Nekoliko misli o ratu sa stanovišta Rada

Komentar – Berdlip, 19. juli 1941
Nekoliko misli o ratu sa stanovišta Rada

Deo I.- Rat je događaj koji uvlači ljude u svoj vrtlog hteli oni to ili ne. Ljudi, međutim, zamišljaju da su slobodni. Ceo čovekov život je zasnovan na ideji da on ima slobodu izbora. Kad bi čovek mogao da vidi jasno da je mehaničan – tj. da nije slobodan – ne bi mogao to da podnese. Neophodno je razumeti da je čovečanstvo na zemlji podvrgnuto pod 48 zakona, i da je svaki čovek zapravo pod  96 nivoa zakona. To je na prvi pogled teško da se vidi sem ako se setite Zraka  Stvaranja (nastajanja) i shvatite iz njega da je deo pod kontrolom više zakona, nego celina.

Međutim, činjenica da je čovek na zemlji pod kontrolom više zakona može biti u načelu shvaćena. Ti zakoni ili uticaji, neki neprijatni neki prijatni, ili koji se ukrštaju i formiraju različite kombinacije, uzrokuju događaje koji sačinjavaju dramu ljudske egzistencije na površini zemlje. Pre nego što se neki događaj desi, sasvim je lako zamisliti da je čovek slobodan od njega. Ali kad se događaj desi stvar je drukčija. To je kao da nas privlači, da uvuče što je moguće više u svoju zonu, i da se njima hrani. Ljudi zaborave šta su mislili. Događaj ih privlači u svoju sferu uticaja. Putem  odbojnika i samo-opravdavanja, oni ulaze u događaj i podležu pod njegovu snagu. Čovek može da odluči da nikad  više neće učestvovati u nikakvom ratu. Siguran je da neće. Ali kad doboši počnu da udaraju, kad užas i ludilo rata počnu i on ih vidi ili čita o njima, on zaboravlja svoje ranije odluke. I to je isto ne samo sa događajima na skali rata, nego i o događajima na skali dnevnog života. Postoje, na primer, kolektivni događaji – tj. događaji koji impliciraju nacije, ili jednu naciju, kao što su ratovi i revolucije. A na drugom kraju skale su su mali ciklusi događaja koji formiraju privatni život običnog čoveka koji se okreću kao mali točkovi, ponavljajući se neprekidno – tj. na isti način,  manje-više, dok god čovek ne počne da se bori sa samim sobom i da se menja. I iako niko u stvari nije zadovoljan svojim životom, on ne vidi da je njegov sopstveni nivo bića taj koji privlači njegov  određeni način života – tj. taj ponavljajući ciklus malih događaja. Kolektivni događaji – naime, događaji koji uvlače millione ljudi – su kao veliki točkovi. Ali čovekov život je kao mali  točak koji se negdje okreće,  u velikoj mašini većih i manjih točkova – i svi ti točkovi, mali i veliki, formiraju život, koji sve nas vozi.

Ovaj Rad govori često o neophodnosti da se izolujemo od kolektivnih događaja. Sa njima smo povezani stavovima i nevidljivim nitima. Neophodno je izolovati se od kolektivnih događaja  da bi se izmenio stav u sebi. Uspostavljanjem pravog stava prema Radu, mehanički formirani stavovi se mogu videti i menjati, ili se  menjaju sami od sebe.  Čovek može samo da posmatra  određeni deo sebe putem nekog drugog dela. Sam  deo ne može sebe da posmatra. Da bi se posmatrao čovek mora da stoji odvojen od onog šta posmatra. Ceo sistem Rada i sve njegove ideje, koje pripadaju drevnom učenju o čoveku, njegovom mogućem razvoju i unutrašnjoj slobodi, daje potpunu mogućnost samo-posmatranja – tj. čovek posmatra sebe iz učenja, ideja i znanja Rada. Čovek u životu to ne može da uradi, jer je on formiran od života i stoga može samo da posmatra sebe sa gledišta koja pripadaju životu.

U ovom sistemu se kaže, da je rat  uzrokovan vanzemaljskim uticajima, ne ljudima.  Kaže se jednostavno, da planetarni uticaji uzrokuju rat na zemlji.  Ali dodaje da ti uticaji kreiraju rat  nad usnulim čovečanstvom.  Zbog toga što je čovek tako duboko u snu, ti uticaji deluju na njega na poseban način. Da je budan, oni bi delovali na njega drugačije. Najveća greška i najveća nepravda, koju činimo u odnosu jedan prema drugome, je što zamišljamo da je svako svestan. Ovaj Rad takođe kaže da se u životu sve događa.  Čini nam se da čovek čini i da može da dela, ali to nije slučaj, nego samo privid. U stvari, sve se događa, baš kao što se desio i poslednji rat i ovaj sadašnji se dešava.  Ali Rad takođe kaže  da sve što se dešava na zemlji, dešava se jer čovek spava. Sve se događa u svetu usnulih ljudi. Sve što se događa, događa se na  jedan jedini način  na koji može da se dogodi. Milioni se ubijaju međusobno, pate neopisivu bedu, itd. zato što su bespomoćni, i to sve ne vodi nigde, i ne može nigde da vodi. Pravac koji vodi negde je buđenje iz sna. U svakom malom  delu vremena, neki ljudi su spremni da se probude. Ako to ne pokušaju, oni blokiraju put drugima.  To izgleda kao ljestve i na svakoj prečki stoje ljudi. Ako se oni koji su iznad  ne kreću na gore, oni ispod njih ne mogu da se pomere. Buđenje je individualni zadatak za svakoga. Ali samo nekolicina može da se probudi u nekom određenom momentu ili mogu da pronađu  mogućnost koje im  je ponuđena.  Ako oni počinju da se bude efekat se širi i drugi počinju da razumeju šta Rad  i buđenje znače.

U svakom momentu hipnotizam života je  veoma snažan.  Cilj prirode je da čovek spava  i da ga drži u temeljnom nasilju, kako bi on služio svrsi prirode. Rad je sila koja u život dolazi is svesnih izvora izvan života. Današnji hipnotizam rata je veoma jak. Neophodno je da mu se odupremo. Da bismo se oduprli, uticaji koji do nas stižu kroz Rad, moraju da se održe u zivotu. Da bi se uticaji Rada održali u životu, neophodno je konstantno misliti na njih, koncentrisati se na njihove različite strane,  svakodnevno ih obnavljati i stavljati ih u primenu. Rad mora biti živ i sve što ga drži živim je korisno, a sve što ima suprotni efekat, je štetno.  Svako od vas mora da misli šta to znači  održati Rad u životu, u ovo vreme, i kakav napor je potreban od strane onih koji ovaj sistem podučavaju. Samo oni koji o Radu misle ozbiljno i vide sve njegove teškoće  te su shvatili,  sami za sebe, kako je veoma lako da se zaboravi sve i da se padne nazad u obični život, mogu da shvate šta se ovde misli. Jedna stvar se može dodati – svi znate da svako mora da igra svoju ulogu u životu na  ovom putu – tj.  četvrtom putu – koji mi studiramo. Ali jedna je stvar identifikovati se sa onim šta čovek mora da radi u životu, a druga stvar je uzeti život kao sredstvo Rada na sebi. Život i Rad se ne smeju mešati. Ako čovek meša život sa Radom i ne vidi razliku, ne može osetiti delovanje Rada na sebi.  Rad će izbledeti i  postati ništa u njegovoj glavi. Kao što znate ovaj detalj je naglašen u mnogim  čitanjima koja smo imali, od kako je sadašnji rat počeo. Razlog je očigledan, ali iako je to tako, lako zaboravljamo to i moramo se boriti ispočetka da zapamtimo Rad i da resetujemo naš um, da vidimo unutrašnje značenje još jednom i da razumemo ponovo šta je ovaj Rad i šta je život, i zašto je ovaj Rad uvek,  u ovom ili onom obliku, podučavan ljudima u svakom dobu. Iznad svega, ne smete se prilagoditi ratu nimalo više nego što se morate prilagoditi ovom sistemu. Prilagoditi se ratu znači potonuti u san u odnosu na rat.


Nekoliko misli o ratu sa stanovišta Rada

Deo II. – Sve zasnovano na nasilju može samo da stvori nasilje. Ne postoji nijedna škola pravog učenja koja podučava nasilje. Čak i škola Hatha Joge, kao i sumnjiva škola Džiu-Džicua, ustvari ne podučavaju nasilje kao metod već prevazilaženje nasilja, . Često je pogrešno shvaćeno i  postoji jako mnogo Hatha Joga škola koje su pogrešne i beskorisne. Čovek – prirodni čovek – je zasnovan na nasilju i zato on provodi određene planetarne uticaje na određeni način koji stvarju ratove.  Planetarni uticaji su jedna stvar – niti dobra niti loša. Čovekovo unutrašnje stanje je ono koje ih prevodi u dobro ili loše. Čovek mora da prevaziđe nasilje u samom sebi. To je veoma velika stvar, i  čovek, pre svega, mora proučavati identifikaciju u sebi do samih njenih korena pre nego što razume šta prevazilaženje nasilja u njemu znači. Rat postoji zato što je čovek zasnovan na nasilju. Ako on prima uticaje, a ne zna kako da ih koristi i ne razume ih zbog svog  manjkavog i nerazvijenog prijemnog aparata, ne može da  se suoči sa njima, oni tada prelaze u iritaciju, ljutnju ili nasilje. Čovek je  kao loš predajnik. On je zao zato što loše provodi. Kad čovek počne da se bavi malim ciklusom događaja koji se ponavljaju u njegovom ličnom životu mnogo svesnije i ne identifikuje sa sa nekima od njih, on počinje da biva u stanju da transformiše svoj život u malim razmerama. On prenosi malo bolje i počinje da biva malo više slobodan od mašinerije života – od okrečućih točkova koji ga okružuju. Kad bi svako to radio planeterni uticaji koji deluju na čoveka ne bi tako brzo i lako dovodili čovečanstvo do rata. Ljudi bi onda mogli da odole ratu.

Kad rat dođe ljudi nalaze razloge za njega i saglašavaju se sa tim i osećaju gotovo kao da voljno žele da imaju ulogu u njemu. Budući da ih rat, kao ogromni kolektivni događaj, kao vrtlog, uhvati  pod veoma jak uticaj i učini da uzmu svoj udio u njemu. Ali ako se nužda nameće na čoveka u tom smislu, čak ni tada ne mora da služi prirodi. Ne mora da služi prirodi ako praktikuje Karma jogu – tj. ako se ne identifikuje sa onim što radi i što mora da radi.  Ali ako oseća da je to  odlična stvar koju radi, idenitifikovaće se i čak će ići toliko daleko da će želeti nagrade i zasluge za svoje zaslužne radnje. Praktikovati ne-identifikovanje može nekud da vodi: služiti prirodi ne vodi nigde. Nema spoljnih nagrada za ne-identifikovanje. Sve što čovek radi u odnosu na Rad na sebi nema odnosa prema nagradama spoljneg života. Samo vi znate šta vi radite u tom smislu. Ako je pozvan da učini nešto kao dobar domaćin, čovek mora da učini šta se očekuje od njega  koliko god je moguće. Ali morate imati u vidu d da je dobar domaćin definisan kao čovek koji oseća odgovornost i koji  deluje na taj način, ali ne veruje u život. Ovo je na prvi pogled  neobična definicija. Razmotrimo šta ona znači s jedne strane. Dobar domaćin, u smislu Rada, je čovek koji postupa savesno, na primer,  kao kada ima određeni položaj – ne iz sebe, već iz straha za svoj ugled, korist, ili u slučaju da može da izgubi svoju vlast, itd. On ne veruje u život ali vidi život na određeni način i tako postupa, ali ne iz sebe. On možda radi prave stvari ali na pogrešan način. Zato je put, ili kako se još zove “Put Dobrog Domaćina”, tako dug i zahteva mnogo ponavljanja. Svi znate da postoji važna klasa ljudi koji vrše svoje dužnosti, ne zato što veruju u život, nego što što su pod uticajem zasluge, nagrade, ambicije, moći, novca, itd.: i možda čak boljih ideala. Oni  sebi sve priprisuju. Njihov stav prema životu omogućava im da deluju tako da izgleda kao da nisu identifikovani. Ali oni su identifikovani na njihov poseban način. Ipak su oni veoma korisni u životu i često odaju utisak iskrenog delovanja. I  sami sebi izgledaju iskreno i pošteno.  Ali bilo kojoj situaciji koja zahteva stvarno žrtvovanje njihovog položaja  itd., oni se ustručavaju i iznalaze različite razloge zašto ne treba da delaju na ovaj ili onaj način. Oni su u životu. Ali oni ne veruju u život. Put  Dobrog Domaćina je dug zato što ono što je dobro u tim ljudima mora biti pomereno sa svoje osnove i mora postati stvarno i esencijalno. Čovek  mehanički može da bude veoma dobar čovek, iz ličnosti, ipak njegova dobrota nije stvarna. Ako čovek ispunjava svoju dužnost u životu kao dobar domaćin, izgleda da se približio delanju bez identifikovanja.  U stvari, on je još uvek veoma daleko od  delovanja bez identifikovanja. U jevanđeljima Hrist, posebno napada dobrog domaćina, kad napada Fariseje, i morate sami pročitati  sve što je rečeno o njima i njihovim zaslugama. I možda ih je Hrist napao tako jako samo zato što su oni baš ti koji mogu da razumeju i koji bi bili najkorisniji.  Kao što svi znate, ovaj Rad napada lažnu ličnost, zato što je nestvarna – tj. zato što ona ne može biti polazište  unutrašnje evolucije. Moglo bi se na ovu temu reći još mnogo više, ali dovoljno je rečeno da se postavi pitanje u vašem umu o ratu i o razumevanju rata iz ideja Rada.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s