Ideja transformacije u Radu (2)

Birdlip, 14. jul, 1941
Ideja transformacije u Radu

Deo III – Da bismo mogli da nastavimo razgovore o Transformaciji dozvolite da vam postavim ovakvo pitanje: “Šta sprečava transformaciju utisaka u nama? Zašto se to ne događa uvek?”  Proučimo ponovo ovo pitanje.

Utisci treba da produže svoju oktavu dok ne dostignu  Mi 12. Setićete se da oni ulaze kao 48, ali se ne razvijaju dalje. (Figura 1). Zapamtite takođe, da Prvi Svesni Šok treba da omogući utiscima da nastave svoju evoluciju, naime, prelazak u Vodonik 24 i zatim do Vodonika 12.  Tj.  pomoću Prvog Svesnog Šoka  DO 48 postaje RE 24 a zatim MI 12 (Figura 2).

Treba imati u vidu i pravilno shvatiti dve stvari:
(1) Prvi Svesni Šok se ne događa čoveku koji  spava. To je svesni napor, koji zahteva posebno znanje i Samo-posmatranje i koji se događa u vezi s  ulaznim utiscima života i  mehaničkim reakcijama čoveka na njih. Grubo rečeno, on se sastoji od viđenja objekta i istovremenog  viđenja svojih reakcija bez identifikovanja sa njima. Ovaj proces je nekad označen dijagramom:

(2) Prvi Svesni Šok   ljudskoj mašini povećava energiju mašine u obliku Vodonika 24 i Vodonika 12. Rezultat je ustvari da se svakoj ćeliji u organizmu da drugačija hrana – tj. viši Vodonik. U vezi sa ovom drugom tačkom, dozvolite da vas podsetim, da ni psihičke ni fizičke funkcije ne mogu biti shvaćene, dok god nije shvaćeno da one mogu  raditi u različitim stanjima svesti. Ako je primjenjen Prvi Svesni Šok, dodirnuto je Treće stanje svesti, sa rezultatom da ljudska mašina, zahvaljujući novoj energiji, radi na drugačiji način,  kako u pogledu na fizičkih, tako i psihičkih funkcija. Treće Stanje Svesti je stanje Pamćenja Sebe, koje čovek treba da poseduje, ali koje je malo po malo izgubio zbog loših uslova života. Danas se može reći da se ono događa samo u formi veoma retkih bljeskova.  Prvi Svesni Šok stvara Treće Stanje Svesti – tj prvi cilj Rada je da vrati to izgubljeno Stanje, naime, da učini da čovek Pamti Sebe dok eventualno ne doživi barem te retke bljeskove rastućeg stepena svesnosti (nad kojima nema kontrolu), ali može u sebi da stvori rastući stepen Pamćenja Sebe putem svesnih napora. Ovi napori, koji pripadaju Prvom Svesnom Šoku, postepeno dovode do toga da mašina radi ispravnije. Mnoge pogrešne funkcije, i u psihičkoj i u fizičkoj sferi, stečene pogrešnim radom mašine u dva najniža stanja svesti – tj. u tami – počinju  tada nestajati same od sebe.

Vratimo se sada pitanju šta sprečava Do 48 od prelaženja u Re 24 i onda u Mi 12. Zašto se ovo uvek ne dešava? Dešava se u detinjstvu;  Mi 12 se u izvesnoj meri proizvodi u telu u ranoj mladosti. Možemo se setiti njegovog delovanja. Ali kako ličnost  raste,  i sve više omotava Esenciju sa debelim slojem, to se ređe događa. Tj. utiske sve više i cešće presreće Ličnost, koja je na dijagramu predstavljena kao dupla linija označena sa “X”.  Utisci, koje dolaze kroz čula, padaju na debelu mrežu koja hvata sve (izuzev jako malog dela koji prolazi dalje i proizvodi sasvim male količine Mi 12).

Ta mreža je Ličnost sa svojim jakim Odbojnicima,  fiksiranim Stavovima, sa svojim mehaničkim Asocijacijama, sa svojim Ulogama,  koji se automatski stavljaju u pogon, sa svojim idejama da zna i da može da čini, sa svim svojim protivrečnim “ja”, sa svim različitim oblicima negativnih emocija koje je stekla imitiranjem, sa svim navikama identifikovanja,  pridavanja značaja, samo-opravdavanja, umišljanjem i laganjem, centriranim u Lažnoj Ličnosti.  Sve ovo sprečava utiske da prođu kroz svoju normalnu transformaciju. Drugim rečima,  na mestu gde ulaze utisci formiralo se nešto mračno i neprozirno i zatvara daljnji put.

Sa stanovišta Trijada,  utisci koje ulaze kao Vodonik 48 ne mogu da pređu u Vodonik 24 dok god Vodonik 12 nije prisutan.  Na mesto gde ulaze utisci mora biti doveden Vodonik 12. Ličnost  je konstruisana uglavnom od vodonika 48 – formativni Vodonik – tako da utisci 48 padaju na Ličnost 48, i pošto nedostaju nužni elementi trijade, nikakva transformacija nije moguća. U slučaju obične hrane, tj. Vodonika 768, bivajući konzumirana susreće se sa sokovima za varenje, i njihovim aktivnim fermentima, koji pripadaju redu Vodonika 192, i rezultat je transformacija 768 u 384. Ali u slučaju  utisaka, jednom kad je formirana Ličnost,  na njih ne nailazi nikakav odgovarajući “fermant”(u ovom slučaju Vodonik 12).  Na to mesto mora biti doveden Rad kako bi delovao kao “ferment”, jer Rad  treba da dovede čoveka do toga da razmišlja na nov način i da ga probudi.

Šta to znači? Kako čovek može  dovesti Rad na mesto  ulaska utisaka? Ukratko,  sjećajući se Rada emocionalno. Što više čovek kroz ispravno Samo-posmatranje oseća sopstvenu bespomoćnost, što više shvata sopstveno neznanje, i što više uviđa svoju mehaničnost i da je mašina, što god više uviđa svoju  unutrašnju ništavost, Rad će u njemu postajati sve više emocionalan. Rad u nama može da postoji kao Vodonik 48. Onda je on samo u Ličnost, kao nešto formativno u sećanju.  On u nama može postojati u obliku Vodonika 24. Onda je emocionalan. On takođe može da postane  jako dragocen, tako  značajan za nas, da počinje da ima intezitet značaja i važnosti koji pripada Vodoniku 12. U tom slučaju, Lažna Ličnost  počinje da se ruši i čovek  postaje “kao malo dete”. To je jedno od značenja izraza: “Osim ako ne postanete kao mala deca”. Ako čovekova ljubav više nije orijentisana samo prema njemu samom, ka njegovim uobičajenim idejeama o sebi, njegovoj neobičnoj sujeti i uvažavanju samog sebe – tj. u Lažnu Ličnost – onda se pravac njegove volje menja – tj. rezultat njegovih želja se menja.  Kad vrednovanje istine u ezoteričnom učenju postane jače nego vrednovanje sebe onda ono počinje da deluje na čoveka. Onda on sve počinje da prima na  drugačiji način. Celokupan način  na koji prima spoljni svet počinje da se menja. (Zašto  ne možete da shvatite da je život  utisak). Čovek više ne reaguje na utiske iz svoje mehaničke ličnosti, stalno ponavljajući iste reči, osećajući ista osećanja, itd. On počinje da deluje iz Rada – tj. na sasvim nov način.

Rad dolazi na mesto gde život ulazi u njega kao  utisak i stoji  uz  njega. Čovek počinje da  posmatra život kroz Rad i umesto da gubi vreme na stotine formi beskorisnog unutrašnjeg pridavanja značaja ili negativnih reakcija ili  identifikacija, on traži kroz  snagu Rada pomoć da izmeni svoje mehaničke reakcije, kojih je postao svestan Samo-posmateanjem i da trasformiše svoje uobičajene načine razmišljanja. Počinje da živi svesnije na mestu gde život ulazi kao  utisak.