i izvlaci iz njega snagu odredjenim brojem pohabanih dogadjaja sa kojima se uvek identifikuje. Svako mora da kroci kao nov i treba da prodje kroz sto je moguce vise razlictih predstava i sporednih predstava velikog cirkusa na zemlji zvanog zivot, da bi imao obilje materijala na zapisima u centrima, obilje iskustva, jer u protivnom neophodni kontrast izmedju zivota i Rada nije moguc – to jest covek koji nista o zivotu ne zna vidi malu razliku izmedju njega i rada i tako nema osnovu za kontrast ili tenziju suprotnosti u sebi. To jest uzima zivot i rad na istoj ravni. Ako mozete unutar sebe da se povucete iz bilo kog dogadjaja sa kojim se u zivotu identifikujete, i pokusate da formulisete dogadjaj kao na primer: „ovo je kad vas optuzuju za nesto sto niste uradili“ ili „ovako izgleda kad se izgubi strpljenje“ „ovo je biti povredjen“ „ovo je biti previdjen“ „ovo se zove izgubiti nesto“ „ovo je biti razocaran“ „ovo se zove biti u zbrci“ „ovo se zove kasniti“ onda necete biti toliko identifikovani. 

 

48 Licni cilj Berdlip Oktobar 26 1942

 

Svi mozemo da razumemo sta u zivotu znaci cilj. On nam daje pravac. Bez cilja smo bezciljni i nigde ne idemo. Cak bez imanja cilja u zivotu mozda samo zelimo da zivimo sto je moguce duze ili da sacuvamo nas novac, udobnost itd. To je isto neki cilj iako veoma oskudan. Nikud ne stremimo vec jednostavno se drzimo onog sto imamo. Ali mozemo da zelimo odredjeni posao ili da polozimo ispit, i onda imamo odredjeni cilj i pravac u zivotu. Onda nalazimo da moramo da se zrtvujemo da bismo to postigli – da odbacimo sta je beskoristno i da se fokusiramo na ono sta je koristno da bismo ostvarili cilj u zivotu.

 

Cilj u radu ima odredjene slicnosti sa ciljem u zivotu. Ali se i razlikuje po mnogo cemu.  Moze se uporediti do odredjene tacke. Ali cilj u Radu nije ustvari isti, jer je to cilj u drugom pravcu od zivota, i u izvsnom smislu suprotan zivotu.

 

Veceras govorimo u smislu Rada o licnom cilju u odnosu na Bice.

 

Najopstija definicija onoga sta cilj znaci u smislu Rada je da covek cuje sta Rad poducava i da cini ono o cemu Rad govori.

 

Cilj u smsilsu rada je uvek povezan sa cinom samo-secanja. To je zbog toga sto u stanju samo-secanja covek moze da primi pomoc, koja ga ne moze stici u njegovom obicnom stanju svesti. Odredjeni uticaji u Svemiru mogu samo da prodru do treceg stanja svesti u kojem je covek svestan sebe ili samo-svestan. Ako se istovremeno seti sebe i seti se svog cilja pomoc ga moze stici. Na primer, on moze razumeti bolje svoj cilj.

 

Cilj moze biti suvise opsti, ili sadrzati unutrasnje suprotnosti, ili biti suvise tezak; ili moze biti suvise komp0likovan i mora biti razbijen na manje delove; ili moze nemati smisla. U odredjivanju svog cilja ljudi obicno pokusavaju da trce pre nego sto mogu da hodaju.

 

U odnosu na rad na Bicu, prvi cilj u ovom Radu je samo-saznanje – znanje o covekovom Bicu.  Ovo vazi za sve. Znanje rada je jedna stvar, samo-znanje je druga stvar. Bez samo-znanja ne mozete imati nikakav cilj o sebi. Stvarno samo-znanje za razliku od imaginarne ideje ili iluzije o sebi moze samo da nastane iz direktnog dugotrajnog samo-posmatranja razlicitih strana sebe. Zbog toga ovaj Rad pocinje sa samo-posmatranjem. Morate da vidite kako delate, kako govorite, kakve su stvari u vama, u toj stvari koju smatrate „sobom samim“ koju uzimatae zdravo za gotovo.  Rad vam daje preciznu instrukciju o tome sta treba da posmatrate, ove instrukcije treba slediti ne zbog njih samih vec zbog toga cemu vode.  One su sredstvo a ne cilj: one vam govore koje vas stvari drze u snu. Mnoge stvari za koje se kaze da ih treba ne ciniti , i nekoliko stvari za koje se kaze da ih treba ciniti u Radu su povezane sa idejom da se covek moze probuditi iz sna i da moze da se stavi pod bolje uticaje. To je veliki cilj Rada. Ne smete to da zaboravite jer licni cilj mora da bude u skladu sa ukupnim ciljem rada koji je budjenje. On mora da bude u istom pravcu a ne u nekom drugom ili suprotnom, jer u suptotnom kontradiktornosti se pojavljuju. Ako izucavate sistem o budjenju iz sna, ne mozete naciniti licni cilj koji uzrokuje da spavate dublje no ikad.

 

Licni cilj moze samo poceti nakon sto je izvesno samo-saznanje steceno kroz direktno posmatranje u svetlosti instrukcija Rada. Da biste radili na svom Bicu, morate videti nesto u vasem bicu na cemu treba da radite. Ne mozete raditi na nicemu. Prvo sve je u tami i nista u sebi ne vidite. Svesno objektivno samo-posmatranje pocinje da pusta zrak svetlosti i pocinjete da vidite neke stvari maglovito. Ova svetlsost stvorena frikcijom samo-posmatranja  treba da postepeno praksom da ojaca dok ne ugledate nestao u sebi jasno i van svake sumnje. Verovatno cete biti sokirani. Ako je tako onda ste u situaciji da nacinite licni cilj – naime da radite protiv  te stvari koju ste u sebi zapazili. Predpostavimo da se radi o nekoj losoj negativnoj emociji, recimo neka uistinu zla zlocudnost. Do tog momenta ste se identifikovali sa tim, i bili ste to kao sto je to bilo vi. Godinama ste bili pod tim uticajem. Vas zadatak je da se odvojite unutar sebe od toga a ne da ga unutar sebe dodirnete vise nego sto ste u stanju. Ovo bi bio primer licnog cilja na strani rada na bicu. Ali vecina ljudi je zadovoljna sobom, iako ne sa svojim okolnostima. Tako da kad im se kaze da treba da rade na svom Bicu, oni ili ne razumeju sta to znaci ili ne vide ono sto treba da vide. Ako je covek u radu u stanju da posmatra sebe iskreno, ne moze biti zadovoljan sobom zadugo u svetlosti Rada. Iz perspektive zivota covek moze ne videti razlog zbog cega da radi na sebi. Ali perspektiva rada je razlicita od perspektive zivota. Rad je o budjenju: docim zivot drzi coveka u stanju sna i onemogucava budjenje cineci da covek radi stvari koje ga drze u snu.

 

Morate stoga razlikovati izmedju zivota i rada. Moze da ne postoji razlog zbog cega ne biste ucinili odredjenu stvar u zivotu, ali svaki razlog zbog kojeg tu stvar ne treba ciniti u Radu. Dok god ne zapazite tu razliku bicete u zabuni o znacenju cilja u Radu. Na primer, u zivotu moze da vam se ne dopada bilo ko, i mozete da mrzite ljude i da govorite skandalozno i uzivate u negativnim emocijama. Ali u Radu to ne mozete da radite jer tako sebe unistavate iznutra –jednostavno trujete se. Ako ste u Radu podlezete vecem broju zakona nego obican covek. To znaci da morate da cinite dodatne stvari.  Morate da Radite. Ali zakoni kojima se podvrgavate vode vasoj unutrasnjoj evoluciji i eventualnoj slobodi od zakona na zemlji.

 

Mnogi ljudi u Radu nalaze teskocu u razumevanju sta licni cilj znaci, u odnosu na rad na strani Bica to jest, na mehanickoj strani. To je definitivna faza u Radu. Oni ne vide na cemu bi radili u sebi. Jedan razlog je sto ne primenjuju ideje rada na sebe i ne pokusavaju da rade ono sto Rad nalaze. Ne posmatraju sebe iz tog ugla. Bivajuci zadovoljni sobom u zivotu oni da tako kazem ne vide mesto, gde rad na sebi pocinje. Oni ne procenjuju sebe sa gledista rada vec iz zivotnih standarda. Ali standardi Rada su sasvim razliciti od zivotnih standarda. Mozete biti uredu u zivotu ali u velikom neredu u Radu. Zato je neophodno shvatiti da je Rad nov nacin misljenja. To je novi standard, potpuno nova stvar, iz koje mozete da pocnete da cenite sebe u sasvim drugom svetlu – ne u svetlu spoljasnjeg zivota vec u svetlu Rada. Rad treba da ucini da mislite razlicito – treba da dovede do promene u nacinu misljenja, tako da sebe pocnete da sagledavate u novom svetlu. To je metanoja. Zamislite skup majmuna. Oni mogu biti sasvim dobri majmuni zadovoljni sobom. Ali ako treba da postanu odgovorna ljudska bica moraju da slede novi nacin misljenja novi koncept o tome sta treba da budu. I sa stanovista svesti ljudski rod to jest  potpuno razvijen covek koji je dostigao nivo svete inteligencije, Inteligencije Sunca i njenih zakona – mi smo nista bolji od beznacajnih majmuna. Mi smo nista drugo do eksperiment u evoluciji.

 

Svaki licni cilj na maloj skali je sredstvo a ne cilj. Sluzi tome da nas probudi i da nas drzi probudjenim. Cilj je na razlicitoj skali. Cilj na velikoj skali je da se probudimo iz sna, da dostignemo unutrsnje oslobadjanje.  Ali reci da je to covekov cilj nije dovoljno. Mozete da vidite nesto na velikoj udaljenosti kao vas cilj ali da biste stigli videcete da je mnogo manjih ciljeva neophodno. Mozete da kazete da zelite da idete u Kinu. Ali da biste stigli tamo morate da uradite mnogo stvari izmedju i morate imati dovoljno novca da biste kupili kartu. G. Uspenski kaze da je cilj nesto ovakvo: u daljini vidite svetlost do koje zelite da stignete ali priblizavajuci joj se nailazite na mnoga  mala svetla kao neke svetiljke duz puta, pored kojih jednu po jednu morate proci pre nego sto stignete do konacnog cilja. Predpostavimo covekove ciljeve pre nego sto postane svestan i izbavi se iz sveta nesvesnog covecanstva. On naravno ne razume sta to znaci to jest on ne razume svoj cilj. Da bi postao br. 5 ili 6 ili 7 Covek, covek mora da prvo postane covek br. 4 tj balansiran covek covek u kojem svi centri: intelektualni emocionalni i pokretski rade ispravno. Da bi postao balansirani covek covek mora da primecuje koji centar u njemu dominira i mesa se sa pravilnim razvojem ostalih centara. Instinktivni covek , na primer, covek koji pre svega konsultuje sopstvenu udobnost, koji voli prijatne telesne senzacije vise od bilo cega, ne moze postati balansirani covek, jer je sva njegova psihicka energija upotrebljena za njegove prijatne telesne senzacije.  Njegov cilj onda mora biti da radi protiv dominiranja jednog centra u njemu, sto ga cini da slajfuje i onemogucava druge centre da se razviju. Ako razumete ovo sto je do sada receno, videcete da u tom slucaju jedino sagledavanje sebe i procena sopstvenog unutrasnjeg stanja u svetlosti Rada vodi ka tome da covek postane nezadovoljan sobom. Sagledavanje sebe iz zivota, ne daje razlog zbog kojeg bi covek pokusao da bue razlicit od onog sto jeste. Ili  uzmimo coveka ciji centar gravitacije se nalazi u Intelektualnom centru. On je samo zainteresovan u teorije i apstrakcije. U zivotu, nema razloga zasto bi on bio nezadvoljan sobom. Ali posmatrajuci sebe u svetlosti ucenja Rada, on ce poceti da bude nezadovoljan sopstvenim stanjem bica.

 

Jedino kroz razumevanje ideja Rada covek moze da ima cilju Radu. Jedino pocinjanjem da misli na novi nacin i sagledavanjem sebe u tom svetlu on moze da ima cilj u Radu. Ne mozete imati cilj u Radu ako nastavite da mislite kao sto ste uvek mislili. Sagledavanjem sebe u perspektivi i svetlosti Rada covek moze da vidi sta je naopako sa njim u smslu Rada. U zivotnom smislu nece videti da je bilo sta lose sa njim. Zivot nece suditi o njemu, ali Rad hoce; i bas u razmerama njegovog vrednovanja Rada i razumevanja Rada –pocece da sudi o sebi. Jer Rad ne sudi ni o kome. Sam covek ce poceti da sudi o sebi i jednom kad to pocne, onda taj covek ima polaziste u radu u sebi.

 

U odnosu na cesto postavljano pitanje: Mozete li mi navesti primere sta licni cilj znaci? Na strani znanja licni cilj znaci da se covek upoznaje sa idejama Rada. Na strani Bica, licni cilj znaci posmatrati sebe u svetlosti znanja o Radu i primenjivati to na sebe. Licni rad na Bicu pocinje kad primeteit da vam Rad govori nesto o vama. Dali ste primetili u sebi kada postajete negativni? Dali ste primetili u sebi kad ste identifikovani? Dali primecujete sanjarenje? Dali primecujete pogresan govor? Dali primecujete sta u vama predstavlja laznu licnost. Primecujete li kad pocinjete da se pravdate? Primecujete li kad lazete u sebi? Primecujete li sta znaci spavanje? Pocnite sa jednom pojedinacnom stvari koju ste primetili i pocnite da je posmatrate i da radite protiv nje. Ali pocnite sa necim u sta ne sumnjate. Pocnite sa necim jasnim i odredjenim i pocnite da ga posmatrate i da u sebi ne pristajete na to. Jednom kad pocnete put se otvara. Ali morate da pocnete od neceg odredjenog i morate to da cinite u svetlosti Rada i njegovog velikog cilja. Ako nadjete da ne mozete da drzite svoj cilj kao sto ste inicijalno nameravali, jer je previse tesko, modifikujte vas cilj, i onda mozda shvatite da vam se bolji cilj sugerise, posebno ako se setite svog cilja kad god pokusate da se setite sebe.

 

Sve cemu ovaj rad  poducava na prakticnoj strani pokazuje vam vise od jednog cilja. Morate poceti od jedne stvari. Ali posle izvesnog vremena morate da ukljucite i sve ostalo. Na primer, ne mozete se ograniciti da tako kazem na rad na jednom obliku iritiranja ili na jednoj negativnoj emociji i zapostaviti sve ostalo. Ako zaista pocnete da radite na svom bicu, iz jedne stvari u Radu, naci cete da je neophodno da i druge stvari ukljucite da biste odrzali vas cilj. Morate da razumete da ako se dugo drzite suvise malog cilja iskljucivo i zanemarujete sve ostalo u radu to je beskorisno. Vas cilj, sa cim god da pocinje mora pre ili kasnije da ukljuci8 i druge stvari koje se studiraju u Radu. U suprotnom vas cilj nece biti efektivan, ili gore, zato sto nije podrzan. Ali morate da pocnete sa nekom odredjenom stvari koju ste posmatrali u sebi i onda je sve drugo sto ste saznali o radu takodje neophodno ako zelite da drzite cilj sa kojim ste poceli. Svaka strana prakticnog ucenja u Radu mora postati vas cilj. I onda ako ne mozete da radite na jedan nacin, otkricete da mozete na neki drugi. Celokupno ucenje je potrebno da bi proizvelo neki efekat na Bice.

 

Evo nekih sugestija za cilj:

 

Bilo sta anti-mehanicki je privremeno cilj i pomaze nam da se probudimo. Sav napor protiv mehanicnosti je cilj. Napor kad ste umorni je koristan ako ga vi cinite – u suprotnom nije.

 

Svako mora da ima cilj protiv loseg govora, negativnog govora, skandala, ogovaranja, koje unistava silu Rada u vama. To je oblik laganja – a laz unistava samu esenciju. Primetite sta govorite. Ako ne mozete u aktuelnom momentu – pokusajte naknadno. Pokusajte da vidite sebe kakvi ste kad govorite i razmislite o tome.

 

Otkrijte sta vam pomaze a sta vas koci u radu i sta zaustavlja vas rad. 

 

Drzeci se vaseg cilja u Radu stvaramo volju. Treba da odmeravate vas cilj i da sagledate cega treba da se odreknete zbog toga. Cilj zahteva napor.

 

Primetite sta smatrate neprijatnscu i budite za momenat pasivni u odnosu na to.

 

Zapazite sta su vase unutrasnje sumnje i pokusajte da s vremena na vreme odgovorite na njih iz perspektive ideja Rada. Ovo je veoma dobar povremeni cilj i tera vas da razmisljate.

 

Zapazite vasu dosadu i tendenciju da govorite o vasem zivotu kao o sumornom i sl. Ovo je veoma vazno jer sprecava samo – trovanje.

 

Bas nakon ste nekog iskritikovali, prodjite kroz to pazljivo i primenite na sebe.  To neutralise otrov u vama.

 

Kad ste sami, nikad ne mislite da ste sasvim sami, i van Rada. Ljudi sebi dozvoljavaju da se mnogo izmene u tom smislu i zaborave se da tako kazem. 

 

Zapamtite u odnosu na cilj u vezi negativnih emocija da su emocije mnogo brze od vremena. Necete u pocetku biti u stanju da ih zadrzite, ali naknadno ih se mozete setiti i shvatiti sta se desilo. Ovo vam omogucava da ih predvidite.

 

Cilj mora da se sacini iz radnih „ja“  ne iz mehanickih „ja“ . Ne mozete naciniti cilj iznenada. Ljudi se u zivotu zaklinju da nece ciniti ovo ili ono. To nikud ne vodi. Cilj mora biti svesno osmisljen sa uvidom, posle duzeg posmatranja, iz perspektive razumevanja sta vas drzi u snu i sta vam pomaze da se probudite.

 

Napokon, svi morate zapamtiti da je cilj u radu razvoj svih centara. To znaci da morate da prevazidjete neznanje i upoznati se sa sto vise od  ogranaka znanja  i izucavati ono sto postoji u zivotu jer svaki razvija neki odredjeni deo centra. Ako ovo cinite u svetlosti znacenja Rada, razumevanje zbog cega je to neophodno, pomoci ce vam da se probudite. Ali ako to cinite iz gledista zivota da biste bili superiorni u odnosu na druge ljude, da biste nadmasili druge, radicete to na beskorisan nacin. I nemojte da mislite da zbog toga sto drugi znaju vise od vas o nekoj odredjenoj stvari ili vestini koju mozete i sami da naucite da to nije vredno. Sustina ovog rada  je samo-razvoj, razvoj vas na svakoj strani, i dali drugi ljudi rade nesto bolje nego vi nema nikakve veze. Zapamtite da preduzimanje bilo cega novog zahteva napor. Gde god se zateknete u zivotu ako ste u Radu trebalo bi da „bude dobro“ da ga uzmete kao Rad. Ovaj aspekt Rada moze vam dati mnoge razlicite vrste ciljeva.

 

To se moze uopstiti u frazu Rada: „ Borite se protiv neznanja“.        

 

49 Mesto cilja Berdlip Oktobar 31, 1942

 

Uvod

 

Prosli put razgovarali smo o neophodnosti cilja. Vecers cemo da govorimo o mestu iz kojeg cilj dolazi. Prosli put receno je da bismo nasli bilo koji stvarni cilj u smislu Rada neophodno je da mislimo o sebi u svetlosti znanja kojem rad poducava. To moze poceti samo posle dugog perioda samo-posmatranja, tako da covek moze ustvari da vidi kakav je u svetlosti Rada. Takodje je receno da covek moze biti sasvim u redu u zivotnom smislu ali sasvim pogresan u smislu Rada. Covek moze na primer da uziva u svojoj negativnosti u zivotu ako zeli, ali ne u radu. To jest Rad menja nas poglede i cini da o sebi mislimo na drugaciji nacin. Vecers cemo da govorimo o cilju i odakle u nama on dolazi.

 

* * *

 

Deo I – Cilj moze da dodje iz nasih pravih ili iz pogresnih delova u nama. Cilj moze da bude pogresan i da dolazi iz pravog mesta. Da bismo razumeli sta se ovde misli, moramo da okrenemo centrim i njihovim delovima i da takodje razgovaramo o Paznji jos jednom. Cilj dolazi iz pogresnog mesta kad dolazi iz malih mehanickih podela centra, gde je paznja na najnizem nivou ili prelazi iz jedne beznacajnosti na drugu, dok medjutim nema nikakve paznje, ili samo fragmenti male paznje, a ne postoji sveobuhvatna ili kompletna paznja. Cilj ne mzoe da dodje iz tih malih razbijenih rasparcanih delova paznje koji pripadaju mehanickoj podeli centara. Mora biti formiran i mora da doalzi iz vise podele gde je kvalitet paznje drugaciji. Obicna paznja nije dovljna. Pre izvesnog vremena G. Uspenski, govoreci o paznji, rekao je da obicna paznja koja luta tamo-amo stalno, nije ustvari paznja. Kaze da samo ona paznja koja odrzava svoj pravac za neko vreme moze biti nazvana paznjom. I secam se sa je on poceo da goovri kako ljudi pridaju previse znacaja malim stvarima i da su neprekidno njima dekoncentrisani i primetio je da kad bi svu silu nase paznje gubili na male stvari nebi imali paznju za vece stvari. U tom slucaju uzelo bi mnogo vremena dok nebi bili u stanju da povecamo nasu paznju. Rekao je da je neophodno da se borimo protiv pridavanja suvise paznje malim stvarima. Male stvari ne potrebuju veliku paznju. Pokretni delovi centara mogu da obave njihove male dnevne zadatke sa malo paznje. Ali dok nemamo u sebi snagu slobodne paznje ne mozemo ocekivati da mozemo da se drzimo cilja ili da razumemo o cemu Rad govori jer cemo biti zaokupljeni malim stvarima a rad nikad ne moze biti shvacen ako je uzet ili kako mala stvar  ili sa nivoa malih stvari. Razlog tome je da um nije jedinstven vec ima manje i vece delove  a Rad pripada vecim delovima  uma i ne moze se uklopiti ili biti shvacen njegovim malim delovima. Svaki centar ima pre svega 3 podele koje odgovaraju trima centrima, Intelektualnom, Emocionalnom i Instinktivno-Pokretskom Centru. U pokretnim delovima centara leze male stvari, a ovde, primetimo u tim delovima nama nista ne pripada i tako ne mozemo da oformimo cilj iz ovih delova. Ovo je interesantno da se o tome razmisli. Sta liezi u mehanickim ijli pokretskim delovima vaseg Intelektualnog, Centra, na primer, ne pripada vama. Ti mali mehanicki delovi su ispunjeni razgovorima koje ste culi, novinama koje citate, svim vrstama cakulanja, frazama, slikama i recima itd i te stvari uopste ne pripadaju vama. One odlaze i dolaze. Ali cilj ne moze da dodje i ode. On mora da vam pripada. Kad bilo sta uzmemo u Emocionalne ili Intelektualne delove centara , onda to pocinje da nam pripada i moze da cak nesto i stvara. I bas tu  ideje Rada, i sve slicne ideje, kao sto su one koje se nalaze u Jevandjeljima, moraju da se smeste jer one mogu da disu i zive i postanu nase. Ali ljudi kod kojih samo pokretski delovi centara operisu  nalaze nemogucim da nacine cilj u pravom mestu u sebi.

 

Imamo delove centara za zivot i za druge stvari. Ista stvar, procesovana kroz razlicite delove centara izgledace sasvim drukcije. Ista ideja ili ista fraza primljena pokretskim ili Emocionalnim ili Intelektualnim delovima centara postaje sasvim razlicita. Ideje Rada suvise su velike za male delove centara da ih prime. Oni ce samo sagledati male delice i nece razumeti znacenje i tako ce ih izobliciti. Samo veci delovi centara mogu da uhvate sliku celog koncepta ucenja Rada. Pokretski delovi centara koji su okrenuti spoljnem zivotu, culima, ne mogu da shvate to, jer nije njihova funkcija da to rade. Ne samo da je svaki pojedinacni centar u nama za odredjenu svrhu, nego to vazi i svaki njegov deo i pod-deo. Mi nemamo jedan um nego tri: i svaki ima vise umova. Kad bi smo mogli da koristimo pravilno odredjeni um za odredjenu stvar, to jest pravi centar ili njegov pravi deo – bili bismo balansirani u svojim centrima. Ali mi smo skoro stalno van naseg odgovarajuceg  uma i koristimo pogresan centar ili njegov pogresan deo. A uzeti Rad mehanickim delovima centara i dozvoliti da on tamo bude primljen je upravo primer bivanja van pravog uma. Cakulati o Radu a zatim o poslednjim skandalima i tracevima je dozvoliti da Rad padne u mehanicke delove i tako se izmesa sa malim mehanickim delovima centara i sa malim „ja“ koji obitavaju u tim malim i dosadnim obitavalistima. Slusati Rad bez vrednovanja ili pazanje je uzeti ga sa tim malim mehanickim zivotnim „ja“.   Zato Rad kaze da sve pocinje sa vrednovanjem. Za sigurno spocetka slusamo Rad najbolje sto umemo. Ali ako imamo mangnetski centar – to jest, usi da cujemo – to pocinje da pada u emocionalne delove centara.

 

* * *

 

 

Deo II – Jednom kad shvatite da um, u ovom ucenju je shvacen kao nesto sto ima vise nivoa, bas kao i svemir, i najnizi nivo se zove mehanicki deo centra, razuemcete psiholoske razloge mnogih stvari. Razumecete, na primer, zbog cega ne smete mnogo da pricate o Radu, jer to ima tendenciju da ga smesti u pokretske delove centara. Za ljude u Radu bolje je da govore o drugim stvarima nego da to rade – ili ako ozbiljno govore o Radu, da sto pre predju na neku drugu temu i da primete razliku. Takodje cete razumeti na sasvim praktican nacin zbog cega se kaze da ne smete uzimati ime bozije uzalud. Stvari koje pripadaju visim i samim time svesnijim delovima centara ne smeju se mesati sa  onim sto pripada nizim mehanickim delovima. To je stvarno znacenje profanosti. Profanost je mesanje viseg i nizeg. Ona unistava pravilni poredak delova centara. Ona brka i rusi veoma kompleksne i delikatne mehanizme u covekuo od kojih svaki ima definitivnu i posebnu funkciju. Takodje cete razumeti zasto se toliko znacaja pridaje posedovanju magnetskog centra. U zivotu postoje dve vrste uticaja, zvani A i B uticaji. A uticaji pripadaju zivotu i stvara ih zivot – politikom, ratom, sportom, novcem itd. B uticaji su drugog reda i dolaze van zivota.  Jevandjelja su jedan primer. Ona dolaze od svesnog covecanstva, ne od mehanickog covecanstva.  Obratite paznju na sledece: pokretski delovi centara mogu samo da prime A uticaje i za to su samo i namenjeni; B uticaji padaju na emocionalne delove centara; a C uticaji, ako dodjete u kontakt sa njima, koji dolaze direktno od svesnog dela covecanstva, padaju na intelektualne delove. Uzimanjem stvari na ovaj nacin uvidjate kako stvari padaju na njihova prava mesta.

 

Da bi se stiglo do visih, svesnijih delova centara cin paznje je neophodan. Lakse je ostati u pokretskim ili mehanickim delovima i zanimljivo je zapaziti kako mi izbegavamo napor. Da bi postali svesniji u svom zivotu i o tome kakvi smo neophodno je biti u svesnijim delovima centara  – to jest, u onim delovima koji mogu da vide vise stvari odjednom zajedno a ne samo jednu po jednu. Samo-posmatranje vodi povecanju svesti o sebi o svom zivotu, i samim time cilj postaje jasniji. Pocinjete da uvidjate sta je pogresno, ne samo u momentu, nego uvidjate sta se provlaci kroz zivot. To nije moguce videti iz pokretskih delova centara. Iz njih zivot ne moze biti vidjen vec samo momenat. Tako da stvarati cilj iz mehanickih „ja“ u pokretskim delovima centara je sasvim pogresno. Oni samo vide kroz uzan vizir. Tako postaje vazno misliti o tome odakle postavljate vas cilj jednako kao i sta je vas cilj.  Naravno da ne mozete postaviti trajni cilj iznenada. Ne mozete iznenada uskliknuti: „Kunem se da nikad vise necu da se identifikujem ili da vise nikad necu biti negativan“. Siri i trajniji cilj u radu mora biti zasnovan na samo-spoznaji stecenoj kroz prakticno samo-posmatranje. Uzmimo negativne emocije. To je velika tema. Ne mozete postaviti cilj o njima iznenada. Treba i mozete da pocnete da postavite privremeni cilj da ih ne ispoljavate, kao sto rad sugerise. To ce vam pomoci da ih bolje posmatrate. Onda mozete da postepeno uvidjate da gubite jako mnogo energije na bivanjem negativnim da nemate vise snage ni za sta drugo, kao sto je sreca, na primer. Onda mozete primetiti da ne mozete da odrzavate paznju i tako ne mozete da stignete do boljih delova centara ako je sva vasa snaga iscrpljena u beskorisnom pravcu. Nakon sto ste to  i jos mnogo drugih stvari uvideli sami mozete poceti da postavljate trajniji i stvarniji cilj o nekim od vasih negativnih stanja i takav koji dolazi iz pravog mesta u vama. Jer cete razumeti bolje ono sto radite i radicete ga vise iz sebe, i onoga sto vam pripada. Ali ako cuvsi da covek mora da se bori protiv negativnih stanja, postavite sebi cilj iz malog imitirajuceg dela sebe u pokretskom delu centra samo zato sto ste culi da tako treba, i o tome nacinili belesku u vasem notesu kao pravi student, nista necete razuemti o vasem cilju. On vam nece pripadati . cilj ce mozda biti ispravan ali ce dolaziti iz pogresnog mesta u vama. Stoga je vazno misliti o tome odakle potice vas cilj a ne samo o tome sta je vas cilj. Uzmimo drugi primer, predpostavimo da je vas cilj da prevazidjete nezeljene asocijacije u vezi ljudi. Ako to postavite sebi samo iz pokretskih delova centara, iz malih mehanickih „ja“ – ti „ja“ nece videti razlog zbog cega jer te nezeljene mehanicke asocijacije su njihova specijalnost. Govorite fabrici da ne proizvodi ono za sta je namenjena. Nezeljene asocijacije leze u mehanickim delovima, u mehanickim „ja“. Ali ako u tom slucaju mislite o ljudima u vezi sa Radom, bicete uzdignuti iznad mehanickih delova centara i mehanickih asocijacija. Uzecete ih na drugom nivou. Sve sanse koje imamo zavise od postojanja drugog nivoa. Vas cilj ce onda doci iz pravog mesta i moze dati rezultate. To znaci mozda cete biti u stanju da na nov nacin uzmete ljude koje mehanicki ne volite, itd. I mozda cete videti njihovu mehanicnost onako kako vidite sopstvenu mehanicnost. Tako opet vidimo da cilj moze biti pravilno postavljen ali se radi o tome da je veom vazno odakle on dolazi u vama. Tako mozete biti u stanju da mnoge stvari uradite lako ili mnogo lakse iz nivoa Rada, koje je nemoguce ako pokusate da ih ucinite iz nivoa zivota. Objasnjenje lezi u tim razlicitim delovima centara i iz kog dela vas cilj biva postavljen. Zato je neophodno znati, posmatranjem, gde ste u sebi – u kom delu vase velike psiholoske kuce se nalazite i ne pokusavati da uradite stvari dok se nalazite u podrumu koje pripadaju spratovima i obratno. Sasvim je prakticno pitanje „Gde sam?“ Mozete biti u blizini veoma loseg ili skucenog ili zlog „ja“ i u veoma uzanim delovima centara gde je moc vase paznje ravna nuli. Onda ne smete ocekivati da mozete da uspesno donosite odluke o vaznim stvarima, ili ako se necemu nadate, nadati se da ce biti dobro. Pokvaricete ga van svake sumnje. Samo cin paznje, usled samo-posmatranja moze da izmeni vas polozaj u odnosu na vas i da vas odvede na bolje mesto. Znate da mozete da budete na mestu koje se nalazi spolja a da niste na pravom unutrasnjem mestu. Znamo dosta o tome sta znaci biti na pravom ili pogresnom mestu spolja u prostoru, ali veoma malo o bivanju na pogresnom mestu u sebi, interno, u nama, a ovo potonje je mnogo vaznije.  Naranvo, dok god uzimate sebe kao jedno, ne mozete razumeti sta ovo znaci. Ali jednom posmatranjem videcete da ste mnostvo i da mozete da imate mnoga mesta u vama i onda cete lakse shvatiti. I imajte u vidu da Rad poducava, kao prakticnu stvar da metodom usmerene paznje mozemo da promenimo nasu unutrasnju poziciju.  

 

50 O vodonicima Berdlip Novembar 14, 1942

 

Posle duze vremena veceras cemo opet govoriti o kosmoloskoj strani Rada. To je tako velika tema da predpostavljam da je nikad necemo iscrpeti. Rec je o tome da je covek kosmos i da je kosmos u coveku, tako da se ne moze ocekivati da se lako moze objasniti. Stoga u Radu postoji kosmoloska i psiholoska strana, koje su medjusobno povezane i koje su postepeno shvacene. U suprotnom ne moze postojati prava Psihologija. Rad kaze da se covek ne moze uzeti odvojeno od kosmosa u kojem postoji niti se kosmos moze odvojiti od coveka. Veliki svet u kojem se covek pojavljuje je Makrokosmos i covek u njemu treba da bude Mikrokosmos ili mali univerzum- to jest on ima u sebi mogucnost odrazavanja kosmosa u sebi i bivanja u skladu za njim.

 

Vec smo govorili o maloj bocnoj oktavi sa sunca u velikom zraku nastajanja, u kojem Covek nalazi svoje mesto i na tom mestu smo stali, u nasem kosmoloskom izucavanju Rada i zapoceli smo sa izucavanjem ideja i parabola jevandjelja sa ovog stanovista. U samom velikom zraku nastajanja covek se ne pojavljuje, on je iskustvo Sunca u njegovoj samo-evoluciji. Kao deo organskog zivota na zemlji on sluzi prirodi. Sluzi evoluciji na zemlji i sluzi njegovom Mesecu. Ali njega je stvorilo sunce sa mogucnoscu drugacije sudbine ako pokusa da se probudi. Zato Rad i druga slicna ucenja postoje na zemlji – da probude coveka koji je samo u sluzbi prirode dok je uspavan da se probudi i dodje pod dejstvo inteligentnijih uticaja i napokon se vrati svom poreklu. TO je dvostruki aspekt coveka, i zato je covek u Radu podeljen na mehanickog uspavanog coveka i coveka koji se budi, delimicno probudjenog ili probudjenog tj svesnog coveka. 

 

U ovome sto sledi ukratko cu govoriti i dacu samo nacrt mnogih razlicitih ideja izvedenih u Radu iz prvog velikog kosmoloskog dijagrama, Zraka Nastajanja. Ovaj dijagram pocinje iz apsoluta i spusta se u fazama do najmanjeg i najnerazvijenijeg dela kosmosa u skali opadajuceg reda. Zrak nastajanja spusta se do Meseca. Veceras cemo sa tim dijagramom povezati ideju razlicitih materija ili energija na razlicitim nivoima Zraka. U ovom sistemu se o materiji i energiji govori zajedno kao o razlicitim stranama iste stvari. Prva stvar koju treba razumeti u tom smislu je da je na vrhu zraka najfinija energija a najgrublja na dnu. To vam daje ideju o razlicitoj materijalnosti koja pripada svakoj fazi nastajanja. Kako se stvaralacki proces sledeci Zakon Tri Sile, i manifestujuci se u sukcesivnim fazama shodno zakonu Sedam ili zakonu Oktave – kako se stvaralacki proces spusta, materijalnost svakog nivoa nastajanja postaje gusca. Sa najvisim nivoom, samim Apsolutom, moramo da povezemo najfiniju materiju i tako najvecu energiju. Sa mesecom na dnu zraka moramo da povezemo najgrublju materiju i stoga najmanje slobodnu energiju. Postoje materije koje pripadaju nivou apsoluta , materije koje pripadaju nivou Zvezdanih Galaksija, nivou Sunca, nivou Zemlje, sve do nivoa Meseca.  Jednom kad shvatite da je univerzum silazeca skala nastajanja, i da udaljavanjem od Apsoluta postaje hladnija i gusca, shvaticete nesto od onoga sta se misli kad Rad govori o mestu u svemiru. Mesto u svemiru se dogadja u odredjenom obliku materije- ili nazovimo ga materije-energije. Vizuelno mozemo da je materijalnost uzarenog sunca finija nego materijalnost stolice ili stola na zemlji, ili  materijalnost zemlje kao supstance koja ne moze da egzistira na suncu. Ako sada samo shvatimo da je cin nastajanja serija sukcesivnih kondenzacija necemo biti mnogo u krivu. Vidjen u  ovom svetlu, kosmos kao silazna skala koja pocinje od Apsoluta je serija energija ili materija-energija. Ili ukratko serija razlicitih materijalnosti. U ovom ucenju razlicite tacke u kosmosu ili razlicite materije se nazivalju Vodonicima.  Za sada morate ovaj izraz da prihvatite bez objasnjenja. Kosmos je serija vodonika ili materija koji pocinje od vrha ka dnu. Ovi vodonici ili materije-energije silazenjem nanize povecava gustinu. Postaju grublje, da tako kazemo teze.

 

Ovde imamo dijagram koji pokazuje kako je kosmos pretvoren u seriju materije-energije. Prvo su uzete cetri tacke u zraku nastajanja: Apsolut, Sunce, Zemlja, Mesec. Povezuju ih tri oktave, i rezultat je tri oktave zracenja. Prve tri note Do, Si, La, formiraju prvu materiju-energiju ili Vodonik itd. Sve ovo ce biti detaljnije objasnjeno nekom drugom prilikom. Moj cilj je da  treba da vam da ideju o tome sta znaci Vodonik tako da mogu da idem na sledecih nekoliko dijagrama. Ako razumete da se energije ili Vodonici formiraju na razlicitim nivoima silazeceg zraka bice dovoljno. Kao sto vidite u poslednjoj koloni vodonici su predstavljeni u silaznoj skali. To je zato sto u Coveku samo odredjeni vodonici sacinjavaju kosmos u njemu. Izucavajte ovaj dijagram neko vreme. Primeticete da je kosmos u silaznom poretku iz razlicitih tacaka zraka nastajanja. Prvih 4 vodonika 6, 12, 24 i 48 su psiholoski.  To znaci da su to psiholoske energije. To su energije sa kojima centri u coveku rade. Peti vodonik 96 je nazvan „zivotinjska privlacnost“ sesti 192 se zove „vazduh“. Onda dolazi 384 „voda“ , 768 „hrana“ onda 1536 koji ukljucuje supstance kao sto su drvo, vlakna, trava, onda 3072 zvani minerali. Svi ovi vodonici desavaju se u coveku. I zbog toga sto se svi ovi vodonici sadrze u coveku  kosmos (u izvesnoj meri) je sadrzan u njemu. Primtetite da u izvesnoj tacki ovi vodonici postaju vidljivi. Psihicki vodonici su nevidljivi.

 

Primenimo sada ove vodonike na Coveka, vidjenog kao fabrika u 3 nivoa. Tri hrane ulaze u coveka – koje su u smislu vodonika 48, 192 i 768.

 

Dijagram (1)

 

Impresije 48

Vazduh 192

Hrana 768

 

Coveka hrani svemir sa tri tacke u njemu. Ovi vodonici se vare. Pratimo sada varenje 768. Varenja znaci transformacija. Telo transformise nize vo\donike u vise vodonike po zakonu oktava. Ukratko, 768 se transformise u 384 itd. Dostize se vodonik 12.

 

Dijagram (2)

 

Impresije 48 sol

Vazduh 96 fa              24 la

            192 mi

Hrana 384 re               12 si

            768 do                        

 

 

Posto govorimo ukratko, ostavicemo postrani oktavu vazduha, i govoricemo o transformaciji utisaka 48. Ovo se ne dogadja samo po sebi, izuzev u malim kolicinama. Ipak ovo je najvaznija oktava u varenju u telu.

 

Dijagram (3)

 

Hrana utisaka 48 do

 

Ova energija se zaustavlja osim ako nesto nije podignuto do nje da se vari. Ako je oktava zapoceta, ona stvara dodatni vodonik u telu.

 

Dijagram (4)

 

48 do

 

24 re

 

12 mi

 

Medjutim, mora da se da prvi svesni sok da bi se proces zapoceo.

 

Stoga:

 

Hrana utisaka 48 Prvi svesni sok, Samo-secanje, transformisanje utisaka, Rad na sebi.

 

Kada covek radi na sebi on zapocinje oktavu i nova energija se stvara u njemu. To je kada Rad pocinje u coveku u odnosu na stvaranje nove snage u njemu. Zelim samo da razumete opstu ideju. Detalji mogu biti ostavljeni za kasnije.

 

51 O vodonicima Novembar 21, 1942

 

II

 

Oktava Hrane

 

Veceras cemo govoriti samo o Oktavi Hrane.

 

Gledana kao jedna oktava, Zrak Nastajanja, pocinje sa notom Do na gornjem nivou Apsoluta i dostize notu Re ispod na nivou meseca je silazna oktava Do-Si-La-Sol-Fa-Mi-Re. Videcete da to ne moze da bude uzlazna oktava kada shvatite koncepciju vodonika ili energetskih nivoa koji se formiraju na razlicitim tackama silazne skale nastajanja. Apsolut je sacinjen od najfinije moguce materije. To je najveci energetski nivo. Ne postoji visi nivo i finija suptilnija materija prodornija energija nije moguca. Stoga cin stvaranja ne moze biti uzlazna oktava jer bi to sugerisalo stvaranje finije i finije materije od one koja pripada pocetnoj tacki, tj apsolut bi stvarao nesto finije od samog sebe sto nije moguce. Ali covek ima mogucnost da stvori nesto finije u sebi. On je stvoren kao bice koje se samo-razvija. Sto znaci moze da stvori nesto finije od sebe i tako se uzdici na lestvici nastajanja. Ali gde tacno moze da stvara finiju energiju pripada naknadnoj diskusiji.

 

Zrak nastajanja je stoga nuzno, silazna oktava i energija/materija koja tome pripada u razlicitim tackama njegovog silaska je nuzno gusca i grublja. Sto se vise udaljava od  izvora zraka od samog Apsolutga,  postaje sve vise grublja. To se vidi po brojevima povezanim sa vodonicima H6 , H12 , H24, itd. Svaki broj oznacava grublju i grublju energiju. Tako da vodonici postaju grublji i gusci kako silazimo niz zrak a ovo se jasno pokazuje na dijagramu gde je odnos vodonika prema njihovom polozaju u  odnosu na zrak nastajanja dat.

 

Iako je oktava nastajanja po sebi silazna oktava, oktave u ljudskoj masini su sve uzlazne oktave. One idu u suprotnom pravcu. Tri vodonika koja covek koristi u svom zivotu ulaze u njega spolja i formiraju polaziste ili odgovarajuca Do uzlaznih oktava i to je zivot za coveka. To znaci covek kao zivo bice transformise nizu materiju/energiju u visu materiju-energiju. To jest zivot. Zivot je transformacija. Covek transformise nize Vodonike u finije Vodonike.

 

Veceras cemo uzeti samo Oktavu hrane, polazeci od vodonika 768 koje se zove hrana za coveka. Transformise se konacno u Vodonik 12 u seriju uzastopnih koraka koji predstavljaju jednu uzlaznu oktavu: Do 768 postaje transformisan u Re 384 postaje Mi 192 i tako dalje transformacijom.

 

Kao sto je ranije receno dajem vam ove dijagrame u sto je moguce kracoj mogucoj formi. Cela ova uzlazna oktava Hrane predstavlja sukcesivne  faze u varenju obicne hrane uzete na usta u telo sa gledista Rada. Postoje mnoge faze i koraci u u tom varenju. Prvo varenje ili transformacija dogadja se u ustima, stomaku itd i ovo se lako moze razumeti. To je ono sto nazivamo varenje hrane. Hrana koju jedemo je prvo transformisana u finiji oblik i kao takva moze poceti da prolazi unutra kroz zidove stomaka u limfu i krvotok. U ovoj fazi se to naziva u Radu Vodonik 384 ili voda na noti ili fazi Re. Mozemo veoma pogresiti pomislivsi da je to kraj procesa varenja hrane u ljudskoj masini. To je tek pocetak. To je prvi korak u potpunom varenju u smislu Rada. Vodonik 384 prealazi u Vodonik 192 zvani vazduh na tacki note Mi. Sve sto cu ovde reci je da kako varenje moze da krene naopako u fazi prelazenja vodonika 768 u vodonik 384 u stomaku itd. Sto je obicno varenje, tako isto druga vrsta pogresnog varenja moze da se dogodi u prelasku vodonika 384 u vodonik 192 a ovo ima veze sa vazduhom koji disemo.sto znaci varenje u ovoj fazi ne moze da se odvija bez vazduha. Ali ova tema ne moze se ovde pravilno ukljuciti u ovom pojednostavljenom objasnjenju i zato cemo to ostaviti za kasnije. Vodonik 192 onda prelazi u vodonik 96 na noti Fa. To je sledeca faza varenja. Vodonik 96 na noti Fa ili Fa se zove „zivotinjski magnetizam?“. Drugi nazivi takodje postoje. Sustina je u tome da je materijalnost medjufaza izmedju grubljih vidljivih vodonika i finijih nevidljivih ili psihickih Vodonika. Primetite da se stvaraju u srednjem delu 3-spratne fabrike ljudske masine.

 

Pogledajmo za momenat  Vodonik 96 koji se ovde pojavljuje pod znakom ili na noti Fa. Fa 96 zove se „zivotinjska privlacnost“ u nedostatku boljeg izraza. Ako ga jednostavno oznacimo kao vitalnost ili zdravlje mozda necemo upotrebiti pravi izraz za to. Iako je povezan sa zdravljem i vitalnoscu ipak nije sasvim to. Fizicka vitalnost ili zdravlje jednako zavisi od pravilnih kolicina vodonika 384 i 192 . Izraz zivotinjska privlacnost znaci nesto zivotinjsko i tako na izvestan nacin nesto „fizicko“ neka vrsta vitalnosti ili zdravlja. : izraz privlacnost oznacava da je to nesto na visem nivou. Covek ne mora biti dobrog zdravlja u uobicajenom smislu a ipak posedovati otpornost i snagu koja dolazi sa posedovanjem Fa 96. Covek zaista moze biti bolestan fizicki a ipak posedovati dovoljnu kolicinu supstance zvane Fa 96 da ozdravi a s druge strane moze biti fizicki dobro i nemati dovoljno Fa 96 i imati vrlo malo snage da cini da se drugi osecaju bolje. Davno je neko upitao G sta Fa 96 oznacava: odgovor je da ako imate dovoljno ovog vodonika buve vas ne ujedaju. Naravno da su neki koji su ovo culi bili iznenadjeni, sokirani i smatrali to irelevantnim i sirovim. Ali ideja je jasno izrazena u sledecem odgovoru: Fa 96 je nesto sto vas stiti kao neki omotac koji nas okruzuje. Pogledajmo sad na njegov polozaj. Kao sto je receno on se proizvodi na drugom spratu. Kao sto vam je poznato iz dijagrama centara u coveku emocionalni centar se nalazi na drugom spratu. On njime dominira. Stoga na formiranje Fa 96 utice pogresno emocionalno stanje coveka. Negativne emocije, ocaj, anksioznost, pogresna masta, ljubomora, depresija nervonzni strah, hronicna odbojnost , neprekidna zabrinutost i slicno su sve negativna stanja emocionalnog centra. Kada se takva stanja dogadjaju na drugom odeljku ljudske masine ona mogu da sprece stvvaranje Fa 96 u dovoljnim kolicinama i tako osiromase coveka od ove vazne supstance. Onda je on uskracen za svoj „zivotinjski magnetizam“. To jest ovaj korak u varenju hrane je poremecen i tako covek pati od odredjenih probavnih smetnji na ovoj tacki koje onemogucavaju oktavu hrane u njenom daljem pravilnom razvoju. Ponekad vrlo negativni ljudi ili neke vrste bolesnih ljudi mogu da izcrpu coveka od  Fa 96- ali samo ako se covek identifikuje sa njima. Onda se covek oseca iscrpljenim , iako bi inace mogao biti sasvim dobro, dok kontakt sa osobom koja ima Fa 96 moze da coveku da energiju. Ljudi koji su po navici negativni, a narocito oni koji su zli u svojim ljubomorama i mrznjama razvijanim tokom duzeg perioda vremena hrane se sa Fa 96 u drugima i ustvari uzivaju u tome da ih iscrpljuju, posebno u slucaju mladjih ljudi. To su da tako kazemo pravi vampiri koji sisaju taj aspekt krvi zvani Fa 96. Trebalo bi uvek izbegavati kontakt sa njima. Ponavljam, tupi, depresivni ljudi koji ne cine nikakav napor u zivotu mogu bez ikakve zle namere da ponekad iscrpu drugu osobu na isti nacin od ove veoma vazne energije. Ali zapamtite za sada samo to da sva negativna stanja coveka onemogucavaju u pravilnom formiranju Fa 96, koja je veoma vazna energija u ljudskoj masini i stiti nas od mnogih bolesti jednako fizickih kako i psihickih.

 

Sledeca faza (u potpunom varenju hrane iz perspektive Rada) je prelazak Fa 96 u Sol 48. Ovaj vodonik 48 je prvi mentalni ili psihicki vodonik. To je najnizi oblik energije-materije koji sluzi misljenju. Koristi ga formatorni deo Intelektualnog centra – obicno misljenje svakodnevice. Ako je proces formiranja Fa96  poremecen recimo negativnim stanjima, unutrasnjim uvazavanjem, samo-sazaljenjem  ili nekim drugim uzrokom – onda samo malo Sol 48 se stvara. Zato covek ne moze da se koncentrise, ne moze jasno da misli, ne moze da ucini nikakav napor uma. I to je obicno prvi znak nervnog sloma.

 

Sledeca faza u varenu – tj u transformaciji- sastoji se od prelaza Sol 48  u La 24. Vodonik 24 je energija (ili nafta) na koju radi Emotivni centar. Ovo „gorivo“ moze sasvim biti utroseno na negativne emocije , u kom slucaju zavrsna faza varenja, naime prelazak La 24 u Si 12  je poremecena. Vodonik 12 je energija kojom radi seksualni centar. Sve ovo je veoma sazeto i videcete da jos mnogo toga moze da se kaze. Ono sto treba da shvatite kao princip je da se  potpuno varenje hrane u ljudskoj masini sastoji od 6 faza. To prevazilazi uobicajene naucne ideje o „varenju“. I primeticete da se u svakoj od ovih faza moze dogoditi da dodje do poremecaja u varenju.

 

U slucaju uravnotezenog coveka sve ove razlicite energije ili Vodonici ili goriva se koriste u pravilnim kolicinama u razlicitim fazama njihovih nastajanja. Ali predpostavimo naprimer da se covek zanima formativnim radom. Recimo da studira danonocno. Za tu svrhu on koristi vodonik 48 tj Sol 48. Ako sve iskoristi ili previse onda nece ostati dovoljno za ostale faze i prelaz u La 24 i Si 12. Njegov emocionalni i seksualni zivot bice izgladnjeni. Drugim recima postoji upotreba i zloupotreba svakog vodonika u telu. Jer ako covek ne koristi dovoljno vodonik 48 u telu tj ne pokusava da  misli, ne koristi svoj um ni za sta, onda postoji pogresna akomulacija vodonika 48 u centru u kojem bi trebalo da je iskoriscen. On onda truje centar. Ali o svemu ovom govoricemo drugi put. Za sada zapamtite da nijedna aktivnost fizicka ili psihicka nije moguca izuzev uz utrosak odgovarajuce i prave energiju, sto znaci neophodni vodonik. Ne mozete misliti ili osecati ili imati osecaj ili se kretati bez narocitog i neophodnog vodonika za postojecu svrhu u vasoj ljudskoj masini. Seticete se da kad ste ozbiljno bolesni ne mozete da se krecete i da mislite mnogo. To je stoga sto Oktava hrane sa svojim razlicitim energijama Vodonika, koji se iz nje crpu radi malim intenzitetom. Ali mozete jesti pogresnu hranu. Koja je na pocetku 768. Pocinjete pogresno. Zatim mozda nemate dovoljno vazduha koji pripada 192 kao sto cemo objasniti. Zatim mozda ste negativni- sto remeti 95 i 24 i to je veoma ozbiljno. Ili mozda ne mislite dovoljno, ili previse sto implicira 48 i time 24 i 12. Ali ovo je sve dosta kompleksno za diskusiju osim u opstim crtamma. Ono sto treba da shvatite je opsti princip. Jednostavno shvatite da nase pogresne funkcije, pogresno misljenje, moze sve da pokvari.

 

52 O Vodonicima Novembar 30 1942

 

III

 

Deo I, – morate da shvatite da Dijagram Centara u Coveku i dijagram Coveka kao 3-spratne masine nije jedno te isto. U svakom se pojavljuju tri odeljka: gornji, srednji i donji i oni grubo odgovaraju Glavi, Plucima i Srcu, i Stomaku sa seksualnim organima. Dijagram predstavlja , grubo coveka u profilu.

 

Poslednji put smo govorili o 6 faza u varenju obicne hrane, koja se uzima u najnizoj fabrici kao vodonik 768, i biva transformisan  u stomaku u vodonik 384, koji dalje prelazi u limfu i krvotok gde se transformise u Vodonik 192 i tako dalje sukcesivnim fazama dok se ne stigne do najfinije materije ili energije u telu naime vodonika 12 na noti Si. Ova energija, primeticete, ne moze dalje da napreduje transformacijom bez pocinjanja nove oktave.

 

Takodje je receno da posto Emocionalni centar lezi u sredinjem odeljku, sva neprijatna emocionalna stanja  mogu da poremete hemijski proces transformacije koja se odvija u srednjem delu ili laboratoriji. Ako je covek temeljno identifikovan sa svojom negativnom emocijom, deprimiran ili tuzan, ili beznadezan Rad oktave hrane moze biti biti poremecen kako u uzlaznom tako i u silaznom smislu. To jest moze doci do poremecaja i u formiranju Fa 96 i La 24, a videcete jasno da ako je formiranje Fa 96 poremeceno onda ce i formiranje Sol 48 biti poremeceno a Sol 48 je prvi psihicki vodonik, posto je to energija koja se koristi za formativno misljenje u Intelektualnom centru. To znaci da ce snaga misli ili koncentracije biti poremecena.  Zapamtite da svaka ljudska aktivnost, dali misli osecanja pokret zadovoljstvo, samo-ljublje, samo-zadovoljstvo, cula itd. Postoji zahvaljujuci odgovarajucem vodoniku ili  materiji – energiji. Na primer ne mozete da mislite bez zaliha vodonika 48 nista vise nego sto ne mozete da vozite auto bez benzina. Niti mozete da se krecete, osecate, itd bez odgovarajuce energija- materije ili Vodonika prisutnog u vama u dovoljnoj kolicini. Ne mozete da postujete sebe a da ne postanete zatim depresivni. Imamo usadjenu ideju da telo radi na jednu energiju. Ono ustvari radi na 6 energija, na razlicitim nivoima intenziteta i ove energije ili vodonici od 384 do 12 su izvedeni iz razlicitih nivoa stvorenog svemira kao sto pokazuje zrak nastajanja i tri oktave zracenja. Zapazite ovde da 768 nije energija u telu. Mozda niste shvatali da misliti ili osecati zahteva energiju. Da bi mislio ili osecao covek mora da ima energiju. Covek naravno ne moze misliti biftekom, ali biftek kad se pojede se postupno transformise u fazama i prelazi u vodonik 48 a zatim 24 itd i bez visih energija misljenje ili osecanje nije moguce.

* * *

 

Deo II, – Sada treba da razgovaramo o mestu soka u oktavi hrane. Izmedju Mi 192 i Fa 96 u oktavi Hrane na mestu nedostajeceg polutona – neophodan je sok i on dolazi od vazduha, koji ulazi u telo kao vodonik 192 na noti Do. Ovo cu objasniti kasnije detaljnije. Za sada govorimo sto je jednostavnije moguce o Vodonicima koji nastaju u telu. Sok koji daje vazduh koji disemo je esencijalan za oktavu hrane na mestu izmedju Mi i Fa. Ako nije dovoljno dat, kao kad ljudi disu los vazduh, ili ne disu pravilno zbog neke napetosti ili depresivnog stanja ili iz bilo kog razloga, onda transformacija hrane u fazi 192 u 96 je poremecena i kao rezultat toga dalje formiranje vodonika 24 i 12 je poremeceno. I ovde opet stanje emocionalnog centra dolazi do znacaja jer emocije uticu na disanje kroz misicne zidove  tankih vazdusnih cevcica u plucima. Svako bi trebalo da primeti kroz samo-posmatranje kad je disanje lako a kad tesko, i sta relaksacija i tenzija u tom smislu znace. Sok vazduha znaci mehanicki sok.

 

 

* * *

 

Ukratko cemo govoriti o vazduhu i impresijma. Vazduh ili vodonik 192 ulazeci u telo kao Do prelazi sam po sebi u Mi 48. Ovde ta oktava, oktava vazduha, dolazi do mesta soka. Sok je potreban u ovoj fazi oktave vazduha da bi isla dalje. Ali ovaj sok priroda ne obezbedjuje.  Hrana utisaka ulazi u telo kao Do 48 i ne napreduje dalje transformacijom. Dijagram stoga predstavlja vodonike koji prirodno nastaju u coveku, to jest prirodnim putem. Kao sto znate u interesu prirode nije da covek evoluira iza odredjene tacke. Kad bi evoluirao on tada nebi sluzio svrsi prirode. U tom dijagramu imamo sliku energija ili vodonika koji u coveku nastaju prirodno. Ali iz toga mozemo lako da vidimo da postoje dva mesta gde nove energije mogu biti stvorene.  Do 48 to jest impresije dolaze u gornji odeljak tro-spratne fabrike i mogu da idu dalje. Takodje i oktava vazduha, koja po sebi ide samo do faze Mi 48 moze ako dobije sok, da ocigledno ide dalje. Primeticete da Do 48 i Mi 48 leze blizu jedan drugoga u ovom gornjem odeljku. Kad bi Do 48 na neki nacin mogao da bude aktiviran, dao bi sok, ili pojacao Mi 48 bas kao sto Do 192 ili vazduh pojacava oktavu hrane na noti Mi 192 u srednjem odeljku. Aktiviranje Do 48 ili impresija je moguce ali to moze jedino biti ucinjeno svesno. To jest svesni sok mora biti dat na mestu ulazecih utisaka.  To jest svesni sok mora biti dat na mestu ulazecih utisaka. To znaci da nesto mora biti stvoreno ovde sto priroda nije stvorila za nas. Priroda nam je stvorila stomak sa sokovima za varenje u koje hrana Do 768 prolazi i u kojem se vari. Ali priroda nije stvorila nista slicno za hranu utisaka Do 48. Transformacija Do 48 u Re 24 jedino je moguca kroz svesni cin. Iz tog razloga ona se zove prvi svesni sok. Za obicne svrhe zivota ovaj sok je sasvim nepotreban. Uspavani covek u svetu uspavanih ljudi  koji sluzi prirodu i svrhe zraka nastajanja nema potrebu da sebi da prvi svesni sok. Ipak covek je tako stvoren da ta mogucnost u njemu postoji. Postoji odredjeno mesto gde moze da otpocne. To je mesto prvog svesnog soka, koji je cin samo-secanja. Ovo je vrlo zgusnuta definicija i moze samo postepeno biti shvacena. Tehnicka definicija Samo-Secanja je izrazena sa dve strelice u razlicitim smerovima.

 

To znaci da covek gleda na spolja i naunutra istovremeno. On posmatra, recimo, osobu,  i posmatra sopstvenu reakciju na tu osobu, u isto vreme. On „vidi“ utiske koji dolaze od druge osobe i vidi svoju reakciju zajedno. Ovo povecano stanje svesti je Samo-secanje. Ali govoricu vise o Prvom Svesnom Soku sledeci put i pokusacu da objasnim dalje sta Samo-secanje znaci. Ono sto treba razumeti je da dok god sok samo-secanja nije dat nikakvi dalji vodonici ne mogu da nastanu u telu i ako covek tezi za rastom Bica dodatni vodonici moraju da nastanu u njemu. 

 

 53 O Vodonicima Berdlip Decembar 5, 1942

 

IV

 

Prvi svesni sok

 

Uvod

 

Veceras cemo da govorimo o Prvom Svesnom Soku, koji stvaraju dodatne Vodonike u telu. Tacka u kojoj se daje Prvi svesni sok je data na mesu ulaza utisaka koje dostizu svest gde Do 48 ulazi u gornji sprat fabrike gde se nalazi prisutanVodonik Mi 48 sa pocetka vazdusne oktave. Vazdusna oktava u fazi Mi 48 ne moze da predje u Fa 24 osim ako joj nije dat sok, a oktava utisaka polazeci od Do 48, cak i ne pocinje da se razvija dok nije aktivirana sokom. Sok koji je potreban na ovom mestu u gornjem spratu naziva se uopsteno Samo-secanjem. Ali pre nego sto nastavimo mora biti jasno shvaceno da se ovaj sok ne dogadja mehanicki, kao sto se sok disanja dogadaja. To je sok koji mora biti dat namerno, odredjenom vrstom napora, koji su svi povezani sa budjenjem  i ovi napori se uopsteno nazivaju Secanje sebe. Ako je ovaj sok uspesno dat utisci koji dolazeu gornju fabriku kao Do 48, i dostizu svest, transformisu se u Re 24 i kasnije u Mi 12.  U isto vreme vazdusna oktava moze da predje od Mi 48 u Fa 24 i kasnije u Sol 12. Stoga je rezultat davanja prvog svesnog soka da stvori dodatne vodonike Re 24, Mi 12, i Fa 24 i Sol 12. Primeticete da sada u donjem spratu ima tri vodonika 12 gde je ranije bio samo jedan –naime, Mi 12, Sol 12, i Si 12. Ovde je stoga slika u obliku dijagrama koja pokazuje koje dodatne energije mogu biti stvorene u Coveku ako pocne da zivi svesnije i radi n asebi i seti se sebe – to jest, kad pocne sebi da daje prvi svesni sok.

 

Dijagram dodatnih vodonika stvorenih prvim svesnim sokom

 

 

 

 

 

 

 

P. 196

 

 

Samo-secanje

 

Za vecinu ljudi cak i za obrazovane i misaone ljude glavna prepreka u njihovom postizanju stanja svesti zvanog Samo-Secanje lezi u cinjenici da oni misle da ga vec poseduju. Misle da se secaju sebe u svemu sto rade i u svemu sto govore i ne samo da misle da su svesni u svakom trenutku i svesni sebe, nego veruju da su svesni svog unutrasnjeg zivota takodje i sasvim svesni svih svojih misli i emocija koje prolaze kroz njih u kontinuiranom toku. I zato  sto misle da su uvek svesni sebe i postupaju i govore sa punom svescu i sasvim svesni svega sto kazu i cine , oni veruju da imaju stvarnu volju i postojano nepromenljivo „ja“ i da imaju sposobnost da cine – kao na primer da mogu da se menjaju ako bi to stvarno zeleli ili da promene svoj zivot, ili da izmene druge ljude ili da jednostavno rade sta zele. Ali naravno da ne mogu da promene sebe, ili svoje zivote, ili druge ljude ili da rade sta im je volja,  jer nemaju nikakvu stvarnu volju vec mnogo kontradiktornih volja, niti imaju neko postojano „ja“ vec mnogo promenljivih „ja“ i kada rade nesto to nije iz njihove svesne volje i svesnog izbora vec, vec samo iz onoga sto moze da im se dogodi. Jer kao i u zivotu sve se dogadja na nacin na koji moze da se dogadja , i niko zapravo ne cini nista uopste, iako izgleda da kao da ljudi cine, a tako je i u slucaju coveka kao pojedinca.  Sve u njegovom zivotu se odvija na jedini nacin na koji moze da se odvija, i dok god covek ostaje isti i sve ostalo ce ostati isto.

 

Evidentno je da covek nece biti zainteresovan ako mu govorite o stanju svesti za koje misli da ga vec poseduje. To je jedan od razloga zbog cega ljudi nalaze da je tako tesko da bilo sta o znacenju Samo-Secanja ili o stanju Samo-Svesti ili Svesti o sebi. Oni pripisuju ovo stanje sebi onakvima kakvi jesu i zaista veruju da svoj zivot provode u stanju pune svesti. Oni ne shvataju da su bespomocni u onome sto rade. Oni veruju da sva svoja dela kontrolisu svojom voljom, da sve cine namerno i tome slicno. Ipak covekovo uobicajeno stanje svesti je bas suprotno od svega ovoga. Covek obicno se ne seca sebe i nije svestan sebe on nije pravilno svestan ni onoga sto cini ni onoga sto govori. Niti donosi odluke za koje misli da su njegove odluke. Niti je pravilno svestan svog unutrasnjeg zivota koji ustvari njemu samom ostaje zamagljen. Od svih misli i osecanja koja kroz njega prolaze jedva da je svestan milionitog dela. Ipak stanje svesti zvano Samo-secanje u kojem je covek svestan sebe i svega sto oko sebe vidi cuje i ujedno svestan misli i osecanja koja kroz njega prolaze, ovo stanje svesti je covekovo pravo i ako ga covek nema, tao jes samo zbog pogresnih uslova njegovog zivota. Moze se reci bez preterivanja da se u sadasnjem trenutku stanje svesti zvano Samo-Secanje (ili trece stanje svesti) dogadja u coveku samo u obliku retkih bljeskova i da moze postati trajnije u njemu samo tokom dugog specijalnog treninga.

 

Ovaj specijalni trening pocinje samo-posmatranjem. Samo je metodom samo-posmatranja bez kritikovanja i tokom dugog perioda da covek pocinje da shvata da se ne seca sebe. Shvata da vecinu svog vremena provodi u snovima. Shvata da zaboravlja sebe, zaboravlja svoj cilj, zaboravlja sta je radio ili mislio i tome slicno. Ali to nije sve sto on pocinje da razumeva. Pocinje da razumeva sta znaci probuditi se u izvesnoj meri i sta znaci biti u snu. Kroz samo-posmatranje pocinje da oseca ukus sta to znaci biti vise budan, vise svestan samog sebe. Samo-posmatranje nije samo-secanje, ali omogucava coveku da shvati da se ne seca sebe i da vecinu vremena nema jasno i odvojeno osecanje sebe, da nema ispravan osecaj „ja“ nema pravu svest o sebi. Iz ovoga on shvata da zivi svoj zivot u stanju sna koji ljudi nazivaju „puna svest“ gotovo kao da se rugaju, moze se pomisliti, jer je tzv stanje pune svesti ono u kojem se ljudi ponasaju jedni prema drugima onako kako se ponasaju cak ubijaju jedan drugoga ne shvatajuci sta cine. Pogledajte danas. Kakvo je pravo objasnjenje za ovo sto se danas desava u svetu. Pravo objasnjenjeje da ljudi nisu svesni. Oni su uspavani i postupaju u svom snu. I cak ako osecaju nesto od ovog, oni ne znaju kako da se probude iz sna i sta treba da rade. Ipak od nastanka sveta ljudima se govori da su u snu i da moraju da se probude. Koliko je ovo puta receno u jevandjeljima: „Probudite se i gledajte, ne spavajte“. Ali ljudi to ne razumeju ili misle da je to metafora docim je to bukvalna istina. Kad bi se ljudi probudili iz sna, kad bi poceli da se secaju sebe, sav bi se zivot promenio. A nista u zivotu ne moze da se promeni dok se ljudi ne probude.

 

Neophodno je reci sve ovo pre nego sto se dodje do prakticne strane Samo-Secanja jer svako ko zeli da razume ovaj Rad mora da ima principijelnu osnovu sa koje moze da misli o detaljima. Ovaj Rad poducava kao princip da je covek uspavan i da je njegov najveci zadatak da se probudi.

 

 

* * * 

 

 

Covek mora prvo da shvati da je uspavan i da se ne seca sebe, pre nego sto bilo sta drugo moze da se dogodi. A to moze samo da shvati ako posmatra sebe ni jednog trenutka se ne kritikujuci tokom duzeg perioda vremena. Ali ovaj sistem ga uci da posmatra odredjene stvari u sebi koje sprecavaju da pocne da se budi. Morate shvatiti da budjenje, uzima veoma dugo vremena i sve prve faze Rada su u vezi sa postepenim budjenjem. Jedna od najvaznijih stvari koju covek treba da posmatra u sebi je kad je covek identifikovan. Covek ne moze da se seti sebe ako je identifikovan. I sto je vise identifikovan sa sobom manje moze da se seti sebe. Covek se identifikuje sa slikama o sebi, sa svojim snovima, sa svakim „ja“ koje za momenat uzima podijum, identifikuje se sa svakim raspolozenjem, sa svakom emocijom, posebno sa negativnim emocijama, i identifikuje se sa svojom patnjom. Moramo ovde da napomenemo da protiv ove potonje vrste identifikacije covek mora da se bori od prvog momenta prakticnog rada na sebi. Covek mora da odustane od svoje patnje od samog pocetka.  Hiljadu i jedna forma identifikacije mora biti predmet samo-izucavanja  kroz samo-posmatranje. Ako covek zapaza da ce da se identifikuje sa, recimo, nekim oblikom negativnog stanja i u isto vreme seti se Rada i njegovog cilja da se ne identifikuje, mozda ce da se odvoji sasvim od tog stanja. Onda ce verovatno doziveti momenat Samo-secanja ili tada ili kasnije. Sta se dogodilo? Pokusacu da objasnim. Kada neko vreme praktikujete samo-posamatranje, postajete svesniji vasih unutrsnjih stanja i kao rezultat toga imate trenutak izbora. Vidite sta ce da se desi pre nego sto se to zapravo dogodi. Samo-posmatranje oslobadja prostor u vaesm umu tako da mozete da vidite stvari koje ulaze i stvari koje izlaze. Ako je energija koja treba da ode u negativne emocije je sprecena da tamo ode ona moze da prodje i da stvori momenat samo-secanja .  Ovo znaci da ste doveli Rad do mesta gde utisci ulaze. Obicno utisci ne prelaze preko jer na mestu gde ulaze u ljudsku masinu, one padaju na mrezu davno uspostavljenih asocijacija. Posle izvesnog  vremena, u odredjenom zivotnom dobu, ljudi vise ne dozivljavaju nove utiske. To nije zbog toga sto utisci nisu novi, jer oni su uvek novi svakog trenutka, nego zato sto uvek bude iste asocijacije i proizvode iste reakcije. Tada ljudi zive u svojim asocijacijama i to cini njihov unutrasnji zivot skoro praznim, gotovo mrtvim. Ako zelite da ostanete mladi u sebi, morate da uzimate hranu novih utisaka. To znaci da morete ustvari da radite na utiscima, kako ulaze i da sprecavate da padnu na stara mesta. Zivot su ulazeci utisci. Zivot ne mozete da promenite ali mozete da promenite kako primate utiske koji padaju na vas. Uzmite na primer pitanje cilja.  Svako mora da ima cilj u Radu. O cilju mora da se misli. Cilj moze da bude manji ili veci. Ali covek bi morao da zna sta je njegov cilj bio on veliki ili mali u svakom trenutku.  On daje oblik i smisao njegovom unutrasnjem zivotu. Ako svoj cilj podigne u svoju svest, to jest ne zaboravi ga, na mestu gde zivot deluje na njega to jest na mestu ulazecih utisaka i spreci sebe da ne reaguje na ulazece utiske na nacin koji je suprotan njegovom cilju on je onda u stanju Samo-svesti. Njegova mehanicka reakcija je sprecena njegovim svesnim cinom. Ova akcija predstavlja Prvi Svesni Sok. To je, da tako kazemo, njegov pocetak. Energija koja bi otisla u mehanicku reakciju, kroz mehanicke asocijacije, moze sada da prodje i da se transformise u vodonik Re 24. To je emocionalno. Rezultat toga je da ce tada ili kasnije „videti nesto“ ili ce nesto razumeti na novi nacin – iza mreze asocijacija. Utisci ce ustvari poceti da padaju direktno na centre.

 

Utisci primleni u stanju Samo-secanja postaju emocionalni. Cak i najjednostavnija stvar postaje interesantna ili lepa i odrazava neko znacenje koje nikad niste zapazili.

 

Sada u vezi pitanja: „Kog sebe treba da se setim kada pokusavam da se setim sebe?“ Prvo, setite se sebe ili „ja“ koje zna sta je vas cilj. To dovodi u svest sva „ja“ u vama koja zele da se probude. Drugo, u nama postoji stvar koja se zove stvarno „ja“. Ali radi se o tome da smo mi uvek ono sto nismo, zemenjujuci jedno „ja“ drugim koja su nam u trenutku dostupna na mestu ili tragu ongog stvarnog „ja“.  Pokusavajuci da osetimo cisto osecanje „ja“ radim ovo, „ja“ kazem ono, „ja“ sedim tamo, „ja“ sam negativan i tako dalje moze nekada da postane oblik samo-secanja. Puno Samo-secanje je svest o stvarnom „ja“ koja stoji iznad svih „ja“ vestacki stvorenih zivotom u nama.

 

Konacno, niko ne moze da se seti sebe dok ne oseca da postoji nesto vise iznad njega samog. Ako ovo ne oseca, njegovo Samo-secanje ce ga uvek voditi u Laznu licnost.

 

Ima jos mnogo stvari koje bi se mogle reci o Prvom Svesnom Soku, koji ima mnogo aspekata, ali ovo je dovoljno za diskusiju i pitanja. Ali morate se drzati ovog teksta u vsoj diskusiji i to ce biti jedna vezba u Samo-secanju za vas. 

 

 

54 O vodonicima Berdlip Decembar 4 1942

 

V

 

Prvi Svesni Sok (nastavak)

 

Deo I, – Vec je receno da kada covek pokusa da se seti sebe, on mora takodje da se  seti svog cilja. Kada se covek seti Rada u sebi i njegovog cilja u Radu, i u isto vreme je okrenut ka spoljnjem zivotu, ovaj cin samo-secanja dovodi Rad do tacke gde dozivljaji ulaze, to jest ovaj cin omogucava coveku da prihvati zivot, onako kako se on odvija u tom trenutku iz perspektive Rada  i zapazi odnose kakve ce u tom trenutku da dozivljaj uspostavi i spreci da dozivljaji padnu na njihova uobicajena mesta u njemu i izazovu njihove uobicajene reakcije. Sve ovo podrazumeva borbu izmedju „da“ i „ne“. Covek u takvom stanju moze da zapazi dozivljaj koji upravo treba da proizvede svoj tipican odgovor u coveku i da tom odgovoru kaze „da“ ili „ne“. Ako je odgovor koji dozivljaj treba da prouzrokuje suprotan covekovom cilju, i covek tom odgovoru kaze „ne“, onda se on drzi svoga cilja. On radi na sebi i u tom momentu on je nesto zrtvovao. Sta je to sto je zrtvovao? Zadovoljstvo uobicajenog reagovanja- to jest mehanicki- zadovoljstvo, recimo, od osecanja da trpi, ili zadovoljstvo neke neprijatne misli, ili neke neprijatne manifestacije, i tako dalje. Sve ovo ukljucuje borbu koja se veoma brzo odvija i ne manifestuje se spolja. Ona se odvija unutar coveka i povezana je sa njegovim unutrasnjim prihvatanjem ili unutrasnjim odbijanjem. Ona se odvija tamo gde covek treba da bude svestan, gde treba da bude budan – a gde je ustvari u snu. To mesto se moze pronaci. To je mesto gde se zadaje Prvi Svesni Sok.  

 

Deo II, – Kao sto je receno, covek uvek treba da se seti svog cilja kada se seca sebe. Covek ne moze da se razvija ako se ne seti sebe, jer je tacka njegovog razvoja na mestu na kojem se seca sebe. I tu je tacka gde cvoek moze da se bori svesno. Jer da bi se covek razvijao- u njemu mora da se odvija borba – borba izmedju „da“ i „ne“ borba izmedju cilja i ne-cilja. Ali sve ce zavisiti od prirode njegove borbe – to jest, sa cim i za sta se covek bori i sta pamti kao „da“ a sta kao „ne“. Od toga ce zavisiti rezultat njegove borbe.

 

Po pravilu u covekovom unutrasnjem zivotu nema borbe. U mehanickom coveku, coveku koji se ne seca sebe, coveku rutine, koji reaguje mehanicki na svoju okolinu, na svoj steceni nacin, koji ide za svojim uobicajenim navikama, nema unutrasnje borbe. Borba pocinje samo kada ide protiv svoje rutine, svoje mehanicnosti, za koju zamislja da je sledi svojom voljom. Ali ako borba u njemu otpocne, posebno ako je u njemu kontinuirana i definitivna linija borbe, onda se, kao rezultat, postepeno pocinju da formiraju trajnije i trajnije osobine u njemu. A to kakva vrsta trajnih osobina ce poceti da se formiraju u njemu zavisice od  prirode borbe i od toga sta je „da“ a sta „ne“. Covek moze imati tezak zivot, mozda ce morati da ima odricanja, da se  bori sa velikim teskocama i mukama, i kao rezultat neke trajne osobine mogu da se formiraju u njemu. Ali ne sledi da su te trajne osobine pozeljne ili korisne za njegov pravilan razvoj u Radu – one ustvari mogu da stoje na putu njegovog stvarnog unutrasnjeg razvoja. To jest, pre nego sto covek moze pravilno da se razvija, ove trajne osobine moraju da budu razgradjene i nova pocetna tacka bude formirana, a to moze da bude nemoguce. Fanaticna vera moze da dovede do toga da se trajne osobine u coveku formiraju kao tako cvrste da se dogodi ono sto se u Radu zove kristalizacija. Nesto se u coveku kristalise- nesto u izvesnom smislu toliko tvrdo, postojano i fiksirano. Ovaj izraz kristalizacija je termin koji u Radu oznacava stepen unutrasnjeg sjedinjavanja kvaliteta.

 

Jedno znacenje Hristove izreke: „osim ako se okrenete i postanete mala deca, necete uci u carstvo nebesko“ (mateja XVIII 3) je da covek koji se susrece sa Radom mora uvek da se okrene nazad i pocne ponovo zbog pogresnih ideja i stavova i pogresnog razvoja koji mu je zivot dao. A to je utoliko teze ako se u njemu dogodio izvestan stepen kristalizacije. To je slucaj ako su manje vise trajne karakteristike formirane u njemu. Kristalizacija se moze dogoditi iz razlicitih razloga. Na primer strah moze da u coveku zasnuje borbu. On moze da se bori da prevazidje strah, da bi pokazao da se ne boji, ili moze da se bori jer je uzasnut od neuspeha: ili moze da se bori zbog straha od neke kazne, kao sto je strah od greha ili strah od pakla. U potonjem slucaju moze da se bori sa sobom sa velikim nasiljem i kao rezultat da se kristalizuje. Sta je osnova njegove kristalizacije? Osnova je strah. Strah od greha, od pakla, moze da strasnu unutrasnju borbu izmedju „da“ i „ne“; ali ako se covek kristalizuje u svojoj sonovi, on se kristalizovao na pogresan nacin. Strah nije prava osnova za kristalizaciju. Ne samo da je pogresna, vec je i nepotpuna kristalizacija, jer u pravoj kristalizaciji sve sto je korisno i podobno za rast u coveku mora biti ukljuceno. Strah je negativan. Takav covek nece imati bilo kakvu dalju mogucnost razvoja takav kakav je. Jer da bi se dalji razvoj dogodio, on pre svega mora da se istopi a ovo samo moze da se dogodi kroz neopisivu patnju. Sva ta osnova straha mora da bude otklonjena. Sta je rezultat pogresne kristalizacije? To znaci da je nesto tako trajno i tako otporno formirano u coveku da moze da prezivi smrt i moze da udje u svet u drugom telu. To je zato sto se odredjeno unutrasnje sjedinjavanje dogodilo kroz frikciju u borbi izmedju „da“ i „ne“. Ali kao sto je receno frikcija kroz borbu izmedju „da“ i „ne“ moze lako da se dogodi na pogresnoj osnovi, i rezultat je pogresna nekompletna kristalizacija. Drugim recima kristalizacija je moguca na bilo kojoj osnovi „dobroj“ ili „losoj“ rezultat ce biti odredjena psihicka postojanost sposobna da opstane i prezivi smrt izvesno vreme

I da cak nadje drugo fizicko telo i udje u zivot. Na primer covek moze da se kristalizuje na bazi osvete ili mrznje i kroz odricanje od svega sto nije u sluzbi mogucnosti za osvetu ili mrznju, moze formirati u sebi nesto trajno sto moze opstati i posle smrti njegovog fizickog tela -nesto zlo.

 

Govoreci o ovoj mogucnosti o psihickoj kristalizaciji na bilo kojoj osnovi, G je jednom rekao: „uzmite za primer brigadira, dobrog cestitog brigadira. Zanao sam jednog takvog na Kavkazu. Lezao bi sa puskom na nisanu iza kamena tako pored puta po osam sati da se ne pomeri. Mozete li vi to? Sve vreme, da vas podsetim, u njemu se odvija borba. Zedan je i vruce mu je, muve ga grizu, ali on je miran. Drugi je kaludjer; on se boji djavola; svu noc udara glavom u pod i moli se. Tako se postize kristalizacija. Na takve nacine ljudi u sebi mogu da proizvedu neverovatnu snagu; mogu da izdrze torturu; mogu da postignu ono sto zele. To znaci da je u njima nesto cvrsto, nesto trajno. Takvi ljudi mogu da postanu besmrtni. Ali kakva je korist od toga? Covek te vrste postaje ‘besmrtna stvar’, iako je odredjena kolicina svesti nekad sacuvana u njemu. Ali moramo da shvatimo da se cak i ovo desava veoma retko.

 

U dva gornja primera koje je dao G vidimo kako u prvom slucaju covek moze da se kristalizuje pogresno sa obicnim zivotnim ciljem, a u drugom primeru sa takozvanim „religioznim“ ciljem. Da bi se ispravna kristalizacija dogodila boraba izmedju „da“ i „ne“ mora da bude na visem nivou razumevanja. Covek ne sme da se kristalizuje u malim delovima centara, ili u negativnim delovima. On prvo mora da stekne pravilno znanje a zatim mora da pocne da ga razume i da ga primeni na sebi. Ako nema pravilno saznanje i ako ne pocne da ga razume i primenjuje nece znati sa cim mora da se bori; i uistinu moze da pocne da se bori sa necim sto samo moze da mu skodi. Sa tim u vezi zanimljivo je zapaziti sta nas Rad  poducava da posmatramo i sa cim da se borimo.

 

Videcete da ono sto je ovde vazno je kvalitet borbe izmedju „da“ i „ne“. Kakav kvalitet, koje vrsta „da“ i „ne“ se covek seca kad se seca sebe? Ako se covek seca svega sto razume u Radu i njegovom ucenju, onda kvalitet njegovih „da“ i „ne“ u njegovoj unutrsnjoj borbi sa sobom ce biti ispravan, i ako kristalizacija pocne u njemu na osnovama Rada, bice to ispravna kristalizacja.

 

Sledeca beleska o vodonicima

 

Beleska na pitanje: dali je biti svestan u vodoniku izraz u Radu?

 

Pitanje je formatorno ali u isto vreme interesantno. Neophodno je misliti sta svest znaci i sta vodonik znaci. Bukvalno, svest znaci znati zajedno. Samo-znanje znaci biti vise svestan, prvo, biti svestan razlicitih kontradiktornih ‘ja’, razlicitih raspolozenja, i poznavati ih zajedno. Ovo oznacava povecanje svesti u smislu znati zajedno. Promena bica moze samo da se dogodi kroz ovaj metod – naime, povecanje svesti u ovom smislu.

 

Prvi svesni sok je transformacija vodonika 48 u vodonik 24 putem vodonika 12. Ovo mora biti dovedeno do mesta gde dozivljaj ulazi gde on deluje kao ugljenik. Cilj, ako je zaista emocionalan i ako ga se mozete setiti u momentu teskoce, dovodi ovaj ugljenik 12 u polozaj. U izvesnom smislu, ovaj ugljenik je celokupan emocionalni dozivljaj i vrednovanje koje covek ima prema Radu po sebi. Ako je snaga za Rad tako velika u covveku da je on ne zaboravlja, i oseca da je njegov citav zivot i celokupni smisao povezan sa radom onda ovaj ugljenik 12 ocinje da zauzima svoj pravi polozaj, ali ako je on jedva kreatura cula itd ova transformacija ne moze da se dogodi i njegov zivot je manifestacija vodonika 48. Ako covek moze da zna svoje mehanicke reakcije (kroz samo-posmatranje) i u isto vreme oseca prisustvo Rada, onda je covekova svest uvecana utoliko sto covek onda zna zajdno mnogo vise, to jest, covek spoznaje i vidi svoju mehanicnost u svetlosti Rada i sta on predstavlja, naime, covek postaje svestan u Radu u odnosu na to kako postupa u zivotu, i u tom smislu moze se reci da covek postaje svestan u visem vodoniku.

 

Tada je neophodno misliti sta vodonik znaci. Vodonik je tacka u komsosu vidjenom kao kvalitativna skala- naime skala stepena izvrsnosti. Nizi vodonici se manifestuju nasim spoljnim culima kao predmeti, kao kamen, trava, meso, voda itd. Ali je kada ta tacka u kosmosu zvana vodonik 48 dostignuta, njegova manifestacija je samo unutrsanja i tako u vezi samo sa onim sto je unutrasnje. Vodonik 48 je tzv najnizi psihicki vodonik. Nasa obicna svest koristi vodonik 48. On sve sagledava u relacijama suprotnosti. Kao sto znate formatorni deo Intelektualnog Centra koji radi na vodonik 48 se zove „treca slepa sila“. Spektar znanja dat ovim vodonikom odredjuje svet suprotnosti za nas i tako sagledavamo stvari kao „da“ ili „ne“ i nema moc relativnog misljenja i nema mogucnost da vidi stvari kao i „da“ i „ne“. Visi centri koji rade sa vodonikom 12 i vodonik 6 ne sadrze protivrecnosti. TO je zbog toga sto je stepen prosvetljenja takav da vidimo sve strane pitanja istovremeno a ne podeljene u nepomirljive suprotnosti. Nekad se svestu ovom sistemu poredi sa svetlom. Nas unutrsnji zivot se kaze da je u mraku i to je ono sto se misli u Jevandjeljima kad se kaze „Ljudi koji zive u mraku“. Ideja samo-posmatranja je u tome da se pusti zrak svetla u ovu tamu. Moramo da zamislimo da biti svestan u visem vodoniku ili putem viseg vodonika je slicno tome da se sve obasja jacom svetloscu. Dok svetlo svece slabo osvetljava okolinu, svetlost baklje osvetljava sto su samo senke bile ranije i cini da vidimo sve u drugim odnosima: sto znaci,  biti svestan u visem vodoniku znaci videti sve u sasvim novim odnosima, i taj momenat videjnja novih odnosa nam se nekad dogadja u trenutcima neprilika i nevolje kada odjednom sve postaje transformisano i vidimo stvari u sasvim razlicitoj svetlosti. Kad smo fiksirani za nasa negativna stanja, kad smo puni samo-sazaljenja i svesni samo naseg povredjenog samoljublja vidimo sve vrlo mracno. Ustvari svesni smo u vodoniku 48, recimo. Ali kad imamo momenat budjenja i izdignuti smo iznad takvog stanja delovanjem Rada, sve nase misli i osecanja u ranijem stanju tada izgledaju trivijalna. Ne mozemo da razumemo zasto smo ovo ili ono govorili ili mislili. To je momenat prosvetljenja ili povecane svetlosti i time povecane svesti u smislu da ‘zajedno znamo’ mnogo vise nego u stanju nase zgrcene svesti. Sve upada u njegovu pravu razmeru u stanju povecane svesti, tako da mozemo da kazemo da smo u tom trenutku bili svesni u visem vodoniku. Ustvari u tom trenutku bili smo svesni na visoj tacki kosmosa gledanog kao skala kvaliteta predstavljena vodonicima. Jednom recju izdigli smo se iznad sebe za momenat i videli stvari u novom svetlu. Svako mora da primecuje da je u losijem ili boljem stanju u razlicitim momentima i to je zaista na osnovu ovog savrseno nepogresivog iskustva da mozemo biti sigurni o postojanju visih nivoa svesti.

 

Mislim da je greska pokusavati povezivanje cetiri data stanja svesti sa vodonicima. Te dve ideje treba da budu date odvojeno iako su ocigledno povezane. Trece stanje svesti – naime, Samo-svest, ili Samo-secanje- uvek nastaju iz visih vodonika ali to moze biti vodinik 24, ili Vodonik 12 ili cak vodonik 6. Razgovarali smo na sastanku ovde o efektima zubarskog  gasa kada ljudi imaju iznenada imaju spektakularno iskustvo koga kasnije ne mogu da se sete. To znaci da su za momenat stavljeni u visi vodonik. G je jednom rekao da opijum ima visi vodonik u sebi kojeg ljudi nekad mogu postati svesni. Rekao je da je to kao postati svestan u biljci, ali znate covek mora da stvori visi vodonik sam pokusavajuci, pre svega, da sebi da,  prvi svesni sok, i ako moze Drugi svesni sok koji pokrece nove oktave u razvoju svih vodonika u telu.

 

Zeleo bih da pokusate da shvatite na neki nacin i da steknete neku viziju kosmosa kao skale vodonika. To ima veze sa intenzitetima znacenja i upotrebe- sto ce reci sa kvalitativnim ne kavantitativnim. Pomislite sada svi vi, pogledajete oko sebe u sobi u kojoj se nalazite. Vidite razlicite stvari- stvari nacinjene od drveta, od kamena, mozda neku hranu na stolu, vodu, vazduh itd. Dali ste ikad pomislili u kakvom su odnosu sve te reazlicite stvari jedna prema drugoj. Ako jeste mozda cete videti zasto je  Gosp. O kada je prvi put cuo o tablici vodonika rekao da je to znanje visih centara.

 

Seticete se da je sve definisano onim cime se hrani i cemu je ono hrana. Krava moze da jede cvece u vazi na stolu ali vi nemozete; ali vi mozete da jedete kravu. Insekti jedu drvo od stolice na kojoj sedite. Drvo stolice na kojoj sedite je odredjena tacka u kosmosu. Meso je vise organizovano i nalazi se na visoj tacki u kosmosu; njegova funkcija, njegova svojstva, njegove namene, njegove mogucnosti su sasvim drugacije. Uzmimo na primer misao zasnovanu na vodoniku 48; njegovu upotrebu, njegova svojstva, njegove funkcije od onih koje odlikuju meso a ono opet ima svoje.  Meso je pametnije od drveta a misao je pametnija od mesa. Kuvani krompir je pametniji od sirovog krompira jer je on 768 i moze covek da ga jede. Emocionalna percepcija, ako je uistinu zasnovana na vodoniku 24 je daleko pametnija od percepcije zasnovane na vodoniku 48.

 

Pokusajte da razmisljate sa ovog polazista i uputicete mi neka definitivna pitanja koja cu ja pokusati da odgovorim.

 

DODATNA BELESKA

 

Dr. Nicoll dodao je ovu belesku kao rezultat razgovora. Rekao je: „dali je neko od vas ikad mislio o razlici izmedju kvantitativnog pogleda na svemir i kvalitativnog pogleda na svemir. Veoma je jednostavno. Matematika ne moze da operise sa kvalitetima, vec samo sa kvantitetima. Uzmimo prvo samo kvantitete. Dali ce od bilo koje kolicine bakra da nastane dukat? Ne. Ali ljudskim sporazumom to jest ustanovljavanjem jednog vestackog transformacionog sistema – 240 bakrenjaka teoretski se moze pretvoriti u dukat. Ali bez takvog ljudskog aranzmana to jest takvog vestackog sporazumnog trasnformacionog sistema koji postoji ovo nikad nebi moglo da se dogodi samom cinjenicom nagomilavanja kolicine. Covek moze da akomulira milione bakrenjaka ali nikakvo zlato iz toga nece rezultirati samo, osim ako se banka ne saglasi da transformise 240 bakrenjaka  u zlatnik. Kad bismo ziveli u iskljucivo kvantitativnom kosmosu nikakva transformacija nebi bila moguca jer transformacija je pitanje kvaliteta, to jest kvalitativne razlike jedne stvari koja se pretvara u nesto drugo. Ovaj Rad poducava da zivimo u svetu stvarnih kvalitativnih razlika i to je njegovo znacenje. Transformacija je moguca u samoj prirodi stvari. Vidimo semenku da se transformise u drvo, ali retko o tome mislimo kao o cudu. Jedemo meso i iz njega supstance neophodne za misljenje, osecanje i ljubav se stvaraju transformacijom nizih vodonika u vise vodonike. To je inherentna priroda svemira. Ono sto nazivamo zivotom zasniva se na snazi transformacije u svemiru koji je i sam zasnovan na transformaciji o- to jest od nizeg ka visem i time beskrajnih kvalitativnih razlika. Zivot je transformacija, u svemiru koji ima to znacenje ili smisao. Transformacija znaci okretanje neceg nizeg u nesto vise. Oktava hrane u telu to pokazuje. Sve se ovo povezuje sa osnovnom idejom Rada da zivimo u rastucem i time transformisucem svemiru – to jest zivucem i tako transformisucem svemiru  ili svemiru transformacija. Ustvari dok ovo nije shvaceno i dublje i dublje dozivljeno emocionalni centar u coveku ne moze da se probudi i razvija i uskoro se degenerise. Kao sto znate nauka poducava da zivimo u umirucem svemiru. Ovaj sistem ovaj Rad poducava sasvim suptrotno. Morate da mislite za sebe o psiholoskim razlikama i emocionalnim vrednostima ova dva pogleda i da prosudjujete o njihovoj snazi za dobro ili lose. Iak ‘religija’ u najsirem smsilu poducava nesto pozitivno – mozda u relacijama od sada pa nadalje i tako dalje, ako za momenat razmotrimo psiholosku razliku mozda cemo odluciti koja je vrednija. Mozemo sami videti  da transformacija postoji na sve strane. Sav zivot fizicki postoji transformisanjem nizih u vise vodonike to jest jedemo meso (H-768) i tako mozemo da mislimo (H-48). Sve ove ideje su na neki nacin ocigledne, jednom kad pocnemo da mislimo za sebe, onda kad se vozac u nama probudi i popne na kociju. Ali dok ne pocnemo da mislimo za sebe, jednom kad se ‘vozac’ u nama probudi i popne u kociju. Ali dok ne pocnemo da mislimo za sebe uz pomoc Rada, ostajemo uspavani, i zivot onda nepotrebno vrsi svoju silu nad nama protivno nasoj pravoj sudbini. Ideja da je sav zivot zasnovan na transformaciji je tako ocigledna , fizicki, da ne videti da je to zbog  mentalne zaslepljenosti, ili namerne zaslepljenosti da se vidi ikakav smisao u bilo cemu – a to je moderna posast koja vodi sama po sebi u negativne emocije.

 

Dr. Nicoll je kasnije dodao i sledece: „ Govoreci o naporima u Radu – nije li ocigledno da je samo kvantitet napora beskorisan u poredjenju sa kvalitetom napora. Samo pricanje o tome, imitacija Rada, kako god ogromna u kolicini, nigde ne vodi, jer su takvi napori neiskreni. Oni su loseg kvaliteta, kako god masivni u obimu. Rad je zasnovan na unutrasnjem postenju. Jedan napor koji nastaje iz unutrasnje iskrenosti i nepokolebljivo vrednovanje Rada dovesce do promene bica i pomak u covekovom polozaju u svemiru jer je kvalitativan, razlicit od bilo koje kolicine spoljasnjeg neiskrenih jadnih napora. Zato su ljudi u Radu dovedeni do tacke odluke. To znaci da ce sve spoljasnje, u izvesnom trenutku ici protiv njih i imace mnostvo zalbi i kritika i ostalih spoljnih razloga i mnostvo razloga da iznadje gresku u drugima i slicno i zaista ovaj momenat moze biti vestacki stvoren, ako se sam neizbezno ne dogodi, kao sto je to obicno slucaj. Onda sve zavisi od toga dali je u njim rodjen raed i dali je istinski unutrasnji, i ako je tako napor ucinjen u takvom trenutku ustvari ce voditi ka neizbeznoj promeni bica to jest novog rasta esencije – jer tada neophodni napor mora biti na racun licnosti. „Imamo, rekao je jednom G, „da dostignemo tacku u Radu gde kako god da okolnosti izvrnemo ili okrenemo cilju Radu se ne gubi iz vida.“ Ovde nas stav u Radu izlazi na videlo – vecitom Radu. Nije li ocigledno da takav momenat zahteva kvalitetno najiskrenije napore? Ako je nas stav plitak kako cemo ga docekati. Razmislimo za sebe sta to znaci i na cemu se Rad zasniva- naime na unutrsnjoj promeni i sve sta ona predstavlja, cak i ako o tome nismo ranije mislili. Promena nije dodatak vec stvarna izmena licnosti kakva jesmo, i time bolna. Samo su najiskreniji momenti od koristi ovde. Nista lazno sto se ispreci naporu nije ni od kakve koristi. Sama cinjenica da je kosmos skala kvaliteta svima pokazuje da ono sto je urodjeno lazno ne moze da vodi nikakvoj promeni, vec nuzno mora po zakonu o- da nadje svoj odgovarajuci nivo i ostane tamo jer to je ono sto je. I sta god da je nesto to je tamo gde jeste u svemiru, vidjenom kao skala kvaliteta, i mora ostati tamo razlogom aktuelnih zakonap, koji odredjuju polozaj svega shodno njegovom kvalitetu. To je ono sta kvalitativni pogled na svet znaci. To je znacenje Tablice vodonika. 

 

 

55 Znanje Berdlip Decembar 27 1942

 

Uvod

 

Veceras zelim prvo da govorim o „Oktavi Rada“. To zvuci kao Do evaluacije Rada. To znaci da nista ne moze da otpocne dok ne postoji ocenjivanje. I ovo nije nista misteriozno. Nista necete poceti dok ne mislite da ono vredi, a  ocenjivanje stvari je njena vrednost za vas. Ako nesto ne cenite ono za vas nema vrednost. Ova nota Do nece se nuzno odmah cuti kad dodjete u kontakt sa radom. To je samo mogucnost. To znaci kad cujete ideje Rada one mogu da padnu na neko vec pripremljeno mesto u vama,to jest na Magnetski centar. Mozda cete osetiti da je to ono sto ste zeleli. To ocenjivanje je rezultat akcije vrste Magnetnog centra u vama. U razlicitim ljudima Magnetski centar se razlikuje. Ali on lezi u emocionalnim delovima centara- to znaci lezi u mestima gde osecate ocenjivanje, gde osecate vrednovanje, posto je vrednovanje emocionalno. Ali ova, da tako kazemo, prva-ljubav, nece trajati. To moze biti veoma lepo osecanje ali ono nece trajati.  To moze biti veoma lepo osecanje, ali je ono ipak prolazno, ispunivsi svoj zadatak, i vi ste ostavljeni zadatku ponovnog ocenjivanja. Jer Magnetni centar moze da dovede coveka do Rada aili  ga tamo nece zadrzati u njemu. Nema sumnje da su svakom poznata prva osecanja ljubavi, ta izuzetna vanzemaljska osecanja koja rano u zivotu dolaze, koja nisu fizicka vec posvecena i koja izgledaju kao da su dodirnuta uticajima koji dolaze iz Viseg Emocionalnog Centra. A zatim kasnije dolazi sasvim drugaciji zadatak – onaj iz prakticnih odnosa. Isto je to tako i sa Radom. Cedsto sam pomisljao da nasu istoriju zivota u ljubavi ponavljamo u samom Radu. U mom licnom slucaju znam da kad asma se prvi put susreo sa Radom jednako sam osecao istu zacudjenost, isti dozivljaj misterije, cudesnoga, koje sam osecao u najranijoj mladosti, osecanje koje je zaista izgledalo samo-opstajuce i koje je samo ovlaz bilo povezano sa spoljnim objektom, osobom. No, bez ozbzira na rane emocije koje smo mogli imati u vezi sa idejama rada i otrkicem da takva stvar zaista postoji ona nisu dovoljna. Cak i ako imamo ispravan Magnetski centar, osecaji i emocije koji iz njega izlaze nece trajati. Moramo da upoznamo predmet nase ljubavi i da se prema njemu prakticno postavimo. Ova nota se zove Re u oktavi Rada. Nota Re se oglasava kada covek pocne da izucava ideje Rada i njegovog ucenja i pocinje  Rad da primenjuje na sebi. Ova nota Re se jos zove „Primena Rada na sebi“. Ako nota Do oglasena prvo Magnetskim centrom, ne promeni svoj kvalitet, vec ostane jednostavno osecanje cudesnog, nota Re nece zvucati dovoljno jako. Ipak niko ne prolazi kroz Rad bez izvesnog osecanja cudesnog. Sto  znaci da covek mora da oseti razliku izmedju zivota i Rada, u protivnom Rad ce pasti na ona mesta na koja zivot pada u njemu, to jest na one delove centara koji ne mogu da prime i nisu predvidjeni da prime Rad. Covek ima delove centara za zivot i delove centara za Rad. On je sazdan i za zivot i za Rad. Bez posedovanja Maganetskog centra on ce ideje Rada uzimati delovima centara koji su za zivot. Pokusace da Rad doda direktno zivotu kao da je to ista stvar. Sipace mlado vino u stare flase, zakrpice svoj stari kaput novom krpom. Funkcija Magnetskog centra je da to spreci. Magnetski centar je nesto sto je definisano kao kapacitet za razlikovanje izmedju A i B uticaja, izmedju zivotnih uticaja, uticaja stvorenih mehanickim zivotom, i uticaja koji dolaze izvan zivota a koji su utkani u mehanicki zivot. Ukoliko Magnetski centar ne postoji nista nece biti moguce u odnosu na unutrsnju evoluciju. Nikakva transformacija osecaja zivota ili osecaja sebe nece biti moguca. Ipak, kao sto je receno, Magnetski centar, jednom kad svoju ulogu odigra, nije vise od koristi. On vas uvodi u novi svet. I onda vi sami morate da nadjete svoj put. To znaci da on moze da dovede coveka do Rada i da mu omoguci da oceni Rad, ali to je sve. Covek zatim mora da ponovo proceni Rad za sebe, primenom ideja Rada na sebe i na svoje celokupno stanoviste i to ce ojacati Do u njemu. To jest nota Re ce ojacati notu Do u njemu i promenice svoj kvalitetu svesno vrednovanje. Uvidevsi istinu Rada covek ce ga vrednovati sve vise i vise na svestan nacin, i ovo ponovno vrednovanje Rada ce ojacati do i uciniti ga stvarnim Do.

 

Treca nota u Oktavi Rada, nota Mi se zove „Uvidjanje licnih teskoca“. Lako cete razumeti da ovo ima vise razlicitih aspekata, mnogo razlicitih znacenja za svakog coveka. Ima na primer licnih teskoca koje se pojavljuju u odnosu na covekovo bice. A postoje i teskoce koje se pojavljuju u odnosu na covekovo znanje, to jest, u prihvatanju odredjenih ideja Rada kao znanja. Postoje mnoge neobicne ideje koje se odnose na znanje kao stranu Rada – ideje koje smo culi mnogo puta, ali koje nismo jos poceli da usvojamo. U ovom Radu moramo da pocnemo da mislimo na novi nacin. To je samo moguce kroz novo znanje, jer uvek cete misliti na isti nacin sem ako niste stekli novo znanje. Novo misljenje zahteva novo znanje ali vas novo znanje nece dovesti do misljenja na nov nacin sem ako novo znanje ne usvojite. Ipak morate biti u stanju da mislite na nov nacin, jer u suprotnom, nikad necete videti svoj zivot i nikad necete videti znacenje Rada. Rad na znanju je jednako tezak kao i Rad na bicu. Cak je i tezi. Sve ovo pripada uvidjanju licnih teskoca – noti Mi.

 

Mnoge teske stvari su recene u Radu. To znaci da su mnoge stvari recene koje se sudaraju sa nasim uobicajenim oblicima znanja. Sa ovim cete se sresti u svakom obliku ezotericnog ucenja. Na primer Hrist je rekao svojim ucenicima mnogo puta: „Ako mozete da podnesete“. A to znaci da znanje – veliko znanje – znanje o coveku i njegovoj situaciji na zemlji i njegovim mogucnostima – nije nesto sto mozete da prihvatite na svakodnevni nacin, ili udruzite sa obicnim znanjem ili smatrate glupavim jer ne korespondira sa vasim misljenjem. Veliko znanje zahteva veliku zrtvu i dugotrajnu borbu sa sobom. Veceras zelim da vam dam ucenje Rada o znanju kao takvom, sto uopste nije lako prihvatiti i mora se izucavati dugo vremena da bi postalo deo covekovog uma. 

 

ZNANJE

 

Mr. Ouspenski govori:

 

„ Tokom jednog razgovora sa G. u nasoj grupi koja je pocela da postaje trajna, upitao sam:“zasto ako je antickio znanje sacuvano i  ako, govoreci uopsteno, znanje koje je oduvek postojalo odvojeno od nase nauke i filozofije, ili ga cak prevazilazilo, zasto je ono tako pazljivo prikriveno? Zasto nije ucinjeno opstim dobrom? Zasto su ljudi koji poseduju ovo specijalno znanje nevoljni da ga prepuste u siroki opticaj, u ime bolje i uspesnije borbe sa zabludom, prevarom, zlom i neznanjem?

 

Cini mi se da je to pitanje koje se obicno javlja u svakacijem umu kad se prvi put sretne sa idejama ezotericizma.

 

Postoje dva odgovora na to rekao je G. Pre svega ovo znanje nije sakriveno; a drugo ono ne moze s obzirom na njegova svojstva postati opste dobro. Prvo cemo razmotriti ovaj drugi iskaz. Dokazacu vam kasnije da je znanje (naglasio je ovu rec) daleko pristupacnije onima sposobnim da ga asimiluju nego sto se to obicno predpostavlja; a cela nevolja je u  tome da ljudi ili ne zele ili ne mogu da ga prime. Ali pre svega druga stvar mora biti shvacena, naime, da znanje ne moze da pripada svima, cak ne ni mnogima. Takav je zakon. Vi ovo ne razumete jer ne razumete da je znanje kao i sve ostalo na svetu materijalno. Materijalno je i znaci da poseduje sve odlike materijalnosti. Jedna od prvih karakteristika materijalnosti je da je materija na datom mestu i pod  datim uslovima ogranicena. Cak je i pesak u pustinji i voda u moru odredjena i nepormenljiva kolicina. Tako da ako je znanje materijalno, onda to znaci da je njegova kolicina odredjena u odredjenom trenutku. Moze se reci da tokom odredjenog vremena, recimo stoleca covecanstvo ima na raspolaganju odredjenu kolicinu znanja. Ali znamo cak i iz obicnog posmatranja zivota da materija znanja poseduje sasvim drukcije kvalitate shodno tome dali se uzima u malim ili velikim kolicinama.  Uzeta u velikim kolicinamana datom mestu, to jest, od strane jednog coveka, recimo ili od strane manje grupe ljudi, daje veoma dobre rezultate; uzeta u malim kolicinama, (to jest, pojedinacno od velikog broja ljudi), ne daje nikakve rezultate uopste; ili moze da da negativne rezultate, suprotne od onih ocekivanih. Stoga ako odredjena definitivna kolicina znanja distribuirana  medju milionima ljudi, svaki pojedinac ce da primi veoma malo i ova mala kolicina znanja nece nista promeniti ni u njegovom zivotu ni u njegovom razumevanju stvari. I bez obzira kako velik broj ljudi koji su primili malu kolicinu znanja, to nece promeniti nista u njihovim zivotima, izuzev, mozda sto ce ih uciniti jos tezim.

 

Ali, ako nasuprot, velika kolicina znanja je zgusnuta u malom broju ljudi, onda ovo znanje moze da da velike rezultate. Sa ove tacke gledista daleko je bolje da znanje bude sacuvano medju malim brojem ljudi a ne reasplinjeno medju masom.

 

Ako uzmemo odredjenu kolicinu zlata i odlucimo da pozlatimo izvestan broj predmeta njime, moramo da znamo, ili proracunamo, koliko tacno predmeta moze biti pozlaceno sa tom kolicinom zlata. Ako pokusamo da pozlatimo vecu kolicinu predmeta, oni ce biti neujednaceno pokriveni zlatom, u zakrpama, i izgledace mnogo gore nego da na sebi nemaju nikakvo zlato, a mi cemo ustvari izgubiti zlato.

 

Raspodela znanja zasnovana je bas na istom principu. Ako je znanje dato svima, niko nece dobiti nista. Ako je sacuvano medju pojedincima, svako ce primiti ne samo dovoljno da zadrzi vec i da uveca ono sto je primio.

 

Na prvi pogled ova teorija izgleda veoma nepravedna, jer je polozaj onih koji su, da tako kazem, uskraceni za znanje zato da bi drugi mogli da prime vise, da tako kazem, tuzan i nezasluzeno tezi nego sto treba da bude. Ustvari to uopste nije tako; i u raspodeli znanja nema niceg nimalo nepravednog. 

 

Cinjenica je da ogromna vecina ljudi ne zeli nikakvo znanje uopste. Oni odbijaju njihov udeo, i ne zele da prime ni ono sto im je dodeljeno opstom raspodelom za svrhu zivota. Ovo je narocito evidentno u periodu masovnog ludila kao sto su ratovi, revolucije itd, kad ljudi iznenada izgube i ono malo zdravog razuma sto imaju i pretvore se u potpune automate prepustajuci se masovnom unistavanju u ogromnim brojevima drugim recima gubeci cak i instinkt samo-odrzanja. Usled toga ogromne kolicine znanja ostaju, da tako kazemo, nezauzete i mogu se raspodeliti medju onima koji shvataju njegovu vrednost. U tome nema niceg nepravednog jer oni koji primaju znanje ne uzimaju nista sto pripada drugima, nista drugima ne uskracuju; oni uzimaju samo ono sto su drugi odbacili kao beskorisno i sto bi u svakom slucaju bilo izgubljeno kad ga oni nebi uzeli.

 

Sakupljanje znanja jednih zavisi od odbacivanjem znanja drugih.

 

Postoje razdoblja u zivotu covecanstva, koja se generalno preklapaju sa pocetkom pada kultura i civilizacija, kada mase nepovratno gube razum i pocinju da unistavaju sve sto su stvorili vekovi i milienijumi kulture i civilizacije. Takva razdoblja masovnog ludila, se cesto poklapaju sa geoloskim kataklizmama, klimatskim promenama i slicnim fenomenima planetarnog karaktera, oslobadjaju ogromnu kolicinu materije znanja. Ovo za uzvrat namece rad na skupljanju ove materije znanja koje bi u protivnom bilo izgubljeno. Stoga Rad na skupljanju rasparcane materije znanja cesto koincidira sa pocetkom unistavanja i padom kultura i civilizacija.

 

Ovaj aspekt pitanja je jasan. Gomila niti zeli niti trazi znanje, a vodje gomile u njihovom sopstvenom interesu, pokusavaju da ojacaju njen strah i odbojnost prema svemu novom i nepoznatom. Ropstvo u kojem covecanstvo zivi je zasnovano na ovom strahu. Tesko je cak i zamisliti sav uzas ovog ropstva. Mi ne razumemo sta ljudi gube. Ali da bi se razumeo uzrok ovog ropstva dovljno je videti kako ljudi zive, u cemu se sastoji njihov cilj, o cemu misle, sta govore, cemu sluze i sta svetkuju. Uzmite u obzir na sta kulturno covecanstvo naseg vremna trosi novac, sta namece najvisu cenu, gde su najvece gomile. Ako za momenat razmislimo o ovim pitanjima, postaje jasnije da covecanstvo kakvo je danas sa interesovanjima koji ga rukovodene moze ocekivati da ima bilo sta drugo od onog sto ima. Ali kao sto sam  vec rekao, drukcije ne moze biti. Zamislite da je za citavo covecanstvo dodeljena pola kilograma znanja godisnje. Kad bi ovo znanje bilo rasporedjeno na svakog, svako bi dobio toliko malo da bi ostao ista budala kao sto je i bio. Ali zahvaljujuci cinjenici da je tako malo onih koji zele da steknu ovo znanje oni koji ga uzmu, dolaze do njega recimo, po zrno svaki, i sticu priliku da postanu inteligentniji. Ne mogu svi da postanu inteligentniji  cak i ako zele, i kad bi cak i postali inteligentiji to im nebi promenilo nista na stvari. Postoji opsta ravnoteza koja ne moze biti uznemirena.

 

To je jedan aspekt. Drugi kao sto sam rekao vec, sastoji se ucinjenici da niko ne prikriva nista; nema misterije bilo kakve vrste. Ali sticanje i prenosenje pravog znanja zahteva veliki Rad i veliki napor jednako od onoga koji prima i onoga koji daje. A oni koji poseduju znanje cine sve sto mogu da ga prenesu i saopste sto je moguce visem broju ljudi, da ljudima omoguce pristup njemu i da ih osposobe da se pripreme da prime istinu. Ali znanje nikom ne moze biti dato silom, i kao sto sam vec rekao jedan pogled bez predrasude na zivot obicnog coveka, sta ispunjava njegov dan, sta ga interesuje, pokazace najednom dali je moguce optuziti ljude koji poseduju znanje da ga prikrivaju, da ne zele da ga prenesu ljudima ili da ne zele da poducavaju ljude onome sto sami znaju.

 

Onaj koji zeli znanje mora sam da ucini iniciajlni napor da nadje izvor znanja i da mu pristupi koristeci priliku pomoci i indikacija koje su svima date, ali koje ljudi ne vide ili ne prepoznaju. Znanje ne moze doci ljudima bez napora s njihove strane. To je svima jasno u odnosu na obicna znanja, ali u slucaju velikog znanja, kada priznaju mogucnost njegovog postojanja, nalaze da je mogucim da ocekuju nesto razlicito. Svako zna veoma dobro da ako na primer, covek zeli da nauci kineski, uzece nekoliko godina intenzivnog rada;  svako zna da je pet godina neophodno da se shvate principi medicine, a mozda dvostruko vise za studije slikanja ili muzike. A ipak postoje teorije koje afirmisu da znanje moze da stigne ljudima bez ikakvog napora s njihove strane, da ga mogu steci cak i u snu. Samo postojanje takvih teorija konstituise dodatno objasnjenje zastao znanje ne moze da dodje ljudima. Istovremeno esencijalno je shvatiti da covekov nezavisni napor da dostigne bilo sta u ovom pravcu moze ostati bez rezultata. Covek moze samo da stekne znanje uz pomoc onih koji ga imaju. Ovo mora biti shvaceno od samog pocetka. Covek mora da uci od onog ko zna.

 

56 Samo-posmatranje Berdlip Januar 9 1943

 

Postoje mnoge stvari koje se mogu reci za samo-posmatranje i za ono sto ono jeste i sta nije. Celokupan Rad pocinje od coveka koji pocinje da posmatra sebe. Samo-posmatranje znaci samo-promenu. Ozbiljno i kontinuirano samo-posmatranje, ako je ucinjeno pravilno, vodi definitivnoj promeni u coveku.

 

Razmotrimo pre svega samo-posmatranje u vezi sa greskom koja se cesto cini u vezi njega. Greska je u brkanju samo-posmatranja sa poznavanjem. Znati i posmatrati nisu iste stvari. Povrsno receno, vi mozete da znate da sedite u stolici u vasoj sobi, ali mozete li reci da zaista posmatrate to? Malo dublje govoreci, mozete znati da ste u negativnom stanju, ali to ne znaci da ga posmatrate. Jedan covek u Radu rekao mi je da mu je neko izrazito odbojan. Rekao sam: „ Pokusajte to da posmatrate“. Odgovorio je: „zasto bih to posmatrao, nema potrebe, ja vec to znam“. U takvom slucaju covek brka znanje sa posmatranjem, drugim recima ne razume sta je samo-posmatranje. Sta vise, nije shvatio da samo-posmatranje koje je aktivno je sredstvo samo-promene, dok puko saznavanje koje je  pasivno nije. Znanje nije cin paznje. Samo-posmatranje je cin paznje usmeren ka unutra- ka onome sto se desava u vama. Paznja mora biti aktivna – to jest, usmerena. U slucaju osobe koja vam je odbojna zapazate kakve vam se misli roje u glavi, hor glasova koji govore u vama, sta oni govore, kakve neprijatne emocije isplivavaju  i tome slicno. Primecujete takodje da osobu koja vam je odbojna tretirate iznutra veoma lose. Nista nije suvise lose da se o toj osobi misli ili oseca. Ali videti sve ovo zahteva usmerenu paznju a ne pasivnu paznju. Paznja dolazi od posmatrajuce strane, dok misli i osecanja pripadaju posmatranoj strani u vama. To je deljenje sebe na dva dela. Postoji izreka:“ Covek je prvo jedan, zatim dva, onda jedan“ Posmatrajuca strana, ili posmatrajuce ‘ja’ stoji kao unutrasnje prema, ili iznad posmatrane strane. , ali njegova snaga nezavisne svesti varira jer moze biti uronjen bilo kog momenta. Tada ste sasvim identifikovani sa negativnim stanjem. Ne posmatrate stanje vec postajete stanje.  Tada mozete da kazete da znate da ste negativni ali to nije isto sto i posmatrati svoju negativnost. Kada posmatrajuce „ja“ podrzavaju druga „ja“ koja vrednuju Rad i secaju ga se i zele da postanu svesnija onda nije tako lako da se posmatrajuce „ja“ utopi u poplavi negativnih stvari. Onda je ono potpomognuto i postaje deo zamenika pratioca. Sve je ovo veoma razlicito od pukog saznanja da je covek negativan.  Moze se reci da je pasivno znanje mehanicko za razliku od samo-posmatranja koje je svesni cin i ne moze postati mehanicko. Mehanicko samo-posmatranje nema nikakve veze sa Radom samo-posmatranja.

 

Ljudi ne samo da brkaju znanje sa kontinuiranim cinom samo-posmatranja vec pogresno uzimaju misljenje za posmatranje. Misliti je sasvim drukcije od posmatranja sebe. Covek moze da misli o sebi citav dan i da ni jednog trenutka ne posmatra sebe. Posmatranje covekovih misli nije isto sto i misljenje. Sada treba da je jasno da znanje i misljenje nisu isto sto i posmatranje.

 

Cesto je postavljeno pitanje: „Sta treba da posmatram?“ Prvo, Rad pazljivo objasnjava sta morate poceti da posmatrate. Ali kasnije covek mora da postigne potpunije posmatranje sebe – citav dan ili nedelju i da vidi sebe spolja kao osobu. Mora da misli sta bi pomislio da sretne sebe. On bi naravno imao srdacnu odbojnost prema osobi koja on jeste. Covek mora da posmatra sve u sebi i uvek kao da to nije on nego TO. To znaci da mora da kaze: „sta TO radi? Ne: „sta ja radim?“ on onda vidi te misli koje se odvijaju u njemu i ta osecanja, onda te privatne drame i samo-drame onda te elaboratne lazi, onda te govore, izvinjenja opravdanja izmisljotine i tako dalje, koje prolaze kroz njega jedna za drugom. Sledeceg momenta on naravno pada u san opet i ucestvuje u svima njima. To jest on igra u drami koji je sam sastavio i misli da je stvarna. On misli da jeste deo koji je izmislio.

 

Razmotrimo ovu tacku gledista dalje. Covek mora biti u stanju da kaze: „to nisam ja“ svim tim komadima i delovima i svojim pesmama, svim svojim predstavama koje se u njemu odvijaju, svim glasovima koje uzima za sebe samog. Znate kako nekad  bas pre nego sto potonete u san cujete glasne glasove u svojoj glavi. To su razna „ja“ koja govore. Tokom dana oni govore sve vreme i samo ih vi uzimate kao „ja“ kao vas same. Ali neposredno pre spavanja, odvajanje se desava prirodno, jer se kidaju veze izmedju centara  i izmedju raznih „ja“ da bi san bio moguc. Dva ili vise „ja“ su u stanju da vas drze budnim od sna. Tako ih cujete kao glasove koji govore, jer su prirodnim procesom odvojeni od vas.

 

Unutrasnje odvajanje znaci snagu ne samo da se kaze“to nisam ja“ vec u krajnjoj liniji da se to dozivi kao istina, da „to nisam ja“ nije samo misljenje da je to tako, ili pokusaj da se ubedi sebe da je to tako, ili da je to tako zato sto Rad tako kaze.

 

Kad ste u nekom losem stanju, ako posmatrate sebe tokom nekog perioda vremena primeticete da razne vrste razlicitih grupa neprijatnih  „ja“ pokusava da se bavi time i da od toga nacini nesto. To je zato sto negativni „ja“ zive bivajuci negativni. Njihov zivot se sastoji od negativnog misljenja i negativnog osecanja – to jest u stvaranju negativnih osecanja i i misli. Njihovo je zadovoljstvo da tako cine jer je to njihov zivot. U Radu uzitak u negativnim stanjima mora biti iskreno posmatran, narocito tajna uzivanja u njima. Razlog je sto ako covek uziva da je negativan u bilo kakvoj formi  a njih su citave legije, nikad ne moze da se odvoji od njih. Ne mozete se odvojiti od necega za sta imate tajnu naklonost. Radi se o tome da se identifikujete sa negativnim „ja“ kroz tajni afinitet, jer sa cim god da se identifikujete vi to postajete. Covek se u sebi neprekindno transformise u razlicite „ja“. On nije nista postojano, ali odvajanjem moze da nacini nesto postojanim. Linija odvajanja postaje ono sto voli i ono sto ne voli Rad. 

 

Sada govorimo jos jednom o posmatranju govora. Sva pravila odnose se na govor, prakticno govorenje  i kako se postaviti prema pogresnom govoru. Neophodno je posmatrati unutrasnji govor i odakle on dolazi. Pogresan unutrasnji govor je je plodno tle ne samo za mnoga unutrasnja neprijatna stanja vec i za pogresan spoljni govor. Znate da u Radu postoji nesto sto se zove praksa unutrasnje tisine. Praksa i znacenje unutrasnje tisine je nesto otprilike ovako: Prvo, mora biti u vezi neceg odredjenog i definitivnog; drugo, ne radi se o tome da ga ne dodirujete. To znaci da ne mozete da praktikujete unutrasnju tisinu na neodredjen uopsten nacin, izuzev mozda kao prolazni eksperiment neko vreme. Ali mozete da je praktikujete rigidno u odnosu na neku odredjenu i definitivnu stvar, nesto sto jasno znate i vidite. Neko je jednom upitao:“dali je praktikovanje unutrsnje tisine isto sto i nedozvoljavanje da vam nesto dodje u pamet?“ Odgovor je ne. To nije isto. Ono u vezi cega praktikujete unutrasnju tisinu je vec u vasoj glavi i toga morate biti svesni,  ali ga nesmete dodirivati vasim unutrasnjim govorom, sa vasim unutrasnjim jezikom. Vas spoljni jezik, jezik  u bukvalnom smislu, voli da dodiruje bolna mesta kao kad boli zub. Tako i vas unutrasnji jezik. Kada se to dogadja onda bolno mesto iz vase glave utice u unutrasnji jezik i omotava se kao unutrsnji govor u svakom pravcu. Naravno da ste primetili da se unutrasnji govor uvek odvija u negativnim stanjima i da sklapa mnoge neprijatne fraze koje najednom nalaze izraza u spoljnem govoru, mozda dugo vremena kasnije. U Radu se kaze da je neophodno biti pazljiv u odnosu na pogresan spoljni govor u pocetku a zatim u odnosu na pogresan unutrasnji govor. Ustvari pogresan spoljni govor je uglavnom rezultat pogresnog unutrsnjeg govora. Pogresan unutrasnji govor, narocito otrovan i zao unutrasnji govor, i tome slicno, stvara nered unutra, kao izmet. To su sve razliciti oblici lazi i zato imaju takvu snagu i upornost. Lazi su uvek mocnije od istine jer one mogu da povrede. Ako posmatrate pogresan unutrasnji govor primeticete da je on samo polu-istine, ili istine povezane u pogresnom poretku nacin sa ponecim izostavljenim ili dodatim. Drugim recima to je jednostavno laganje sebe. Ako kazete: „dali je ovo sasvim tacno?“ moze prestati ali ce naci drugi set lazi. Na kraju mora poceti da vam bude odbojno. Ako u tome uzivate, nikad mu necete oduzeti snagu. Nije dovoljno da vam privlacnost toga postane odbojna, TO mora da vam postane odbojno.

 

Sve ovo pripada prociscavnju emocionalnog zivota. Mehanicki mi samo volimo sebe, te tako mrzimo sve one koji ne vole nas. Razvoj bica nije moguc i to je ocigledno zasto, dok god emocije ne prestanu da imaju samo ovu osnovu samo-dopadanja. Uvazavanje spoljasnjeg u Radu je stavljanje sebe u polozaj drugih. U jevandjeljima je ovo opisano kao „sve sto zelis sebi zeli i drugome“. Ovo je jedna od definitivnih formulacija u Jevandjeljima onoga sto se u Radu naziva uvazavanje spoljnjega. Ali covek mora veoma duboko da razmislja o tome sta to govori i da u sebi pojmi sta to znaci, jet to ima jedno unutrasnje i jedno spoljnje znacenje. Ako kazete: „ja uvek mislim o drugima“ onda to posmatrajte. To je verovatno odbojnik. Verovatno ne primecujete da govrite i i pisete stvari koje kada biste ih vi primali ne biste ih tolerisali ni za jedan momenat. To je jedna veoma interesantna forma samo-posmatranja i ukljucuje posmatranje unutrsnjeg govora. U vama svako drugi je bespomocan. Mozete da odvucete coveka u svoju pecinu u sebi i raditi mu sta god da zelite. Mozete prirodno biti ljubazni, ali u Radu, koji je sav o prociscenju i organizovanju unutrasnjeg zivota, to nije dovoljno. Radi se o tome da je ono kako se ponasate u sebi i nevidljivo jedan prema drugome ono sto stvarno ima znacaja. Ovo je veoma tesko shvatiti. Mozda mislite da to vec znate. Ali razumeti – cak samo poceti razumevati to – uzme mnogo godina Rada. Kada unutrasnje korespondira sa spoljnjasnjim i kada spoljasnje postuje unutrasnje tada covek ima „drugo telo“.  Ovakvi kakvi smo nas spoljnji zivot ne korespondira sa nasim unutrasnjim zivotom i nas spoljnji zivot kontrolise nas unutrasnji. Unutrasnje raste uvidjajuci dobro u necemu. Nedavno smo ovde govorili o tome sta je svetac, Cassian, rekao o covekovoj sposobnosti da ucini istu stvar iz razlicitih razloga. Covek moze da postupa iz straha, straha od zakona, od gubitka reputacije, straha od misljenja. On tada postupa od spolja. Ili moze da postupa iz  ambicije i mnogih drugih slicnih oblika samo-interesa. Ili moze postupati iz dobra – uvidjajuci dobro i postupajuci u skladu sa njim. Ovo razvija unutrasnjeg coveka. Sve ovo moze biti predmet samo-posmatranja. Ali cak i prva faza samo-posmatranja ima odredjene efekte. Ona omogucava zrake svetla u mrak naseg psihickog zivota. Psihicki zivot je taj o kojem moramo da razmisljamo u Radu. Sve instrukcije u Radu su o covekovom psihickom zivotu, koji je  u haosu. Na ovaj nacin samo-posmatranje postaje dublje i vrednovanje Rada postaje vise i vise unutrasnje. Tako Rad pocinje da deluje na Esenciju koja je stvarni deo coveka.

 

Rad na sebi je uvek isti. Nema veze gde ste. Uvek ste u kontaktu sa radom ako je vas unutrasnji stav prema njemu pravilan. Ako je vas unutrasnji Rad pravilan, Rad ce vas poduciti sta rad na sebi znaci. Ako je vas unutrasnji stav pogresan, to nece biti moguce, jer blokirate put. U  celokupnom samo-posmatranju, ako treba da postane puno samo-posmatranje, morate posmatrati TO. To znaci videti sve svoje reakcije na zivot i okolnosti jer kao TO u vama a ne kao „ja“. Ako kazete „ja“ onda nista ne moze da se dogodi. Govoreci „ja“ osecajuci „ja“ , osecanje „ja“ cini promenu nemogucom. Ako svakom negativnom stanju kazete „ja“ onda ga ne mozete izbeci. U pocetku covek uzima sebe kao jedno i kaze „ja“ svemu sto se dogadja u njegovom psihickom zivotu. Da bi se promenio mora postati dva. Mora da podeli sebe u TO i posmatrajuce „ja“ to jest u dva, zatim kasnije moze postati jedno – jedisntven. Instrument samo-posmatranja je kao noz koji nas odseca od onoga sto nismo.  Ako pocnete da uvidjate sta znaci  reci: „to nisam ja“ onda pocinjete da koristite taj instrument. Kada zaista mozete da kazete: Sta TO radi? Umesto „sta ja radim“ pocinjete da shvatate Rad. Rad sluzi tome da nacini novi skup reakcija ili radije novi nacin na koji se prihvataju stvari. Kad uzimate obicne stvari na novi nacin vi pocinjete da se menjate. NE mozete ostati isti – i menjati se. Ako ste uvek isti to znaci da uvek reagujete na zivot na isti nacin. Insistirate na svojoj sopstvenoj funti mesa. Ideja  promene je da se ne bude isti. Ideja Rada je da se covek promeni. Ideja samo-posmatranja je da se covek odvoji od onog sto je bio tako sto covek nece da se povodi za onim sto posmatra. U tom smislu samo-posmatranje je sredstvo samo-promene. 

 

*          *          *

 

Kad u sebi pocinjete da formirate mocan mentalni instrument  Rada, videcete da kako god da ga okrenete uhvaticete nova znacenja. Rad u nama formira novi instrument prijema, novi aparat za prijem utisaka jednako spolja i iznutra. Rad lezi u delovima koji treba da budu povezani zajedno putem razumevanja. Svaki deo Rada, svaka posebna ideja, svaki komad ucenja je isti kao delovi, recimo, radio masine. Delovi radija, recimo, leze na stolu i mozete ih videti. Ako znate dovoljno, ako razumete sta su oni mozete ih sastaviti zajedno i onda instrument pocinje da radi i cujete razne vrste nevidljivih stvari koje u suprotonom nebi mogli da cujete. U slucaju Rada svaki deo je nesto fizicko, spoljni objekat koji lezi na stolu, ali je fizicki – ideja, misao, pravac, formulacija, dijagram, itd. Kad se svi ovi delovi povezu razumevanjem i vrednovanjem Rad oformljuje novi i organizovani aparat u vama. Rad je ustvari ceo i kompletan organizam koji je dat deo po deo, malo po malo, ali svi ti delovi su delovi istinite celine. Ako se stoga Rad formira u vama imate novu stvar, novi organizovani instrument u vama. Cak ce i pojedinacni deo Rada uzet sa vrednovanjem i razuemevanjem poceti da stvara poromenu u vama jer on prenosi nove uticaje. Ali celokupan Rad mora da bude formiran u coveku. O ovome se moze misliti kao o drugom telu – drugoj organizovanoj stvari u coveku – ako vocek zivi u Radu. Onda ce to kontrolisati onog coveka koji je bio.    

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s