Zakon Sedam (3)

 Berdlip 21, februar 1942
Zakon o Sedam 

Sunčeva Oktava

Deo IV. – Danas ćemo da govorimo o maloj oktavi između Sunca i Meseca. Ova oktava stvorena Inteligencijom Sunca oglašava tri note na Zemlji, La, Sol, Fa, koje predstavljaju živu mašinu zvanu Organski Život Zemlje, od kojih je Čovek deo. Sada nećemo govoriti o značenju različitih nota ove male oktave. Ono što pre svega moramo da shvatimo je da se čovek ne pojavljuje na velikoj oktavi stvaranja, već u maloj bočnoj oktavi koja kreće od Sunca. Čovek je posebno stvorenje u okviru Zraka. Pokušajmo sada da shvatimo zašto se čovek pojavljuje i zašto je mala oktava neophodna.

Razlog zbog čega Sunčeva Inteligencija stvara ovu malu oktavu je da ispunu rupu ili razmak do “nedostajućeg polu-tona” između Fa i Mi u Velikom Zraku, shodno prirodi Zakona Sedam. Jedino ako na ovom mestu nešto nastane na ovoj tački sila koja se spušta od Apsoluta moći će da nastavi put slobodno ka Zemlji i Mesecu. Na ovoj tački šok je neophodan, zbog prirode Zakona Sedam. Ovaj zakon upravlja poretkom stvaranja i u određenim tačkama stvara uslove gde nešto mora da se doda po prirodi šoka. Zakon Sedam je stoga nekad imenovan i kao Zakon Šokova. Jedno morate jasno da shvatite: na određenim mestima su potrebni određeni šokovi u odvijanju ili napredovanju evolucije bilo čega.

Inteligencija Zemlje ili Planeta nije dovoljno velika da stvori bilo šta što će delovati kao šok na ovom mestu. Potrebna je Inteligencija Sunca. Ali Sunce u stvaranju male oktave, ima dva cilja što je suštinski važno da se shvati i uvidi jasna razlika između njih.

Jedan cilj je da stvori osetljivu prenosnu mašinu između velikih Nota Fa i Mi u Velikom Zraku, da omogući da sila prođe do Zemlje i Meseca prilikom prekida Zraka. Sa ove tačke gledišta Organski život, uključujući Čoveka, postoji samo za svrhu Zraka i njegov nastanak je samo zbog delovanja Zakona Sedam, koji stvara određene teške ili uzane prostore u poretku stvaranja. Kad bio ovo bio jedini cilj, Čovekova situacija bi bila ta u kojoj kao deo te prenosne mašine on mora da služi Zraku i njegovoj evoluciji, koja se odvija tokom jako dugog perioda.

Drugi cilj je povezan sa samim Suncem. Stvaranjem male oktave, Sunce ne stvara samo radi Zraka da popuni nedostajuće mesto, već takođe deluje i za sebe. Sunce  teži nečem nezavisno od potreba Zraka Stvaranja. Na ovom mestu se nalaze mogućnosti za čoveka. Razmislimo sada o toj ideji koja je od tako fundamentalne važnosti za razumevanje Rada. Inteligencija Sunca želi nešto za sebe u stvaranju čoveka na zemlji, sasvim nezavisno od potreba Velikog Zraka. Šta želi? Želi da se čovek uzdigne sa nivoa zemlje na nivo Sunca. Iz tog razloga stvara Čoveka kao nešto nedovršeno, kao nedovršeno biće. U kom smislu nedovršeno?

U smislu bivanja delom Organskog Života, služeći potrebama, Zraka Stvaranja on je kompletan i ništa se više ne traži od njega nego život koji obično živi. On može da živi na zemlji onakav kakav jeste. Onda se za njega kaže (u Radu) da služi Prirodi. Ali s obzirom na njegovo poreklo iz Oktave sa Sunca, on ima drugu sudbinu utkanu u njemu. U odnosu na tu sudbinu Čovek je nedovršen, nepotpun, zato što ga je Inteligencija Sunca stvorila iz drugog razloga i stavila je u njega, nezavisno od onoga što je potrebno da bi služio Prirodi, druge snage i mogućnosti. To jest, Čovek ima u sebi mnogo više nego što je neophodno radi svrhe da služi Prirodi. Govoreći o Prirodi ovde se misli na Život na Zemlji – sve što vidimo oko nas na Zemlji, život biljaka, životinja, drveće, ribe i takođe život čovečanstva, sa svim svojim borbama, ubijanjima, bolom, rađanjem, smrću, što sve zajedno čini ovaj neprekidni rad mašine zvane Organski Život stvoren od Sunca da prenese uticaje iz viših delova Zraka Stvaranja.

U odnosu na drugi cilj Sunca, Čovek je stvoren na Zemlji kao nedovršen da bi mogao da se razvije do nivoa bića predstavljenog Suncem. U tom smislu se za čoveka kaže da je samo-razvijajuci organizam. Čovek je tako eksperiment Sunca stavljen na Zemlju. On može da ostane uspavan i da služi Organskom Životu: ili može da se probudi i služi Suncu. Da je stvoren sa istim bićem i inteligencijom kao sunce ne bi bio na zemlji. Čovek stoga ima dva objašnjenja. Stvoren je da služi prirodi – tj. da bude deo Organskog Života, i u tom smislu nije u interesu Prirode da se Čovek razvija i da tako prestaje da služi svrsi prirode. Ali čovek je takođe stvoren da se razvija dok ne stigne nivo Sunca. Ako biste uložili napor da mislite, kad bi ste se stvarno potrudili da razumete značenje Zraka Stvaranja i Oktavu sa Sunca, mnoge neobjašnjive i naizgled nepomirljive stvari bi vam postale jasnije u glavi. To jest, bili bi ste u stanju da počnete pravilno da mislite o životu na Zemlji, i o Čovekovoj situaciji – to jest, o svojoj sopstvenoj situaciji.

*          *          *

Deo V. – Govoreći na spoljašnji način o Zraku Stvaranja, sasvim je očito da fizički život na Zemlji zavisi od fizičkog Sunca. Ali da nije fizičke svetlosti i toplote Sunca nikakav život na zemlji ne bi postojao. Svaki zeleni list, svaka vlat trave, svaki oblik alge koji plovi morem, je minijaturna solarna mašina, koja prima enrgiju od Sunca i svojim sredstvima stvara iz vazduha, vode i minerala, hranljive supstance kojima se sva živa bića hrane. Ali kad govorimo o inteligenciji Sunca govorimo o drugoj svetlosti koja samo iznutra može biti viđena umom – svetlost Inteligencije – i tako govorimo o Zraku Stvaranja u unutrašnjem smislu kao o vertikalnoj skali Inteligencije i biću rastućeg kvaliteta kako se uzdižemo. U tom smislu Inteligencija Sunca je sveta u odnosu na Inteligenciju Zemlje. U nepreglednoj evoluciji samog Zraka, na nepojamnim dimenzijama Vremena, Inteligencija Zemlje može dostići nivo Sunca. To nije garantovano. Zemlja može nestati pre nego što se bilo šta postigne. Na isti način Mesec može a i ne mora dostići Inteligenciju Zemlje. Mi ne možemo da sagledamo Sunce, Zemlju i Mesec kao bića i Inteligencije. Jedan od razloga je što ih vidimo kao tačke presecanja sa njima samima, kao krugove na nebu, baš kao što bi dvo-dimenzionalna bića čiji svet je ograničen na veliki komad papira videla čoveka onako kako ga vidimo u udžbenicima Anatomije. Ali sa gledišta ovog učenja Mesec je rastuće i razvijajuće biće i vremenom može dostići isti nivo kao Zemlja. Onda će se pored njega pojaviti drugi mesec i Zemlja će postati Sunce. Jednom je Sunce bilo kao Zemlja a Zemlja je bila kao Mesec. A još ranije Sunce je bilo kao Mesec. Rad uči da se ceo svemir razvija a to znači da se naš Zrak sa našim Mesecom, našom Zemljom, Planetama i Suncem razvija kao i neograničeni broj drugih Zrakova. Ali delovi našeg zraka mogu da propadnu, u dodeljenom im periodu vremena, ne dostignu neophodnu fazu razvoja i tako budu uništeni. Kao što je rečeno, kad bi od evolucije čoveka zavisila evolucija čitavog Zraka Stvaranja koji nas stiže, njegove šanse bi bile slabe. U meri u kojoj je čovek deo Organskog Života, a Organski Život služi svrsi Zraka, njegova evolucija će biti zadražana sve dok svi procesi kosmičke evolucije meseca Zemlje i drugih Planeta i Sunca iznad nas ne budu ispunjeni. Ali čovek ima druge šanse – posebne šanse – koje postoje zahvaljujući maloj oktavi od Sunca u kojoj je on nastao, jer čovekov nastanak je poseban. U ovoj maloj oktavi on može da se uzdigne ili padne. Može da dostigne nivo Sunca ili da padne na nivo Meseca. Potpuno razvijen čovek tj. Čovek br. 7 dostigao je Inteligenciju Sunca. Dostigao je svoj puni razvoj i podleže delovanju samo 12 zakona, i tako za njega postoji sloboda. Jer se sva sloboda stiče izdizanjem u vertikalnoj skali od stvaranja i tako podleže manjem broju zakona. U isto vreme Čovek br. 7 je postigao besmrtnost na skali života od Sunca. Već ste mnogo puta čuli da postoje različiti nivoi Čoveka. Govoriti o Čoveku nije dovoljno. Na kog Čoveka mislite? Ljudi koji žive na zemlji mogu da pripadaju različitim nivoima Čoveka. Baš kao što postoje različiti nivoi čoveka tako postoje i različiti nivoi svetova viđenih kao vertikalna skala bića ili skala inteligencije. Inteligencija Sunca je sveta nama na zemlji. Uticaji sunca koji dolaze do nas kroz male oktave su od višeg poretka nego one koje dolaze od planetarnog sveta koje su nadalje više od onih što dolaze sa nivoa Zemlje ili Meseca. Čovek može biti pod uticajem Sunca, uticajem Planeta ili Zemlje ili pod uticajem Meseca. I za čoveka postoji mogućnost da izabere određeni uticaj – drugim rečima da prelazi od jednog uticaja na drugi. Na primer, ako čovek počne da se bori sa negativnim osećanjima počinje da izmiče jednoj vrsti uticaja sa Meseca. Ako se čovek seti sebe počinje da biva prvo pod Planetarnim uticajima a zatim potpada pod uticaj Sunca. Ali mora da nauči da pravi unutrašnji izbor a da bi to učinio mora da zna dosta o sebi, o svojim raznim “ja” u njemu i o delovima centara. Uticaj Sunca stiže do Viših Centara. Ali kad čovek živi u mehaničkim delovima Centara on je pod uticajem znatno nižih uticaja. Morate da razumete jednu stvar: nemoguće je postati slobodan od nekih uticaja a da se ne podpadne pod druge. Sav Rad na sebi sastoji se od biranja uticaja kojima želite da se podvrgnete i zapravo podvrgavanju pod te uticaje. I ovde nakon dugog posmatranja morate da znate šta u tom smislu želite.

*          *          *

Deo VI. – Mašina zvana Organski Život na Zemlji ne samo da prenosi sile niz zrak Stvaranja, već stvara u sebi određene sile koje prelaze na rastući Mesec i pomažu njegov razvoj. Mesec se hrani organskim životom, pored sila koje ga dostižu od Zraka. Na primer, sva beskorisna patnja na Zemlji je hrana za Mesec, kao što su negativne emocije. Bol je hrana za Mesec i zato se nekad kaže da je Organski Život fabrika Bola. Bol i smrt hrane Mesec, i određena količina je potrebna. Iz tog razloga u drevnim vremenima žrtvovanja su inicirali u prošlim vremenima oni koji su to razumeli. Mnogo se ovde može reći, uzimajući Organski Život samo sa gledišta mašine zainteresovane za određenu tačku u Zraku radi određene svrhe – naime, da posluže Zraku. Morate da razumete da za Zrak čovek nema značaja osim kao deo Organskog Života. Ali u odnosu na Sunce, koje ga je stvorilo, čovek ima najveći značaj ako se odluči da ga nađe. Ovde mu se otvaraju vrata – ne uz gigantski sam Zrak, nego duž odvojene lestvice pored njega. To je jedno značenje parabole o Grešnom Sinu: Čovek može da se vrati svom ocu.

Mnoge druge značajne stvari rečene su u Novom Zavetu koje su u vezi sa Sunčevom Oktavom. Videli ste već da i Sunce ima nešto za sebe u stvaranju Čoveka na Zemlji. Čovek nije samo stvoren radi Zraka već je stvoren i zbog sunca kao jedan eksperiment u samo-evoluciji. Dok se ova samo-evolucija Čoveka ne ispuni u dovoljnoj meri Sunce neće primiti šta sve želi i neće biti zadovoljno. Uzmimo samo jednu od mnogih parabola u vezi sa Jevanđeljima:

“Neki čovek imađaše smokvino drvo u svom vinogradu. I dođe da traži njegov plod, i ne nađe ga. I reče vinogradaru, pogledaj, ove tri godine tražim plod na tom drvetu i ne nalazim ga: iseći ću ga da ne tereti zemlju? I odgovarajući reče m, Gospod, ostavi ga i ove godine, dok ne okopam oko njega i ne nađubrim ga, i ako od tad donosi plod, dobro, ali ako ne, poseci ga.”
(Luka: 13 6-9)

Ne pokušavajte da ovu parabolu shvatite bukvalno. Shvatite je psihološki i videćete da se misli da čovek ima određene mogućnosti koje mogu dozreti i, ukoliko neki plod nije načinjen, Čovek će biti odsečen.

*          *          *

Deo VII. – Sve što je do sada rečeno, ma kako sažeto, o stvaranju Univerzuma, kroz delovanje Zakona 3 i Zakona 7, i o oktavi od Sunca bi moralo biti dovoljno za bilo kog od vas da ne može više da kaže: “Ako postoji bog, zašto dozvoljava da se na Zemlji događaju stvari koje se događaju?” Ali ćete morati da učinite sopstveni lični napor da razmislite u vezi sa svim što je rečeno o stvaranju i značajnim idejama i dijagramima koji su predočeni, da biste odgovorili na pitanje jasno i čvrsto iz sopstvenog novog razumevanja.  Jer sve dok ne budete u stanju da povežete vaše misli oko ovog pitanja koje je tako zbunjujuće i takav je kamen spoticanja za većinu ljudi, pravilne veze u vašoj glavi u vašem Intelektualnom Centru neće biti uspostavljene. Prema jednoj drevnoj izjavi “Bog mora biti opravdan“. Gledajući oko sebe u životu videćete da je to teško ukoliko ne razumete stvaranje. Nećete videti teškoće i restrikcije koje su neizbežno uključene u nastajanje, niti ćete videti otvorena vrata, i tako ćete održavati nedefinisano tajno osećanje ali negativno u karakteru dovoljno da vas zadrži od bilo kakvog razvoja u višem razumevanju. Morate da pravilno shvatite stvari u glavi a to nećete moći ukoliko ne shvatite pravilno ograničenja i uslove stvaranja. Problem je u tome da čak i kad ljudi dođu u kontakt sa ezoteričnim učenjem oni ga ne slede, ili ako ga slede, ne razumeju ga u suštini, kao na primer, šta znači uhvatiti se za njega, kao što se na primer drži za konopac. Dovoljno je samo da iskreno pogledamo sebe i da shvatimo koliko je teško raditi i koliko smo u dubokom snu. A ipak stvarni, i najintenzivniji smisao čoveka na Zemlji leži u Oktavi od Sunca u kojoj može da raste iznutra i dospe pod druge uticaje. U našem slučaju moramo se podvrgnuti uticajima Rada i držati ih se. Jednom kad čovečanstvo izgubi sve veze sa Inteligencijom Sunca, biće neizostavno uništeno, a to je posebno opasnost danas. I isto je to i na skali čoveka kao pojedinca. Jednom kada izgubi kontakt sa boljim “ja” u sebi, jednom kad izgubi svu veru, celokupno značenje, sve afirmacije, celo dublje razumevanje, on je uništio sebe. A kad život okrene zlim tokom čovek brzo slabi. Ali ako je Rad izgrađen u njegovom umu, tako da iz njega razmišlja o svim  stvarima, ništa ga ne može oslabiti.

This entry was posted in Maurice Nicoll. Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s