Pogrešan rad Centara (4)

Birdlip, 18 Novembar, 1941
Pogrešan rad Centara

Intelektualni Centar je podeljen na Pozitivni i Negativni Deo.

Deo IV- Započnimo sada proučavanje Negativnih Delova Centara  i  i njihovog značenja. Da bismo to mogli učiniti, počnimo danas od Intelektualnog Centra koji je prirodno podeljen na Pozitivnu i Negativnu stranu i u isto vreme porazgovarajmo o tome šta je mišljenje i šta znači Rad u odnosu na pravilan poredak Intelektualnog Centra.

Koja je funkcija Negativnog Dela Intelektualnog Centra? Grubo rečeno, njegova funkcija je da misli Ne, da negira. Funkcija Pozitivnog Dela Intelektualnog Centra je da misli Da, da afirmiše. Tako je ceo Centar predstavljen na ovaj način.

Bez Negativnog Dela u Intelektualnom Centru bilo bi nemoguće misliti. Šta je mišljenje? Prva definicija koju ovaj sistem daje jeste da je mišljenje upoređivanje. Mišljenje je upoređivanje jedne stvari sa drugom, jedne  tvrdnje sa drugom, itd. Ali ako čovek  ima samo afirmaciju ili Da kao instrument sa kojim misli, poređenje neće biti moguće. Poređenje zahteva kvalitet, ili izbor između dve stvari, jedna kojoj kažemo Da i druga kojoj kažemo Ne. Sva pitanja koja postavljamo a koja počinju sa zašto (za razliku od onih koja počinju sa kako) znače da tražimo razlog za nešto: i celokupno rezonovanje uključuje poređenje i izbor – tj. izbor ovog i odbacivanje onog. Bilo bi nemoguće izabrati ili odbaciti kad u Intelektualnom Centru ne bi postojala  dvostruka moć – naime, moć afirmacije i moć negacije. Dva dela Centra bi trebalo da su u stanju da rade zajedno, donekle na isti način, kao što dve oštrice makaza rade zajedno, jedna nasuprot druge. To znači da bi čovek  trebao biti u stanju da vidi šta afirmiše, kao i ono šta negira, bez obzira o čemu misli, i da ih drži zajedno i da između dve suprotstavljene strane nađe put za svoje misli, jer svako izvorno mišljenje vodi um u nekom pravcu (i treba da vodi ka novom mestu u  umu a ne uvek starim stazama na stara mesta gde je već bio ranije i do kojih stiže bez ikakvog mišljenja već jednostavnim naviknutim asocijacijama). Govorim o  istinskom mišljenju koje zahteva napor i predstavlja nešto što ljudi retko rade. Kao što ste nesumnjivo već čuli, svakome u ovom Radu se savetuje da “pomeri mozak” bar jednom dnevno a to znači da učini stvarni napor da misli. Ono sto obično nazivamo mišljenjem je jedan automatski tok asocijacija, let maglovitih ideja, sećanja i fraza prekidanih povremenim laganim naporom da se setimo nečeg kao, na primer, šta treba da kupimo ili gde treba da idemo danas. Kad Intelektualni Centar radi  kao celina, svi njegovi različiti delovi i podeljci padaju na svoje pravo mesto i funkciju, ali to se retko događa. Čitav Centar je retko osvetljen. Po pravilu samo mali delovi i pod-delovi rade – tj. rade pod slabim pritiskom sa samo malo svetla i u malim delovima, i tako ne mogu da operišu ni sa kakvim mislima ili idejama koje zahtevaju aktivnost Centra kao celine. I  opet, ljudi po pravilu ne znaju o čemu da misle. Ovaj sistem sa svim svojim idejama i principima, sa svojom ogromnom pozadinom i sa svojim praktičnim detaljima –  u stvari celokupno učenje – je povezani organski sistem, sazdan da čoveka natera da misli i da ga nauči kako da misli i da mu da nešto kroz šta da razvije svoje sopstveno mišljenje. Jer su neke ideje lake da se shvate i malih razmera, druge su teže i širih razmera i veza menju njima ne mora biti očigledna dugo vremena, ali ceo Intelketualni Centar, sa svim svojim delovima, malim i velikim je potreban da pravilno prihvati i drži sistem kao celinu tako da može ispravno da radi i da prenosi snagu kao ornganizovana živa celina. To nije pitanje samo pamćenja, jer pamćenje je pre svega funkcija mehaničkog ili formatornog dela Intelektualnog Centra, koji registruje, i ovaj deo nije dovoljan da shvati ideje i učenje u potpunosti. To je takođe pitanje vrednovanja, uviđanja i  osećanja “ukusa” njegove istine. U isto vreme, ako ovaj sistem nije pravilno zapamćen u čoveku, on ne može da se ispravno razvije i raste u njemu, da primi i prenosi vibracije Viših Centara.  Morate razumeti to da Rad kao takav nema snagu, ako ga uzmemo kao reči i dijagrame, već se snaga nalazi u onome šta Rad prenosi kada je njegova suština voljno shvaćen. Jer kad je Rad shvaćen, on onda formira nešto u čoveku što nije ranije posedovao i taj instrument, da tako kažemo, tako formiran u njemu može da odgovori na uticaje kojih ranije nije bio svestan. Baš ti uticaji modifikuju, menjaju i eventualno transformišu čoveka. Videćete,  dakle, koliko je bitno držati Rad  živim u sebi i slušati njegove ideje ponovo i iznova i misliti o njima  te pokušati da delujete iz njih i na osnovu njih.  Jer ako Rad umre u čoveku kroz ogroman pritisak života i njegovih dnevnih zahteva, biće možda teško probuditi se opet. Ljudi lako padaju u san;  i mnogo vremena uzme učenje, napori i žrtvovanja pre nego što se Rad u čoveku formira dovoljno snažno da može da ostane živ sam od sebe, stoga ljudi moraju da budu u vezi sa onima koji mogu da ga drže u životu i čiji je zadatak da to čine.

Napravio sam ovaj dijagram da bih pokazao kako je rad Intelektualnog Centra, kao celine, neophodan za potpuno razumevanje ovog sistema i kako je sistem konstruisan da za ovu svrhu i može da ispravno organizuje ceo Intelektualni Centar u instrument koji može da  počne reagovati na uticaje koji dolaze od Viših Centara. Ali kako ova tema pripada “Relativnom Mišljenju” (koje samo dovodi Intelektualni Centar u pravilan rad) vratićemo se sada na podelu Centra na pozitivnu i negativnu stranu  i razmotrićemo ih u odnosu na pogrešan rad Centara (i delova Centara).

Uzmimo negativno mišljenje. Negativno mišljenje nastaje kad čovek misli isključivo ili  uglavnom iz Negativne strane Intelektualnog Centra. Koristi negativni deo za mišljenje. Kao što je rečeno, dve strane: pozitivna i negativna, treba da rade zajedno i da jedna drugu proveravaju. Ako čovek počne da misli, recimo o Radu, iz Negativne strane Intelektualnog Centra i dozvoli da ova strana nastavi svoju aktivnost neprovereno, on je osuđen da stigne do poricanja Rada, jer Negativna strana može samo da poveže stvari u obliku povećanenegacije.  Krajnji rezultat će stoga biti Ne. Ovo negativno mišljenje, o stvarima  sa kojima je Rad na primer povezan, je danas vrlo uobičajeno, ali da bi napredovao čovek mora da odbaci bilo šta šta se sa tim ne slaže.

Negativno mišljenje ima mnoge različite forme u ljudima. Neki ljudi imaju dobro razvijen sistem sasvim neproverenog negativnog mišljenja o različitim stvarima – o njima samima, o drugima, o životu, o svetu, o svemiru, itd. Ovi sistemi su formirani u njima nezavisno od Pozitivne strane Intelektualnog centra i stoga su jednostrane, neproverene, neoborive bilo kakvim suprotnim mišljenjem i često su izvor bolesti.

Jedna od najlakših stvari je ne slagati se. Za  neslaganje po navici se koristi Negativni Deo Centra. Neslaganje po običaju, iznalaženje krivice, ili greške, cepidlačenje, itd., je nekontrolisano korišćenje Negativne strane: a negativan  mislilac je ukratko čovek za izbegavanje, jer šta god da mu kažete on će pokušati da uništi. On ne može drukčije jer on je, da tako kažemo, intelektualno u rikvercu i samo može da  ide nazad. Sve je ovopogrešan rad Centra. S druge strane, čovek koji misli, recimo opet  o ovom sistemu, samo na strani afirmacije, opet neće nikad ništa shvatiti. To  mu nikad neće postati stvarno, jer neće nikad proći kroz iskušenje u odnosu na njega i boriti se i osvojiti ga za sebe polako i postepeno.

Postoji priča u Radu da je jednom davno čovek bio savršen. Čovek je bio u kontaktu sa “Višim Centrima”. U stvari, rečeno je, razgovarao je sa bogovima. Ali bio je veoma slab, jer nikad nije osporavan i bivajući uvek afirmisan, nije znao kako da se sretne sa poricanjem. Tako je lako pao sa svog visokog položaja jer nije imao  snagu da razmišlja i razumeva sam za sebe. Sada mora da nađe put nazad gde je jednom bio, sa snagom poricanja da mu pomogne.

DODATNA BELESKA:

Ima interesantnih stvari koje se mogu reći u vezi podele na Pozitivni i Negativni deo Intelektualnog Centra ako ih uzmemo u vezi sa drugim centrima kao što je Emocionalni Centar. Na primer, čovek može imati negativno mišljenje i pozitivan osećaj ili volju u odnosu na neku stvar. Ili, nasuprot tome, može imati pozitivno mišljenje i negativan osećaj ili volju. Da bismo ilustrovali ovo primer iz Jevanđelja je dobar za razmišljanje:

“Čovek  je imao dva sina; i ode do prvog i reče: Sine idi radi danas u vinogradu. I on odgovori i reče neću: ali zatim se pokaja  i ode. I ode drugom sinu i reče isto. I on odogori i reče: Odoh gospodaru i ne ode. Koji je od njih dvojice uradio po volji svog oca?”
(Matej XXI- 28-31)

Čovek koji ima suviše mehaničku afirmaciju Intelektualnog Centra će reći “Da” ali to pripada njegovoj misli, ne njegovoj volji. Osnova volje je Emocionalni Centar. Tako on kaže “Da” sa svojim mišljenjem ali u krajnjoj liniji “Ne” svojim Emocionalnim Centrom.  Ili čovek ima negativno mišljenje i pozitivno osećanje.  On kaže “Ne” svojim razumom ali njegova osećanja kasnije kažu “Da”. Parabola ili psihološka definicija može biti shvaćena različito. Ali ona znači da čovek nije jedno – i ima dve različite strane koje se nužno ne slažu.

Druga stvar koja može biti rečena je da ako čovek nema Maganetski Centar (koji afirmišepostojanje dve vrste uticaja u vrtlogu života – naime A i B uticaje) može samo da počne iz negativne strane mišljenja jednom kad se susretne sa radom ove vrste i tako provede sve svoje vreme u opovrgavanju. Osećanje iniciara određenu vrstu mišljenja. Naš intelektualni aparat, takav kakav jeste, podeljen je na pozitivni i negativni, može dati bilo koji rezultatshodno tome koja strana je u akciji. Može dokazati ili opovrgnuti bilo šta. Vrednovanje – Emocionalni Centar – je ono što je odlučujuće. Gledano kao čista mašina, dve strane Intelekutualnog Centra  se  uzajamno poništavaju. Zato je rečeno da je treći faktorneophodan za pravilan rad Centra.