Ideja transformacije u radu (4)

Birdlip, 21. septembar 1941
Ideja transformacije u radu

Deo IV. Glava II. – Prošli put pročitali smo spis o neophodnosti da ne uzimamo sve u sebi kao “ja”. Čuli ste i ranije da “dok god čovek  sebe ne podeli na dva ne može da se pomeri s mesta gde se nalazi”. Ova izreka, često korišćena u Radu, odnosi se na početak procesa koji se zove unutrašnje odvajanje. Čovek mora prvo da se podeli u dva dela. Ali sledeće faze unutrašnjeg odvajanja su kompleksnije od ove.

Daću vam jedan primer. Nedavno mi je neko rekao da je po po prvi put počeo da uviđa šta Samo-posmatranje  i odvajanje znači. Rekao mi je: “Uvek sam o negativnim emocijama mislio kao o  lošem delu mene. Shvatam moju grešku.” Samo-posmatranje će nam pokazati naša negativna stanja.  Ali po pravilu potrebno je još nešto pored njihovog jednostavnog posmatranja, a to je unutrašnje odvajanje. I niko ne može da se odvoji od onoga što u sebi posmatra, ako smatra ono što posmatra kao samog sebe,  jer će se osećaj “ja” onda neizbežno preneti na sve ono što posmatra u sebi i taj osjećaj “ja” će povećati snagu i moć onoga što posmatra. On mora da nauči da na pravilan način kaže: “To nisam ‘ja’ –  nisam ‘ja'”. Ako negativnu emociju uzme kao  loš deo sebe, neće biti u stanju da se odvoji od nje.  Da li vidite zašto?  Neće biti u stanju da se odvoji od njih jer ih uzima kao sebe i samim tim im daje validnost “ja” (daje im značenje “ja”). I kao što je rečeno u poslednjem predavanju, ako svemu u sebi damo osećaj “ja”, ako kažemo “ja” svemu  o čemu mislimo ili što osećamo ili što zamišljamo, ništa se ne može promeniti. Jer “ja” ne može da izmeni “ja”. I ako praktikujemo Samo-posmatranje  na ovoj osnovi, sve što posmatramo biće “ja”. A radi se o tome da je sve u nama, praktično govoreći, “to” – tj. mašina koja  radi sama od sebe.  Umesto da kažemo “ja mislim”, mnogo bliže istini je ako kažemo “to misli”. I umesto da kažemo “ja osećam”, mnogo je bliže reći “to oseća”.

Ono što nazivamo sobom, i čemu kažemo “ja”, je u stvari ogroman svet, veći i raznovrsniji nego  spoljašnji svet koji opažamo čulima. Mi ne kažemo “ja” onome što vidimo u  spoljašnjem svetu. Ali kažemo “ja” svemu što se događa u našem unutrašnjem svetu.  Potrebno je mnogo godina da bi se ova greška barem malo modifikovala. Ali ponekad nam je za trenutak dato jasno svetlo razumevanja i shvatamo na šta se misli i o čemu Rad neprekidno govori. Ukoliko čovek sebi prirpisuje zlo, on je u pogrešnoj poziciji kao i kada sebi pripisuje dobro i zaslugu oko toga. Svaka vrsta misli može da uđe u um; svaka vrsta osećanja može da uđe u srce. Ali ako ih sve pripisete sebi i svemu kažete “ja”, vezujete  ih sve za sebe i ne možete  se iznutra odvojiti od njih. Čovek može da izbegne negativne misli i osećanja ako ih ne uzima kao deo sebe – kao “ja”. Ali ako ih čovek  posmatra kao “ja”, i ujedini se sa njima – tj. poistoveti sebe sa njima – onda ne može da ih izbegne.

Postoje unutrašnja stanja – stanja u svima nama – koja moramo da izbegnemo baš kao što čovek izbegava da hoda blatom u spoljašnjem, vidljivom svetu. Čovek ih ne sme da sluša, ne sme da ide  za njima, ne sme ih dotaknuti niti  dozvoliti da ga  dotaknu. To je unutrašnja separacija. Ali  ne možete da praktikujete unutrašnju separaciju, ako sve što se dešava u vašem unutrašnjem nevidljivom svetu – u kojem zapravo živite – pripisujete sebi. Češto sam bio zatečen pitanjima ljudi o mislima i osećanjima koja ih truju i brinu. Na primer, ljudi koji se ponose sobom  jer su, takozvanog “jasnog uma”, se često  zatiču sebe izmučeni neprijstojnim mislima i prizorima; to je upravo ono što se događa, ako čovek inisistira, da je sve u njemu ili njoj “ja”.  U vezi sa tim, sećam se da kad smo napustili Institut u Francuskoj i otišli smo u Škotsku, u kuću moga dede. On je sakupio veliku biblioteku, u kojoj je, između ostalog, bilo mnogo teoloških i etičkih  knjiga. Naravno, one su bile sasvim formativne prirode. Ali nemajući šta drugo da čitam proveo sam neke od dugih zimskih noći pokušavajući da razumem o čemu se tu radi.  To su bili uobičajeni ogorčeni argumenti o prirodi Trojstva, o prirodi jeresi, itd., ali primetio sam da  je jedna od tema diskusija, koja se često ponavljala, bila da smo mi odgovorni za svoje misli. Neki od najžešćih moralista inisistirali su da mi jesmo odgovorni, ali nekoliko od tih, odavno izumrlih teologa, imali su stav da nismo odgovorni za svoje misli. Neki su govorili da nam misli šalje đavo. Ali ni jedan od tih pisaca koje sam čitao, nije zauzeo psihološki stav u odnosu na ovo pitanje.

Bilo kog momenta najneobičnije misli i slike mogu da uđu u nas. Ako  ih nazovemo “ja”, ako poverujemo da ih mi mislimo, one imaju moć nad nama. I ako  ih pokušamo eliminisati, uvidićemo da je to nemoguće . Zašto? Ponoviću jednu od mojih sopstvenih ilustracija o ovoj situaciji. Pretpostavimo da stojite na nekoj dasci i da pokušavate da je podignete, i  borite se iz sve snage da to učinite. Da li ćete uspeti? Ne, zato što vi sami pokušavate da podignete sebe a to je nemoguće.

Potrebna je značajna preorijentacija čitavih koncepata o sebi, kako bi se moglo shvatiti šta sve ovo znači. Toliko mnogo  odbojnika i raznih oblika ponosa i glupih načina mišljenja sprečava nas da vidimo kakva je naša unutrašnja situacija. Umišljamo da imamo kontrolu nad sobom. Umišljamo da smo svesni i da uvek znamo šta mislimo, govorimo i činimo. Umišljamo da smo jedinstveni, i da imamo istinsko postojano “ja”, i da imamo volju, i zamišljamo još mnoge druge stvari. Sve to stoji na našem putu i pre nego što možemo da praktikujemo unutrašnju separaciju, neophodno je sasvim novo osećanje o sebi i o tome šta čovek zapravo jeste.

 

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s